PDA

View Full Version : Razlozi (naši), za odlazak u USA


Stranice : [1] 2

curlika
01.11.2012, 13:26
Ima već puno sličnih tema ali nigde niko nije postavio temu o samim razlozima zbog kojih bi emigrirali za USA. Šta je to što Vas "tera" da odete zauvek u neku potpuno novu sredinu, među ljude koje ne poznajete, gde će Vas celog života (pa i vašu decu), tretirati kao dođoše i strance, daleko od svojih bližnjih...Šta očekujete da ćete promeniti u svom životu ili u budućnosti svoje porodice? Da li Vas je na ideju o emigraciji nagnalo to što nemate posao, imate posao ali nesiguran (a očekujete da ćete tamo naći posao - siguran), da li "bežite" zbog razočarenja u sredinu u kojoj ste odrasli, imate posao ali i malu platu, zbog razočarenja u bliske ljude ili rodbinu oko sebe...mogućnosti da postignete više nego što ste ovde (ma šta da je to), ili jednostavno mislite da je odlazak nešto što "ako mi se pruži šansa, nema teorije da odbijem" jer "ne može mi biti gore nego ovde". Koji su Vaši minimalni limiti za odlazak...tj. koje dešavanje u vašem životu bi promenilo Vašu odluku za odlaskom? Ako ste zaposleni i imate solidno primanje: Da li bi to ostavili da odete u neizvesnost? Koliku bi platu ovde očekivali da Vam promeni želju za odlaskom? Dakle, puno sam nabrojao pitanja ali ona nisu karakteristična za baš svakog od nas, tj. svako se pronalazi u nečemu od tog. Razmišljanja tipa: pa kako je ovde kod nas...politička situacija i bla, bla bla uopšteni odgovori mislim da nisu za ovu temu jer...na kraju krajeva...ima ipak puno ljudi na našim prostorima koji su zadovoljni poslovima i primanjima koje rade (a da nisu kriminalci).

wladinho
01.11.2012, 13:51
Hajde da ja budem prvi koji ce da se javi, pa da probijem led.:grin:

Pre jedno godinu dana sam se totalno razocarao u sistem nase drzave i vrednovanja u istoj, gde bez neke veze ne mozes skoro pa nista da uradis. Da ne pominjem sada plate i slicno, jer ne mogu da se pozalim kako zaradjujem sa svojim primarnim poslom (muzika), u mojoj trenutno sporednoj profesiji (kompjuteri) radim samo ono za sta uspem sam da se izlaktam. Posto sam zavrsio srednju muzicku skolu (muzicki saradnik), resio sam da se bacim na Microsoft sertifikate kako bih imao neke validne "papire" za sekundarno zanimanje. Opet se vracamo na pocetak price, gde na svakom razgovoru kod nas dodjem do zadnjeg kruga, pa se onda pojavi neko ko ima neku vezu i ja otpadnem.

Vise sam odgovora dobio iz inostranstva za posao nego odavde, ali kada se na pocetku price spomene radna dozvola, odmah krecu da pricaju kako je to "nemoguce" i tu se sve zavrsava. Da se razumem, ja nisam neki strucnjak oko koga se otimaju, pa sam samim tim i svestan da im je zbog mene cimanje da jure papire. U par navrata sam imao i pozive za razgovore, ali to je uglavnom od onih koji previde da je u pitanju Srbija. Cak me je jedna firma iz Portlanda kontaktirala mailom vise puta (nasli su moj profil na LinkedIn-u), a ja sam ih kulirao maksimalno jer sam znao da je u pitanju neka zabuna. Kada sam im na kraju odgovorio da sam u Belgrade, Serbia, a ne u nekom njihovom Belgrade (ima ih nekoliko u USA), vise me nisu pozvali!

Mozda sam malo prosirio pricu, ali poenta je da ovo sve radim kako bih pokusao da svojoj deci obezbedim sto bolju buducnost, ako je to ikako moguce. Muzici u Srbiji mogu da sve vratim uvek, da radim sa kompjuterima cu isto moci, ali ako ne probam da napravim nesto bolje onda cu moci samo da se kajem sto nisam probao.

vuxanne
01.11.2012, 14:05
Meni su upravo na pamet pale dve reci koje bi to mogle da objasne, a posto si muzicar mozda ces me i ukapirati. Elem (boldovane)

Djordje Balasevic- Ne lomite mi bagrenje (http://www.youtube.com/watch?v=yVIsXBZvdX0)

Nek su mi gazili njivom
mojom se sladili sljivom
uvek je lopova bilo
jer cuk je cuk, i vuk je vuk

Nikada zlotvora dosta
susa mi unisti bostan
i led se prospe pred zetvu
al' led je led, a red je red

I prekardasilo

Red je red, polako komsije
ne moze samo da se udje
da se rusi tudje
lepo sam im rekao

**********
Tinejdz toba su mi bile 90-te i nekako sam se osecala da su mi unistili sve prilike za bilo sta normalno kojekakvi zlotvori, nedostatak pravne drzave, degradacija moralnih i bilo kakvih vrednosti, ekonomski sistem kojim vlada haos, gorcina u ljudima, svakodnevni bes i nemoc koji vecina oseca kad vidi da nema dovoljno novca da poplaca racune itd. Jednog dana mi je PREKARDASILO. Da ne budem politicki nekorektna ali to je bio dan kad su Radikali preuzeli vlast u Novom Sadu. Delovalo mi je kraja ovom nema (pogotovu mrznjama prema razlicitima od sebe), a i bila sam u pravu s obzirom ko je danas preuzeo vlast - oni isti protiv kojih smo setali ulicama (neki od nas). Uradila sam sve redno sto se ocekivalo od prosecnog deteta moje generacije. Dan nisam bila nezaposlena u Srbiji. Bez plate da, ali nezaposlena ne. Zivela sam u porodicnom stanu, vozila porodicna kola, imala posao za koji su svi govorili da je jako dobar. Ali falilo mi je SAMOSTALNOSTI. Da znam sta ja mogu da postignem. Falilo mi je da mogu da budem svoj covek. Da odem i kupim sebi kola. I stan i kucu ako pozelim. Da ako imam dete, odem u prodavnicu i samo uzimam sta mi treba (kao u utopiji o socijalizmu) a ne da se stiscem i nemam ni za nove patike. U pocetku sam ove zivela materijalno losije nego u Srbiji, putovala manje i slicno. Ali proslo je i to. Sad ako hocu mogu da odem da kupim kucu. U Srbiji bi kao i vecina ceo zivot ocekivala da se cudo desi posto sa mojom platom to bi bila misaona imenica. Samo znam prijatelje koji su se skucili preko porodice li lukrativnijihh zanimanja od mog poput bankarskih.

****************
A moja omiljena pesma svih vremena kaze ovo:Time (http://www.youtube.com/watch?v=MYiahoYfPGk)

Ticking away the moments
That make up a dull day
Fritter and waste the hours
In an off-hand way

Kicking around on a piece of ground
In your home town
Waiting for someone or something
To show you the way

Tired of lying in the sunshine
Staying home to watch the rain
You are young and life is long
And there is time to kill today

And then the one day you find
Ten years have got behind you
No one told you when to run
You missed the starting gun
*************
E, ceo zivot nastojim da to u pesmi nisam ja. Ako vidim sansu uvek cu da je zgrabim pa cu posle da dumam sta sad jel to bilo najbolje ili ne. Probam pa vidim. I zato ne ostajem da tapkam u mestu i kukam nad ljutom mi sudbinom.

wladinho
01.11.2012, 14:13
:bravo:
Necu da ulazim u politiku dalje jer nije ni mesto ni vreme, ali samo moram jos jedan razlog da dodam. 1999-te godine, nakon bombardovanja, mogao sam da odem gde sam hteo, posto sam bio raseljeno lice sa Kosova. Ali, tada nije imao ko da me posavetuje, pa je ta sansa otisla u nepovrat. Zato, ako mi se bude ukazala druga sansa, necu je pustiti da ode tako lako, jer opet moram da citiram sebe "ako ne probam da napravim nesto bolje onda cu moci samo da se kajem sto nisam probao"!

curlika
01.11.2012, 14:23
Ja postavio temu a nisam ništa u vezi sebe napisao!!! Zadnje 4 godine sam upisao i diplomirao na Muz. akademiji u B.Luci - klarinet. Vec sam prelazak iz Srbije za BiH sa zenom i (tada) sa bebom od pola godine, gde nikoga ne znamo i nemamo posao, bio je...ko i odlazak u USA...samo mnogo gore jer kao redovni student nisam mogao nista raditi sem tezgariti. (a niko nece da te i primi, a ni zenu, kad nemamo BiH papire). Dakle, za ove 4 godine sam diplomirao i trebalo bi da od januara 2013 dobijem posao u struci (predajem klarinet) u muz. skoli ali ne u B.Luci vec dole u Hercegovini (isto BiH). Pored redovnij svirki a i vanrednih, poznanstva sa jako puno muzicara koji me po potrebi zovu, imacu prekretnicu pocetkom sledece godine, kad budem morao sve to odbaciti i preci opet u sasvim novu sredinu...doduse ne kao "obican" tezgaros...(vec diplomirani). I suprugu ceka solidan posao tamo gde budemo otisli. Posto nema u toj (a i siroj) oblasti, strucnjaka kao sto sam ja, imam sansu da radim u nekoliko skola a i honorarno, a jos je tu i "tezgarenje". Stan mi je direktor maticne skole u kojoj cu raditi, vec nasao (100m od skole kod njegove tetke) a i sredjuje mi radnu vizu (u avgustu sam uredno konkurisao ali odbijen samo zato sto nemam drzavljanstvo tj. radnu vizu).
To je za sada sve na dogovoru, ali se iskreno nadam da ce sve biti kako mi je direktor rekao, jer...nije nikog bilo na konkursu moje struke a nema NI JEDNOG TAKVOG prijavljenog na njihovom SIZ-u za zaposljavanje.
To mi je samo takva sansa da u novoj sredini postignem nesto ali i pored toga ja sanjarim o necem vecem tj. odlaskom za USA. Sad...kako to sve izvagati? Pa vec sam pisao negde, ali ako mi se "omakne" da budem selektovan, gledacu da prvo sam odem za USA, (po zavrsetku skolske godine - negde krajem juna), pa onda imam naredna 2 meseca raspusta da tamo nesto adekvatno potrazim. NE BILO STA, jer zasto bih menjao rad u struci i ugled koji bih imao, za nesto sto moze svako da radi. Ako za 2 meseca nista adekvatno ne nadjem, vracam se nazad i nastavljam gde sam "stao" i nista ne gubim (sem para za odlazak i ostale troskove). Ako pak nadjem, dodje mi porodica i picimo svi slozno dalje.
I sam sam razmisljao o nekim kursevima za programiranje ili sta vec, posto sam za racunarom 10sati dnevno najmanje, vec 20godina (ali ne na F.B ili slicnim potrosacima vremena) da i sam obezbedim neke "licence" koje bi mi u USA koristile. Moram da se raspitam dobro, kako se tretira muz. akademija kod njih, da li imam pravo da predajem...Sto se tice svirke, posto pored klarineta sviram i sax, verujem da bih se vremenom ubacio u neku grupicu pa malo svirke jazz-a, word musike ili sta vec bilo nece biti na odmet. Dakle, moglo bi mi u USA biti dobro ako se i dobro pripremim za to.
Naravno, ako se, nedaj Boze, nista od svega ne desi u januaru tj. ne predjemo u drugo mesto i ne dobiujem posao...onda stvarno nemam ni mrvicu dvoumljenja da li bih otisao ili ne. Definitivno onda za mene u struci nigde vise nema sanse na nasim prostorima, pa mi je svejedno sta bih radio. Ali ne cekajuci na to dal cu biti selektovan ili ne, krenucu u ucenje jezika i te kurseve za komp. Nece biti visak ako covek bilo sta zna vise nego sto je znao.

vuxanne
01.11.2012, 14:23
Epilog: U pocetku sam ove zivela materijalno losije nego u Srbiji, putovala manje i slicno. Ali proslo je i to. Sad ako hocu mogu da odem da kupim kucu. U Srbiji bi kao i vecina ceo zivot ocekivala da se cudo desi posto sa mojom platom to bi bila misaona imenica. Samo znam prijatelje koji su se skucili preko porodice li lukrativnijihh zanimanja od mog poput bankarskih. Osecam samostalnost. Sama sa muzem gajim svoje dete bez jedne pare dobijene sa strane. Bez i jedne sekunde necije pomoci sa strane. I ponosna sam na to. Mogu da menjam poslove ako pozelim, da imam ambicije, ne uludo nego one prave, ostvarljive. I da sanjam naveliko. Sto bi rekli ovi "dream big". Predajem predloge za projekte od cifri odkojih mi se vise ne vrti u glavi kao najnormalniju stvar. Niko mi ne ispravlja naglasak, ne drzi mi predavanja kako da zivim svoj zivot. I da vam pravo kazem - slobodno disem. Nostalgija se javi samo ponekad ali zahvaljujuci Skajpu i to je nesto sto maltene se vise i ne desava.

wladinho
01.11.2012, 16:02
@Curlika

I ja isto imam plan da odem sam kada me izvuku :grin:, jer mislim da je to najbezbolnija opcija sa dvoje male dece cimati se odmah. Boze zdravlje, gledao bih da odlozim viziranje maksimalno kako bih mogao da organizujem sve sto se moze odavde organizovati, pa da odmah po dobijanju vize odem i probam da se sredim u sto krace roku. Koliko ja znam, u roku od 6 meseci mora da se ode, tako da bi zena i deca dosli najkasnije za 6 meseci ako sve bude kako treba. Ako pak ne bude, onda cemo praviti letece planove, jer sam silom prilika i to u zivotu naucio.

A kod ovakvih situacija se setim mog tece, koji je meni i njegovom sinu jednom prilikom rekao "Deco ako hocete da idete zbog vas rasmislite, ali ako idete zbog vase dece onda vas podrzavam!

A sto se tice medjunarodnih kurseva, dobro preseci sta ces da pohadjas tj. sta bi ti najbolje leglo. Ja sam se tako odlucio za administraciju jer u programiranju nisam mogao da se nadjem.

Homer Simpson
01.11.2012, 16:51
Palanacki mentalitet, elementarna neobrazovanost i zatucanost ljudi, uz apsolutnu i konstantnu frustraciju i apatiju.
Pogresan sistem vrednosti i prioriteta, emocije umesto razuma itd.
Kasnjenje u skoro svemu za ostatkom planete.
Politicko-socio-ekonomski haos, visedecenijsko ad-hoc ponasanje vlasti, bezidejnost, apsolutna nestabilnost sistema.
Verovatno jedna od najgorih poslovnih klima, nesigurnost investicije, nemogucnost napredovanja (bez veza, vezica i reketa), prakticno nepostojanje pravnog sistema (o nezavisnom da i ne govorimo) uz istovremenu strogu zabranu licnog sprovodjenja istog.
Nikakav povrat ulozenog (poreza, doprinosa, itd.) - skolstvo, zdravstvo, infrastruktura u raspadu.

Sigurno ima jos, samo trenutno ne mogu da se setim

curlika
01.11.2012, 17:00
Palanacki mentalitet, elementarna neobrazovanost i zatucanost ljudi, uz apsolutnu i konstantnu frustraciju i apatiju.
Pogresan sistem vrednosti i prioriteta, emocije umesto razuma itd.
Kasnjenje u skoro svemu za ostatkom planete.
Politicko-socio-ekonomski haos, visedecenijsko ad-hoc ponasanje vlasti, bezidejnost, apsolutna nestabilnost sistema.
Verovatno jedna od najgorih poslovnih klima, nesigurnost investicije, nemogucnost napredovanja (bez veza, vezica i reketa), prakticno nepostojanje pravnog sistema (o nezavisnom da i ne govorimo) uz istovremenu strogu zabranu licnog sprovodjenja istog.
Nikakav povrat ulozenog (poreza, doprinosa, itd.) - skolstvo, zdravstvo, infrastruktura u raspadu.

Sigurno ima jos, samo trenutno ne mogu da se setim

Ha, ha, ha...pa jeste...to je globalni problem a to sve znamo preko Dnevnika, svaki dan nam govore. Nisi pisao o SVOJIM, razlozima.

vuxanne
01.11.2012, 17:04
Palanacki mentalitet, elementarna neobrazovanost i zatucanost ljudi, uz apsolutnu i konstantnu frustraciju i apatiju.
Pogresan sistem vrednosti i prioriteta, emocije umesto razuma itd.
Kasnjenje u skoro svemu za ostatkom planete.
Politicko-socio-ekonomski haos, visedecenijsko ad-hoc ponasanje vlasti, bezidejnost, apsolutna nestabilnost sistema.
Verovatno jedna od najgorih poslovnih klima, nesigurnost investicije, nemogucnost napredovanja (bez veza, vezica i reketa), prakticno nepostojanje pravnog sistema (o nezavisnom da i ne govorimo) uz istovremenu strogu zabranu licnog sprovodjenja istog.
Nikakav povrat ulozenog (poreza, doprinosa, itd.) - skolstvo, zdravstvo, infrastruktura u raspadu.

Sigurno ima jos, samo trenutno ne mogu da se setim

E ja se slazem sa ovim tvojim spiskom samo bi dodala jos i hronicno misljenje da se sve zna i u sve razume zvani strucno Dunning–Kruger effect (http://en.wikipedia.org/wiki/Dunning%E2%80%93Kruger_effect)

Homer Simpson
01.11.2012, 17:17
@ vuxanne: Tacno, to sam zaboravio. Ali ima i jos (guranje nosa gde mu nije mesto, mali bogovi birokratije itd.), samo tesko se setiti i nabrojati sve...

@ curlika: Ne kapiram, to su moji razlozi. Materijalno sam ok, kao neka srednja klasa (ili niza-srednja, kako kad) - dakle daleko bolje nego vecina. Ali to sto sam nabrojao mi svakodnevno smeta.
Od U.S. ne ocekujem nista sem lepe prirode i vise sansi, a s obzirom da ne planiram nigde van engleskog govornog podrucja, ispadne kao najbolja destinacija (Spanija, Italija i Grcka su interesantne ali po sistemu vise lice na Srbiju nego U.S. a Nemacka, Svedska, Norveska i sl. ne dolaze u obzir zbog jezika i klime)
BTW. tesko da su to "globalni" (pa ni lokalni) razlozi - vecini ljudi npr. prve 3 stavke uopste ne smetaju, stavise, smetalo bi im da je drugacije

johnny_nyc
01.11.2012, 17:22
Ja bi otišao prvenstveno iz razloga što je kod nas primarna misao svakoga zaposlenog čovjeka kako da zadrži posao, plaća više manje ako je redovna ali bitan je posao jer ako ovog izgubiš pitanje je kada ćeš drugog naći i kada je priča tako postavljena jednostavno nema naprijed samo tapkaš na mjestu i ne mrdaš a godine prolaze. Druga stvar je da je ovdje baš nekakva kolektivna depra i sivilo a najgore je što uopće ne ide na bolje, tješim se da će dogodine biti bolje ali već su tri prošle a ja ne mrdam, nema perspektive a od života bi ipak htio nešto više od pukog životarenja, želim kvalitetan život za sebe i danas sutra za moju familiju. Da jednom godišnje mogu na skijanje, ljetovanje i još koji vikend negdje zapaliti, žalosno je što je to kod nas luksuz. Ne smatram da bi me sve to tamo dočekalo ali smatram da bi tamo dobio priliku i na meni je koliko dobro bi je iskoristio (btw bio sam u usa 4 puta, živio u nyc 3 mj i nisam upoznao ni jednog našeg čovjeka koji se nije snašao) a ovdje kod nas ne možeš dobiti ni tu jeb*** priliku. I za kraj, ljudi kažu da ni tamo više nije kako je bilo ali kad smo mi mislili da nam je najbolje njima tako nije bilo ni kada im je bilo najgore.

wladinho
01.11.2012, 18:32
Od U.S. ne ocekujem nista sem lepe prirode i vise sansi
+1, pa makar radio kao cistac ulica, jer ti i za to ovde treba veza!

nisam upoznao ni jednog našeg čovjeka koji se nije snašao, a ovdje kod nas ne možeš dobiti ni tu jeb*** priliku
+1, a i svi ti nasi sto kukaju, nijedan se nije vratio nazad!

redovnica
01.11.2012, 20:26
Ne ocekujem nesto bolji zivot, naravno da ga prizeljkujem. Realna sam, nisam strucnjak u nicemu. Zivotarim na poslu na kojem nema napredovanja. I da se uspijem zapoliti u struci imala bi duplu placu nego ovdje, malo vise u biti. Gledala sam u njihovoj ajmo reci komori da je to prosjecna placa za moju struku, moze i biti duplo veca ali to je sreca ako na tom mjestu nadjem posao i kada platim stan ostane malo vise. To je za sada najbolji scenarij. Naravno trudila bi se, dala bi sve od sebe jer ako vidim sansu takvog sam karaktera (bar do sada bila) da cu je probati uhvatiti. Ali najvise od svega bi se zrtvovala za svoju kcer. Ona je taj okidac. Zelim da izraste u svijetu sansi. Zelim da ima da za vikend zapali negdje kada naraste. Da ne gleda na svaku kunu ako zeli s drustvom na kavu. Da ne razmislja dali ce na godisnji van grada, vec da samo bira di ce. Ne da zivi da radi, vec da radi da zivi. Ne da joj visi posao nad glavom jer ako ostanes bez njega nema vise. To je bilo to od zapslenja. I naravno ima mamu koja bi ju piknula ako bi zastala u iskoristavanju zivota.. Jos bi se raspisala ali nezgodno mi s moba..

oskark
01.11.2012, 22:10
Krenuo sam da odgovorim odmah cim je otovrena tema, ali je nestala struja na sred pisanja i odlucio sam da sacekam malo. Bili na groblju, vratili se, pravili pizzu za veceru a ja za to vreme dobro razmislio zasto u stvari ja zelim da odem.

Radim za drzavni minimalac, kao i vecina svih nas. To je tacnije 20.000. Znaci ako se sracunam sve ukupno dodjem do 2.000 evra godisnje. Imam 26 godina jos uvek zivim sa mojima. Suvise je jadno to sto ne mogu da se osamostalim ama bas nikako. Kirija za stan bi mi izasla 150 evra, za ostatak bi platio racun za struju a za ostatak mi ne bi preostalo nista. Iako zivim kod svojih, od plate platim racun za telefon, internet i stvaim sa strane pola plate. Mada sada kako se priblizava intervju, moram da pocnem jos vise da ostavljam sa strane. I ne mogu da izvucem mesec a da ne odem u minus. Dve godine sam radio da otplatim upis apsolventskog staza. i cene izlaska na ispite. Na posao idem 9 meseci biciklom, a 3 autobusom. Kupio sam letos na kreditnu karticu patike i dve farmerke da imam za posao jos uvek nisam otplatio sve. Mesecna kamata maletene izadje kao i jedna rata, al sta da radim drugacije ne mogu da platim. Dolazi zima, ostao sam bez jakne, opet i najjeftinija jakna kod kineza je oko 5.000. A najgore od svega sto sam pre neki dan shvatio koliko smo postali siromasni. Mleka nisam pio mesec dana jer nemamo para da kupimo :smrc:. Mislim da mi je sa ovim prekipela svaka casa koju imam.
Trenutno posao koji radim, 90% ljudi misle da sam dobro placen. Samo niko ne zna da me placaju minimalno. Topli obrok mi je 128 dinara mesecno. Izracunao sam da za taj topli obrok mogu nedeljno jednu kiflu(ako) da kupim za te pare. Mesecna karta je 1990, dobijam polovinu. E sad ako mesecno spunimo target dobijamo bonuse. Istina, pre smo mogli mesecno da dobijemo i do 100 evra bonusa. A sada kada dodje kraj meseca i razbijes se od posla, a moras da radis kao nenormalan, i posto je prodaja u pitanju moram da lazem i da muljam ljude i kada shvatim da sam za sav svoj mesecni trud dobio 1500-2000 bonusa, hvata me muka.
Al moram da cutim, jer po statisci spadam u tih 49.5% procenata srecnika u Srbiji koji imaju posao.Vise od polovine nezaposleno. Drugi posao ne uspevam da nadjem. Od stranaka sam odustao. I u stranci treba da imas debelu vezu da bi dobio posao. Ako mi neko kaze da preko stranke mozes dobiti posao ja cu ga licno pljunuti na sred cela. SEDAM godina sam kao budala radio po strankama. Svaka ijedna akcija bio sam medju prvima koji si dosli. Koliko puta sam bio i jedini. Nijedan posao nisam dobio. Ni veza ne pomaze za dobijanjem posla. Imam i rodbine i poznanike i prijatelje koji rade u drzavnim firmama ni oni me ne mogu ubaciti. A kaze ministar finansije da je najgore proslo. E to je deo mog finansijskog aspekta koji me tera da odem odavde i da se nikad vise ne vratim.

E druga stvar, svi mi govore kako ni u americi ne cvetaju ruze. Mozda ne cvetaju, ali bar za razliku kod nas gde se cak i korov od ruze osuilo, tamo se moze naci po koji cvet. I nek mi kaze ko sta hoce, ali tamo i sa najamnjom satnicom moze se preziveti. Znam jer sam izracunao.Ako se covek dobro ukombinuje i zna svoj plan da sprovede na delo, i na kraju zna sta zeli da postigne u svome zivotu taj ce i uspeti. Uvek volim da kazem kad se hoce sve se moze. Dobro sa delom meni je lakse jer idem sam, pa mogu kako hocu. I ovde sam konobarisao od svoje 15-te godine, mogu i tamo to da radim za pocetak dok se covek ne snadje. A sve ovo sam rekao jer me mnogi ubedjuju da je bolje da odem negde u evropu jer je bolji zivot. A iskreno ne bih se toliko slozio sa tim. Ne gledam se sa finansijskog aspekta. Meni se Amerika svidja pa svidja. Svidja mi se taj mentalitet, svidja mi se taj narod, ta zajednica i ta predela. Svidja mi se to sto je kao zemlja interesantna sama po sebi. Sto mozes da zivis u turistickim mestima umesto da ih posecujes, sto mozes da budes i ti turisticka atrakcija maletene. A sto je najvaznije to je zemlja mogucnosti. I to mi je dovoljan razlog da bi otisao.

Treca stvar....znam da je neko rekao da ne zeli da politizira i znam da zbog ovog moze nastati diskusija, ali moram da kazem par reci. Naime danas sam u blicu procitao clanak u novinama gde pise ko je koju fotelju dobio a sta je radio pre toga. Mislim dovoljna vam je cinjenica da je jedna modelsica dobila mesto poslanika, pitam se kako i zasto. Obicno nisam osoba koja cinicki omalovazava ljude, ali u ovom slucaju cu da napravim OGROMAN izuzetak. Plesacica Granda je "asistent" direktora EPS-a. Pitam li se gde su se upoznali. Vlasnik pecenjare i poker aparata je diretkor Kolubare. Da bi Koridor Srbije preuzeo biznismen cije su firme u blokadi. u UO Aerodroma je imenovana strucni veterinarski tehnicar. A na sve to ja cu da citiram autora Predraga Mihajlovica, koji je u Blicu napisaoKažu, “treba ljudima dati šansu”. Pa da li biste vi dali nekome da vas operiše ako nije završio medicinu i nema nikakvo iskustvo? Radi se o ozbiljnim poslovima, velikim sistemima. Mada, ako su oni spremni da uopšte prihvate tako ozbiljne poslove bez osnovnih kvalifikacija i iskustva... Logično je pomisliti da stranke organizuju lutriju pa kome šta pripadne - možda budeš direktor, možda te imenuju u neki UO, svašta je moguće. Samo da si u bubnju. Ne zlim da ulazim u partijska desavanja jer nisam ni na jednoj strani. Prestao sam da dajem glas bilo kome. Ove godine nisam isao ni da glasam. Jer mislim da niko nije vredan mog glasa. Svi su isti. Svi gledaju samo svoja posla. Svo su oni biznsmeni, svi oni tu radi profita.

I na kraju, ako zbog niceg drugog, zelim da odem odavde zbog mentaliteta ljudi. Iskreno muka mi je od tih velikih srpskih patriota koji sveta nisu videli veceg od svog monitora, muka mi je od ljudi koji naprave krug oko zene koju je auto udario a niko da izvadi svoj smartphone da pozove hitnu sluzbu jer boze moj, to ne spada u paket. Muka mi je navijaca i ekstremista koji ubijaju ljude a prolaze nekaznjeno, muka mi je od ponosnih strejtera koji nabadaju pedere na kolac, muka mi je od ljudi koji moraju u tudj zivot da zaviruju jer svoj nemaju. A najvece zlo od svega mi je to sto se kod nas cene zlocinci. Najlaksi nacin da postanes face je da istuces zenu od batine, jer je skuvala preslan rucak, i posle isti taj dogadjaj uz rakijicu prericavas u kafani.
Necu da idem dalje od sebe...Pre nekog vremena odem kod lekara zbog bolova u grudima, doktor salje dalje na preglede. Odem kod kardiologa, ne moze da mi radi ultrazvuk jer ne radi aparat,nema tu nista, vi umisljate i tako dalje. Odemo sa kevom kod privatno kod istog tog kardiologa, uradi mi ultrazvuk na nekom prastarom masinm, kaze on ima nesto ali nista ozbiljno. Dodjite sutra u bolnicu da vam uradimo ultrazvuk sa tim boljim aparatom, a ja i keva :blink:...odemo mi sutradan, uradi opet ultrazvuk, opet nista ozbiljno...i tako se godinu dana vukli od doktora do doktora, svi kazu dodjite kad postane ozbiljno, oni ce meni. Nedugo posle odluke da batalim lekare i da odustanem od svega, slosilo mi se dosla hitna po mene i zaglavim u bolnici, dijagnoza upala srcane kese, patoloska tecnost tek krenula da se formira, kaze meni isti taj kardiolog(sada nacelnik kardiologije) citiram njegove reci"Imao si srece ovog puta, za dlaku si izbegao operaciju. Sledeceg puta ces znati pa da na vreme ides kod lekrara" :wtf:
E takvo mi zdravstvo mi placamo u Srbiji.

Ne znam vise iskreno ni sta sam napisao a sta nisam. uglavom vecinu sam napisao zasto zelim da odem odavde. Ako nekome nije dovoljno, mogu jos da pisem.

AllenJohnJohnson
01.11.2012, 22:59
21 mi je godina, i na 2. sam godini povijesti i engleskog jezika i književnosti. Smatram da trebam otići dok sam mlad. Razloga imam koliko hoćeš.

Htio sam postati vojni pilot, ali nažalost slomio sam nogu 3 mjeseca prije liječničkog. Ranije sam skidao gips (s rizikom izvrnem gležanj do kraja), ali nije pomoglo. U grupi od 12 ljudi, bio sam drugi najbolji, da bi me srušili na refleksima zbog noge, i nisu mi dali drugu priliku. Prošao je lik koji je tek koji tjedan prije prestao pušit marihuanu:wtf:. Od 10 mjesta, popunili su samo 6.
Osim razočaranja u sustav, i dalje želim biti pilot, ali kako da se iškolujem ovdje, s kojim novcima? I što ću, nego sam upisao se na filozofski faks (lagan je, ali mi nije do toga da budem profesor).

Dođem na faks, i učim gluposti, Hajde, na engleskom učim zanimljivo i potrebno, jer su i profe bili po svijetu i znaju kako raditi. A iz povijesti mi stavili j.... arheologe za predavače (koji naravno tupe o arheologiji i iskopavanju, a ne o povijesti i kritičkom razmišljanju) i jednog lika koji je završio srednju ekonomsku, diplomirao pravo, doktorirao nautiku, da bi mi on na kraju predavao 4 predmeta iz povijesti u prvoj godini. Onako, upali word i prepisuj svaki sat sve redom...:gun:
Faks mi je od 8-20 sati, razbacan s pauzama od 45 ili 90 minuta. Katastrofa, za ubit! Ne izlazim uopće (jer ne želim), ali sam trenirao borilačke vještine, da sam na kraju morao odustati od toga zbog rasporeda. Isto mi se dogodilo i s plesom. Jedan kolega i ja smo se htjeli pridružiti osječkim Cannonsima (američki nogomet), ali evo već dvije godine ne možemo zbog rasporeda.
Zbog istog razloga ne mogu ni posao naći.
Eto, to je ukratko moja razočaranost sistemom:no:. Zato bih htio, dok sam mlad, iskusiti američki sveučilišni život.

E sad, ja još živim na selu. Bio sam na par mjeseci u Rijeci i Zagrebu u osnovnoj i srednjoj školi, kada su mi se ti gradovi sviđali. Sad su mi nekako maleni, jednostavno sam ih prerastao. Osijek sam doslovce u prvih mjesec dana propješačio, ali to je dosadan grad, selendra:belj:.
Jednostavno imam potrebu otići u neki svjetski velegrad. Moji prijatelji me već odavno karakteriziraju kao nekakvog nomada ili skitnicu, jer misle da bi mi i NY dosadio nakon par godina.
Rekao sam da ne izlazim, jer jedino što moji vršnjaci rade kad izlaze, jest da se obloču koliko mogu, i samo partijaju. Bez alkohola ne znaju kako da se zabave. Meni treba veliki grad s puno sadržaja. Volim ja kafiće, barove i klubove, ali oni kod nas služe samo za kavu i pivo:beer:. U srednjoj sam imao ekipu s kojom bih stalno išao na biljar ili pikado. Matere ti, ništa od toga ne mogu nać u centru Osijeka... Tu su i treninzi, ples, avijacija... Pa ovdje si ne mogu priuštiti ni da odem u teretanu!!!

Tu su i financije. Da završim ovaj faks, najbolje što mi se može dogoditi je posao u srednjoj školi. J.... to. Što da radim s 5-6 tisuća kuna? Ni stan, ni auto, ni p... materinu se ne bih mogao priuštiti. Ni moji nemaju para, i sad me jedva izdržavaju iako imam stipendiju. I otvoreno su mi rekli da nemaju para za sve nas (ja sam najstariji od 3 djece), pa se nadaju da bih ja mogao školovati brata i sestru :smrc:.

Mlad sam, marljiv. Ali faks koji vrijedi k... mi ne dopušta pravi život kakav sam si zamislio kao čovjek u ranim dvadesetima. U garsonjeri u Osijeku nemam ni TV ni internet. Svoju ušteđevinu koju sam štedio cijeli život sam morao dati na glupavu školarinu zbog zavrzlama i stalnih mijenjanja pravila studiranja. Žalosno mi je da kad dođem navečer doma, jedino na pameti mi je leć u krpe:sleeping:. Tako bacati život i energiju...

Radim doma, učim na faksu, uopće se ne zabavljam, nemam para... kao ni razlog za ostat u Hrvatskoj. Osim jednog para smeđih očiju :inlove:

Fitz
02.11.2012, 00:26
Pod broj 1 - klima. Čim toplija , to bolje. Negdje gdje su snijeg vidjeli samo u udžbenicima iz geografije.

Pod broj 2 - promjena okoline.

Pod broj 3 - cjeloživotni strah od toga da umrem unutar 10km od mjesta rođenja.

Eto, ne sanjam nikakve kuće u predgrađu, 2 auta ili pak dolazak natrag sa USA tablicama da cijelo selo vidi da sam gastarbajter :) Daleko od toga. Kretanje, čim brže i čim dalje. I skromnost, to je vrlina. Sretno svima na lutriji ;)

zvercica
02.11.2012, 00:45
Suprug i ja imamo sasvim fina primanja. Kada kažemo da zajedno zaradimo oko 160.000 mesečno (moja plata je oko 100.000 RSD a njegova 60.000) ljudi samo prevrnu očima. I shvatam da je za 90% ljudi to i dalje samo san. Plaćamo kiriju, počeli smo kuću da gradimo, stigli do pola ali uz kredit, auto - takođe uz kredit, ove godine smo bili na Krfu, prošle na Tasosu...Sve u svemu, nije nam loše. Budućnost iz ove perspektive u Srbiji i ne izgleda loše, a mi u poslednje dve godine razmišljamo samo o tome kako da odemo.

Ono što meni ovde najviše smeta je kolektivni nedostatak želje da nam bude bolje. I prezir prema ljudima koji žele nešto više u životu. I to neko prećutno amnestiranje zločinaca i kriminalaca... nema veze što neko prima mito dok god od mene primi mito da mi nešto završi... nema veze što je neko počinio zločin negde dok god je Srbin (Hrvat ili Bosanac za svoje)... nema veze što se poslovi dobijaju preko veze, bitno je da ja nadjem nekog da mene ubaci.... Mogu ovako u nedogled.

Ne zelim da mi deca rastu u ovakvom društvu, ne želim da prihvate ova merila vrednosti. Zato mi dižemo sidro i odlazimo.

Maruko
02.11.2012, 00:57
Meni se Amerika svidja pa svidja. Svidja mi se taj mentalitet, svidja mi se taj narod, ta zajednica i ta predela. Svidja mi se to sto je kao zemlja interesantna sama po sebi. Sto mozes da zivis u turistickim mestima umesto da ih posecujes, sto mozes da budes i ti turisticka atrakcija maletene. A sto je najvaznije to je zemlja mogucnosti. I to mi je dovoljan razlog da bi otisao.



Ovo je po meni sasvim dovoljno, i u potpunosti se slazem. Slazem se sa svim sto je napisao, svima nama je ovako manje-vise, ali da je dobro, NIJE. Da je dobro, ne bismo se ni prijavljivali.

Amra Huric
02.11.2012, 01:13
Moji razlozi bi bili zelja za boljom buducnosti i buducnosti moje buduce djece.
Odrasla sam vani i vidila sta znaci kad zivis u nekoj drugoj zemlji, gdje cak kao i izbjeglica, imas mnogih mnogucnosti i opcija nego ovdje u svojoj rodjenoj zemlji. Za 8 godina roditelji su uspjeli skupiti oko 60.000KM, ne racunajuci kirija sto se placala, odjeca, hrana, putovanja razna, onda sto se rodbini slali paketi svaki mjesec ovdje u BiH sa hranom odjecom i pare su se slale.

Engleski jezik sam naucila vani, i to sto sam u BiH u 3 razredu gimnazije ucila, to sam u njemackoj ucila u 5 razredu osnovne skole. Brat zavrsio skolu u njemackoj i dobio bio ponudu za posao. Zivili smo u velikom stanu, imali smo sta god smo htijeli.

OVDJE...........

Za 13 godina sto boravimo ovdje, majka i otac nemaju marke ustedjeno, a iste poslove rade i to sa istim naporom kao i tamo, ako ne mozda jos i gore. Ne mogu da nadjem posao, studirala sam pravo. Imam hrpu odbijenica (i to taman za 2 zime imam prapira da vatru lozim). Neznam nikoga da bih imala neku stelu il nesto da me ubace za posao. Isla sam cak trazila ""cenife" da cistim, odbili su me (stvarno nisam znala da moras imati i radnog iskustva u pranju i ciscenju wc-a).
Volontirala 2 godine i dalje kao volontiram u nevladinoj organizaciji, kofol bore se za mlade bla bla...moras biti aktivan da bi dobio posao jer su trazili radnika, visila sam u njih i to sta god treba radila sam, ako im treba pomocnica odmah ja uskocim "evo me ja cu", na svaki projekat se prijavim, sve redom obavljala....i na kraju opet nekoga primili preko stele.
Kad su konkursi za posao odmah gledaju nacionalnost, ovih ima previse, ovih premalo, umesto da gledaju kvalifikaciju i radno iskustvo.
Onda zaposljavaju sve mamine i tatine sinove ili nekog sa strane dok omladina i ostali iz Brckog mogu sjediti kod kuce i gledati kako je neko iz Sarajeva, Mostara, Bijeljine, Osijeka, Beograda itd itd dobio njihovo radno mjesto.
Onda ljudi su puni mrznje, samo pricaju o proslosti i fokusiraju se na "eh to je bilo to se radilo, eh ovi su ovo, ovo je ovo", a niko ne razmislja sto nemaju hljeba da jedu i niko nema poslova, kako tu neku promjenu naciniti a ne dozvoliti da te sami tvoji lazu u oci i kradu ti mrvu hljeba iz usta.
Nemamo pozoriste, nema kina, nema kuglane, nemamo setaliste kako treba, ma nemamo jedan normalni pisljivi restoran da mozes normalno otici sa rodbinom, momkom, muzem itd na veceru.....ama bas nista....i u starim kaubojskim filmovima vise atrakcija i poslova i zanimacije nego u nas u 21 vijeku.

Eh to su razlozi sto hocu da idem....povraca mi se od cijelog balkana.
Zato molim BOga za neko cudo, jer mislim da ih i zaboravila odakle sam cim bih krocila u USA.

ivanmilosavljevic
02.11.2012, 02:42
Svaka cast Oskare,definisao si Srbiju veoma precizno.Nego da i ja nesto kazem za televizu. Ja sam u Americi za 4 meseca zaradio preko 15.000$(waiter i line cook).Kupio dvd za auto,laptop,2 telefona,obukao se od glave do pete,4 Fossil cuke,putovao,izlazio i doneo 10.000$ nazad. Moji roditelji profesori,a ja za jedan dan zaradjivao koliko tata za 15 dana kao magistar.Takodje bih napomenuo da moj status u Srbiji nije ugrozen,u mogucnosti sam da zivim OK.Ali jedva cekam da pobegnem,i da se ne vratim vise...

ljiljadule
02.11.2012, 09:50
Homer Simpson i Oskar svaka cast na izlaganju.To je prava slika ove ucmale Srbije!!Potpuno se slazem.Nemam sta da dodam,jer ste tako dobru sliku dali o zivotu u ovoj drzavi.

dare_ns
02.11.2012, 11:35
Pisalo se već negde, ali dobro je za ponoviti.

Ne mogu više da gledam i slušam ovu zemlju. Pre neku noć su mi (zaštićena vrsta) ukrali katalizator sa auta. To mi je poslednja kap koja je prelila čašu.
Jednostavno ne mogu da prihvatim činjenicu da živim u državi gde mi je zabranjeno da se odbranim i sačuvam svoju stvar. Zapravo, zašto bih to morao i da radim uopšte!?
Država je spičkala pare, nema veze, dižemo poreze. Mega lanci dignu cenu hrane za 20%... A plate? Iste kao i pre 10 godina. Samo sada za 100 dinara ne mogu više da kupim 2 mleka, 2 hleba i pavlaku...
Srbija je odšetala lakšim putem. Razvila je homofobičnu huligansku mašineriju. Na sve odgovara na taj način. Ne žalim slučaj, nisam jedan od njih.

E zato. Kada sam bio u USA 2011 godine, shvatio sam koliko mi je bilo LAKO i LEPO živeti taj period. Lepo sam zarađivao i nije mi bio problem plaćati smeštaj, hranu, izaći na pivo i večeru... Npr u SvrBiji nisam doživeo da veći trgovinski lanac organizuje cookout, u onom slučaju roštilj za celo mesto i okolinu, dokle god ima ljudi od 9-19h i da ništa ne zafali (ni od cuge ni od klope).

Da ne širim dalje, srbija je razlog. A US sam davno zavoleo i potvrdio kada sam bio.

jovke
02.11.2012, 13:27
Treba razlikovati dvije grupe onih koji žele u Ameriku. Oni koji idu da bi pobjegli iz siromaštva i nemaštine i oni koji imaju nešto ali smatraju da mogu bolje i više unovčiti znanje i pamet. Ako neko svako jutro razmišlja od čega će kupiti pampers za dijete, brijač da se obrije, šampon da se okupa, od čega da kupi običnu zimsku jaknu jer zima dolazi, i živi u krugu od 20-30km i nigdje ne putuje, uz to je stalno iz godine u godinu pod tim pritiskom, onda se postavlja pitanje koliko vrijedi takav njegov život u 21. vijeku?! Taj će sigurno otići ako može ma šta god vi ovde napisali. To što ide u USA a ne u EU je zato što je to jedina zemlja koja mu nudi porodično iseljenje preko lutrije a ne preko silnih stručnih kvalfikacija koje on ne može ispuniti. Da ima neka druga ja vjerujem da bi se 90% sa foruma prijavilo i za EU da nude odlazak na lutriju. Nije svima Amerika izbor kao prva želja za odlazak, nego je jedina zemlja koja ih želi porodično prihvatiti preko lutrije.
Jedna činjenica je jasna. Svi govore već 10 godina kako Njemačka, Amerika, Grčka i ko zna koja zemlja propadaju a nikad da propadnu dok smo mi sve siromašniji?! Kad će jednom propasti?! I druga činjenica naročito izražena u mojim krajevima jer je pola Bosne u dijaspori. Niko se ne vraća nazad u Bosnu. Znači svugdje se živi makar za stepenicu bolje nego kdo nas. A mnogi sa foruma samo to i žele.

noki
02.11.2012, 14:12
Moji razlozi odlaska u Ameriku su bili isti kao i vasi.Kad sam pre dve godine bila izvucena na lutriji bez razmisljanja sam pozajmila 10000 dolara i sa mojim suprugom i dvoje dece dosla ovde.Pre jedno 12 godina sam bila u Americi turisticki,radila malo i mogu da vam kazem da je to bio jedan potpuno drugaciji svet.Ekonomija je bila jaca,posla na sve strane,a vrh svega ja sama,bez obaveza.
Sad je sasvim drugacija prica,ako hoces da radis za neku pocetnu satnicu od 8,9 ili 10 dolara nacices poso brzo.Takav poso imas u burger king-u,sportskim centrima,biti asistent uciteljicama,spasioc na bazenu ili obican vozac bez cdl dozvole.Ja sama radim u sportskom centru kao stuff,to bi ovde u Americi bio poso samo za neku srednjoskolsku devojcicu,ali eto mogu da radim dosta drugih stvari imam iskustva ,ali ovde se traze sertifikati.Sta je najgore ako uzmes cisco ili A++ sertifikat i dosta drugih sertifikata ovde vaze samo 2 godine,pa posle toga jovo nanovo.Ja ne gubim nadu celo vreme pravim planove kako mogu da promenim poso i nadjem nesto bolje i placenije,ali trenutno barem u jersey-ju situacija losa.
Za ljude sto su skromni,sto ocekuju malo nije lose.Odem u market napunim kolica za 100-200 dolara i mirna sam dve nedelje svime i svacime,a u Makedoniji nisam mogla da proguram ni jednu nedelju sa toliko para.Isto vazi i za odecu imas skupe stvari,ali imas i robne kuce sto imaju smesno niske cene za odecu i obucu.Ako mislite da evo sad cu umesto 10 000 dinara da zaradjujem 2000 dolara i za godinu dana cu imati u banci 24000 dolara grdno se varate.Ja i moj suprug momentalno zaradjujemo ZAJEDNO oko 3000 dolara,od kojih 250,00 je osiguranje za kola,1100,00 za stan,oko 300,00 za gorivo,od 700,00 do 1000,00 racuni,plus kreditne kartice,i posle toga da kupis hranu,normalno deci da platis uzinu u skoli i slicno,pa sad vidite koliko moze da ostane za luksuz.
Ovo vam pisem ne da bih se zalila na moje stanje,mogu da kazem zivim mnogo bolje nego sto sam zivela u Makedoniji,vec da znate sta da ocekujete ako krecete zivot iz pocetka,napominjem ja sam ovde samo godinu i po dana.
E sad mnogo mi je bolje nego kod kuce,posto sam zivela sa svekrom i svekrvom i znate kako to ide,kad delis stan,hleb,racune i sve to.Ovako imam svoju slobodu,svoj kutak,dodjes sa posla,uzmes decu,ako hoces napravis veceru,a ako ne izadjes u trgovski centar i kupis tamo.
Da skratim malo ,moja poenta je da kad se resite da se preselite ovamo nemoj da mislite da ce te moci da odvojite neku enormnu sumu i da ce te se obogatiti preko noci.
Sto se tice veza da bi naso poso,i ovde vazi to isto pravilo kao i kod nas,ako znas nekoga brze nadjes poso.Moj kolega,mogu da kazem covek super izgleda,fizicki psihicki zdrav,mladi decko 26-7 godina,godinama pokusava da se zaposli kao policajac,ali ne moze nema nikoga da ga ubaci,ljudi sto su vec policajci guraju svoju decu da postanu policajci.Druga koleginica,ima dva fakulteta hoce da se zaposli u drzavnoj skoli kao uciteljica-ne moze nema nikoga u skolskom odboru.Privatna skola placa ucitelje 9-10 dolara na sat,drzavna pocetno 16-17,oped treba veza.Moj suprug hteo da se zaposli kao djubretar cuo da se to dobro placa ima i beneficije od 15 do 20 dolara na sat,pola godine smo slali aplikacije - neuspesno ,ne moze treba da znas nekog da te ubaci,mogu jos dosta da nabrojim,htela sam da kazem da se ne razocarate posto i ovde ima dosta tih stvari.
Ja ne gubim nadu,lepo smo se navikli ovde i mislim da nekad treba i malo srece da bi naso dobro mesto i poziciju,ali to ne ide toliko brzo barem ne u momentalnom stanju u kojem je Amerika.
Sa druge strane mogu da kazem,da svi nasi ljudi sto dolaze ovde,dobro nakovani znanjem tehnika,elektronika,kompjuteri inzinjeri i slicno,imaju vise sansi za uspeh nego kod nas,obicno u roku od 2-3 godine mogu sa malo srece dobro da se snadju ovde.
Sad vec moram da krenem na poso pisala bi jos dosta na ovu temu,mozda zvucim konfuzno za neke citaoce,ali to je zato sto hocu da vam kazem neke fakte ,a pri tom da ne uzimam strane,posto ko sto sam rekla,dobro nam je ovde,bolje nego kod kuce,ali i ovde nije vise zemlja Nedodjija.Za sve sto hocete da postignete trebace vam malo vise srece i upornosti,nego da kazemo nekom sto je doso ovde pre 10 ili vise godina.:;D:

jovke
02.11.2012, 15:04
Kad sam pre dve godine bila izvucena na lutriji bez razmisljanja sam pozajmila 10000 dolara i sa mojim suprugom i dvoje dece dosla ovde.
Da li ste 10 hiljada doneli u USA a prethodno vize i avio karte platili sa drugim novcem, ili ste sa tim novcem prvo platili i vize i avionske karte pa ostatak poneli sa sobom?
Iz ovog ugla sada kad ste prošli taj početni period da li smatraš da je taj iznos novca bio dovoljan za pocetak za vas četvoro u početku?

dekintirani
02.11.2012, 15:55
Da,sve je bas tako kao sto je napisao H.Simpson,ali covek bi rekao da ne moze biti gore!Medjutim,i te kako moze gore,to najbolje znamo mi koji smo iz Srbije posli za BiH,pa tek tad kad te strefi spoznaja da nigde ne pripadas!!!!Ja bosanka,suprug,nevencani,iz Srbije,pa sam sa strancem,pa ne mogu da ga prijave poslodavci,pa nema prava,ova, prava ona itd.Na koji fazon Kinezi zive ovde kad stranac ima pravo boravka 90 dana u sest meseci i to 3 puta po 30dana,mora izaci iz drzave.Obecana zemlja nema sta:no:

noki
03.11.2012, 01:32
Palanacki mentalitet, elementarna neobrazovanost i zatucanost ljudi, uz apsolutnu i konstantnu frustraciju i apatiju.
Pogresan sistem vrednosti i prioriteta, emocije umesto razuma itd.
Kasnjenje u skoro svemu za ostatkom planete.
Politicko-socio-ekonomski haos, visedecenijsko ad-hoc ponasanje vlasti, bezidejnost, apsolutna nestabilnost sistema.
Verovatno jedna od najgorih poslovnih klima, nesigurnost investicije, nemogucnost napredovanja (bez veza, vezica i reketa), prakticno nepostojanje pravnog sistema (o nezavisnom da i ne govorimo) uz istovremenu strogu zabranu licnog sprovodjenja istog.
Nikakav povrat ulozenog (poreza, doprinosa, itd.) - skolstvo, zdravstvo, infrastruktura u raspadu.

Sigurno ima jos, samo trenutno ne mogu da se setim

Palanacki mentalitet i ogovaranje ima ga i ovde,barem kod mene na poslu,sa razlikom sto sam kod kuce lupala glavu sta ce da kazu a ovde bas me briga!!
Intelegencija i emocije,treba biti ovih dana u Nju Jersiju i Nju Jorku,ljudi zakrcise ulice kolima,panice i stvaraju guzvu na benziskim pumpama,pre toga su napali prodavnice,ispraznili raftove,a posle dva-tri dana ode sve to u djubre,pa posle oluje jovo nanovo opet u trgovinu.
Da spomenem takse,umesto kamate,barem ja dosad nisam imala takvu srecu da sretnem banku sto daje kamatu.Na tvoj novac celo vreme placas taksu-sve je harac,placas taksu na platu,na namirnice u prodavnici,na sendvic u sendvicari na tvoje pare u banci ako ih ulozis,401k ili na stedni racun.
Ove godine vec je druga po redu (nije prva)kako moja deca idu u skolu,u roku od jednog meseca su mi delili decake i setali ih u 4-5 razlicite skole bez ikakvog razloga.Posle toga skolski autobus nije znao za mog manjeg decaka i zaboravljao da ga uzme za u skolu,pa sam svaki dan gubila po nekoliko sati sa posla da bi mu sama dala prevoz.
Zdravstveno osiguranje,kod mene porodicno za 4 clana je 1175 dolara mesecno,tolika mi je i plata,nemam ga ,placam samo za decake.Nedaj boze da mi zatreba bicu u dugovima nekih 10 godina.
Ima i ovde jos dosta propusta,kao na primer nacin na koji te deru za mobilnu telefoniju platis ti ako pozoves nekoga a plati i on ako sto te nije zvao.Digitalna,kabloska televizija i sve to.
Ne pisem ovo da bi dokazala da nisi u pravu,cak mislim da je to prava slika naseg podneblja ali nemoj se varati da su neke stvari ovde razlicite.Da je bolje bolje je,barem uzmes cek dva tri puta u mesecu,napunis frizider,trudis se da ne dodjes u situaciju da te neko iznervira i teras dalje

Vangelistexas
03.11.2012, 04:41
Probacu u jako kratkom opisu:

Jer kradu oni kojima treba da verujemo; jer se vecina moli pogresnoj visoj sili gde im jedina visa sila ne pruza sansu; jer smo plebejski nauceni da prastamo i volimo do suza kada sretnemo najmilije, a placemo od muke kada se rastajemo jer nam iz dupeta viri praziluk koji smo platili cenom cetiri takva; jer od previse brige ne mozemo da plesemo, makar sami sa sobom u sopstvenim dnevnim sobama; jer nam nije data sansa da negujemo jedino sto pokrece emotivnog homo sapiensa - ljubav - prema partneru utoliko sto su znaci paznje stavljeni u drugi plan zbog nemastine, a ideje o stvaranju novog zivota su protkane pitanjem "kako?"; jer vecina mladih koje vidimo na ulici metaforicki gledaju pravo, noseci kapuljace na svojim praznim glavama onemogucujuci im vid prema levoj i desnoj strani zivota; jer se rad ne ceni, a, paradoksalno, cena za rad je previsoka.

ivanmilosavljevic
03.11.2012, 13:18
Mislim da je ovaj gospodin definisao Srbiju.Evo zasto treba otici.
http://www.youtube.com/watch?NR=1&feature=endscreen&v=MpA8tlNA_-M

noki
03.11.2012, 14:54
Treba razlikovati dvije grupe onih koji žele u Ameriku. Oni koji idu da bi pobjegli iz siromaštva i nemaštine i oni koji imaju nešto ali smatraju da mogu bolje i više unovčiti znanje i pamet. Ako neko svako jutro razmišlja od čega će kupiti pampers za dijete, brijač da se obrije, šampon da se okupa, od čega da kupi običnu zimsku jaknu jer zima dolazi, i živi u krugu od 20-30km i nigdje ne putuje, uz to je stalno iz godine u godinu pod tim pritiskom, onda se postavlja pitanje koliko vrijedi takav njegov život u 21. vijeku?! Taj će sigurno otići ako može ma šta god vi ovde napisali. To što ide u USA a ne u EU je zato što je to jedina zemlja koja mu nudi porodično iseljenje preko lutrije a ne preko silnih stručnih kvalfikacija koje on ne može ispuniti. Da ima neka druga ja vjerujem da bi se 90% sa foruma prijavilo i za EU da nude odlazak na lutriju. Nije svima Amerika izbor kao prva želja za odlazak, nego je jedina zemlja koja ih želi porodično prihvatiti preko lutrije.
Jedna činjenica je jasna. Svi govore već 10 godina kako Njemačka, Amerika, Grčka i ko zna koja zemlja propadaju a nikad da propadnu dok smo mi sve siromašniji?! Kad će jednom propasti?! I druga činjenica naročito izražena u mojim krajevima jer je pola Bosne u dijaspori. Niko se ne vraća nazad u Bosnu. Znači svugdje se živi makar za stepenicu bolje nego kdo nas. A mnogi sa foruma samo to i žele.

U potpunosti se slazem sa tobom,ovde za svakog sto ne ocekuje previse,postoji jedan normalni zivot,u kom izadjes u prodavnicu i das detetu ono sto ti trazi,a ne pokusavas da ga sakrijes od rafta na kojem su igracke i bonbone.Ali ono sto Ivanmilosavljevic kaze,to je ostvarljivo jedino ako si sam,ne placas stan i cela zarada ti ostane cista.Ako dolazis familijarno malo je teze,dok nadjes poso,pa dok supruga ne nadje poso,deca traze svoje i tako.Vec nekolko puta sam spomenula da sam i ja dosla pre 12 godina sama,radila 3 meseca i donela kesa nazad kuci,Amerika mi je izgledala kao zemlja nedodjija svuda med i mleko,ali sad kad sam dosla sa mojom porodicom sasvim je druga prica.To da zemlja propada nije istina,ali se zivot menja.Dolaze ljudi iz svih delova sveta menjaju uslove za rad na poslu i slicne stvari.Ranije si skoro u svakoj firmi imao overtajm sad ce gazda brze da zaposli dvoje radnika za minimalac da mu rade po 40 sati,nego jednog da drzi i da mu plati prekovremeni rad.I kao sto sam spomenula ove postove vam pisem ne da se konfrontiram sa nekim da nije u pravu,ali je fer za nekog sto dolazi sa malom decom kao ja,da zna sta ga ceka kad dodje ovde.Sama sam imala nekolko trenutaka kad sam htela da pokupim stvari i vratim se kuci.Srecom taj period je prosao i sad evo malo po malo dobijamo sve pristojniji zivot.Mislim da citaoci foruma treba da znaju,da im zivot nece biti lak izpocetka,ali dobra stvar je da smo mi vec navikli na skromni zivot,pa eto posle malo vremena prebrodis neke stvari.

NinaPetra:)
03.11.2012, 15:45
Sve sto ste rekli, stoji i sve razumem, jer su nam zivoti svima bili optreceni slicnim stvarima. Ja sam pozelela u tu Ameriku jos 2006., sa svojih 26 god. Tada sam dosla da zivim u Pariz, jer su moji ovde jos od '98. Elem, krenula sam na kurs francuskog, godinu dana u jednu privatnu skolu, 600e mesecno(naravno, roditelji platili). Tu upoznam jednog decka iz Sijetla, tada je imao 28 god, koji je dosao da vidi Pariz i uplatio 3 meseca skole, da se 'upozna sa razlicitim ljudima'. Za neki raspust od sedam dana, on skokne do Praga. Sve je to sam finansirao! Zavrsio je neku skolu, marketing ili tako nesto, radio i zaradio. Prosle godine je uzeo kredit i ponovo dosao u Pariz da studira godinu dana( oko 40.000e), pri tom(sad ne preterujem, zaista), jednom mesecno je isao ili u Njujork ili Las Vegas, onako da se provede, za novu godinu je na nas nagovor isao u Beograd. Eno ga sad na Filipinima. Poznajem ga i potpisujem da nema bogate roditelje ili neki ustedjeni enormni kes, vec uspeva da radeci i poneki kredit, studira, putuje, uziva u zivotu. To ja zelim za svoje cerke, da zive pristojno, zavrse neke skole, pa da mogu da rade, putuju po svetu, a ne kao ja da zavrsavam srednju uz sirene, da me mama salje u red za ulje, a sestru za secer, stalno neke nestasice, restrikcije.

ivanmilosavljevic
03.11.2012, 15:51
[email protected] I ja se slazem sa tobom,moj bivsi supervizor za F&B radi po 4 meseca i onda zapali negde.Prosle godine je obisao celu Evropu,a pre 2 godine boravio je u Aziji 3 meseca...

Bockyman
04.11.2012, 03:05
svaka cast oskare,definisao si srbiju veoma precizno.nego da i ja nesto kazem za televizu. Ja sam u americi za 4 meseca zaradio preko 15.000$(waiter i line cook).kupio dvd za auto,laptop,2 telefona,obukao se od glave do pete,4 fossil cuke,putovao,izlazio i doneo 10.000$ nazad. Moji roditelji profesori,a ja za jedan dan zaradjivao koliko tata za 15 dana kao magistar.takodje bih napomenuo da moj status u srbiji nije ugrozen,u mogucnosti sam da zivim ok.ali jedva cekam da pobegnem,i da se ne vratim vise...

молим те, ако ти није тешко, напиши нам мало детаљније шта си радио, колико сати недељно (40-50-60-70 или више), колико си сати дневно спавао (3-4-5),колико дана си имао слободно недељно (сат времена слободно-пола дана-дан или два дана), колика ти је била сатница а колики тип, колико си (и да ли си) плаћао стан, становао си са 5-6-7 или више цимера (не претерујем, јер ми је причала познаница која је преко студентског програма била 4 месеци у америци да их је било десетак у стану), одбијан ти је порез од зараде (тј. плаћао си таксу или не и на коју суму), плаћао си храну и превоз или си се хранио на радном месту, или се хранио по ресторанима, имао си било какво здравствено осигурање или не,имао си било какво пензионо осигурање или не, на каква места си излазио и проводио се и колико су отприлике ти изласци коштали... и сваки детаљ који се сетиш, а желиш да поделиш са нама...
радо бих да за 4 месеци зарадим $15.000 (тј. да ми $10.000 остане уз плаћање свих трошкова које имам...и не морам да путујем).

ivanmilosavljevic
04.11.2012, 11:02
молим те, ако ти није тешко, напиши нам мало детаљније шта си радио, колико сати недељно (40-50-60-70 или више), колико си сати дневно спавао (3-4-5),колико дана си имао слободно недељно (сат времена слободно-пола дана-дан или два дана), колика ти је била сатница а колики тип, колико си (и да ли си) плаћао стан, становао си са 5-6-7 или више цимера (не претерујем, јер ми је причала познаница која је преко студентског програма била 4 месеци у америци да их је било десетак у стану), одбијан ти је порез од зараде (тј. плаћао си таксу или не и на коју суму), плаћао си храну и превоз или си се хранио на радном месту, или се хранио по ресторанима, имао си било какво здравствено осигурање или не,имао си било какво пензионо осигурање или не, на каква места си излазио и проводио се и колико су отприлике ти изласци коштали... и сваки детаљ који се сетиш, а желиш да поделиш са нама...
радо бих да за 4 месеци зарадим $15.000 (тј. да ми $10.000 остане уз плаћање свих трошкова које имам...и не морам да путујем).
Odgovoricu ti vrlo rado.Ovako radio sam dva posla,na prvom 40 h(10$ po h+tips) nedeljno,a drugi 43h(8$).Uz to sam svako vece i treniraom,dizao tegove.Sto se tice tips-a minimum 50$ dnevno,prosecno 80%.Prvi posao sam radio kao server(waiter) a drugi line cook.Smestaj smo imali,i hranu.Ziveli po dvoje u sobi i imali zajednicko kupatilo.To izadje oko 400$.Porez su mi odbijali,ali vratili kad sam dosao nazad u Srb.Sa J1 vizom ne postoji socijalno,a zdrastveno postoji u slucaju da se nesto desi.Od stana do posla 5 minuta,tacnije sve je to povezano.Imali smo jedno mesto za izlazak,SALMON BAKE. Sto se tice shopinga,mahom ljudi sopinguju na ebay.com. Ili bismo isli u najblizi grad FAIRBANKS. Ako te jos nesto zanima slobodno pitaj.

pcelica
04.11.2012, 14:08
da li "bežite" zbog razočarenja u sredinu u kojoj ste odrasli, imate posao ali i malu platu, zbog razočarenja u bliske ljude ili rodbinu oko sebe...mogućnosti da postignete više nego što ste ovde (ma šta da je to), ili jednostavno mislite da je odlazak nešto što "ako mi se pruži šansa, nema teorije da odbijem" jer "ne može mi biti gore nego ovde". .


Ja bi navela sve ovo što si napisao..ali primarni razlog je u stvari moje dete. Želim njoj da obezbedim normalan život, koji ovde, sigurna sam neće imati.
Između ostalog dosta mi je pesimizma, i dosta mi je ljubomornih i ubedačenih ljudi koji stalno kukaju a ništa ne preduzimaju da im bude bolje.
Zato ću da zgrabim taj green card, muža, ćerku i dve mačke i odo u San Dijego da kampujem na plaži :)

Suncica
04.11.2012, 19:54
Iskrena da budem, do skoro nisam ni razmišljala da odem negde van Evrope. Ali kako sam shvatila da u Evropi jedino ilegalno mogu da budem, što nikako ne dolazi u obzir budući da sam majka, počela sam da razmatram druge opcije. Za Kanadu im ne treba moj kadar, Australija i Novi Zeland su mi predaleko, Tasmanija ne dolazi u obzir, ostala mi je jedino lutrija i USA. A koji su razlozi? Pa sve gore što ste naveli, a na prvom mestu je budućnost moje ćerke. I svaka čast svima vama koji ste otišli, ne zato što ste tamo, već zbog velike hrabrosti što ste preuzeli vaše živote u svoje ruke što je ovde u Srbiji danas nemoguće.

Bockyman
05.11.2012, 02:01
Odgovoricu ti vrlo rado.Ovako radio sam dva posla,na prvom 40 h(10$ po h+tips) nedeljno,a drugi 43h(8$).Uz to sam svako vece i treniraom,dizao tegove.Sto se tice tips-a minimum 50$ dnevno,prosecno 80%.Prvi posao sam radio kao server(waiter) a drugi line cook.Smestaj smo imali,i hranu.Ziveli po dvoje u sobi i imali zajednicko kupatilo.To izadje oko 400$.Porez su mi odbijali,ali vratili kad sam dosao nazad u Srb.Sa J1 vizom ne postoji socijalno,a zdrastveno postoji u slucaju da se nesto desi.Od stana do posla 5 minuta,tacnije sve je to povezano.Imali smo jedno mesto za izlazak,SALMON BAKE. Sto se tice shopinga,mahom ljudi sopinguju na ebay.com. Ili bismo isli u najblizi grad FAIRBANKS. Ako te jos nesto zanima slobodno pitaj.

Иване, хвала на одговору. Поставио сам ја још доста питања, али мени одговори не требају... Али, твој пост где пишеш како си за 4 месеци зарадио $15.000, проводио се, купио ово и оно, путовао... је врло нереалан (нисам рекао неистинит!). Људима остану те цифре у глави, вау $15.000 за 4 месеца, провод, ово-оно... а не знају шта се крије иза тога. А крије се непрестани рад по 12 сати дневно без слободног дана, вероватно без нормалног сна и ко зна шта још. Не кажем ја да није истина то што си написао, али људи који добију или се надају добитку зелене карте на лутрији су људи који се селе овамо да живе, реалан живот. Ако мислиш да је реално радити нон-стоп, два посла, 12 сати дневно... ја мислим да није. Може тако да се изгура пар месеци, живети у некој рупи од стана, али да ли мислиш да сви ми овде радимо послове где уз сатницу добијамо и тип? Да нам до посла треба 5 минута и да са посла на посао и до стана стижемо у трену? Па још после радног дана да дижемо тегове. ОК, ја јесам Bockyman али нисам Superman. Ја радим стално између 52-56 сати недељно, а радио сам пар пута и по 70 сати недељно и знам шта је то. Али, радити без слободног дана нон-стоп по 12 сати дневно, таман био и канцелариски посао, много је...

Овим хоћу да кажем да је реалан живот нешто друго... Кога занима какав је прави живот већине људи овде (не свих, наравно), нека прочитају шта је Ноки написала... Нисмо сви из ИТ сектора, а и њима се послови не нуде на тацни.... да не филозофирам више...

ivanmilosavljevic
05.11.2012, 10:55
Иване, хвала на одговору. Поставио сам ја још доста питања, али мени одговори не требају... Али, твој пост где пишеш како си за 4 месеци зарадио $15.000, проводио се, купио ово и оно, путовао... је врло нереалан (нисам рекао неистинит!). Људима остану те цифре у глави, вау $15.000 за 4 месеца, провод, ово-оно... а не знају шта се крије иза тога. А крије се непрестани рад по 12 сати дневно без слободног дана, вероватно без нормалног сна и ко зна шта још. Не кажем ја да није истина то што си написао, али људи који добију или се надају добитку зелене карте на лутрији су људи који се селе овамо да живе, реалан живот. Ако мислиш да је реално радити нон-стоп, два посла, 12 сати дневно... ја мислим да није. Може тако да се изгура пар месеци, живети у некој рупи од стана, али да ли мислиш да сви ми овде радимо послове где уз сатницу добијамо и тип? Да нам до посла треба 5 минута и да са посла на посао и до стана стижемо у трену? Па још после радног дана да дижемо тегове. ОК, ја јесам Bockyman али нисам Superman. Ја радим стално између 52-56 сати недељно, а радио сам пар пута и по 70 сати недељно и знам шта је то. Али, радити без слободног дана нон-стоп по 12 сати дневно, таман био и канцелариски посао, много је...

Овим хоћу да кажем да је реалан живот нешто друго... Кога занима какав је прави живот већине људи овде (не свих, наравно), нека прочитају шта је Ноки написала... Нисмо сви из ИТ сектора, а и њима се послови не нуде на тацни.... да не филозофирам више...
Reci cu ti samo ovo,dok su bili bolji dani u Americi 2006 godine Makedonac iz Delcevo je napravio u Denaliju(Alaska)27.000$. Moj drugar je 2008 napravio 20.000$. Slazem se sa tobom da to nije realno,u smislu da tako ne moze da se izdrzi duze od 5 meseci godisnje.Ali su isitiniti podaci koje sam naveo iz svog iskustva,a i tudjeg.

noki
05.11.2012, 12:38
Pa dobro onda smo ocigledno,pogresili destinaciju.Ajmo mi lepo svi na Aljasku ,ovde za tih $ 20,000 ustedjevine treba da rintam nekih 20 godina:woohoo:

uncle sam
05.11.2012, 17:29
Ok, i ja sam pre dosta godina bio na Alasci, kada ta destinacija nije bila toliko popularna. Bockyman je sve u pravu osim jednog, ne radi se po 12h nego 16+h dnevno. Da je to dobra solucija tamo bi radili samo Ameri(kojih ima puno, ali rade po jedan posao sa retkim izuzecima) a ne Bugari, Srbi, Rusi i ostali gangovi iz Istočne Evrope. U mojoj sezoni je na tako malom mestu bilo preko 100 Bugara i sigurno 50ak Rusa sa Kavkaza, mozete zamisliti tu kolicinu kica i sunda na jednom mestu. Bio sam svedok svega i svačega, neki su radili i 3 posla nekada i preko 110h nedeljno. Cista pohlepa. Na kraju sezone su licili na zombije, ono je cista bolestina. I ja sam radio oko 16h dnevno, imao sam po jedan slobodan dan nedeljno na oba posla. Nikada to vise ne bih sebi uradio, nema tih para. Ne znam koliko sam tacno zaradio, samo se secam da sam posle putovanja i shopinga po USA imao nekih 8000€. Meni je sve to ostalo u prelepom secanju. Mogao sam otici ponovo naredne godine, imao sam potpisan predugovor. Odustao sam dosta je bilo.

Sto se tice Work & Travela, postoje razlicite price. Licno poznajem lika koji je u Koloradu u nekom turistickom centru radio 2 posla 9 meseci, na H2B vizi (u jednom periodu je radio i 3) . Doneo je u SRB preko 40 000$. Takodje licno poznajem ljude koji su zaradili preko 20 000$ na W&T u San Diegu i Njujorku. Sve je to nacin zivota koji izaberete. Jos da dodam da takodje poznajem dosta ljudi koji su otisli na Aljasku i pukli. Niti su videli Ameriku niti su nesto zaradili.

Kada bih dobio green card i ja bih verovatno opet na Aljasku ili u Kolorado u neki turisticki centar, s tim sto ne bih radio toliko nikada. Turisticki centri su dobri za pocetak jer su troskovi najminimalniji moguci. E kada se tu nesto zaradi onda pravac civilizacija.

Just my 5 cents...

peja
06.11.2012, 13:44
Moji razlozi za odlazak (ako me izvuku) u Ameriku...

Živim u Srbiji od 1995g. i nikad se u Srbiji nisam osećao kao da sam na svome, u redu imam kuću (porodična) u kojoj živimo i tu sam zasnovao porodicu, ali Srbiju nikad nisam osećao svojom državom.
Rodom sam iz Hrvatske a ni tamo se ne oećam kao na svome niti Hrvatsku osećam svojom zemljom!

E sad Amerika, ne mislim da je Amerika zemlja blagostanja u kojoj je dovoljno da boravite i da će Vam biti lepo, nego smatram da uz malo truda mogu da obezbedim mojoj porodici normalan život i da mom detetu pružim mogućnost za mnogo svetliju budućnost. Jednostavno smatram da će ako ništa jednog dana imati mnogo veći izbor nego ja...priliku za mnogo normalniji život...

Moje detinjstvo se svelo na period rata od 91-95, na bombardovanje 99, na promenu tri osnovne škole, na promenu više adresa, ja to ne želim da dočeka moje dete, jer ovo je Balkan, a kad se pogleda Balkan ovde se svako malo nešto "zakuva"!

Ima tu još puno razloga, ali ovu su samo neki od njih...

dreadnot
06.11.2012, 16:13
Potpuno te razumem... ja sam rodjen u FNRJ, detinjstvo i mladost proveo u SFRJ, najproduktivnije godine izgubio u SRJ i Srbiji i Crnoj Gori, a na kraju emigrirao iz Republike Srbije... a da za svo to vreme nisam promenio adresu na kojoj sam stanovao... Gledao sam kako se drustvo u kome sam formiran kao licnost raspada, menja i postaje nesto sasvim drugo, nesto sto ne zelim da utice na izgradnju mog deteta. Crno je postalo belo, a belo crno. Obrazovanje je postalo nepotrebno i devalvirano, oni koji bi terbalo da uce druge digli su ruke, predali se, otisli, zamenili su ih mediokriteti koji nemaju pojma ni o cemu, a sada treba da uce nezainteresovanu decu o necemu o cemu ni sami ne znaju puno. Kic je postao umetnost, a umetnost je nestala. Zivot se sveo na prezivljavanje i lagano odumiranje. Da li treba jos razloga?

mijan
06.11.2012, 19:53
Treba reci i jos jedan bitan razlog a to je da su mnogi u Srbiji umorni od siromastva u kom zive vec godinama. Nazalost, sve je veci broj takvih jer poskupljenja i nezaposlenost samo rastu. Dugogodisnje siromastvo, ogroman razlog za odlazak.

noki
06.11.2012, 23:47
Moji razlozi za odlazak (ako me izvuku) u Ameriku...

Živim u Srbiji od 1995g. i nikad se u Srbiji nisam osećao kao da sam na svome, u redu imam kuću (porodična) u kojoj živimo i tu sam zasnovao porodicu, ali Srbiju nikad nisam osećao svojom državom.
Rodom sam iz Hrvatske a ni tamo se ne oećam kao na svome niti Hrvatsku osećam svojom zemljom!

E sad Amerika, ne mislim da je Amerika zemlja blagostanja u kojoj je dovoljno da boravite i da će Vam biti lepo, nego smatram da uz malo truda mogu da obezbedim mojoj porodici normalan život i da mom detetu pružim mogućnost za mnogo svetliju budućnost. Jednostavno smatram da će ako ništa jednog dana imati mnogo veći izbor nego ja...priliku za mnogo normalniji život...

Moje detinjstvo se svelo na period rata od 91-95, na bombardovanje 99, na promenu tri osnovne škole, na promenu više adresa, ja to ne želim da dočeka moje dete, jer ovo je Balkan, a kad se pogleda Balkan ovde se svako malo nešto "zakuva"!

Ima tu još puno razloga, ali ovu su samo neki od njih...

E Peja to ti je jako skroman i lep odgovor na temu.Kad citam ovo sto si napisao setim se da sam se i ja tako osecala pre nego sto smo se preselili ovde u Ameriku.Rodjena sam u Srbiji,pa posle toga smo se preselili u Makedoniju i osecala sam se kao da nigde ne pripadam,kao da nemam svoju domovinu.Kad smo nasli prvi stan ovde u Americi,prvog puta smo bili sami ja muz i deca bez guzve oko nas,posle toga smo nasli poso i jedno vece kazem ja mom suprugu,e tek sad se osecam da negde pripadam i da se drzava brine o meni.Zato obicno i pisem clanovima ovog foruma moj cilj nije bio da se obogatim preko noci(i nisam),vec da nadjem jedan bolji zivot za moju decu,i svako ko ima realna ocekivanja o zivotu u Americi ce naci nesto sto nikad nismo imali na balkanu.U Makedoniji nisam mogla da uzmem ni kola na kredit a ovde evo vec pravimo planove o kupovini kuce,samo posle 2 godine.Odem u trgovski centar i sta mi se svidi mogu da priustim da si kupim,a kod kuce bi samo razgledala izloge i skupljala pare da ga kupim,i kad skupim prosla moda,ehehe.Sasvim te razumem i samo napred sreca prati skromne ljude,pa mozda nam se pridruzis ovamo preko velike bare:;D:

edinze
07.11.2012, 00:14
U potpunosti se slazem sa svim recenim u prethodnim postovima na ovu temu...teska socijalna slika,gubljenje godina,nemogucnost pruzanja djetetu najkvalitetnijeg,samo jer smo Balkanci,vladavina ruralizma na polju urbanizma,idiopatska politicka scena....s tim da ja,koji sam iz BiH,iz Federacije,iz Zenicko-dobojskog kantona ,iz Zenice,gdje je vecinsko Bosnjacko stanovnistvo,(i sam sam Bosnjak) zivim i imam kcer sa pravoslavkom pa smo zbog toga koliko god kome cudno zvucalo ipak diskrimirani... Mnogi traze i poslije toliko godina vjersko vjencanje da bi nas brak bio valjan,a ja ga iz principa necu,da silim zenu na nesto....ne pripadamo nikome,jer u mojoj porodici govore kako vise naginjemo na pravoslavlje,u njenoj kako smo islamisti...dijete nam je maximalno zbunjeno pogotovo kad se uzme da ima samo cetiri godine a vec je pod teretom vjerske i nacionalne diskriminacije...e to je pravi razlog za odlazak u USA, gdje nebismo bili pod lupom drustva samo jer smo mihesani brak.... Ljudi kazu da se ne moze osjetiti patriotizam dok nisi daleko od doma,od najblizih....poslije svega ovdje...ja mislim,odnosno tvrdim da bi na tom polju bio izuzetak...

ivanmilosavljevic
07.11.2012, 00:18
E Peja to ti je jako skroman i lep odgovor na temu.Kad citam ovo sto si napisao setim se da sam se i ja tako osecala pre nego sto smo se preselili ovde u Ameriku.Rodjena sam u Srbiji,pa posle toga smo se preselili u Makedoniju i osecala sam se kao da nigde ne pripadam,kao da nemam svoju domovinu.Kad smo nasli prvi stan ovde u Americi,prvog puta smo bili sami ja muz i deca bez guzve oko nas,posle toga smo nasli poso i jedno vece kazem ja mom suprugu,e tek sad se osecam da negde pripadam i da se drzava brine o meni.Zato obicno i pisem clanovima ovog foruma moj cilj nije bio da se obogatim preko noci(i nisam),vec da nadjem jedan bolji zivot za moju decu,i svako ko ima realna ocekivanja o zivotu u Americi ce naci nesto sto nikad nismo imali na balkanu.U Makedoniji nisam mogla da uzmem ni kola na kredit a ovde evo vec pravimo planove o kupovini kuce,samo posle 2 godine.Odem u trgovski centar i sta mi se svidi mogu da priustim da si kupim,a kod kuce bi samo razgledala izloge i skupljala pare da ga kupim,i kad skupim prosla moda,ehehe.Sasvim te razumem i samo napred sreca prati skromne ljude,pa mozda nam se pridruzis ovamo preko velike bare:;D:
E to ljudi ne mogu da shvate,veliki problem sa ljudima na Balkanu je to sto nisu videli i ne znaju za bolje.NPR kad bi svakom gradjaninu bivse ex yu bio placen mali izlet.Da posete i da vide kako ljudi zive u svetu,i da se vrate posle par dana.Stepen samoubistava bi porastao 50%.Jednostavno siromastvo je ovde life style.

peja
07.11.2012, 07:50
E Peja to ti je jako skroman i lep odgovor na temu.Kad citam ovo sto si napisao setim se da sam se i ja tako osecala pre nego sto smo se preselili ovde u Ameriku.Rodjena sam u Srbiji,pa posle toga smo se preselili u Makedoniju i osecala sam se kao da nigde ne pripadam,kao da nemam svoju domovinu.Kad smo nasli prvi stan ovde u Americi,prvog puta smo bili sami ja muz i deca bez guzve oko nas,posle toga smo nasli poso i jedno vece kazem ja mom suprugu,e tek sad se osecam da negde pripadam i da se drzava brine o meni.Zato obicno i pisem clanovima ovog foruma moj cilj nije bio da se obogatim preko noci(i nisam),vec da nadjem jedan bolji zivot za moju decu,i svako ko ima realna ocekivanja o zivotu u Americi ce naci nesto sto nikad nismo imali na balkanu.U Makedoniji nisam mogla da uzmem ni kola na kredit a ovde evo vec pravimo planove o kupovini kuce,samo posle 2 godine.Odem u trgovski centar i sta mi se svidi mogu da priustim da si kupim,a kod kuce bi samo razgledala izloge i skupljala pare da ga kupim,i kad skupim prosla moda,ehehe.Sasvim te razumem i samo napred sreca prati skromne ljude,pa mozda nam se pridruzis ovamo preko velike bare:;D:

Hvala puno na podršci, mnogo mi znači...eto da sačekamo i taj mesec Maj pa da se nadamo srećnoj vesti...Drago mi je zbog Vas i što ste uspeli da imate normalan život. Ja se ne zanosim time da ću biti milioner, nego samo želim da svome detetu omogućim normalan i pristojan život, bez rata, trzavica, korupcije, mita i ove naše politike koja je svaki dan na TV-u.

Suncica
07.11.2012, 08:56
E to ljudi ne mogu da shvate,veliki problem sa ljudima na Balkanu je to sto nisu videli i ne znaju za bolje.NPR kad bi svakom gradjaninu bivse ex yu bio placen mali izlet.Da posete i da vide kako ljudi zive u svetu,i da se vrate posle par dana.Stepen samoubistava bi porastao 50%.Jednostavno siromastvo je ovde life style.

Gde ćeš više? Bilo je pre 2 dana u novinama kako se u Srbiji izvrši dnevno 4 samoubistva. Meni je najžalije one omladine koja je jedino do inostranstva videla Crnu Goru, i ne zna kako se "normalno" može živeti.

dulobar
07.11.2012, 11:18
Uskoro ću napuniti 21. godinu, živim in the middle of nowhere, na posljednoj sam godini faksa i otkad sam bio mali oduvijek mi je želja/san bila Amerika, bilo prvo kroz crtiće (gdje sam i počeo govoriti jezik), kasnije kroz glazbu, filmove, serije, knjige, povijest, sve živo... Želim od svih zemalja otići živjeti u Ameriku, dubokom sam fasciniran njihovom kulturom, životom, umjetnošću te se nigdje drugdje ne vidim. Da budem još precizniji: Kalifornija i samo Kalifornija in my heart.
Kao AllenJohnJohnson: mlad sam i volio bi mlad otići zauvijek odavde te imam mali milijun razloga za to (doslovce ne znam odakle da krenem, ali krenut ću ovako).

Jednostavno osjećam da ovdje u Hrvatskoj, općenito na Balkanu ne pripadam i to po ničemu da ne pripadam, takva je situacija još od malih nogu (nikad nisam niti ću ikad pripadati) + situacija koja nikad neće doći u normalu, kako kad je u pitanju Hrvatska, tako i općenito cijeli Balkan. Problem je u mentalitetu, u glavama ljudi, u njihovim ograničenim mislima, primitivizam na svakom koraku... Ne mogu više gledati to sve, ovu državu, te ljude. To ništavilo, tu depresiju i to preživljavanje da ne nabrajam politiku, školstvo, lopove, mito, korupciju, ljubomoru među ljudima, grad u kojem živim koji i nije grad već jedna teška selendra koja ni ne postoji na karti. Ljudi prose po kontenjerima, nemaju za kruh i mlijeko, posla nema, a i za to moraš imati debelu vezu, navijači se tuku po stadionima i ulicama kad su utakmice... a kako god dođe neka vlast, jednom riječju gamad situacija je ista: nema tu života ni budućnosti i to mi je debelo jasno, ne vidim ništa dobro u tome svemu, plaši me i zabrinjava te hoću da odem dok je vrijeme.

Školstvo je sprdnja, moj faks da ne pričam na svakoj razini, kvaliteta nula (kako predavanja tako i profesori), jedino istinski dobro što imam od njega je stipendija koja je donekle početni kotačić kad je u pitanju skupljanje para ako me izvuku, dok situacija na razini obitelji mi je isto loša (imam 3 sestre sve udane, stričeve, čak i nećake... no jedino što jedni drugima rade jest ogovaranje, zabijanje noževa u leđa, lažni osmjesi, životarenje, prozivanje zašto ovo, ono... Ko u sapunici. Neki slabo i komuniciraju skupa - gotovo nikako, neki se tješe alkoholom, a neki imaju PTSP, a ja sam najmlađi u cijeloj priči te ne želim niti hoću da pratim tu cijelu sapunicu. Ni situacija unutar kuće nije išta bolja, no znam da roditelji kao roditelji bi prvi me podržali, naročito mama koja me i podržava da odem, dok za ove ostale me iskreno zaboli...

Sve skupa dno dna, gadi mi se sve to i znam da se nikad ništa neće promijeniti ka boljem, ni televiziju više ne gledam, nemam razloga da ostanem ovdje, hoću da se maknem od svega toga i da okusim pravi svijet, civilizaciju i život, da budem netko i nešto, da ostvarim svoj dječački san, svoj američki san: da normalno živim kao čovjek, da imam danas sutra svoju obitelj s kojom ću normalno živjeti i kojoj ću moći priuštiti normalan život. Ne mislim biti bogataš niti živjeti u metropoli već želim skroman normalan život sa svojom obitelji, u kući i to ne prevelikoj, u pravom gradu/gradiću, susjedstvu, družiti se s ljudima, biti dio pravog društva i zajednice gdje se poštuju zakoni, gdje se radi da situacija bude još bolja i bolja... Gdje život ima smisao. To i milijun drugih stvari.

Spreman sam na sve i svašta i znam da ne bi bilo lako, ali sam spreman da radim sve i svašta, ako i treba upišem tamo faks jer od svoje diplome tamo skoro ništa ne očekujem, da se svakako žrtvujem samo da uspijem u svom naumu: otići odavde for good, nikad se ne vratiti i ponavljam još jednom: ostvariti svoj američki san!

ZeljkoUSA
07.11.2012, 13:39
Pored mnogih stvari koji su ovde navedeni i sa kojima se u velikoj meri slazem, zelim otici da po prvi put u zivotu zavolim Srbiju.

P.S. Nadam se da necu postati onaj lik sa pivom i kokardom koji slavi Sandy.

oki9
07.11.2012, 13:48
Pored mnogih stvari koji su ovde navedeni i sa kojima se u velikoj meri slazem, zelim otici da po prvi put u zivotu zavolim Srbiju.

P.S. Nadam se da necu postati onaj lik sa pivom i kokardom koji slavi Sandy.

hahahah, ovo me podseti na priču moje drugarice (emigrirala u Svajcarsku pe 10 god) ...posle par meseci: Jel znaš kako se mi sad više volimo i razumemo otkako sam ovde (ona vs familija)?
do tad je netrpeljivost bila na visokom nivou :)

valigia
07.11.2012, 15:40
Sa 11 izbegla iz HR u SRB zbog rata. Do punoletstva sputavala sve svoje zelje i snove jer smo tesko ziveli. Upisala faks. Bombardovanje. Negde u mojoj dvadeset trecoj uspeli da se izvucemo iz podstanarskog zivota i dosli do svoje dve sobe u vlasnistvu. I tada, kada je sve trebalo da krene napred – iz mene je sve nagomilano i sputano krenulo napolje. Upala u depresiju. Izvukla se, zavrsila faks, zaljubila se.... Ali mi stalno fali taj jedan period zivota koji mi je nepovratno otet.

Prelila se casa kada sam shvatila da sam sebe UBEDILA da ne zelim da imam dete. A istina je da ne zelim da ga imam u ovim bolesnim zemljama. Ne pronalazim se, ne uklapam se, nisam ni u jednom ‚trendu‘. Ne zelim posao u drzavnoj firmi da bih dobila paket super plata – nerad – smrknut pogled – stav ‚nije kao sto je nekad bilo, sve je gore i gore‘ – ogovaranje i ostale malogradjanstine. Nisam naucena da zavrnem, prevarim, okoristim se i slicnim vestinama koje su pozeljne na ovom prostoru.

Nerad, nekultura, opste duhovno i materijalno siromastvo, nedostatak empatije i tolerancije, bahatost, intelektualni sunovrat generacija koje dolaze – strasne su slike danasnjice i odlicni pokazatelji onoga sto tek dolazi. E, tome ne zelim da prisustvujem.

Znate onu sliku kada ‚frajer‘ ili ‚zenska sa silikonskom usnom‘ voze svoj autic i pri prolasku pored crkve se prekrste tri puta, a samo 30 metara pre te iste crkve ne propuste pesaka na pesackom ili ga, u jos ludjoj situaciji, psuju mlatarajuci rukama?

Ja zelim da pobegnem od takvih mentalnih sklopova koji su, nazalost, kreatori danasnje drustvene strukture.

dreadnot
07.11.2012, 16:05
U potpunosti se slazem sa svim recenim u prethodnim postovima na ovu temu...teska socijalna slika,gubljenje godina,nemogucnost pruzanja djetetu najkvalitetnijeg,samo jer smo Balkanci,vladavina ruralizma na polju urbanizma,idiopatska politicka scena....s tim da ja,koji sam iz BiH,iz Federacije,iz Zenicko-dobojskog kantona ,iz Zenice,gdje je vecinsko Bosnjacko stanovnistvo,(i sam sam Bosnjak) zivim i imam kcer sa pravoslavkom pa smo zbog toga koliko god kome cudno zvucalo ipak diskrimirani... Mnogi traze i poslije toliko godina vjersko vjencanje da bi nas brak bio valjan,a ja ga iz principa necu,da silim zenu na nesto....ne pripadamo nikome,jer u mojoj porodici govore kako vise naginjemo na pravoslavlje,u njenoj kako smo islamisti...dijete nam je maximalno zbunjeno pogotovo kad se uzme da ima samo cetiri godine a vec je pod teretom vjerske i nacionalne diskriminacije...e to je pravi razlog za odlazak u USA, gdje nebismo bili pod lupom drustva samo jer smo mihesani brak.... Ljudi kazu da se ne moze osjetiti patriotizam dok nisi daleko od doma,od najblizih....poslije svega ovdje...ja mislim,odnosno tvrdim da bi na tom polju bio izuzetak...

Jedan od najboljih i najbolnijih razloga da se ode koji sam do sada cuo. Porodicu treba sacuvati pre svega i postaviti je iznad svih praznih prica o pripadanju ovome ili onome. Radost i ispunjenost koje moze da ti podari rodjeno dete nikada ti nece pruziti sve hodze i popovi ovog sveta. Zelim vam svim srcem da ostvarite san.

vuxanne
07.11.2012, 18:43
Jedan od najboljih i najbolnijih razloga da se ode koji sam do sada cuo. Porodicu treba sacuvati pre svega i postaviti je iznad svih praznih prica o pripadanju ovome ili onome. Radost i ispunjenost koje moze da ti podari rodjeno dete nikada ti nece pruziti sve hodze i popovi ovog sveta. Zelim vam svim srcem da ostvarite san.

Upoznala sam nekoliko parova ovde u SAD slicna prica. Definitivno prava zemlja za vas jer kao sto ovi vole da kazu "melting pot" i koga briga ko u koju versku strukturu ide, dete moze da ode u trecu ili nijednu, stvar licnog izbora.

Bullet4MySelf
07.11.2012, 19:48
Kaze mom starome '98 jedan nas prijatelj nemoj ici za Hrvatsku ni jedna drzava poslije rata nije dobra, a usto bit ces i tamo izbjeglica kao i u Njemackoj. Pa kad vec moramo biti stranci ajmo tamo, gdje su svi. Za Sjedinjene Americke Drzave. Moj stari kao vecina u to vrijeme mislio idem u Hrvatsku posto sam Hrvat. Ali eto dok je bilo posla dolazili su domaci na red za posao kad je nestalo posla ne dolaze ni domaci na red , a kamoli stranci. Zao mu je sto nije poslusao svoga kolegu. Ali eto i doslo vrijeme kad je dobio unuka i zbog toga sad ne zalimo niti ja niti moji. Imam 23 godine nezaposlen sam i imam sina starog 10mjeseci, supruga mi studira vanredno radi sina. Pa smo se ove godine prijavili sve troje. Strah nas je i ostati ovdje jer kriza udara sve drzave bivse ex-yu i sve ide prema losijem stanju. Imam prijatelje u Srbiji pa znam i familiju u Bosni i Sloveniji. A opet nas je strah otici. Ali vise covijeka nije strah za sebe vec za dijete dali ce ono imati komad kruha, ako se ovako nastavi dali ce zena iduce godine kad zavrsi fax dobiti posao u struci fax joj je nije deficitno zanimanje kao lijecnik ili ostala zanimanje cak pravnika godisnje zavrsi 1000 u Hrvatskoj a samo 300 ih dobije posao. Dali cu ja dobiti posao. Sve je to jedna velika filozofija i jedno veliko pitanje. Na koje nitko od nas nezna odgovora, ali jedino sto znamo jest. Da se trebamo boriti i prezivljavati u ovome svijetu, nekad se pitam dali je moja mladost moje prednost sto sada moji roditelji je nemaju teze se zaposljavaju stariji su nece mlade , a kamoli stare.. Pa, ako je potrebno i orlom preko bare otici cu.
Ja zelim trbuhom za kruhom ici i to je to moj razlog da mi dijete ima sta za obuc sta za jest.

edinze
07.11.2012, 23:09
Dreadnot,izuzetno cijenim tvoju podrsku i iskrenu zelju da sa porodicom napustim Balkan...smijesno mi je pricati Srbija,BiH,Hrvatska...sve je to Balkan gdje svaki grad ima indigo pricu sa pocjepanim posljednjim stranicama gdje bi trebao biti "hepi end" koji je ovdje postao naucna fantastika upravo jer su hodze i popovi napustili vjerske ustanove i poceli se baviti onim sto im nikad ne bi smjelo i trebalo biti u opisu posla,politikom...nazalost...zelja za odlaskom je ogromna i pokusavam mmisliti pozitvno i nadati se najboljem jer nekako smatram da ima nesto u onome misli najbolje,tako ces i da dobijes... Vec mi je vrijeme i za drugo dijete,a vjeruj ne usudjujem se ovdje,sto zbog vjecanja kako ime da damo,do toga hoce li biti obrezivano ako bude musko,ili krdteno...i tako u nedogled,pitanjima iz nadeg zivota se bave prijatelji,amidze,tetke,bake,nene,djedovi...a mi bedpomocni da dokazemo da nas sve to ne tangira...

Mikimax
08.11.2012, 00:44
Post nepoznatog autora koji sam davno nasao na nekom trecem sajtu:


Srbija je jedna veoma zatvorena, konzervativna kvazi-drzava. Svako ko se imalo razlikuje od vecine je smatran za budalu i sta on ima tamo da trazi...
Takodje, sami Srbi TERAJU druge od sebe, sa poznatom recenicom "sta pljujes Srbiju, ako ti se ne svidja, idi odavde i pusti nas da zivimo ovako kako zivimo".

Novac je samo jedan delic onoga sto nema... A i da imas novac, opet treba da zivis u Srbiji, u zgradama ciji su ulazi popisani, liftovi isarani i ispljuvani, ulice na kojima se prodaju gace i carape, rupe po putevima, parkiranim vozilima na svakom kvadratnom milimetru koji postoji, sa prljavstinom svuda, kesama oko kontejnera koje sugradjani bacaju iz svojih stanova, sa salterskim sluzbenicima koji "nisu nadlezni", taksi vozacima koji puse, smrde i obracaju ti se sa "brate, kako da vozim?", vozacima autobusa koji citaju novine i resavaju ukrstene reci dok voze, sa skupstinom u kojoj sede debili (to je kompliment)...
U Srbiji, i da si bogat, opet treba da radis sa ljudima, a ljudi u Srbiji su mentalno na nivou 19. veka, konzervativni a neobrazovani, sto je najgora kombinacija... U Srbiji je i dalje nacionalni sport - kombinacija, sto znaci da se nesto brzo uradi i dodje do brzih para, kao u crtanom filmu.

Da rezimiram: u Srbiji skoro nista ne valja.
U Srbiji su etaloni vrednosti Arkani, Legije, Kumovi, Cece, Karleuše, Seke, Grobari, Delije....
A te vrednosti su preduslov za omogucavanje stvaranja i održavanja porodice i vaspitavanje dece.
U akademskom duhu, naravno.

Ima u nas jedna poslaovica, a kaže : "budala stoji di je roden, pametan ide di mu je bolje"




Moja razmisljanja:
-Korupcija na svim nivoima,
-Nepostojanje casti i posenja medju ljudima,
-Niske plate,
-Lose zdravstveno osiguranje,
-Losi putevi, pruge, nedostatak autoputeva,
-Potreba clanske karte da bi nasli posao,
-Naopake vrijednosti,
-Sveopsta seljanija u svakom obliku i nacinu,
-Lose obrazovanje,
-Banana republika,
-Nesposobnost naroda da se suoci sa cinjenicama i promijeni nesto u svom zivotu,
-Pogresno razmisljanje i odnos prema zivotu,


I jos nekoliko muka mi je :)

Muka mi je od nekaznjenih lopova koji kradu poklopce sa šahti
Muka mi je od "udarnih rupa na putevima"
Muka mi je od nadrkanih prodavacica koje ne znaju da kazu dobar dan / dovidjenja
Muka mi je od nedostatka dobrih teretana (bazen, sauna, itd.)
Muka mi je od cekanja za traku za trcanje u teretani
Muka mi je od nadrkanih ljudi u prepunim autobusima
Muka mi je od smrdljivih ljudi u autobusima
Muka mi je od cekanja busa po 45 minuta (ide na svakih 5min)
Muka mi je od hladnog i vlaznog vremena
Muka mi je od proklete hladnoce u Beogradu
Muka mi je od zime
Muka mi je od manjka kesa u dzepu
Muka mi je od loseg obrazovanja

NemanjaKS
08.11.2012, 11:08
Pratim ovaj forum vec nekoliko meseci i sada sam odlucio da se i ja ukljucim u raspravu.
Imam 18 godina i vec prezirem zivot u ovoj drzavi zbog raznih nepravdi koje su mi se vec dogodile. U skoli mi predaju profesori koji znaju manje od nas djaka i koji moraju da citaju iz knjige da bi sastavili jednu recenicu(cast izuzecima), profesori koji traze novac inace neces zavrsiti razred. Ovo je drzava u kojoj se vise ceni nerad nego rad, u kojoj ces pre da nadjes posao ako imas vezu nego doktorat, drzava u kojoj ako mislis malo drugacije od neobrazovane vecine proglasavaju te za budalu. Jedva cekam da zavrsim jos ovu godinu srednje i fax i da se odlesim odavde jer mi je vise muka od zivota u ovakvom sistemu.

P.S.
Pozdrav svima

bodadibo
09.11.2012, 11:52
A sad malo ja.....
Razlog našeg (muž, ja i dva klinca od 5,5 i 1,5 godinica) odlaska je daleko od materijalne situacije. Ne bih da ispadnem hvalisavac, ali što se tiče materijalnog položaja spadamo verovatno medju 10 % stanovništva. Imamo dobar posao, svoju kuću, dobar auto, dosta putujemo.....
Ali........ to čuveno ali.
Ne možemo više da podnesemo, slobodno mogu reći, ovaj ološ što uspeva u našoj zemlji. Bivše vlasnike pečenjara, sada direktore javnih preduzeća. One što danima na televiziji psuju, pljuju, pokazuju gole guzice, a posle direktori pozorišta. I ja sad treba da idem u to pozorište?!?!?! Jedne godine direktori GSP-a, sledeće direktori verskih kancelarija.... A nažalost, jednog dana svi će biti ambasadori.
A da ne pričamo o bahatoj vožnji, opštoj kulturi. Što više niko nema poštovanja ni prema starijem a kamoli trudnici, detetu. Što svako sebi daje pravo da te bije, jer mu se može i hoće. A ti se sklanjaj......
Televiziju ne gledamo. Ako klinci ne gledaju neki crtać, uključimo radio i slušamo muziku. Trudimo da se izolujemo od svega, ali jaaako je teško.
Naš stariji sin, ljubi ga majka, je prava pametnica. Nije što je moj, ali stvarno je tako. Kad samo pomislim šta će ga sačekati u školi diže mi se kosa na glavi. Sestra mi radi u školi i pouzdano znam kakva je situacija. Takvu decu šikaniraju, ismevaju, proganjaju, tuku..... U moje vreme, takvoj deci si mogao samo da zavidiš. Što bi se reklo ''da im pljuneš pod prozor''. Sećam se da kada bi neki djak pobedio na nekom takmičenju, kroz celu školu je išla neka, kako su je zvali ''knjiga naredbi'' gde bi nastavnik čitao ko je i na kom takmičenju pobedio a svi ostali bi stajali mirno. Prošle godine moja sestra nije mogla da smiri uplakanu devojčicu, koja je pobedila na takmičenju iz znanja engleskog jezika, jer su je svi zezali. Šta reći?????
Vrhunac je bio kada me je pre par meseci, moj ljubi ga majka, uplašeno pitao: ''Mama, je l' ja neću da idem u rat?'' Rekla sam mu da neće, a ako ne pobegnemo odavde, verovatno sam ga slagala.

zvercica
09.11.2012, 13:43
'' Rekla sam mu da neće, a ako ne pobegnemo odavde, verovatno sam ga slagala.

Uh, kako je ovo strašno. Što je najgore, najverovatnije i jesi! Da mi je samo da sletim i da stresem sa sebe prašinu ovog Balkana!

mijan
09.11.2012, 16:00
Ovo lici na utrkivanje ko ce vise pljunuti na ono sto bi jednog dana trebalo svi da ostavimo (neku ex-yu drzavu) a da jos nismo ni izvuceni niti smo stigli u Ameriku. Ima ljudi koji preteruju. Mnoge stvari koje trpimo ovde na Balkanu postoje i tamo. Vec smo na forumu culi da se posao u Americi u vecini slucajeva dobija preko poznanstva, da su salterski sluzbenici u pojedinim situacijama i nekulturni i neupuceni u svoj posao. Ima i tamo diskriminacije i malih zarada kao i u Srbiji, i da ne nabrajam cega vise. Shvatam da je ljudima dosadio balkanski zivot ali u nekim postovima se preuvelicava kako je drzava kriva ama bas za sve. Kakav narod takva i vlast. Ja jesam za odlazak svih nas i sam ga zelim, ali prvo skocite pa recite hop. Niko od nas ne zna da li ce dobiti na lutriji i umesto toga mozda provesti ostatak zivota u Srbiji. Evo i ovo poslednje za ratovanje na Balkanu mogu da kazem da se slazem, ali ko vam garantuje da jednog dana ni Amerika nece vase dete poslati u neki rat kada vam dete bude njen drzavljanin ili da bude zrtva nekog teroristickog napada na tlu Amerike?! Ko vam garantuje da i tamo nece izgubiti glavu od oruzja?! Zato dajte malo manje frustracije a vise realnosti kada navodite razloge za odlazak. Nije ni Amerika neka ekstra socijalna i uredjena drzava u kojoj svako placa kaznu za svoju neodgovornost i u kojoj sve funkcionise sto recimo kod nas u Srbiji ne funkcionise.

olivera77
09.11.2012, 16:01
Ovo sam sinoc nasla na FB,bila na profilu jedne jako bolesne devojcice i kada videh komentar devojcice od ne vise od 9-10 godina ostadoh bez teksta.Zapitah se kako roditelji ovo dete vaspitavaju,prate li uopste sta ovo dete radi na FB i kako su mu dozvolili da ima nalog.
verujem da bi se roditelji nasmejali i rekli "ma nije ona to mislila ozbiljno"

buckuris
14.11.2012, 01:09
Ovo lici na utrkivanje ko ce vise pljunuti na ono sto bi jednog dana trebalo svi da ostavimo (neku ex-yu drzavu) a da jos nismo ni izvuceni niti smo stigli u Ameriku. Ima ljudi koji preteruju. Mnoge stvari koje trpimo ovde na Balkanu postoje i tamo. Vec smo na forumu culi da se posao u Americi u vecini slucajeva dobija preko poznanstva, da su salterski sluzbenici u pojedinim situacijama i nekulturni i neupuceni u svoj posao. Ima i tamo diskriminacije i malih zarada kao i u Srbiji, i da ne nabrajam cega vise. Shvatam da je ljudima dosadio balkanski zivot ali u nekim postovima se preuvelicava kako je drzava kriva ama bas za sve. Kakav narod takva i vlast. Ja jesam za odlazak svih nas i sam ga zelim, ali prvo skocite pa recite hop. Niko od nas ne zna da li ce dobiti na lutriji i umesto toga mozda provesti ostatak zivota u Srbiji. Evo i ovo poslednje za ratovanje na Balkanu mogu da kazem da se slazem, ali ko vam garantuje da jednog dana ni Amerika nece vase dete poslati u neki rat kada vam dete bude njen drzavljanin ili da bude zrtva nekog teroristickog napada na tlu Amerike?! Ko vam garantuje da i tamo nece izgubiti glavu od oruzja?! Zato dajte malo manje frustracije a vise realnosti kada navodite razloge za odlazak. Nije ni Amerika neka ekstra socijalna i uredjena drzava u kojoj svako placa kaznu za svoju neodgovornost i u kojoj sve funkcionise sto recimo kod nas u Srbiji ne funkcionise.
Svaka ti cast! Ne zelim nista da dodam (mada ima mnogo toga sto bi se moglo dodati) ali po meni je ovo najrazumnije i najnormalnije razmisljanje.

ivanmilosavljevic
14.11.2012, 01:15
1 dan u Americi je kao 100 dana u Srbiji.
Bolje da prokockam svoju mladost,nego da se kajem u starosti jer nisam ni bacio zivotnu kocku.
Bolje da me tamo ubije terorista,nego ovde da me ovde Srbija ubija tiho,sporo,i grubo...

peja
14.11.2012, 08:03
Ovo lici na utrkivanje ko ce vise pljunuti na ono sto bi jednog dana trebalo svi da ostavimo (neku ex-yu drzavu) a da jos nismo ni izvuceni niti smo stigli u Ameriku. Ima ljudi koji preteruju. Mnoge stvari koje trpimo ovde na Balkanu postoje i tamo. Vec smo na forumu culi da se posao u Americi u vecini slucajeva dobija preko poznanstva, da su salterski sluzbenici u pojedinim situacijama i nekulturni i neupuceni u svoj posao. Ima i tamo diskriminacije i malih zarada kao i u Srbiji, i da ne nabrajam cega vise. Shvatam da je ljudima dosadio balkanski zivot ali u nekim postovima se preuvelicava kako je drzava kriva ama bas za sve. Kakav narod takva i vlast. Ja jesam za odlazak svih nas i sam ga zelim, ali prvo skocite pa recite hop. Niko od nas ne zna da li ce dobiti na lutriji i umesto toga mozda provesti ostatak zivota u Srbiji. Evo i ovo poslednje za ratovanje na Balkanu mogu da kazem da se slazem, ali ko vam garantuje da jednog dana ni Amerika nece vase dete poslati u neki rat kada vam dete bude njen drzavljanin ili da bude zrtva nekog teroristickog napada na tlu Amerike?! Ko vam garantuje da i tamo nece izgubiti glavu od oruzja?! Zato dajte malo manje frustracije a vise realnosti kada navodite razloge za odlazak. Nije ni Amerika neka ekstra socijalna i uredjena drzava u kojoj svako placa kaznu za svoju neodgovornost i u kojoj sve funkcionise sto recimo kod nas u Srbiji ne funkcionise.

Svako ima pravo na svoje misljenje i stavove!

Ako ne uspe GC uvek ima rezervna varijanta.

Po mom mišljenu onaj ko nije bio van Srbije, recimo u Engleskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, Italiji pa i u Češkoj, Poljskoj (Skandinavske zemlje ne vredi ni spominjati) nije video da može sve drugačije i normalnije nego u Srbiji. U redu ima malih plata i tamo, nije svagde skroz bajno ali ja ne vidim nikog da se vraća za Srbiju (tj. vraćaju se ljudi u mizernom procentu).
Razlika što ovde sa minimalcem ne može da se preživi, što recimo u Novom Sadu se otvaraju uslužne delatnosti, trgovine a nigde proizvodnje, da li neko zna kad se u NS otvorila neka fabrika?
Ovakav sistem ne može da funkcioniše gde u NS većina zaposlenih radi u državim preduzećima i prima nerealne zarade za posao koji obavlja.

Aristotel
14.11.2012, 12:04
Slazem se svima, ovde mnogo nevalja i sve nevalja, izgubilo se sprsko gostoprimstvo, kad kažeš da nevalja svi ti govore "ćuti sagni glavu kako je onom sto nema ni penziju ni platu"
HEJ ovde kradu godine, kradu vreme, kradu mladost koju kasnije nećemo moći da kupimo svim parama ovog sveta, detinjstvo se ne kupuje, ja vise nikada neću imati mojih 26 godina....
Nikada neću moći da kupim stvari koje sam kao klinac zeleo, loptu, biciklo, točkove za trokolicu.... ( te stvari mi sada ne trebaju, ali ne mogu da kupim prošlost i da ih sebi kupim kao klincu)
BOLI TO KADA ŽIVITE U SRBIJI....
Pitam juće šefa kada će plata, a on kaže ćuti i uzivaj biće kad bude....

dulobar
14.11.2012, 13:11
Da nabacim svoje mišljenje kako ja vidim cijelu situaciju.

Svi iznešeni razlozi na ovom forumu za odlazak u USA su realni i to više nego realni, svatko ima svoje razloge naravno (kod nekih su isti, negdje različiti), ali svi realno i bolno opisuju svakidašnju situaciju na Balkanu.
Netko se ne uklapa ovdje, netko hoće sigurnost, netko bolju plaću, netko da pobjegne od siromaštva, netko da osigura djeci normalan život, netko da se makne od vrijeđanja po nacionalnoj ili vjerskoj osnovi,
nekom je od malena želja USA, itd... ali svi smo sa istim ciljem, željom i nadanjem: sve za bolje sutra i bolju budućnost (to ovdje ne postoji). Onaj tko kuka tipa joj radi se toliko puno, misli biti na leđima države (socijala)
ili misli da će sve doći samo od sebe bez rada ne treba ni ići u USA jer takvi neće daleko dogurati (to je jedan od profila ljudi koji se vraća iz USA jer nisu navikli raditi, stvarati... uz one kojima fali mama, tata, baka, stric, hvata ih nostalgija...).

Naravno, sve treba uzeti kroz dobre i loše strane, svuda su problemi, tako i u jednoj Americi, ali tamo se radi da se ti problemi riješe i da se situacija poboljša, gleda se kako biti bolji i bolji, kako napredovati, kako izvući pouku tako da se neke greške nikad ne ponove, jer u pitanju je ne samo drugačiji mentalitet, već i stav, ponašanje, sustav, itd... koji uči, radi, gradi, izumljuje, napreduje... (nisu uzalud vodeća zemlja na svijetu - red, rad i disciplina) dok ovdje milijun problema, ništa se ne riješava te gdje god se okreneš svakim danom sve biva gore i gore. Nigdje nije savršeno (to stoji) ali ipak mislim da je jedna Amerika kad je savršenstvo u pitanju (i uz te poteškoće/probleme) najbliža tome i to u svemu. Imaju vlast koja radi u korist ljudi, predsjednika kojem je stalo do svojih građana te ono jako bitno: vlada zajednica, kako oni kažu community gdje se ljudi drže zajedno, jednom drugom pomažu i gledaju kako iz dana i u dan biti bolji i bolji (što i je smisao našeg postojanja - držati se zajedno, pomagati jedno drugom i gledati kako biti bolji i bolji).

Kad ste kod nas vidjeli takvo zajedništvo da se išta napravi i promijeni? Nikad. Zna se kad je jedino zajedništvo: kad političari kradu, kad su slavlja, kad su neredi po utakmicama, itd... to je slika Balkana koja ide po svijetu, slika koje se ja ježim u najgorem smislu te hoću pobjeći od takvog primitivizma. Balkan je Balkan i to će uvijek biti, dno dna (siromaštvo, bez perspektive i života), nikad neće biti bolje, samo lošije (kroz povijest je uvijek kaskao za ostatkom svijeta, a ovih zadnjih 20 godina su i više nego pomogli da se situacija nikad ne promijeni, kako kroz vlast, tako i kroz one koji su birali tu vlast i to mi nitko ne treba reći ni crtati). Da netko dođe i provede 2 dana u takvoj džungli zaboljela bi ga glava, a ne da živiš ovdje i gledaš to svaki dan, dok pr. jedna Amerika nikad neće propasti, uvijek će biti mamac za sve ljude svijeta da dođu živjeti tamo te će uvijek biti velesila #1!

Malyna
14.11.2012, 14:15
Moj razlog je traganje za ' boljim sutra ', a to bolje sutra mislim da donosi uređena i pravna zemlja gdje se cijeni rad i od kojeg se može dobro živjeti. Ne mora to biti Amerika.. I kao što je netko već rekao, da postoje lutrije za zemlje Eu, sigurno bi barem polovica prijava umjesto za Us, otišla za neku zemlju Eu, ali na žalost tog izbora nemamo..

buckuris
15.11.2012, 00:01
Dulobar jesi li ti zivjeo ovde pa tako pises?

"te ono jako bitno: vlada zajednica, kako oni kažu community gdje se ljudi drže zajedno, jednom drugom pomažu i gledaju kako iz dana i u dan biti bolji i bolji (što i je smisao našeg postojanja - držati se zajedno, pomagati jedno drugom i gledati kako biti bolji i bolji)."

Ja sam ovde skoro 20 god. i ne bi ni slucajno napisala nesto ni slicno ovome. Samo jedno znam a to je da od malena vas uce da dijelite, da se igrate zajedno, da ucite zajedno, da zajedno radite skolske projekte, kasnije da radite timski...ali vjerujte to su samo price za malu djecu. Ovde se svi bore samo za sebe. Gledaju samo sebe! Hvale sami sebe!...

valigia
15.11.2012, 11:25
Dulobar jesi li ti zivjeo ovde pa tako pises?

"te ono jako bitno: vlada zajednica, kako oni kažu community gdje se ljudi drže zajedno, jednom drugom pomažu i gledaju kako iz dana i u dan biti bolji i bolji (što i je smisao našeg postojanja - držati se zajedno, pomagati jedno drugom i gledati kako biti bolji i bolji)."

Ja sam ovde skoro 20 god. i ne bi ni slucajno napisala nesto ni slicno ovome. Samo jedno znam a to je da od malena vas uce da dijelite, da se igrate zajedno, da ucite zajedno, da zajedno radite skolske projekte, kasnije da radite timski...ali vjerujte to su samo price za malu djecu. Ovde se svi bore samo za sebe. Gledaju samo sebe! Hvale sami sebe!...

To da vlada zajednica - cisto sumnjam, iako nikad nisam krocila na americko tlo. Cak bi mi bilo i neprirodno da je tako.

A to da gledaju samo sebe - to mi je normalno. Zar je u Srbiji drugacije?

Razliku pravi to sto decu od malena uce emocionalnoj i socijalnoj inteligenciji (da dele, da se igraju zajedno, da rade skolske projekte zajedno itd.) pa otuda ono 'hvale sami sebe'. Zasto da ne ako za to postoji pokrice? Zdrav stav prema sebi - zdrav stav prema okolini.

NinaSteva
15.11.2012, 12:52
Moj razlog sto zelim da odem odavde je taj sto me vec godinama drma to nesto da ne pripadam ovde...ovde jeste tesko, svi znamo kako je...ko ne zeli da ima nesto bolje u zivotu taj neka ostane ovde. Ja ipak zelim nesto vise i bolje u zivotu, za sebe, svoje dete, svoju porodicu. Svi kukamo,a mali broj ljudi resava svoje probleme. Svi kukamo da je drzava trula, jeste, trula je, ali nismo mi truli i zato trebamo da idemo sto dalje odavde.

Lola Lou
04.12.2012, 13:29
Mi smo se odlučili otići iz prostog razloga što ne želimo više živjeti u anarhiji.
Meni ne smeta raditi prekovremeno i naporno, ali kada znaš da se tvoj rad prepozna i cijeni, ako već ne i plaća dodatno. Ovdje o tome nema ni govora, a o ostalim divnim momentima - korupcija, nacionalizam, jad i bijeda, šund i mahalanje - da i ne govorim!
Muž i ja živimo solidno od svojih plata i ne moramo se "stiskati" za bilo šta - međutim, oboje nas ovo okruženje guši i ne pronalazimo se u balkanskoj sredini. S druge strane, nemamo malu djecu, kredite i općenito, bilo šta što bi nas držalo ovdje (sem roditelja i prijatelja). Oboje smo usto i veliki amerikanofili, ali nemam namjeru ići sa ružičastim naočalama - zahvaljujući forumu, mnoge su mi stvari jasnije i imam realniju sliku. Ipak, koliko god nedostataka tu bilo, sumnjam da mi može biti gore nego ovdje. Muž mi je u IT biznisu, oboje savršeno govorimo engleski, imamo rodbinu koja će nam pomoći u početku...sve u svemu, nije me strah i jedva čekam!

Taty2
17.07.2013, 13:40
Najviše zavidim bogatima, onima koji imaju puno nekretnina. Oni su rijetke ptice svoje vrste, uvijek skloni mijenjanju odluka, kupe negdje kuću ili vekendicu, prođe niz godina, odjednom se predomisle, odjednom im ta kupljena "holiday house in Italy" ne odgovara, pa tako tržište nekretnina uvijek ima šta da radi. Teškog li života...
Ovdje na Balkanu nema šta da se izgubi. Niko nije ekonomski siguran, uključujući i one u preglomaznoj državnoj administraciji. Uvijek je moguće da plate nema, da se bude na mimimalcu, bez godišnjeg odmora, uplate na PIO, rad subotom.
Ja sam živjela u stranoj zemji, ali je to bila kao pjesma, jer u Evropi nisu tako rigorozni, ako neko ne radi, prima socijalnu pomoć od države i svi su happy. Davno, kad sam pakovala kofere za tu evropsku zemlju, jasno mi je bilo i onda da mnogi koji se ne odluče da odu negdje vani i dalje imaju neke vrste kočnica u sebi.
Ali kao što Will Smith kaže u onom filmu svom sinu: "Ljudi koji čuju da nešto namjeravaš da uradiš (recimo preseliš se iz svoje zemlje), a koji sami nisu u stanju da to urade, da potegnu, reći će ti da ni ti ne možeš to da uradiš. Go and get it" - dakle, idi i zgrabi to što želiš. Najviše me plaši što u Americi moraš biti najjači da bi opstao, tamo bi se smijali da postanem "public charge", dakle ne bi bilo ni predaha, samo radi i radi, a nemaš kad ni potrošiti.

Onaj ko misli da će ovdje biti bolje, možda je i upravu, treba samo sačekati jedno 50-100 godina na to, ako prije toga ne postanemo kolonija EU u kojoj će biti moguće pristojno i za maksimalnih 150 EUR odrađivati kao šivalja u nekoj od Benetonovih fabrika, kao u Kini i Rumuniji. Ipak, sve je to zavaravanje, za čije li babe dušu :wtf:

dreadnot
17.07.2013, 16:38
To da vlada zajednica - cisto sumnjam, iako nikad nisam krocila na americko tlo. Cak bi mi bilo i neprirodno da je tako.

A to da gledaju samo sebe - to mi je normalno. Zar je u Srbiji drugacije?

Razliku pravi to sto decu od malena uce emocionalnoj i socijalnoj inteligenciji (da dele, da se igraju zajedno, da rade skolske projekte zajedno itd.) pa otuda ono 'hvale sami sebe'. Zasto da ne ako za to postoji pokrice? Zdrav stav prema sebi - zdrav stav prema okolini.

To ucenje dece socijalnoj i emotivnoj intiligenciji ume da bude malo preterano. Meni po nekada izgleda kao da gube kompas. Sva deca se uljuljkuju u neki usecereni, nestvarni privid realnosti, sve je kao u prici ili kako bi trebalo da bude, pa kad ih posle opici zivot kad zavrse skolu, ne znaju sta ce sa sobom. Ne daj boze da detetu kazes da nesto sto radi nije dobro i da treba vise da se potrudi, moze da se oseti lose, da navuce traume. Za sve je kez od uva do uva i "Great job". Nigde kriticnosti, da dete uvidi gde gresi i pokusa da se popravi. Kao da je dovoljno da samo nesto proba, ma kako povrsno i lose, pa je to vec dovoljno od njega. Jedno vreme su forsirali (i sada toga ima jako puno) varijantu da sve mora da se deli. Pocne dete da se igra nekom igrackom, drugome se to svidi i hoce i on. Prvi mu ne da. Drugi odmah zaplace i ode da se zali uciteljici, a ova na lep nacin i biranim recima prakticno natera prvo dete da ustupi igracku drugom detetu, da se i on poigra. Na izgled je sve ok., ali sta se zapravo sugerise drugom detetu? "Imas pravo na sve, samo zakmeci i dobices". Srecom, neke skole vec uvidjaju pogubne posledice i menjaju pravila, pa drugo dete moze da dobije igracku tek kada ono prvo zavrsi igru i ostavi je. Ili, slucaj mog sina. Tokom prethodne godine (prvi razred), imali su nekakvu vezbu iz matematike, dvadesetak zadataka, da posabiraju po dva dvocifrena broja. On to odradi za cas i odmah digne ruku da kaze da je zavrsio. Ima li sta normalnije za taj uzrast? Svi smo bili klinci i nadam se da se svi secamo da smo se stalno takmicili, ko ce prvi da uradi, ko ce bolje, secam se podignutih ruku i "Uciteljice, uciteljice, mogu ja da kazem" kada uciteljica postavi neko pitanje. Ovde je to ispao problem, uciteljica ga je opomenula da nije lepo da se hvalise (pri tome se uopste nije hvalio, nego je samo objavio da je zavrsio, ali i to je dovoljno), i da time moze da ucini da se druga deca koja nisu tako dobra kao on osecaju lose!!! Cak je i nama poslala ceduljicu, da nas obavesti da se on "hvalisao" na casu!? Zamisli, molim te! Sad dobri djaci treba da brinu o osecanjima losih djaka. Kada smo mi bili skolarci, bilo je nepisano pravilo da ako te neko dira, pokusas da se sam odbranis, da resis konfliktnu situaciju. Sitne carke, svakodnevne medju decom, nismo ni primecivali, posle par minuta smo se ponovo igrali kao da se nista nije desilo. Ovde je sve drama, ne daj boze da dete pokusa samo da se odbrani, da opomene onoga koji preskace red i gura se ili nesto slicno. Odmah je i on kriv. Za svaku sitnicu mora da se ide kod uciteljice i da joj se sve prijavi. Odgajaju perfektne tuzibabe i kenjkavce. Deca to, naravno brzo ukapiraju, i onda za svaku sitnicu idu i zale se, cak i kada prvi pocnu, pa im oni malo otresitiji uzvrate, oni u plac i kod uciteljice. Jednom prilikom sam pitao direktora sta bi se desilo da neko napadne mog sina, pocne da ga udara, da li sme da se brani, da se otrese napadaca? Na moje zaprepascenje, odgovorio mi je da ne sme, ako mu uzvrati udarac i on ce biti isto kriv. Moze da popije batine i ode da se zali??? Na to sam mu se zahvalio i rekao da je to mozda kod njih u redu, ali da ja ne mislim da gajim ovcu u svetu vukova i da zaista ne mogu da ga vaspitavam da otrpi napade na sebe ukoliko moze da se odbrani. Ukoliko dolazite sa malom decom koja ce ici u skolu, pripremite se na dijametralne razlike u nacinu razmisljanja i postupanja. Ne sumnjam da negde u backgroundu oni imaju dobru ideju, ali nacin na koji to sprovode daje lose rezultate.

vuxanne
17.07.2013, 21:28
To ucenje dece socijalnoj i emotivnoj intiligenciji ume da bude malo preterano. Meni po nekada izgleda kao da gube kompas. Sva deca se uljuljkuju u neki usecereni, nestvarni privid realnosti, sve je kao u prici ili kako bi trebalo da bude, pa kad ih posle opici zivot kad zavrse skolu, ne znaju sta ce sa sobom. Ne daj boze da detetu kazes da nesto sto radi nije dobro i da treba vise da se potrudi, moze da se oseti lose, da navuce traume. Za sve je kez od uva do uva i "Great job". Nigde kriticnosti, da dete uvidi gde gresi i pokusa da se popravi. Kao da je dovoljno da samo nesto proba, ma kako povrsno i lose, pa je to vec dovoljno od njega. Jedno vreme su forsirali (i sada toga ima jako puno) varijantu da sve mora da se deli. Pocne dete da se igra nekom igrackom, drugome se to svidi i hoce i on. Prvi mu ne da. Drugi odmah zaplace i ode da se zali uciteljici, a ova na lep nacin i biranim recima prakticno natera prvo dete da ustupi igracku drugom detetu, da se i on poigra. Na izgled je sve ok., ali sta se zapravo sugerise drugom detetu? "Imas pravo na sve, samo zakmeci i dobices". Srecom, neke skole vec uvidjaju pogubne posledice i menjaju pravila, pa drugo dete moze da dobije igracku tek kada ono prvo zavrsi igru i ostavi je. Ili, slucaj mog sina. Tokom prethodne godine (prvi razred), imali su nekakvu vezbu iz matematike, dvadesetak zadataka, da posabiraju po dva dvocifrena broja. On to odradi za cas i odmah digne ruku da kaze da je zavrsio. Ima li sta normalnije za taj uzrast? Svi smo bili klinci i nadam se da se svi secamo da smo se stalno takmicili, ko ce prvi da uradi, ko ce bolje, secam se podignutih ruku i "Uciteljice, uciteljice, mogu ja da kazem" kada uciteljica postavi neko pitanje. Ovde je to ispao problem, uciteljica ga je opomenula da nije lepo da se hvalise (pri tome se uopste nije hvalio, nego je samo objavio da je zavrsio, ali i to je dovoljno), i da time moze da ucini da se druga deca koja nisu tako dobra kao on osecaju lose!!! Cak je i nama poslala ceduljicu, da nas obavesti da se on "hvalisao" na casu!? Zamisli, molim te! Sad dobri djaci treba da brinu o osecanjima losih djaka. Kada smo mi bili skolarci, bilo je nepisano pravilo da ako te neko dira, pokusas da se sam odbranis, da resis konfliktnu situaciju. Sitne carke, svakodnevne medju decom, nismo ni primecivali, posle par minuta smo se ponovo igrali kao da se nista nije desilo. Ovde je sve drama, ne daj boze da dete pokusa samo da se odbrani, da opomene onoga koji preskace red i gura se ili nesto slicno. Odmah je i on kriv. Za svaku sitnicu mora da se ide kod uciteljice i da joj se sve prijavi. Odgajaju perfektne tuzibabe i kenjkavce. Deca to, naravno brzo ukapiraju, i onda za svaku sitnicu idu i zale se, cak i kada prvi pocnu, pa im oni malo otresitiji uzvrate, oni u plac i kod uciteljice. Jednom prilikom sam pitao direktora sta bi se desilo da neko napadne mog sina, pocne da ga udara, da li sme da se brani, da se otrese napadaca? Na moje zaprepascenje, odgovorio mi je da ne sme, ako mu uzvrati udarac i on ce biti isto kriv. Moze da popije batine i ode da se zali??? Na to sam mu se zahvalio i rekao da je to mozda kod njih u redu, ali da ja ne mislim da gajim ovcu u svetu vukova i da zaista ne mogu da ga vaspitavam da otrpi napade na sebe ukoliko moze da se odbrani. Ukoliko dolazite sa malom decom koja ce ici u skolu, pripremite se na dijametralne razlike u nacinu razmisljanja i postupanja. Ne sumnjam da negde u backgroundu oni imaju dobru ideju, ali nacin na koji to sprovode daje lose rezultate.

E bas to. I pokusaj ti sad njima objasniti da nisu popili svu pamet sveta i da imad pravo da im kazes da nesto nije dobro sto su uradili i da nesto sto misle da je tako nije tako. Teska borba... I onda istrazivanja da su danasnji tinejdzeri i studenti generaciaj sa najvise stresa. Zive na ajfonima i androidima, slusalice u uvetu kad idu ulicom (a sav hod im je do garaze i nazad). I onda su laka meta barabama.

free
18.07.2013, 08:28
Ufffffffff

Bas nisam pametan za ovo sto napisaste, iz razloga sto cu ja za koji dan doci tamo i to sa detetom od godinu dana. Jedno znam ako neko bude pipnuo moje dete ima da bude svasta, a za ostalo cemo se raspravljati :D. Salu na stranu, ali mi nase dete vaspitavamo onako kako smo ja i zena vaspitani " po sistemu nagrade i kazne", ako si dobar i ako nesto uradis sto je dobro ide nagrada a u suprotno ima i prutic da radi ako treba. S druge strane moje dete ima da zna da se brani pa ako ga neko napadne ima da vrati i da se brani, ono sto rece onaj lik iz dobar,los, zao "first shot than talk", nek je ono krivo sto se branilo pa cemo se raspravljamo ali ce poslati poruku nekim drugima da sa njim nema sale. A ako moje dete bude nasilnik tu se zna kazna i nema rasprave prosto i jednostavno, pa to smo ucili od njih najjaci opstaju ali treba biti i human zar ne?

Taty2
18.07.2013, 13:18
....a i ne dopada mi se osjećaj da ne mogu da kažem da sam nešto jako bitno u materijalnom smiislu stvorila, pa da budem pravi gazda. Uvijek me u kući sačekuju sa onim: "lako je trošiti novac kad ga nisi sam stekao", što jeste živa istina.

IgorMAD
18.07.2013, 13:27
@Taty2 Ili sam ja nesto debelo propustio ili nisam dovoljno pametan, ali nemam predstavu o cemu pises u tvoja dva posta...

zvercica
18.07.2013, 15:51
Ufffffffff

Bas nisam pametan za ovo sto napisaste, iz razloga sto cu ja za koji dan doci tamo i to sa detetom od godinu dana. Jedno znam ako neko bude pipnuo moje dete ima da bude svasta, a za ostalo cemo se raspravljati :D. Salu na stranu, ali mi nase dete vaspitavamo onako kako smo ja i zena vaspitani " po sistemu nagrade i kazne", ako si dobar i ako nesto uradis sto je dobro ide nagrada a u suprotno ima i prutic da radi ako treba. S druge strane moje dete ima da zna da se brani pa ako ga neko napadne ima da vrati i da se brani, ono sto rece onaj lik iz dobar,los, zao "first shot than talk", nek je ono krivo sto se branilo pa cemo se raspravljamo ali ce poslati poruku nekim drugima da sa njim nema sale. A ako moje dete bude nasilnik tu se zna kazna i nema rasprave prosto i jednostavno, pa to smo ucili od njih najjaci opstaju ali treba biti i human zar ne?

Potpuno se slažem. Mi na isti način vaspitavamo decu i to sa jakim naglaskom na "nikad ne počinji svadju, ali je zato završi"!

P.S. Ovde smo malo otišli u off topic, a imamo idealnu temu http://www.zelenalutrija.com/forum/showthread.php?t=1183&wb48617274=83BA4A57, pa ne bi bilo loše da moderator prebaci nekoliko ranijih postova u ovu temu

via
28.07.2013, 10:20
Obzirom da je "rasprava" ostala na ovoj temi i ja ću se nadovezati.

Čini mi se da ćemo se lako moći prepoznati u USA u odgoju djece po principu "ne započinji, ali nek' tvoja uvijek bude zadnja" :D :D

Dovoljno je teško odgajati djecu u današnje vrijeme, bez da ih usmjeravamo da budu tužibabe i poginju glavu ako ih netko maltretira, bilo verbalno ili fizički. Kao što je netko već rekao vjerujem da imaju dobru namjeru, ali ja ću im se (ako pozelenimo) zahvaliti na toj dobronamjernosti i odgajati djecu kao i do sada; da se druže i budu dobri sa svima, nikad ne započinju svađu, ali i da nikad ne ostaju dužni, ako ih netko "nagazi" da vrate troduplo. Takođe, obzirom da je razlika između mojih klinaca 2 god. uspjeli smo izbalansirati da idu zajedno u vrtić, školu sporta itd. tako da im uvijek naglašavamo da se "drže zajedno". Ne u smislu da budu "bullies" ili da se izoluju i druže samo jedan sa drugim, naprotiv, nego da uvijek znaju da mogu računati jedan na drugog i da, kad to situacija zahtjeva, budu podrška jedan drugom. Život nije vrtić i koliko god djeci treba obezbjediti bezbrižno djetinjstvo toliko ih treba učiti da se "bore" kako ih život kasnije ne bi pregazio.

vuxanne
28.07.2013, 19:24
Ufffffffff

Bas nisam pametan za ovo sto napisaste, iz razloga sto cu ja za koji dan doci tamo i to sa detetom od godinu dana. Jedno znam ako neko bude pipnuo moje dete ima da bude svasta, a za ostalo cemo se raspravljati :D. Salu na stranu, ali mi nase dete vaspitavamo onako kako smo ja i zena vaspitani " po sistemu nagrade i kazne", ako si dobar i ako nesto uradis sto je dobro ide nagrada a u suprotno ima i prutic da radi ako treba. S druge strane moje dete ima da zna da se brani pa ako ga neko napadne ima da vrati i da se brani, ono sto rece onaj lik iz dobar,los, zao "first shot than talk", nek je ono krivo sto se branilo pa cemo se raspravljamo ali ce poslati poruku nekim drugima da sa njim nema sale. A ako moje dete bude nasilnik tu se zna kazna i nema rasprave prosto i jednostavno, pa to smo ucili od njih najjaci opstaju ali treba biti i human zar ne?

Za taj prutic mogu ovde i dete da ti oduzmu. Ovde ako dete kaze nekom npr. nastavniku ide prijava u "child protective services" a sa njima ne bude to prutic nego zlostavljanje deteta.

via
28.07.2013, 21:29
Za taj prutic mogu ovde i dete da ti oduzmu. Ovde ako dete kaze nekom npr. nastavniku ide prijava u "child protective services" a sa njima ne bude to prutic nego zlostavljanje deteta.

Da, drago mi je da vuxanne ovo spomenula. Mislim da svi trebamo dobro da proučimo mentalitet, običaje, kulturu i "pravila" obećane nam zemlje. Mislim da to i nije toliko strano, svako tko je primjerice gledao neke serije, filmove, čitao knjige i sl. zna kako stvari funkcionišu. Tko ne zna, nek' se na vrijeme raspita. Vjerovatno se svi sjećaju slučaja porodice Nastić, slikovitije pojašnjenje i bolja lekcija od toga nam nije potrebno. To je jednostavno druga kultura, drugi način razmišljanja i drugi običaji. Što se prije prilagodimo "pravilima" i takvom načinu života i prvenstveno razmišljanja manje će bolan biti proces asimilacije, a moguće da ćemo izbjeći i mnoge neugodne situacije.

via
28.07.2013, 21:52
Da, drago mi je da vuxanne ovo spomenula. Mislim da svi trebamo dobro da proučimo mentalitet, običaje, kulturu i "pravila" obećane nam zemlje. Mislim da to i nije toliko strano, svako tko je primjerice gledao neke serije, filmove, čitao knjige i sl. zna kako stvari funkcionišu. Tko ne zna, nek' se na vrijeme raspita. Vjerovatno se svi sjećaju slučaja porodice Nastić, slikovitije pojašnjenje i bolja lekcija od toga nam nije potrebno. To je jednostavno druga kultura, drugi način razmišljanja i drugi običaji. Što se prije prilagodimo "pravilima" i takvom načinu života i prvenstveno razmišljanja manje će bolan biti proces asimilacije, a moguće da ćemo izbjeći i mnoge neugodne situacije.

Neka me free ne shvati pogrešno, svi smo mi bar jednom posegnuli za ovakvim vidom kazne, da ne govorim koliko puta smo kažnjeni na taj način, ali činjenica je da se i kod nas vremena mijenjaju. "Prutić" polako izlazi iz mode :D, a mislim da ima i učinkovitijih načina kazne.

Priceza
16.08.2013, 20:00
Zdravo svima :)
Od skoro se bavim idejom o Zlutriji, i od prekjuce znam za ovaj forum. Osecam se kao da sam zivela ispod kamena... :D Elem, bavila sam se idejom o odlasku u Kanadu, Evropu, ali moja struka ni ove ni prosle godine "jok", Evropa - "da, vazi, al' da budem nevidljiva...". I tako. Amerika mi nije ni padala na pamet, u fazonu "haos, ludilo, kriminal, cedjenje, psihoza..." sto u poredjenju sa Kanadom i nije tolika neistina. No od toga nista ne bi, vratih se svakodnevnom zivotu, i jednog dana (pre 5-6 dana tacnije :D) shvatih sledece:
- muz mi vec trecu godinu trazi posao, do pre godinu dana je jos i bilo zvanja na razgovore no sada ni to, na razgovorima sefovi dizu obrve na informacije iz CV-a da je na dva mesta unapredjivan u sefa i naravno ne zovu ga ponovo, ako izbacis to iz CV-a ne vide se kvaliteti posto diplomu nema (pusti gimnazijalac koji od vojske izdrzava sebe i majku, tako da su mu se svi pokusaji (bilo ih je 2) da zavrsi fakultet neslavno zavrsili), zaradi nesto od svirke (u poslednje vreme ni to),
- ja radim u stampariji, sve poslove koji se u njoj rade, koliko god da se radi, prekovremeni se ne placa (nisi obavezan da radis, ali kada nema posla ne odbijas nikog nego prihvatas kakav god da je rok, da bi plata bila na vreme, mnogo zgodna stvarcica, sam ispadnes odgovoran za to sto si ostao, a sve to da bi dobio svojih 20/30 hiljada na vreme), naravno prijavjena na pola, pola u kesu, te nisi kreditno sposoban ni za sta osim za dva-tri veca odlaska u Tempo… A naravno, cutis i smrdis, jer bolje nemas, ako neces ti radice neko drugi i za manju platu ako treba (ako je recimo u pitanju moj muz, koji bi posle tri godine prihvatio bilo sta, samo da nesto radi :))
- nestrucnost, alavost i bahatost vlasti
- narod zapao u teske komplekse, sujeta svima popila mozak, nepismeni od tebe prave idiota na poslu, jer im se moze, jer su do sada pravili idiote od koga god su hteli i svaki put je proslo, jer su sa gazdom na “sljapkanje po dupetu” ali molim vas “cisto platonski, svako ima decu i porodicu” (?!)… Ako si bolji od sebi jednako rangiranog, ocekuj laktanje (ne daj boze drugarstvo, pa da jedni od drugih ucimo), ako si bolji od sebi nadredjenog ocekuj maltretiranje a ne nagradu itd…
- Svekrva ima penziju od 15.000, posle 25 godina staza i prevremene penzije jer je, sram je bilo, skoro oslepela
- I sram da me bude, usudila sam se da imam kucne ljubimce
- A da ne pricam o tome kako zivimo u 25 kvadrata (svekrva, muz mi i ja), kako su moji roditelji prodali stan i kako smo za te pare brat i ja kupili stanove, i kako smo za te pare mogli da uzmemo samo jedan udaljen 40km od BGa (brat) i jedan u sivoj fazi u BGu (muz i ja). A da, rok za useljavanje prosao u junu 2010, svi papiri cisti (mili Boze cuda velikoga) ali zato odnosi nerascisceni izmedju investitora i podinvestitora, i sada se prepucavaju medjusobno a zgrada stoji na korak do zavrsetka, a ne mozes nista sam jer ce te policija ukloniti jer im “uzurpiras gradiliste”… EJ, NE INTERVENISU PROTIV NJIH NEGO PROTIV NAS KOJI NEMAMO GDE JER SU PREVARANTI PREMASILI SVE MOGUCE ROKOVE. ZASTICENIJI SU OD BELIH MEDVEDA!
- Dakle, zato sto se hapse prevareni gradjani umesto mafije koja ih je prevarila, zato sto drzavni budzet ne moze da pokriva bilo kakva lecenja bilo kom detetu ako je rec o iole vecoj sumi, ali zato drzavni budzet moze da pljune milionce dolara za izrucenje balvana koji voli da loce i mlati… I onda na sud ode onaj ko je to objavio jer je otkrio drzavnu tajnu, a ne ode onaj ko je to sproveo u delo i proglasio drzavnom tajnom, i ako nije od bezbednosnog znacaja…

E, i onda pomisih: "haos, ludilo, kriminal, cedjenje, psihoza..." u Americi?! Pa ja se davim u tome po sred Srbije, STA JE OVA LISTA GORE AKO NE TO? :udri: Jos nije potpuna. Ima tu i “nemam para za pivo sa muzem, na Adi ili u nekom pub-u, retko kupujemo i dvolitru, a kamoli u kaficu da ga placam”, zajmim pare 5 dana pred platu da bi kupili hleb i mleko i sta treba za rucak, pa onda vracaj, pa onda opet… Sa racunom za telefon stalno kasnim, ali uglavnom su racuni placeni sa po nekim kasnjenjem… BAR TO! :D E moja ja… Mene brine “haos u Americi”… You stupid woman!!! :rubikt4i: Pa ako cu da zajmim pare, bolje da zajmim kako valja, za kartu i pocetak sa one strane okeana, a ne za hleb i mleko….

Eto, vec je previse za prvi put... :)

via
16.08.2013, 20:49
woow, slikovito i istinito, nažalost...

Ne znam šta drugo da ti kažem osim da prijave obično kreću i oktobru, isčitaj forum,pitaj sve što te zanima, dobro došla i sretno :1072:

I još da dodam da je Kanada bila i naš first choice, pa onda Australija (gdje suprug čak ima i strica), Novi Zeland... ali Amerika ni u najluđim snovima. Bukvalno imam foldere na laptopu koji nose nazive ovih zemalja, a sadrže sve informacije o imigraciji, uslove, liste zanimanja, procedure, linkove, gradove itd. Amerika nikad nije imala svoj folder, čak ni nakon prijave u oktobru nisam se previša "zamarala" tom zemljom. Ali evo nas sad, čekamo datum intevjua, folder je otvoren u maju i svakim danom sve puniji :)

shljivovica
16.08.2013, 22:40
moj razlog najvise
narod zapao u teske komplekse, sujeta svima popila mozak
nazalost ali tako je. nekako se uvijek nade kora kruha i krov nad glavom ali ovo je to sto me ubija. okolina.:nene:

Priceza
17.08.2013, 02:19
@via: Hvala, bolje vas našla. :) Već duže vreme sam obaveštena o samoj lutriji i tome kada se i kako prijavljuje, samo za forum nisam znala. Čak sam i prošle godine sa bratom raspravljala o tome da li treba da šaljemo muž i ja ili ne, ali NE, dok su pametnice izučavale imigracione zavrzlame Kanade i ostalih pitomih zemalja, prođe ceo oktobar i mi se ne prijavismo... Tako da sam se bacila na intenzivno iščitavanje foruma, pa šta bude - bude. Sama prijava na lutriju ne košta. Forum će biti u svakom slučaju više nego koristan, ma šta i ma kad da se desi. :) I da, žeim ti taj interview datum sto pre! Pa da uskoro i zvanično stekneš mogućnosti da informišeš sa neke post imigracione teme :D

@shljivovica: Upravo to. Od stoke ne možeš pobeći čak i kada se pokrpiš sa parama... Na zalost, danas mnogi znaju kako je kada na veličinu tvoje plate, odnos prema tebi, ili radno mesto uopšte, utiče nepismena, sujetna, iskompleksirana osoba, koja će zapravo stvarno spavati mnogo bolje kada oseti da te je zađonirala što dublje... A direktori su nam svi objektivni i obavešteni (a da ne pomenem koliko su ekonomsko i kadrovski obrazovani), do mojega.... Samo što manje da znaju, što manje da se mešaju, strah od promene GOLEM, a muda večito u procepu, zbog minimum jedne kompleksašice koja bi ako ne bude po njenom mogla što-šta da nalaje... A i ti to sve znaš, i naravno pošto si u taj zmijarnik sišao sa nekog višeg nivoa, nikada im nećeš dati do znanja da znaš, i nikada nećeš pasti na taj nivo da ti neko ugađa da ne bi lajao, i tako... A ni kod kuće nisi miran... Uvek u zgradi imaš nekog skota, koji luftira cipele ispred stana, u zajedničkom hodniku... E kada bi njima komunalci pisali kazne, umesto dobrim ljudima koji leče životinju na -15... A vozači tek... A pešaci... A tri žene sa 6oro dece po sred trotoara, od leve do desne ivice, brzinom od 3m/min. Pa mi imamo decu... Pa ako imaš decu sebična kalašturo, ne znači da ne možete vas tri ženturače da stanete jedna iza druge, svaka sa po dvoje, tako da čovek može da vas obiđe... I ta će deca da izrastu u sebične i nejebavajuće mamlaze... Niko nema osećaj za prostor, svi su sami na svetu, svi su najvažniji, najpametniji... A ja baš juče prsla, tj. dobila tu famoznu kap koja preliva čašu :realmad: I zato se opet raspisah, a ni ne primetih... :ohman:

Маче
17.08.2013, 02:28
moj razlog najvise

nazalost ali tako je. nekako se uvijek nade kora kruha i krov nad glavom ali ovo je to sto me ubija. okolina.:nene:

To je i moj najveliki razlog za odlazak mozda i jedini. A i naravno da ja volim ameriku od uvek ali to je vec drugo. Kad pricamo o zemljama i uslovima nista mi nije toliko bitno koliko je ljudi i okolina.

vuxanne
17.08.2013, 17:06
Da, drago mi je da vuxanne ovo spomenula. Mislim da svi trebamo dobro da proučimo mentalitet, običaje, kulturu i "pravila" obećane nam zemlje. Mislim da to i nije toliko strano, svako tko je primjerice gledao neke serije, filmove, čitao knjige i sl. zna kako stvari funkcionišu. Tko ne zna, nek' se na vrijeme raspita. Vjerovatno se svi sjećaju slučaja porodice Nastić, slikovitije pojašnjenje i bolja lekcija od toga nam nije potrebno. To je jednostavno druga kultura, drugi način razmišljanja i drugi običaji. Što se prije prilagodimo "pravilima" i takvom načinu života i prvenstveno razmišljanja manje će bolan biti proces asimilacije, a moguće da ćemo izbjeći i mnoge neugodne situacije.

Slazem se. U avionu za Cikago, muz i ja smo sedeli pored jednog coveka sa Krka koji je jako dugo u SAD. Kad sam bila u toaletu, on je mom muzu objasnio kako nece moci da me mlati u SAD i objasnio mu tako neke muske stvari (na mene moj u zivotu nije digao ruku). A samo idite na youtube ima brdo videaa klikni evo npr. (http://www.youtube.com/watch?v=qX4is-1e2KI) kako je proslo dvoje Rusa koji su odbijali da im bebu operisu - intervencija na srcu - dok ne cuju jos jedno strucno misljenje. Primera je dosta, nisu to bas javne neke stvari, ali treba paziti. Sta je kod nas ok ovde definitvno nije. Ovde po zakonu dete ispod 12 godina ne smes ostaviti samo kuci (nek me neko ispravi da li je 12 ili neki drugi broj). Ja cesto cujem da tu bebe ostavljaju u kuci da odu do prodavnice a mlade mame cak i da i izadju u grad (ne sve, neke). Ovde ako nadju samu decu kuci, roditelj ide u zatvor a deca u hraniteljsku porodicu. To zovu "parental negligence".

via
18.08.2013, 12:51
Slazem se. U avionu za Cikago, muz i ja smo sedeli pored jednog coveka sa Krka koji je jako dugo u SAD. Kad sam bila u toaletu, on je mom muzu objasnio kako nece moci da me mlati u SAD i objasnio mu tako neke muske stvari (na mene moj u zivotu nije digao ruku). A samo idite na youtube ima brdo videaa klikni evo npr. (http://www.youtube.com/watch?v=qX4is-1e2KI) kako je proslo dvoje Rusa koji su odbijali da im bebu operisu - intervencija na srcu - dok ne cuju jos jedno strucno misljenje. Primera je dosta, nisu to bas javne neke stvari, ali treba paziti. Sta je kod nas ok ovde definitvno nije. Ovde po zakonu dete ispod 12 godina ne smes ostaviti samo kuci (nek me neko ispravi da li je 12 ili neki drugi broj). Ja cesto cujem da tu bebe ostavljaju u kuci da odu do prodavnice a mlade mame cak i da i izadju u grad (ne sve, neke). Ovde ako nadju samu decu kuci, roditelj ide u zatvor a deca u hraniteljsku porodicu. To zovu "parental negligence".

Obzirom na toliku posvećenost djeci i želju da svako dijete bude zbrinuto i ne doživi zlostavljanje bilo koje vrste fascinantno mi je da države (izuzev pojedinih) ne mogu obezbjediti sredstva kako bi svako dijete imalo pravo na zdravstvenu zaštitu, bez obzira na socijalni status, zaposlenost/nezaposlenost roditelja, da li je resident 5 god i sl.

Ako sam dobro shvatila ovog lika iz OC-a CPS ima na raspolaganju određeni novčani fond na godišnjem nivou za "udomljavanje" djece. Ukoliko ne iskoriste taj fond sljedeće godine im se smanjuje osnovica i raspolažu sa manje novca. Znači bukvalno su "prisiljeni" da potroše ta sredstva i na neki način žrtvuju pojedine porodice i njihovu djecu kako bi sljedeće godine mogli raspolagati istim sredstvima???? :no::no:

vuxanne
18.08.2013, 18:38
Obzirom na toliku posvećenost djeci i želju da svako dijete bude zbrinuto i ne doživi zlostavljanje bilo koje vrste fascinantno mi je da države (izuzev pojedinih) ne mogu obezbjediti sredstva kako bi svako dijete imalo pravo na zdravstvenu zaštitu, bez obzira na socijalni status, zaposlenost/nezaposlenost roditelja, da li je resident 5 god i sl.

Ako sam dobro shvatila ovog lika iz OC-a CPS ima na raspolaganju određeni novčani fond na godišnjem nivou za "udomljavanje" djece. Ukoliko ne iskoriste taj fond sljedeće godine im se smanjuje osnovica i raspolažu sa manje novca. Znači bukvalno su "prisiljeni" da potroše ta sredstva i na neki način žrtvuju pojedine porodice i njihovu djecu kako bi sljedeće godine mogli raspolagati istim sredstvima???? :no::no:

Ima svako dete pravo na zdravstvenu zastitu ali imaju razlicite roditelje pa im se roditelji ne kvalifikuju ili nemaju dovoljno novca ili savesti da je placaju mesecno. Oni dobijaju na ruke maltene bruto platu nakon poreza i socijalnog. Ali cesto preduzeca ne daju svima pravo na zdravstveno osiguranje (tipa ja placam deo, a oni ostatak). Obicno ono imaju samo oni koji rade 40 h nedeljno (tkz. full time). Obicno masa ljudi radi samo "part time" ili rade dva, tri posla. A kad rade manji broj sati nedeljno (mislim ispod 30 h), onda firma im ne izdvaja za zdravstvene doprinose pa im dodje preskupo u odnosu na svoju platu da imaju osiguranje. Neki misle nece se nikad razboleti (od nekog naseg koji nije imao osiguranje sam cula - pa znate valjda sami koliko ste zdravi) a neki imaju da placaju goli zivot a to im je u glavi nepotrebni mesecni trosak. Mnoga deca se kvalifikuju za "Medicaid" - socijalni program za zdravstveno osiguranje za siromasne. A tu su roditelji ispod nacionalnog nivoa siromastva. Ali za to se mora biti rodjen u SAD (dete) i mora se biti dovoljno pismen da se zna gde da se prijavi. Ako se zaradjuje vise od tog nivoa, izbor je individue hoce li neko odvajati mesecno za osiguranje. To je ovde ne obavezno vec prepusteno licnim izborima. Naravno postoje trenutno oni koji se ne kvalifikuju zbog nekih hronicnih bolesti (pre condition-a). Koliko sam cula trenutne reforme koje predsednik pokusava da izvrsi u toku svog mandata bi donele promene u sistem ko sve ima pravo na zdravstvo i da ono postane obavezno za sve. Ali u individualistickom drustvu, i dalje mnogi vole da ne daju pare mesecno vec da ono sto zarade trose na nesto drugo. Mnogi bi ukinuli i poreze. Kod nas ti automatski skinu 40-50 % ni ne vidis maltene pare, ni ne stavljas ih u glavu da su bile tu. Ovde ti daju opcije da se registrujes za zdravstveno, zubno, zivotno itd. Pa ako sve bude 30 %, svi kukaju kako su ogromni porezi i dazbine. A cula sam jednog Engleza kako je izjavio da je dosao u SAD jer su mali porezi u odnosu na VB.

Ja sam npr. placala zdravstveno mesecno 250 dolara za mene i muza (univerzitet je placao ostatak) i kad mi je nakon svih tih dazbina ostajalo kesha u ruke samo 940 dolara (pre stana i racuna). I ne bi provela ni dan bez zdravstvenog. Kad mi je bila mama u poseti, za nju sam placala samu oko 250 dolara mesecno, cini mi se da ima planova za tu cenu - jedna osoba...

via
18.08.2013, 23:19
Ima svako dete pravo na zdravstvenu zastitu ali imaju razlicite roditelje pa im se roditelji ne kvalifikuju ili nemaju dovoljno novca ili savesti da je placaju mesecno. Oni dobijaju na ruke maltene bruto platu nakon poreza i socijalnog. Ali cesto preduzeca ne daju svima pravo na zdravstveno osiguranje (tipa ja placam deo, a oni ostatak). Obicno ono imaju samo oni koji rade 40 h nedeljno (tkz. full time). Obicno masa ljudi radi samo "part time" ili rade dva, tri posla. A kad rade manji broj sati nedeljno (mislim ispod 30 h), onda firma im ne izdvaja za zdravstvene doprinose pa im dodje preskupo u odnosu na svoju platu da imaju osiguranje. Neki misle nece se nikad razboleti (od nekog naseg koji nije imao osiguranje sam cula - pa znate valjda sami koliko ste zdravi) a neki imaju da placaju goli zivot a to im je u glavi nepotrebni mesecni trosak. Mnoga deca se kvalifikuju za "Medicaid" - socijalni program za zdravstveno osiguranje za siromasne. A tu su roditelji ispod nacionalnog nivoa siromastva. Ali za to se mora biti rodjen u SAD (dete) i mora se biti dovoljno pismen da se zna gde da se prijavi. Ako se zaradjuje vise od tog nivoa, izbor je individue hoce li neko odvajati mesecno za osiguranje. To je ovde ne obavezno vec prepusteno licnim izborima. Naravno postoje trenutno oni koji se ne kvalifikuju zbog nekih hronicnih bolesti (pre condition-a). Koliko sam cula trenutne reforme koje predsednik pokusava da izvrsi u toku svog mandata bi donele promene u sistem ko sve ima pravo na zdravstvo i da ono postane obavezno za sve. Ali u individualistickom drustvu, i dalje mnogi vole da ne daju pare mesecno vec da ono sto zarade trose na nesto drugo. Mnogi bi ukinuli i poreze. Kod nas ti automatski skinu 40-50 % ni ne vidis maltene pare, ni ne stavljas ih u glavu da su bile tu. Ovde ti daju opcije da se registrujes za zdravstveno, zubno, zivotno itd. Pa ako sve bude 30 %, svi kukaju kako su ogromni porezi i dazbine. A cula sam jednog Engleza kako je izjavio da je dosao u SAD jer su mali porezi u odnosu na VB.

Ja sam npr. placala zdravstveno mesecno 250 dolara za mene i muza (univerzitet je placao ostatak) i kad mi je nakon svih tih dazbina ostajalo kesha u ruke samo 940 dolara (pre stana i racuna). I ne bi provela ni dan bez zdravstvenog. Kad mi je bila mama u poseti, za nju sam placala samu oko 250 dolara mesecno, cini mi se da ima planova za tu cenu - jedna osoba...

Slažem se da je izuzetno važno imati zdravstveno, jer nikad ne znaš šta se može desiti. Upravo zbog toga moja konstatacija. Možda je utopijska :) :), ali obzirom na reforme koje spominješ koje bi zdravstvenu zaštitu postavile kao obavezu, možda i ne.

Kao što si rekla, "roditelji se ne kvalifikuju, nemaju dovoljno novca ili svjesti da plaćaju...". Takva djeca su neosigurana?? :( Naišla sam na podatak da primjerice u Coloradou ne možeš osigurati dijete preko nekih programa Child Health Plan Plus, ako nije resident 5 god. bez obzira što se roditelji primjerice ne kvalifikuju za drugi način ostvarivanja zdravstvene zaštite. Ne mogu sad pristupiti stranici da provjerim, ali mislim da je tako. Dakle, takvo dijete mora plaćati zdravstvenu zaštitu iako su roditelji primjerice ispod granice siromaštva ili biti neosigurano. Djeca bi trebala imati obaveznu zdravstvenu zaštitu, bez ikakvih uslovljavanja, ali odošmo u raspravu o USA zdravstveno sistemu, a to je tema sama za sebe i to prilično opširna.


Što se pak tiče stanja kod nas, postotak doprinosa je tačno 33%. Zdravstvo je na koljenima, kao i PIO, dugovanja ogromna, dešava se da bolnice nemaju osnovnih sredstava za rad, ali djeca ne plaćaju ni jedan posjet pedijatru, doktoru opšte medicine ili specijalistiške preglede. Kad je riječ o lijekovima tu je druga priča jer zanimljivo "najbolji" su oni koji nisu na listi fonda i plaćaju se.

Kakvo je stanje tamo kad je dijete osigurano, plaća li se odlazak doktoru, primjerice zbog upale grla, temperature i sl. i koliko u prosjeku?

vuxanne
19.08.2013, 02:13
Slažem se da je izuzetno važno imati zdravstveno, jer nikad ne znaš šta se može desiti. Upravo zbog toga moja konstatacija. Možda je utopijska :) :), ali obzirom na reforme koje spominješ koje bi zdravstvenu zaštitu postavile kao obavezu, možda i ne.

Kao što si rekla, "roditelji se ne kvalifikuju, nemaju dovoljno novca ili svjesti da plaćaju...". Takva djeca su neosigurana?? :( Naišla sam na podatak da primjerice u Coloradou ne možeš osigurati dijete preko nekih programa Child Health Plan Plus, ako nije resident 5 god. bez obzira što se roditelji primjerice ne kvalifikuju za drugi način ostvarivanja zdravstvene zaštite. Ne mogu sad pristupiti stranici da provjerim, ali mislim da je tako. Dakle, takvo dijete mora plaćati zdravstvenu zaštitu iako su roditelji primjerice ispod granice siromaštva ili biti neosigurano. Djeca bi trebala imati obaveznu zdravstvenu zaštitu, bez ikakvih uslovljavanja, ali odošmo u raspravu o USA zdravstveno sistemu, a to je tema sama za sebe i to prilično opširna.


Što se pak tiče stanja kod nas, postotak doprinosa je tačno 33%. Zdravstvo je na koljenima, kao i PIO, dugovanja ogromna, dešava se da bolnice nemaju osnovnih sredstava za rad, ali djeca ne plaćaju ni jedan posjet pedijatru, doktoru opšte medicine ili specijalistiške preglede. Kad je riječ o lijekovima tu je druga priča jer zanimljivo "najbolji" su oni koji nisu na listi fonda i plaćaju se.

Kakvo je stanje tamo kad je dijete osigurano, plaća li se odlazak doktoru, primjerice zbog upale grla, temperature i sl. i koliko u prosjeku?

Svaka drzava ima svoja posebna pravila za priajvu za Medicaid. Moje dete je rodjeno u SAD pa je bilo na Medicaid-u godinu dana (posle nije jer mi je bila veca plata). Jos uvek nisam resident, na privremenim sam vizama. Mislim da dete rodjeno u Americi ima pravo na Medicaid nezavisno na status roditelja (bar je tako u Indijani bilo kad sam se tamo porodila i kad sam tamo zivela). Daju i Medicaid Emergency trudnicama za porodjaj ako su u SAD u legalnom statusu, mada je siva zona da li daju i ilegalkama. Jer oni to dete unutra racunaju kao buduceg Amera (jedan od razloga sto sam se opredelila da ovde ostanem i porodim se a ne npr U Spaniju u kojoj sam zamalo otisla - gde dete ima pravo nakon 10 godina da se prijavi za drzavljanstvo, ne daju ga po rodjenju).

Ja imam PPO plan (Anthem Blue Cross Blue Shield). Placamo participaciju 25ako idemo kod naseg pedijatra ili porodicnog lekara, ako ides kod specijaliste 40 dolaraa. Ako ides u hitnu (svaki pregled nakon 17 h moras u hitnu - tj. u deciju bolnicu jer im lekari rade do 17 h najcesce) je oko (cini mi se) 125 dolara. Mislim da sam na nekoj temi vezanoj za zdravstveno detaljno objasnila kakav je moj plan. Placas do neke cifre, tipa do 250 za osobu, 450 za porodicu, a kad bude preko toga, placas 20 %, osiguranje 80 %. Ako imas racun preko 1500 dolara, placas 1500 oni ostalo. A opet ja radim za drzavu ("state employee") tako da koliko sam skontala imamo povoljan plan. Nisu svi isti. Moj prethodni studentski je imao sve vise od ovoga (bio je gori).

Sve u svemu, i kad imas zdravstveno i redovno placas svaki mesec, opet se placa svaki pregled i svaka intervencija. A imas maksimalni iznos koji smeju da ti traze ako zaglavis u bolnici npr. Tako da npr. po mom planu max sto bi mi trazili za moj ostanak u bolnici je cini mi se oko 1500 dolara sve da je racun mnogo mnogo veci. I npr. moj porodjaj me je kostao 65 000 dolara (dete mi je bilo u intenzivnoj a ja posle prirodnog i indukcije otisla na hitan carski). Tako da na ovom mom planu, ja bi dala 3000 a osiguranje bi pokrilo to ostalo. Ne znam umem li da to objasnim, ja licno nikad ne znam sta me ocekuje nakon posete lekaru jer im je sve to nekako netransparentno. Npr. Mamografiju i godisnji preventivni pregled neces placati nista, ali placaces npr da snimas koleno npr. 500 dolara.

Opet ovo je PPO. A imaju i neki health savings accounts, tu od plate stavljaju na neki racun pa odatle trosis za dotkore, lekove i ostalo. U principu ljudi sa malom decom koje ja znam uzimaju PPO jer cesce se ide kod lekara i obicno je 25-30 dolara participacija. Onaj health savings sam cula da cesce uzimaju ljudi sa hronicnim oboljenjima.

A kad pocnu da ti listaju opcije i planove - recimo kod mene u firmi, mozemo bar 4 da uzmemo. Sa jos brdo podvarijanti.

RBSMC
11.11.2013, 21:38
Zanimljiv spot koji ima veze sa temom - klikni (http://www.youtube.com/watch?v=BdsEg4sIKsI)
Karikirano, ali uglavnom tačno.

vuxanne
11.11.2013, 22:48
Zanimljiv spot koji ima veze sa temom - klikni (http://www.youtube.com/watch?v=BdsEg4sIKsI)
Karikirano, ali uglavnom tačno.

Nesto me u'fati nostalgija, hvala sto me podseti zasto i kako. Tako nekako totalno... Repeat

Taji
23.11.2013, 16:24
Moji razlozi za odlazak sa Balkana poceli su da se gomilaju jos od daleke 1995, sa zavrsetkom rata u Bosni...

Bila sam izbjeglica prvih 6 mjeseci rata I onda smo se vratili kuci misleci "sad ce biti gotovo". Hm, kako smo bili naivni tad.U ratu sam odrapila 3 pune godine I kad se sve zavrsilo jos uvijek je zivjela nada da ce da bude zivota.

Nakon svega kroz sta sam prolazila poslijeratnih godina, vec 1998 sam se odlucila za odlazak u Australiju. Nisam uspjela I poslije 7 odbiijenica sam se odlucila da probam DV Lottery 2003. Tad nisam bila te srece da me izvuku I kad sam drugi put aplicirala za DV2008 to sam I dobila.
Svaka naredna poslijeratna godina bila je gora od one prethodne. Cak mogu da kazem da su prvih 5-6 godina bile I nekako podnosljive ali svaka poslije toga je postajala nocna mora.

Kad predjes 35 godina starosti posla vise nema, lezi I crkni.
Srecom sam uvijek imala posao I nisam zavisila od lokalnih vlasti, novopecenih gazda, bivsih (novih) direktora, prijatelja, neprijatelja..........osjecala sam se kao izbjeglica u svom sopstvenom gradu ali to je vec prica za neku drugu temu.
Neka im je Bog dragi na pomoci.
"Pravda je budna, spora, strpljiva i ceka."

Jedino mi je ostalo zao sto mi je sin tad vec prerastao kategoriju od 21 godine I nije mogao samnom da dodje. Preko imigracije na koju sam ga pisala ima da ceka jos minimalno 8 godina. Mislim da to nece biti opcija na koju ce se cekati.

Cosmo
23.11.2013, 19:03
Nasi razlozi za odlazak su vrlo jasni - bolji zivot. Svjesni smo cinjenice da nigdje ne cvijeta cvijece ali ova situacija u BiH i regionu uopste, bar nama, postaje neizdrziva - nacionalizam, zatupljenost, korupcija, nepotizam, sve veca besparica, sve je manje ljudi.

Prosli smo smo rat na razlicitim stranama i imali po jedan brak prije nasega, imali uspona i padova, konacno se nasli i pokusavamo si stvoriti zivot dostojan covjeka...ali ne ide. Ne ovdje, ne sada, i vjerujem da ovdje na Balkanu nikad nece ni moci. Opet, sve zavisi i ko sta zeli u zivotu. Neko kaze ''nek' se zdravo, nek' ima krov nad glavom, pojesti i popiti...''. Ima to i krava u stali, ne kisne, neko joj donese slame i vode, i o njoj se neko brine. Mnoge, pa i nas, zasjenio je period od nekoliko godina nakon rata kada je sve krenulo na bolje, kada je vecina imala nadu u neku bolju buducnost. Nakon toga, sve se zaustavilo na jednoj tacki i krenulo nizbrdo.

Stvorili su se novi sistemi vrijednosti, neke nove elite koje da bi sebe izdigle, gledaju da drugog ponize. Stranci smo u vlastitom gradu, pa je manje-vise svejedno gdje cemo zivjeti. Ja imam nazovi 'respektabilan drzavni posao' a zaradim mizeriju jedva da se prezivi jer radim posteno, jer necu i ne mogu drugacije, jer se ne snalazim u ovakvom vremenu.

Imamo djecu koju ovdje nista dobro ne moze cekati. U totalno narusenom sistemu obrazovanja i trenutnoj hiperprodukciji kadrova u kojoj svako moze dobiti fakultetsku diplomu, ta diploma vise i ne vrijedi. I da zavrse skole i fakultete, treba dobiti posao, sto je sada bez jake veze i puno para, skoro nemoguce. I ako ga dobije, radice citav zivot za mizeriju kao i mi do sada.

A nacionalizam, politicka prepucavanja, mediji koji svakodnevno truju narod, zivot u strahu i neizvjesnosti, to je posebna prica. Pogotovu ako ste u mjesovitom braku, kao mi. Kad vidis ko su i kakvi su nam predstavnici vlasti, ministri i ljudi na visokim pozicijama, nije ti jasno kako takvi idioti mogu tamo uopste da budu. A kradu i vuku lopatom, imaju sve i zive 100 zivota. I ne zadovoljava me cinjenica da je tako i u drugim zemljama u regionu. Ili da ima mnogo njih koji losije zive od nas. Mi hocemo bolje i mislimo da mozemo bolje. Svakodnevno vidim i cujem x stvari koje mi vrijedjaju inteligenciju i smetaju sve vise i vise. Sada, kada smo blizu 40, kajemo se sto ranije nismo otisli i nadamo se da nam jos nije prosao voz. A jedan od nasih pokusaja za odlazak je i ova lutrija.

Salec
23.11.2013, 20:21
@cosmo

Poptuno si u pravu - sve je manje ljudi..

Ljudi su sve očajniji.. I sve ih je manje..

Žao mi je samo što nisam na vreme shvatila i reagovala i gradila karijeru negde drugde gde bi se to koliko toliko cenilo..

Ali, ako bude sreće počećemo sa novim životom krajem ove godine! Iskreno se nadam! :grin:

lover
24.11.2013, 00:38
Nisam mogao, a da ne prokomentarisem ovo.
Potpuno se slazem sa svime sto ste ovdje izlozili (Taji, Cosmo, Salec) oko odlaska. Vjerujem da ovakve stvari, tjeraju mnoge ljude iz regiona da se snalaze po bijelom svijetu.
Kao sto sam u jednom postu rekao, oboje smo zavrsili drzavni faks. Supruga je vec nekoliko godina na birou, a ja sam skoro dobio otkaz. U teskoj smo situaciji ali nismo klonuli duhom, sto je najvaznije.
Ovakve stvari me samo jos vise guraju da razmisljam u ovom pravcu.
Kada covjek prodje rat, izbjeglistvo, siromastvo i hoce da stekne nesto u zivotu, onda jednostavno neke stvari gleda hladnokrvno.
Niko me ne moze odvratiti od takve zelje i namjere (a ima ih mnogih, u mom okruzenju), da negdje jednog dana odem u neko normalno drustvo i gradim svoj zivot iz pocetka, pa makar to bilo i za deset godina.
Ne zelimo da zavisimo ni od koga, vec samo od svoga rada.
Zelim nam mnogo srece 1. maja iduce godine!:pozz:

vuxanne
24.11.2013, 14:18
Cosmo: ovde necete biti mesoviti brak nego dvoje belaca iz Istocne Evrope... A naci na Balkanu posao bez veze i rodbine je u domenu neverovatnoce...

IgorMAD
24.11.2013, 14:32
Kaze jedan moj poznanik koji je u USA vec nekoliko godina: "Od prvog trenutka kada sam krocio na USA tlo bio sam potpuno ravnopravan sa svima", dok su ga u sopstvenoj zemlji i u zapadnoj Evropi, gde je ziveo par godina, uvek gledali kao gradjanina drugog reda.

Cosmo
26.11.2013, 00:53
Razloga za odlazak je i vise nego dovoljno. Ko ima samo jedan razlog, trebao bi se zapitati da li je taj razlog toliko jak za odlazak. A vjerujem da ih svi ovdje imaju bar nekoliko. Primjetih da su nam razlozi manje-vise isti, sto je vjerovatno i radi cinjenice da ne bi ni aplicirali ni bili na ovom forumu da ih nemamo.

@Salec - mogu reci samo..blago vama sto ste izvuceni i dobili sansu.

@lover - bitno je ne odustati radi nekih manjih benefita i kozmetickog poboljsanja sveukupne situacije. Meni se prije mnogo godina upravo to dogodilo. Ja unaprijedjen na bolje mjesto, supruga dobila neki poslic, dosla djeca... zamazalo mi je oci, prosle tolike godine i sada opet razmisljam o onome o cemu sam razmisljao prije 15-16 godina. A tada je bila mnogo bolja situacija za otici, i za tolike godine, da sam pokusavao, uspio bih. S obzirom da smo iz iste drzave, nema tog politicara ni ekonomskog strucnjaka koji ovdje moze stvoriti klimu za iole normalan zivot za dugo dugo godina, a vjerovatno NIKAD!

@vuxanne - svjestan sam toga '2 bjelaca iz istocne Evrope' i raduje me sama cinjenica da medju nama ne prave razliku, to mi je samo po sebi dovoljno :) A za posao na Balkanu - i kad ga imas, standard je takav da mnoge potrebe ne uspijes da zadovoljis.

@IgorMAD - neki su ovdje na forumu pominjali da bi mnogi isli i u EU zemlje da postoji program slican DVL-u. Ja ne bih, upravo radi toga sto si napisao, sto mislim da u USA imas daleko vece sanse da budes jednak drugima, upravo radi njihovog melting pot-a. A u zapadnoj Evropi ces uvijek biti stranac.

@Taji - Divim ti se na uporosti i odlucnosti, to sto nisi odustala i sto si uspjela.

vuxanne
26.11.2013, 01:14
@IgorMAD - neki su ovdje na forumu pominjali da bi mnogi isli i u EU zemlje da postoji program slican DVL-u. Ja ne bih, upravo radi toga sto si napisao, sto mislim da u USA imas daleko vece sanse da budes jednak drugima, upravo radi njihovog melting pot-a. A u zapadnoj Evropi ces uvijek biti stranac.


Ja zamalo odoh u Spaniju, ugovor sam bila potpisala i fina firma (Airbus) i sve bilo ok. Ali kad sam na kraju skontala da ce mi dete biti stranac svuda, ipak ovde dobijes drzavljanstvo rodjenjem i sva prava kao da si ovde treca generacija (sto se zakona tice, sad koliko para imas to je druga prica)...

aspirin
26.11.2013, 11:07
Svi mi znamo kakvo je stanje i koji su razlozi za odlazak. Potpuno smesno kada vidim da igraci lutrije ljudi trose vreme na biranje Evropa ili Amerika. Pa nista vi ti koji ste u poziciji da birate?! Istrazujte konkretne moguxnosti kako otici bar negde gde je za stepenicu bolje nego u Srbiji. Od razmene razloga za odlazak nema nista. Biti samo igrac na ovom forumu je jedna stvar a biti dobitnik na forumu je kao nebo i zemlja razlika. Mastati o izboru Evropa ili Amerika time sto ste se prijavili na lutriju (a mozda nikada necete biti izvuceni) je isto tako lazna sigurnost kao i ostanak u Srbiji. Drugo su ljudi koji su izvuceni i koji znaju koji im je cilj i pravac. Takvom pricom samo bezite od svakodnevice u kojoj zivite u Srbiji usled nezaposlenosti, i iz koje mozda nikad necete otici.

Cosmo
26.11.2013, 20:36
Svi mi znamo kakvo je stanje i koji su razlozi za odlazak. Potpuno smesno kada vidim da igraci lutrije ljudi trose vreme na biranje Evropa ili Amerika. Pa nista vi ti koji ste u poziciji da birate?! Istrazujte konkretne moguxnosti kako otici bar negde gde je za stepenicu bolje nego u Srbiji. Od razmene razloga za odlazak nema nista. Biti samo igrac na ovom forumu je jedna stvar a biti dobitnik na forumu je kao nebo i zemlja razlika. Mastati o izboru Evropa ili Amerika time sto ste se prijavili na lutriju (a mozda nikada necete biti izvuceni) je isto tako lazna sigurnost kao i ostanak u Srbiji. Drugo su ljudi koji su izvuceni i koji znaju koji im je cilj i pravac. Takvom pricom samo bezite od svakodnevice u kojoj zivite u Srbiji usled nezaposlenosti, i iz koje mozda nikad necete otici.

Ti ako znas stanje i razloge, ako ti je smijesno (ili te nerviraju odgovori i diskusija), preskoci ili nemoj citati ovu temu. Naravno da smo mi ti koji biraju i odlucuju o svojoj sudbini, da sam htio biti baustelac ili cistac u EU, davno bih bio tamo.

Dzordz
26.11.2013, 21:35
@Cosmo
Da li mislis da je nemoguce u EU biti ista drugo ili da ces u USA biti mnogo vise sa istim "skill set-om" nego sto bi to bio u EU?

Cosmo
27.11.2013, 08:01
@Dzordz

Naravno da je moguce u EU biti mnogo toga drugog, moj odgovor nije konstatacija sama za sebe nego moj ugao gledanja i licni primjer, usko vezan za prethodni komentar.

Sto se tice drugog dijela pitanja, ne mislim nego znam, i to zbog industrije u kojoj radim a za koju mi je dobro poznavanje engleskog jezika neophodno i koja je u USA prisutna u privatnom sektoru daleko vise nego u EU.

Hoping
27.11.2013, 12:06
Zavrsavas skolu, jos te zezaju i tvoj rad se nimalo ne ceni. Sve to u nadi da ces sa visim obrazovanjem imati bar neke sanse za posao... A onda zavrsis i vidis da tek nema sanse jer posla nema ako nemas vezu. Ako ga dobijes onda na mesec dana ugovora, i duze...pogodite: neplaceno. Nema sanse danas a u buducnosti nesto ne verujem. Drustvo je postalo ludo i mnogima mojih godina je u glavi samo provod, ''blejanje'' sa ''ekipom'', nerad i opasan hlad...za sutra se ne razmislja. I sta radi komsija, gleda tudja posla i posmatra tudje zivote 24 sata. Ne razumem, i ne bih znala da objasnim takvo stanje uma.

Cene su ''astronomske'', svetske a bez cekova, kartica za hranu nemas sta da jedes...plata ode na racune. Sad jedes a placas kad stigne na odlozeno cek, kartica. Ako nesto nije na rate odmah ga obrises za kupovinu. Roditelji se oduvek muce, i nerviraju jer nemaju da priuste normalno odrastanje svojoj deci, skolovanje bez budzeta... Onda sve to gledas i eto hrabrosti da ostavis i krenes od nule negde gde postoji nada i sansa za uspeh. Ne treba ni tamo luksuz, nego normalan zivot, bar da si uvek na pozitivnoj nuli, da se rad ceni i postenim radom mozes da zaradis. Ako ostane za odmor onda odlicno. Da imas svoj zivot, i da ne poznajes istoriju i celo zivotno stablo celog svog komsiluka i dalje. :no:

Tako je skoro svima, bar onima koje poznajem.
Jedino, ostavljas svoje i neces ih vidjati, i sve gde si odrastao/la.... ali mocices i da im pomognes. Bice srecniji da vide da si srecna/an i da je uspeh moguc.

I normalno bez hvalisanja, znate ja sam u Americi, Evropi...ne zivim ovde. :wtf:
ili tvoji ne pricaju kao poslalo mi dete poklon, rodjak iz ''inostraaanstvaaa''.

Mnostvo je razloga, ne znam koliko je ogranicenje posta. :suure:

IgorMAD
27.11.2013, 13:06
Upravo tako, sve ovo sto je napisano je 100% tacno.

Ko god napise bilo sta drugo vezano za Srbiju, jednostavno laze ili nije obican covek. Ko god zivi u inostranstvu i bio je u Srbiji pre godinu, dve tri i dodje danas, videce mnogo jadniju Srbiju, to se vidi na svakom koraku. U vazduhu se oseti taj los zivot, nervoza, svi su naelektrisani i kao tempirane bombe. To nema veze sa tim ko je na vlasti, svi su na vlasti! I tu vise ne moze nista da se menja, pat pozicija.

Ni kafici vise nisu puni kao nekad, ni klubovi. Klinci ili ljudi mojih godina koji zive jos uvek kod roditelja moraju da pozajme pare da bi izasli jednom mesecno i redje. Imam starije kolege na poslu koji da bi svojoj deci kupili polovne knjige za srednju skolu, za fakultet ili za izlazak, moraju da se sve vise zaduzuju (npr, godisnja kamata po tim karticama je oko 40%) a uglavnom retko i uspeju da vrate te pare. Samo ukoliko se nasledi neko imanje sa 10 hektara i kucom koje moze da se proda za 5000 (pet hiljada) eura.

Ljudi su zaduzeni po svim karticama i cekovima a za te pare nismo kupovali televizore, frizidere, ves masine...to je sve kupljeno osamdesetih godina.
Zaduzujemo se samo za osnovne zivotne potrebe.

Ne postoji ni jedan primer obicnog coveka koji je poceo samostalno neki posao a da nije jako brzo propao i ostavio dugove i svojoj deci (sto bi se reklo, sjebali su ga, izvinite na izrazu).

Odlazak iz ove zemlje je pitanje opstanka, prezivljavanja, ne borbe za boljim zivotom.

prasica
27.11.2013, 15:43
Moj tata je jedan od najpoštenijih ljudi koje ja znam. Otvorio je malo preduzeće, evo sad će osma godina kako radi. Bavi se ispitivanjem elektro instalacija. I sad, firma radi, ali s obzirom koliko posla ima, on bi trebao živjeti mnogo bolje od svog rada, ali ne... On vozi auto koje se raspada, 2000. godište, jer nema za bolje. On i mama idu jednom godišnje na more, jer ne može od posla. On ima finih godina, ali se muči, jer je svjestan da njegova firma hrani i njega i brata i mene, koji smo tu zaposleni. Pozitivno je jedino što je sam sebi gazda i sam bira svoje radno vrijeme, a ono je od jutra do sutra.
Ja želim da budem bolja od svojih roditelja (ne mislim da su oni loši, nego da je sistem loš) i da im pružim fine godine pred kraj, jer su to zaslužili.

pelcer224
27.11.2013, 19:52
Za vikend sam bio u Srbiji na jednoj svadbi. Ljudi su izbjegavali slikanje sa mladencima zbog moranja placanja slika, trubacima niko ni dinara da ubaci, ljudi obuceni ispod svakog nivoa i da ne nabrajam dalje. Malo njih od poznatih ljudi uopste je imalo volje da poprica sa mnom i da se opusti na svadbi. Zar je to uopste ZIVOT i da vam je pun dzep novca?!
Ovo sto mi zivimo u mrtvom balkanskom kapitalizmu je bezvrijedno potrosen zivot! Zao mi je svakog ko ostaje ovde jer ovo tone u nepovrat, ja u Martu palim kao dobitnik na lutriji. Zar sam uopste imao razloga da se zapitam da li otici?!

Priceza
28.11.2013, 11:07
Imam starije kolege na poslu koji da bi svojoj deci kupili polovne knjige za srednju skolu, za fakultet ili za izlazak, moraju da se sve vise zaduzuju (npr, godisnja kamata po tim karticama je oko 40%) a uglavnom retko i uspeju da vrate te pare. Samo ukoliko se nasledi neko imanje sa 10 hektara i kucom koje moze da se proda za 5000 (pet hiljada) eura.

Ljudi su zaduzeni po svim karticama i cekovima a za te pare nismo kupovali televizore, frizidere, ves masine...to je sve kupljeno osamdesetih godina.
Zaduzujemo se samo za osnovne zivotne potrebe.

Isto i kod mene. Zaduzena kreditom na 7 godina, kamata preko 40%, za stvari koje se negde preko kupuju od jedne plate, ili eventualno na nekoliko rata. U principu, svuda je zastupljena kreditna kultura, ali je to drugacije nego ovde. Potpuno drugi svet, drugi kreditni sistem, druga kreditna sposobnost.

Svi u firmi smo prijavljeni na pola plate. Kolega je pre par dana bio "srecan", jer su mu odobrili kredit za racunar. I to ne ceo. Samo osnovna konfiguracija. Od starog racunara je zadrzao monitor, tastaturu, misa i jos po nesto... A koleginica... E koleginica... Bila drska i bezobrazna, pa je htela da kupi ceo komplet, sa sve monitorom itd... I nisu joj odobrili. Jbn racunar. :confused:

Za vikend sam bio u Srbiji na jednoj svadbi. Ljudi su izbjegavali slikanje sa mladencima zbog moranja placanja slika, trubacima niko ni dinara da ubaci, ljudi obuceni ispod svakog nivoa i da ne nabrajam dalje. Malo njih od poznatih ljudi uopste je imalo volje da poprica sa mnom i da se opusti na svadbi. Zar je to uopste ZIVOT i da vam je pun dzep novca?!
Ovo sto mi zivimo u mrtvom balkanskom kapitalizmu je bezvrijedno potrosen zivot! Zao mi je svakog ko ostaje ovde jer ovo tone u nepovrat, ja u Martu palim kao dobitnik na lutriji. Zar sam uopste imao razloga da se zapitam da li otici?!

Sta da ti kazem, meni i suprugu je trebalo dosta vremena da ubedimo neke ljude da nam dodju na svadbu (jer nam je bilo potpuno jasno da se "neckaju" zbog novca). Nisam u fazonu da zameram bilo kome, situacija je toliko ocajna da je suvise objasnjavati. Neke smo uspeli da ubedimo sa nekoliko "ali STVARNO ne moras da doneses nista, dodji zbog nas da se lepo provedemo"... Ljudi jednostavno ne razumeju da neko nema ni 20evra za kovertu, a jadno ti za vise. I jos kad udare u obicaje... Kad stignes preskaces korito i ostavljas pare, pa ostavis pare za kicenje, pa onda pocne neka pogaca da luta po stolovima i na nju lepis pare, pa dranje sa slikama... Halo? :wtf: Znam, jer i sama u nekoliko navrata nisam imala novac ni za ove retardirane obicaje, a kamoli za kovertu.

Recimo, kasnim sa dva racuna, drugi deo plate za koji dan (13.500), a ja treba da batalim racune ili da gladujem do sledece plate. E pa ne moze. Jos ako sam dobila pozivnicu sa onim cuvenim "saljivim" uputstvima (http://www.pozivnicezavencanje.com/wp-content/uploads/2012/07/tekst-za-pozivnice-2.jpg ili http://www.zolta.com.mk/informacii/20100202_Pokana_za_na_svadba.jpg), onda sigurno ne idem. Izvinite, ali poruka je jasna. Sad su vidim moderne, u svim varijantama. Dakle, izopaceno drustvo. Neki ljudi nemaju novca da bilo kakvim poklonom uprilice svoj dolazak (ili imaju, ali onda kasne racuni i ide kamata, ili zajme, ili ne izlaze iz kuce mesec dana osim do posla, ili batale markicu za sledeci mesec pa se svercuju i mesec dana skeniraju autobuse i stanice u potrazi za kontrolorima...:twitch:). A zar je to cena odlaska na svadbu? Izvin'te mladenci sa vickastim pozivnicama, ja presla na rucni rad :rubikt4i:, ali samo onima koji mi ne izdaju uputstva za poklone na pozivnici). Nasli da izvoljevaju i vrse pritisak kroz tzv. saljive tekstove. Tu stvarno nista nije smesno. Tuzno je. I alavo. Ali kapiram da ovakav standard i duhovno siromastvo u regionu, izazivaju tu alavost. Razumela bih humor da je standard njihovih gostiju srazmeran standardu u normalnim zemljama, ali ovako ne razumem. Dok su ljudi na ovim prostorima imali novca, na pozivnicama je pisalo "dodjite tu i tu, da nam bude lepo, bla bla...". Naopako. :nene:

A ja sam inace jedna jako vedra osoba :lool:

prasica
28.11.2013, 12:07
Znači, ne mogu vjerovati kakve pozivnice :nene:

Inače, ja ne žalim nikog ko želi da ostane. Ima ljudi koji su jako zadovoljni sa svojim statusom u ovim našim državama, a sa druge strane, mi svi i ne želimo isto od svog života.
Da smo mi samo živi i zdravi, a ostalo će, nadam se, doći. :beer:

lover
29.11.2013, 00:49
Puffffff
Na ovakve pozivnice, mislim da bi bio suvisan svaki komentar!!! :blink::blink::blink:

Dzordz
29.11.2013, 07:44
Sto se iscudjavate pa sasvim je normalno da neko kaze da mu bolje donesete pare nego da te pare potrosite na stvar i da je donesete. Na primer ako vec imaju opremljen stan a vi im donesete lampu koja se ne slaze ili peglu/mikrotalasnu koju imaju.

johnny_nyc
29.11.2013, 09:55
Ima ljudi kojima ovdje i nije tako loše (manjina) i ima ljudi kojima je ovdje stvarno loše (većina), zajedničko je jednima i drugima da žele otići odavdje, znači da bez obzira na situaciju u kojoj se netko trenutno nalazi jednaka je želja za odlaskom jer budućnost je tragično nesigurna. Zaručnica i ja imamo primanja koja su iznad prosjeka i da kažem da nam je loše zaista bi bio bezobrazan ali nesigurnost u svoje radno mjesto koja je svakodnevno prisutna je strašna, opet ne kažem da vani (u ovom slučaju USA) ti imaš siguran posao ali imaš nadu da ukoliko ostaneš bez njega imaš šansu brzo naći drugi. Mi se bez obzira na visinu naših primanja nemamo m*** odlučiti krenuti u kupovinu stana i hvala Bogu da nismo. Prijatelj je imao posao od cca 7000 kn mjesečno i ostao bez njega, nakon godinu dana jedva jedvice uz sve moguće veze uspio je naći posao, drugi ima "siguran" posao ali je dignuo kredit za stan u CHF i rata mu je sa početnih cca 3000 kn skočila na 4500 kn, nemaš apsolutno nikakvu sigurnost. Gledam kako se sindikati državnih poduzeća bore da imaju božćnice, povećanje plaće iz godine u godinu itd...a šta je s nama na čijoj grbači oni žive? tko se za nas bori? Privatni sektor koji bi trebao biti glavni izvor punjena proračuna, koji bi trebao biti sveta krava ovdje je zadnja rupa na sviralu, mali milijon kojekakvih nameta koji opetrećuju i ovo malo poduzeća koji još rade. S druge strane jednostavno vidiš da koja god politička opcija došla na vlast nitko ne gleda na duže od 4 godine koliko im traje mandat jer njih zanima samo da namire sebe i svoju svitu i nakon te 4 godine doći će neka druga politika koja isto razmišlja i tako prolazi vrijeme i gube se generacije. Idioti nam uništavaju budućnost...nama i našoj djeci...i cemu se nadati? Ako tražiš dobru plaću, ako želiš na ljetovanje/zimovanje, ako želiš novi auto...ovdje te gledaju kao da nisi normalan, kada jedini uvjet sreće postane redovna plaća onda znaš da je društvo u rasulu i da nema tu budućnosti. Ljudi se nadaju da će biti bolje, možda i hoće ali ne za našu generaciju, ekonomija jedne zemlje se ne pokreće preko noći za to treba minimalo 5 - 10 godina, imamo li mi toliko vremena? je nemam. Svaki dan sam sve sretniji i zahvalniji na prilici koja nam je pružena i jedva čekam da idem odavdje i da se vraćam samo na godišnji (i to ne svake godine). Eto sve su to razlozi zbog kojih smo se mi odlučili na odlazak.

Cosmo
29.11.2013, 13:21
@johny nyc

Potpisujem sve sto si napisao. Meni je prije 10-ak godina jedan stranac, clan jednog ekspertskog tima EU angazovan za implementaciju jednog projekta u BiH, rekao da mi ovdje (a mislim da je to generalno za sve zemlje bivse nam drzave) nemamo uopste planove za sukcesiju i da ljudi koji odlucuju gledaju na sve kratkorocno. Drugim rijecima, ne rade stvari i ne povlace poteze ciji ce benefiti biti vidljivi tek za 5, 10 ili vise godina. S tim se nadovezujem na ono sto si napisao, svaka vlast gleda da sto vise uzme dok je na poziciji jer je upitno hoce li moci dobiti slijedece izbore. A svi dolaze gladni i zeljni da se natrpaju sto vise, da zaposle svu familiju i da se obezbjede do kraja zivota. I ona manjina postenih se utopi u vecini nepostenih i ubrzo imaju izbor sa samo 2 opcije - da se utope u svemu tome ili da budu ekskomunicirani iz tog kruga.

Dalje, poznato je da je posao u privatnom sektoru krajnje neizvjestan i da su prava radnika/zaposlenika krajnje ogranicena. Medjutim, i u javnom sektoru nije nesto mnogo bolje, pri tom mislim na obicne zaposlenike. Sve visoke pozicije su uslovljene pripadnosti nekoj politickoj opciji ili u najmanju ruku zavrsavanju poslova za neku od tih opcija. A oni ispod, oni mogu gore pod navedenim uslovima, drugacije ne. I ako radis posteno, moras doci u situaciju da se suprotstavis mocnicima. A onda radis pod pritiskom da sve uradis maksimalno jer ti traze gresku da te nagaze. I u skladu s tim citavo vrijeme ogranicenih mogucnosti za ovo ili ono, ako izgubis posao pitanje je kada ces ga ponovo dobiti. A svi imamo svakodnevne obaveze, kredite i slicno. I onda ti se zatvori nebo i to je to. Neki ce reci da svega navedenog ima i u USA. Naravno da ima, ali zelim vjerovati da je mnogo manje izrazeno. Opet ponavljam, svjestan sam da u USA ne tece med i mlijeko ali bar imas VISE MOGUCNOSTI jer i ako lako izgubis posao bar ga brzo mozes dobiti ponovo. Tako ja vidim Ameriku, zemlju velikih mogucnosti u koju se brzo mozes uklopiti i koja nudi mnogo bolju buducnost nego skoro cijeli ostatak svijeta.

loreley
29.11.2013, 21:38
@johny nyc
I ako radis posteno, moras doci u situaciju da se suprotstavis mocnicima. A onda radis pod pritiskom da sve uradis maksimalno jer ti traze gresku da te nagaze.

I plus sto su im odresene ruke da sta god hoce predstave kao "gresku", ma koliko neko maksimalno dobro i posteno radio. Sto ce reci: radio, ne radio, svira ti radio.

A bas ovo je jedan od kljucnih razloga za odlazak one kategorije koju ste opisali kao "dobro im je (finansijski), ali ipak zele da odu" (iz ludnice).

vuxanne
30.11.2013, 02:06
Svadbe - porez na zivot. Bar sam se te napasti u zivotu ratosiljala. Ne moram da se brinem kolikomcu astimmoratinda slusam ocajnu muziku i gledam izvestacene ljude kako glume glamur. Ne nedostaje mi to nimalo.

via
30.11.2013, 18:50
Zemlja mogućnosti, da, otprilike tako i ja doživljavam SAD. Znam da nije raj na zemlji, znam da život tamo nije savršen, znam da ništa nije isključivo crno i bijelo. Već neko vrijeme sam naše novine uz jutarnju kafu zamijenila američkim, pa mi tako svako jutro počinje uz Seattle Times. Pokušavam se što više saživiti sa događajima, razmišljanjima, uhvatiti korak, kako bi taj period kad stignemo prošao što "bezbolnije". Čitam tako neki dan o radu na praznik (Thanksgivig day, famozni Black Friday itd.). Neke trgovine su odlučile da ne rade na taj dan, neke su pak otvorene, radnici tih trgovina praznik ne provode sa svojom porodicom, već radno, neki su plaćeni sa 1,5 satnicom, neki kao i svaki drugi dan, jedni su zadovoljni, drugi ne. Dakle, svjesna sam da ni tamo nije sve idealno, zapravo mišljenja sam da nigdje nije idealno, ali vjerujem da ljudi tamo ipak žive opuštenije, mirnije, neopterećeni nekim, da kažem nebuloznim stvarima, (kao mi na Balkanu), nadaju se, planiraju odmor, život uopšte, kupovinu kuće, auta... nešto što smo mi davno prestali :( :(

Taji
30.11.2013, 19:26
I ne samo svadbe, nego u posljednje vrijeme i obiljezavanje punoljetstva:nene:

Zakupljuju se restorani, poziva se i sis i golis, krediti se dizu da se "pokaze" koliko je bitno postati punoljetan....dug koji se vraca naredne dvije godine ali eto, tako treba, to je sad u modi....
I oni koji odlaze na takva slavlja moraju dobro da se "izuju"....ako ne odu, porekidaju se prijateljstva i prigovara se u smislu.."ja proslavljao/la punoljetstvo svom djetetu a ti se nisi udostojiio/la da mi dodjes"...:wtf:

Vjeciti pokusaji da se pirkaze dobrostojecim, bez problema, para se ima za sta god hoces....a stvarnost je veoma daleko od toga....bitno je "sta ce narod da kaze" i da se "narodu dokaze"....

Nemojte me krivo protumaciti, nemam ja nista protiv toga da se svom djetetu obiljezi punoljetstvo, ali ovo sta nas narod radi u zadnjih desetak godina je sve samo ne to i to odrdjuju svojoj djeci i oni koji mogu finasijski podnijeti a vecinom oni koju ne mogu ali eto, mora se...:blink::blink:

jovke
30.11.2013, 20:11
Moja supruga je zbog nezaposlenosti počela prije 3 godine praviti torte u kućnoj radinosti, iskoristivši svoj talenat za to. Mogu vam reći da torte idu super kako svadbe tako i 18. rođendani, bez obzira na sve veću nemaštinu a najviše kupuju oni koji se "moraju" dokazati. Zahvalan sam našem "glupom" narodu koji je pun sebe i moranja da se dokaže i spreman je da plati takve stvari, i time mojoj porodici omogućava preživljavanje. Šta reći o našem narodu proslavama, krkanlucima u teškim vremenima?! Svi bi da se protegnu svi bi da dignu običaje i moranje na što veći nivo. Kroz ovaj posao sa tortama sve mi jasno kakav smo mi bolestan narod. Iz sve gore iz godine u godinu. Nama to zbog torti baš odgovara. Dok je ovaca biće i šišanja.... :grin:

U tu čast kad već pišete o svadbama zasladite se sa poslednje 2 torte iz suprugine radionice. :)

jovke
30.11.2013, 20:29
Zaboravio sam da pitam usput ljude koji su već u Americi, ako jednom dođe dan da dobijemo na lutriji da li bi je neko plaćao da radi ovakve torte kompletno ručno dekorisane od jestivog materijala? Da li ovo znanje nekome tamo treba? Nije da mašta to da radi, nego pitam čisto da li bi se moglo nešto zaraditi sa tim.

NightSky
01.12.2013, 00:18
Moja supruga je zbog nezaposlenosti počela prije 3 godine praviti torte u kućnoj radinosti, iskoristivši svoj talenat za to. Mogu vam reći da torte idu super kako svadbe tako i 18. rođendani, bez obzira na sve veću nemaštinu a najviše kupuju oni koji se "moraju" dokazati. Zahvalan sam našem "glupom" narodu koji je pun sebe i moranja da se dokaže i spreman je da plati takve stvari, i time mojoj porodici omogućava preživljavanje. Šta reći o našem narodu proslavama, krkanlucima u teškim vremenima?! Svi bi da se protegnu svi bi da dignu običaje i moranje na što veći nivo. Kroz ovaj posao sa tortama sve mi jasno kakav smo mi bolestan narod. Iz sve gore iz godine u godinu. Nama to zbog torti baš odgovara. Dok je ovaca biće i šišanja.... :grin:

U tu čast kad već pišete o svadbama zasladite se sa poslednje 2 torte iz suprugine radionice. :)

Jeste malo off-topic, ali stvarno moram komentirati: WOW! Svaka čast tvojoj supruzi! Ove torte su prava umjetnička djela.
Sigurna sam da se svaki zanat (a izrada ovakvih torti to definitivno jeste), može dobro unovčiti. Ako od toga možete živjeti ovdje, pretpostavljam da u Americi možete imati samo još bolje šanse da od toga napravite pravi biznis.
Keep up the good work! :;D:

Taji
01.12.2013, 01:22
Moja supruga je zbog nezaposlenosti počela prije 3 godine praviti torte u kućnoj radinosti, iskoristivši svoj talenat za to. Mogu vam reći da torte idu super kako svadbe tako i 18. rođendani, bez obzira na sve veću nemaštinu a najviše kupuju oni koji se "moraju" dokazati. Zahvalan sam našem "glupom" narodu koji je pun sebe i moranja da se dokaže i spreman je da plati takve stvari, i time mojoj porodici omogućava preživljavanje. Šta reći o našem narodu proslavama, krkanlucima u teškim vremenima?! Svi bi da se protegnu svi bi da dignu običaje i moranje na što veći nivo. Kroz ovaj posao sa tortama sve mi jasno kakav smo mi bolestan narod. Iz sve gore iz godine u godinu. Nama to zbog torti baš odgovara. Dok je ovaca biće i šišanja.... :grin:

U tu čast kad već pišete o svadbama zasladite se sa poslednje 2 torte iz suprugine radionice. :)

Au jovke, pa ove torte su prava umjetnicka djela....ovdje bi kostale basnoslovno....eto azloga da se razmislite o takvoj vrsti biznisa ....

Taji
01.12.2013, 01:30
Zaboravio sam da pitam usput ljude koji su već u Americi, ako jednom dođe dan da dobijemo na lutriji da li bi je neko plaćao da radi ovakve torte kompletno ručno dekorisane od jestivog materijala? Da li ovo znanje nekome tamo treba? Nije da mašta to da radi, nego pitam čisto da li bi se moglo nešto zaraditi sa tim.

Ovdje se to smatra umjetnost i vidjela sam na TV ljudi privatno rade samo ovakve vrste torti, po narudzbi, za specijalne prilike, mislim imaju male, private biznise gdje rade narudzbe....vodi se citav mali rat medju tim poslasticarnicama koja ce napraviti bolju I ljepsu ponudu.....konkurencija postoji ali definitvno tvoja supruga bi mogla da im bude velika konkurencija..
Evo link pa da vidite kako to ovdje izgleda I koliko kosta

http://cmnycakes.com/cakes?gclid=COGBwpHijbsCFYZi7Aod-G0APA

Isto tako moze da se naruci torta koja ca da izgledapo sopstvrnoj zelji kupca, sto joj dodadtno uvecava cijenu. Po meni, ovo je pravi biznis :bravo:

vuxanne
01.12.2013, 04:42
Zemlja mogućnosti, da, otprilike tako i ja doživljavam SAD. Znam da nije raj na zemlji, znam da život tamo nije savršen, znam da ništa nije isključivo crno i bijelo. Već neko vrijeme sam naše novine uz jutarnju kafu zamijenila američkim, pa mi tako svako jutro počinje uz Seattle Times. Pokušavam se što više saživiti sa događajima, razmišljanjima, uhvatiti korak, kako bi taj period kad stignemo prošao što "bezbolnije". Čitam tako neki dan o radu na praznik (Thanksgivig day, famozni Black Friday itd.). Neke trgovine su odlučile da ne rade na taj dan, neke su pak otvorene, radnici tih trgovina praznik ne provode sa svojom porodicom, već radno, neki su plaćeni sa 1,5 satnicom, neki kao i svaki drugi dan, jedni su zadovoljni, drugi ne. Dakle, svjesna sam da ni tamo nije sve idealno, zapravo mišljenja sam da nigdje nije idealno, ali vjerujem da ljudi tamo ipak žive opuštenije, mirnije, neopterećeni nekim, da kažem nebuloznim stvarima, (kao mi na Balkanu), nadaju se, planiraju odmor, život uopšte, kupovinu kuće, auta... nešto što smo mi davno prestali :( :(

Jedna od glavnih stvari vezanih za izbegavanje kulturnog soka je uklopiti se u sredinu. I umesto dantrujem glavu sa Farmom i Stanijom/ Melanijom / kojom god damom sumljivog morala koja je na glavnoj strani Blica, bolje da znam sta se desava u sopstvenom okruzenju. Tako i uplatih 3 meseca domacih kanala i ne gledah ih ni duze od 15 min. Em mi losa slika em nista nemam blage veze o cemu pricaju i zasto jedni drugima toliko upadaju u rec. I nakon sedam godina van zemlje, neki likovi mi sad totalno drugacije izgledaju nego pre... Ali me iste stvari i dalje nerviraju.

vuxanne
01.12.2013, 04:49
jovke ovo su skulpture, ne torte. Ide ovde neka serija Cake Boss cini mi se na TLC - iju. http://en.wikipedia.org/wiki/Cake_Boss

jovke
01.12.2013, 09:08
Hvala vam ljudi na odgovorima! Za neki sopstveni biznis treba mnogo novca, a mi ne znamo ni kako ćemo skupiti za odlazak u Ameriku ako do toga i dodje. Moje pitanje je više bilo da li postoje takve poslastičarnice i da li bi za početak mogla naći kod nekoga posao za početak. Hvala za ovaj link za tortama http://cmnycakes.com/cakes?gclid=COGBwpHijbsCFYZi7Aod-G0APA. Baš takve torte supruga i radi od dječijih rođendanskih pa do torti za svadbe. Moja supruga ne može da naplati više od 200-250 evra bilo koju tortu, a ove cijene su tuga kad vidim koliko je skuplje tamo,a kolikos e ona trudi kroz svoj rad. Razmišljamo da pokušamo negdje da tražimo posao tj. radnu vizu za nju (ne samo Amerika) na osnovu njenog rada da možda dobijemo neku vizu na osnovu nje, da begamo odavde.
Ne bih da privatizujem temu sa ovim završavam ali evo još malo tortica.
http://i39.tinypic.com/30j0djc.jpg
http://i39.tinypic.com/1z5hef7.jpg

via
01.12.2013, 09:19
Auuuu Jovke, pa ovo je "beyond words". Remek-djelo, kao što netko već reče. Svaka čast i sve pohvale tvojoj supruzi. Neću više u off-topic, ali morala sam izraziti oduševljenje :)

via
01.12.2013, 12:52
Jedna od glavnih stvari vezanih za izbegavanje kulturnog soka je uklopiti se u sredinu. I umesto dantrujem glavu sa Farmom i Stanijom/ Melanijom / kojom god damom sumljivog morala koja je na glavnoj strani Blica, bolje da znam sta se desava u sopstvenom okruzenju. Tako i uplatih 3 meseca domacih kanala i ne gledah ih ni duze od 15 min. Em mi losa slika em nista nemam blage veze o cemu pricaju i zasto jedni drugima toliko upadaju u rec. I nakon sedam godina van zemlje, neki likovi mi sad totalno drugacije izgledaju nego pre... Ali me iste stvari i dalje nerviraju.

Joj vuxanne, nemoj ni da mi spominješ Stanije/Melanije i kompaniju. Iskrena da budem, naše kanale ne gledam ni sada (sreća pa nismo više u vremenu kad su nam dostupni bili samo kanali čiji signal možemo uhvatiti kućnom antenom :grin:), ali kad naiđem na tu Farmu, pa zapitam se brate, koliko to traje. Tome nema kraja, imam osjećaj da su oni tamo cijelu vječnost, sve ludo. Najžalosnije je što je to ljudima stvarno zanimljivo!!!??? Pa nerjetko čuješ razgovor tipa "Znaš šta je bilo sinoć na farmi, potukle se tamo neke, a jest i luda (ta, tamo neka)" I sve uz dozu oduševljenja i željnog iščekivanja šta će biti dalje... Ne razumijem, ali možda je do mene :grin::grin:

vuxanne
01.12.2013, 14:39
Ma ima i ovde raznih tih emisija tipa Kardasijanke, Flejvor Flejv, Nezenja, Udavaca i sl. Ili onih poucnih tipa Mali ljudi. Ali imam vise kanala pa samo prebacim. Ionako zadnje 3 godine vecinom gledam crtace...

Taji
01.12.2013, 16:36
Bas vuxanne, te Kardasijanke i ostala svita, Bad Girls...itd., meni zlo dodje samo kad vidim reklamu. Ali zato ima stotine TV kanala pa se moze probrati sta ko voli. Ja licno sport nikad ne gledam ali zato volim lokalne vijesti, na primjer. Lijepo je znati sta se sve desava u sopstvenom gradu, od lijepih do losih vijesti.
Isto tako, oboazavam Ancient Alliens, kad njih slusam mnogo mi je univerzum blizi i jasniji i mnoge stvari imaju vise smisla...
isto tako American greed, American scam, Fugitive, itd. su mi veoma poucne. Radjene su na osnovu istinitih dogadjaja i mnogo moze da se nauci o ovom sistemu ovdje kako radi, kako se legalno varaju ljudi, kako ljudi naivno nasjedaju na price pojedinaca, vecinom cak I prijatelja, ulazu sopstveni novac, posteno zaradjen, u zelji da zarade ako mogu jos malo za penziju i onda cvrc milojka...ni glavnice, ni kamate a ni tzv. "prijatelja" I tako se uce neke zivotne lekcije na sopstvenom primjeru koji na zalost ostavlja ljude bez dolara u njihovim 60-im I 70-im godinama. Tad postanu svorc I prinudjeni su da traze posao da prezive, vecinom nadju nesto tipa Wal-Mart, 7-8 dolara na sat. Sjecam se jedne zene koja je ulozila $700.000 koje je imala ustedjene za penziju I ostala bez icega. Prevarena od 20-godisnjeg prijatelja...kaze "sad cu morati da radim do smrti da prezivim zahvaljuci mojoj vjeri u ljude I naivnosti".
Zato kad se dodje ovamo mora se i ta strana dobro da prouci jer ipak moramo biti svjesni da stvarno, ali stvarno nista nije dzabe ma koliko zvucalo da jeste I nema zarade "na brzake" ma kako ponuda primamljiva bila. Ja licno vjerujem u zaradu sa svojih "10 prsta i sopstvenim mozgom". Mnogi su mi rekli da je to tezak put ali za mene je to jedini ispravan put i da mirno spavam.
E jedino kad bi me opalilo loto, to bi vec bila druga prica:1081:

Loperamid
01.12.2013, 21:28
...
Isto tako, oboazavam Ancient Alliens, kad njih slusam mnogo mi je univerzum blizi i jasniji i mnoge stvari imaju vise smisla...

Stavi nekog smajlica, pomislice neko da si ozbiljna :D

aspirin
01.12.2013, 23:28
Ta ista Droljanija je u Americi pravila manekensku karijeru, pokazala da je vredna na W&T programu i isti takvi se i tamo u SAD vrte na tv i predstavljaju uzor mladima. I tamo i ovde se moze prebaciti kanal kada se ona i slicni njoj pojave. Nemojte sad Farmu i Droljaniju da krivite za sve. :)
Isti su likovi i nacini ispiranja mozga i tamo i ovamo, samo je SAD veliko prostranstvo pa se ima covek gde skloniti. Valjda zato svi i hocemo u SAD da se dokopamo slobode zbog prostranstva! :woohoo: :srbinosm:

Taji
02.12.2013, 00:50
Stavi nekog smajlica, pomislice neko da si ozbiljna :D

Ja samo bila iskrena Loperamid, a svako neka misli sta mu je volja. Misljenje drugih nema ama bas nikakve veze samnom.....

via
02.12.2013, 08:15
Ma ima i ovde raznih tih emisija tipa Kardasijanke, Flejvor Flejv, Nezenja, Udavaca i sl. Ili onih poucnih tipa Mali ljudi. Ali imam vise kanala pa samo prebacim. Ionako zadnje 3 godine vecinom gledam crtace...

Ta ista Droljanija je u Americi pravila manekensku karijeru, pokazala da je vredna na W&T programu i isti takvi se i tamo u SAD vrte na tv i predstavljaju uzor mladima. I tamo i ovde se moze prebaciti kanal kada se ona i slicni njoj pojave. Nemojte sad Farmu i Droljaniju da krivite za sve. :)
Isti su likovi i nacini ispiranja mozga i tamo i ovamo, samo je SAD veliko prostranstvo pa se ima covek gde skloniti. Valjda zato svi i hocemo u SAD da se dokopamo slobode zbog prostranstva! :woohoo: :srbinosm:

Ma da, Kardasijanke, isto gubljenje vremena. Da se razumijemo, znam ja da je takva vrsta "emisija" sveprisutna i ako ćemo ići dublje ne mogu reći ni da konkretno takve "emisije" i osobe koje u njima učestvuju krivim za nešto. Ne, one imaju neki svoj smisao života i vrte lovu. Da ih razumijem ili "podržavam" u nekom smislu, to ne mogu reći. Ali ono što mi je neshvatljivo su ljudi kojima je to stvarno zanimljivo, koji lome prste čekajući tko će koga ošamariti, tko će odvaliti najsočniju psovku itd. To ne razumijem, ali kao što rekoh, možda je do mene... "Sto ljudi, sto ćudi,", što bi rekli.
Vuxanne, kad smo već kod crtanih filmova, uvijek mi je draže pogledati dobar crtani film, nego nešto besmisleno poput gore pomenutih "emisija". Sinoć smo gledali Ledeno doba 3, prvi put sinhronizovano, i moram reći da je neuporedivo bolja "originalna verzija". Sinhronizacija uvijek oduzme tu draž, nekako se izgubi smisao... Dovoljno sam otišla u off-topic, neći više, obećavam :grin:

vuxanne
02.12.2013, 16:39
Ja sam gledala Frozen u bioskopu. Covece platis 6.5 dolara udjes unutra, skuplja je kola od karte za bioskop, 5 dolara. A unutra, sedista ogromantna, zvuk super (isla sam prvi put u ovaj bioskop pa sam pod utiscima). Ovih dana, kad hocu da dete vodim negde ne mogu uvek iz prve da se odlucim. Imamo godisnju clanarinu za Deciji muzej, zoloski vrt, akvarijum i neki muzej brodogradnje. Nismo se ni u sve uclanili. Tako da za cenu dva odlaska (npr. platim 65 da udjemo nas troje a godisnja bude od 85 do 130) idemo tamo svako malo. Pita me drugarica, oli ti vise izaci iz tog zoloskog vrta kad pocnem da kacim slike na fejsbuk. Tako da moje dete ako hoce ringispil, ide se na ringispil, ako hoce da gleda ajkule, idemo da gledamo ajkule, ako hoce da gleda zirafu, idemo da gledamo zirafe. Ako hoce igracku, jedina briga mi je, jao sta cu ako se previse razmazi pa misli da zivimo u utopiji gde je sve dzabe. Jer ta plastika ovde malo kosta u odnosu na druge stvari.

U Srbiji nisam imala ni auto da kupim. Smatrala sam ako cu da imam dete, necu da mi to dete bude gladno, boso, zedno, necega zeljno. Znam koliko puta sam bila praznog stomaka, nista u frizideru, telefon iskljucen, goriva nema, auto pokvaren itd. Dete sam udovice. I to udovice u ono najgore vreme (1992). Znam sta znaci nemati verujte mi.

E pa meni je bas to sto imam slobodu da radim sta mi se prohte sloboda o kojoj sam mastala i jedan od razloga zasto sam otisla. Posto nisam znala kako da muvam, regularnim putevima nisam znala da steknem onoliko koliko sam smatrala da je potrebno za neke stvari tu.

loreley
02.12.2013, 20:20
Posto nisam znala kako da muvam,

A i da si znala, ne bi htela. I da si i znala i htela, ne bi to dugo izdrzala a da pri tom ne pocnes da se osecas kao poslednje g*vno (da oprostis). Za neke od nas to prosto nije nacin zivota i smeta i nervira cak i vise nego nesnalazenje u muvanju.

Prvo sto mene obuzme kad osetim da mi se muvanje namece, osim mucnine, jeste cinjenica da energiju koju bih utrosila na muvanje i smisljanje kojekakvih manipulacija vise volim da utrosim na nesto konstruktivno, lepo i korisno (i za sebe i za druge).

ASSI
02.12.2013, 20:54
I ne samo svadbe, nego u posljednje vrijeme i obiljezavanje punoljetstva:nene:

Zakupljuju se restorani, poziva se i sis i golis, krediti se dizu da se "pokaze" koliko je bitno postati punoljetan....dug koji se vraca naredne dvije godine ali eto, tako treba, to je sad u modi....
I oni koji odlaze na takva slavlja moraju dobro da se "izuju"....ako ne odu, porekidaju se prijateljstva i prigovara se u smislu.."ja proslavljao/la punoljetstvo svom djetetu a ti se nisi udostojiio/la da mi dodjes"...:wtf:
...

Al me pogodi u zicu da se izjadam :grin: Nema ovde vise normalnog sveta kome bih se izjadao i kad krenem da se jadam svi me gledaju u fazonu "KRIV SI" :grin:

Bio kod zenine rodbine u svadbi u Bijeljini letos. Kulturna svadba bila, rodbina iz Slovenije napravila festu u etno selu Stanisic, da se rodbina ne naljuti... Elem, u pola svadbe zenini roditelji nam saopste da neki tamo slavi punoletstvo, zenin brat od pitaj Boga kog kolena, kojeg i zena moja jedva da se seca iz price. Uctivo nas pitaju ocemo li ici, red bi bio :grin: Kao nema vise vojske, pa mu ovo kao ispracaj dodje :wtf: Ja kao iz topa, ne razmisljajuci o posledicama kazem "Ma kakvo crno punoletstvo pored ovako lepe svadbe" :wacko: Jedva da sam i zavrsio recenicu, a kletve krenuse onako unakrsno sa svih strana stola za 12! osoba.
Srecom zena me podrzala :bigkiss: Ali, epilog te moje recenice je da sam postao najomrzeniji zet sire familije :==D: a moja zena je "samo" dobila epitet "sama je kriva", sta god im to znacilo...

vuxanne
03.12.2013, 05:43
A i da si znala, ne bi htela. I da si i znala i htela, ne bi to dugo izdrzala a da pri tom ne pocnes da se osecas kao poslednje g*vno (da oprostis). Za neke od nas to prosto nije nacin zivota i smeta i nervira cak i vise nego nesnalazenje u muvanju.

Prvo sto mene obuzme kad osetim da mi se muvanje namece, osim mucnine, jeste cinjenica da energiju koju bih utrosila na muvanje i smisljanje kojekakvih manipulacija vise volim da utrosim na nesto konstruktivno, lepo i korisno (i za sebe i za druge).

A mene bes. Neizmeran. Cim je nesto ispod zita i preko veze.

Susurin
03.12.2013, 12:13
Vidiš li se u ovome?

Jebo majku svoju i ovaj naš životni standard! (Iskustveno vam velim, kad na početku ošinem psovku onda svi pročitaju tekst do kraja. Ne znam zašto je to tako, bit će pun vam ***** usiljenih tekstova)

Normalan životni standard podrazumjeva neke stvari koje obaviš a da ih ni ne osjetiš. Znači, dobiješ račun za struju, odeš u poštu, platiš ga, dođeš kući i ne spominješ da si ga platio jer to je u normalnom životnom standardu normalno. To je normalno u normalnim zemljama, al u ovoj našoj, ko uspije skucati za struju… 5 dana priča okolo kako je platio struju. Nije to za zamjeriti, jer danas je platiti račune živo čudo. Kako sa računima, tako sa svime ostalim što čini taj životni standard.

1. Poziv u svatove
Danas je najbolje sa nikim ne biti dobar jer ako je tako, nitko te neće zvati u svadbu u kojoj moraš ili dati pare ili kupiti poklon. Kud moraš sabrati jebene pare, tud se moraš i obući jer neš se na svadbi pojaviti u sakou sa maturalne večere koja je bila prije 20 godina a ti se od tad raširio pa ti šavovi na sakou nabubrili ka grah umočen u vodu noć prije. Ako se već nekako i spremiš na svadbu i odeš na istu, jedva čekaš janjetinu sa ražnja jer je nisi jeo dobrih 10 godina a kolači čupavci kad dođu, 5 dana poslije svadbe sereš kokos jer si ga u usta trpao sa otvorenim dlanom. Od cijele svadbe jedino ti juha ide na ***** jer nju stalno jedeš kod kuće.

2. Registracija auta
Kad ti uleti registracija auta, osjećaš se ka da ti je mater umrla. Izdvojiti tih 2 500 kuna (prosjek) je ka da ti na živo oči vade. Boli u tri pičke materine, al dati ih moraš. Dok je vani imati auto potreba, kod nas je luksuz. Provlačimo karticu tekućeg računa na kojoj je stanje već dotjerano do -12 876 kn al ono, što bi trebalo, da uzmeš nož i izvadiš vlastiti bubreg na šalteru stanice za tehnički pregled pa veliš „Evo ga gospođo, vrlo malo pišake prošlo kroznjeg! Ne znam ako sam 5 puta piša u životu! Ganj nov!“!? Registracija auta spada u domenu „Dan žalosti“ jer 20 dana poslije plačeš ka rodna godina.

3. Knjige za školu
Kad moraš djetetu kupiti knjige za školu, najradije bi da je isto to dijete nepismeno i da čuva 20 ovaca. Što je najbolje, bolje bi takvo prošlo u ovoj državi neg da spava na 50 knjiga. Ovi na vlasti, bilo koji da jesu, svakih 2 godine štancaju druge knjige… u najmanju ruku ka da je rijeka Drava promjenila svoj tok pa sad teče ravno u pičku svoje matere pa se to u knjigama mora izmjeniti. 80tih godina sam knjige iz matematike koristio od znate koga? – od svog brata koji je 10 godina stariji od mene, a danas ih nemoš koristit ni 24 sata jer već drugi dan je izašla nova knjiga iz matematike u kojoj je gle čuda 2+2 isto 4 kao i prije, al cijena knjige iz matematike nije ista.

4. Računi za režije
Ako uspiješ skrpat pare za račune i iste platiš, pri povratku kući otvaraš vrata u stilu „A gdje ste bili 91-e pička vam materina!“. Prsni koš je istaknut prema naprijed te se šepuriš ka pjevac kad povali kokoš. A što i ne bi jer kad gledaš, skucat pare za jebene režije je pravi jebeni sajens fikšn. Imaš se potpuno pravo kurčit po selu da si platio i struju i vodu i telefon, jer malo ko to danas može. Još malo pa ćemo, kakvi jesmo, od zavisti komentirati susjeda „Eno ga jeba mater svoju, platio je sve režije!!! Puj, jebamater svoju!!!“.

5. Prazan frižider
Ovo spada u kategoriju „Sad sam najeba ka žuti!“. Otići u trgovački centar po namirnice je isto ka da guraš vlastitu dušu u pakao. Trpaš one namirnice u kolica i sam sebi jebeš mater. Aj nek mi neko veli da nije tako? Nemaš šampon za kosu, uzmeš ga sa one police, gledaš cijenu i poželiš da su ti svi u obitelji najradije ćelavi. Kad staneš pred pastu za zube onda štediš jer razmišljaš „Zbog ova 2 zuba u usnoj šupljini ne isplati se kupovat pastu, ionako su socijalni zubi džaba“, pa drugi dan u socijalnom podnosiš zahtjev za državnom protezom koju pokriva zdravstveno osiguranje. Kad dođeš na kasu, ožene te za 1 400 kuna a u kolicima jedva da išta vidiš.

6. Dolaze ti gosti
Jebli mater svoju i gosti! Najbolje na vratima stana ili kuće okačiti tablu „Odjebte u širokom luku!“. Dok se u stranjskim zemljama vesele gostima, kod nas kad se najave ka da ti je javilo da iz svemira dolazi meteor tebi ravno u glavu. Prva misao koja nam pada na pamet je „A kud baš sad jebli mater svoju!“. Do gostiju ti je ka do side, zapravo radije bi da imaš sidu neg goste. Ako dođu pa ti vele da bi prespavali, odgovaraš sa „Ama nema nikakvih problema!“, a kad gosti odu leći, onda ženi šapućeš na uho „Jebli mater svoju, kad misle otići! Poješe mi sve hrenovke iz friždera!“. Kad se u jutro probude, pa im na stol staviš jelo… onda razmišljaš „Sve što pojedu, moram ponovo kupiti!“, i htio ne htio dođeš na točku br. 5 iz ovog teksta (Prazan frižider)

7. Večera u dvoje
Romantična večera u dvoje je kod nas moguća ka i da Barak Obama povali englesku kraljicu. Od romantične večere, sve se svodi na porciju ćevapa u lokalnoj ćevabdžinici, gdje ćete bolju polovicu očarati odabirom između "kombinacije" ili "obične porcije čevapa". U izboru vam se nude neke od poznatih ćevabdžinica gdje možete birati između banjalučkih (to su vam oni spojeni ćevapi) ili sarajevskih (to su vam oni gdje je svaki posebno) ovisno koju nacionalnu manjinu preferirate. Otići u riblji restoran je ka da ste otišli u Japan u onu nuklearku Fukošimu (u prijevodu "Jebošimu") i popili na eks 2 litre radioaktivne vode, u početku vam paše a za 3 dana se raspadnete kad vidite koliko vas je riblji meni izašao. U najmanju ruku ka da su ribe molili da skoče na udicu a ne ulovili ih.

8. Legla plaća
Na kovanici od 50 lipa je velebitska degenija, najrijeđa biljka u Hrvatskoj, da ne velim izumiruća. Tako bi trebalo i sa plaćom, ošinut je na neku od kovanica ili novčanica. Kad dolaziš na bankomat i udariš PIN… onaj papirić nije ni izaša, a već znaš gdje ćeš koju kunu potrošiti. Jebo ti sve naše ekonome svijeta, jer ti si zapravo najveći ekonom… stanje računa ti nije ni izašlo, a ti sve znaš. Nostradamus je go ***** za tebe. Što je najbolje, plaća legne a ti i dalje u minusu, no svi svjetski matematičari ne mogu dokučiti kojom formulom ti uspješ izgurati do kraja mjeseca… i svaki mjesec ponoviti isto. Gdje je ta jebena Nobelova nagrada da je podijele svakom našem domaćinstvu!?

Moga bi ja još nabrajati… no iskustvo govori da svaki tekst napisan u "wordu" preko stranice i pol nema čitanost odnosno na pola jednostavno prestanete čitati. Ne čudi to jer brzo se živi pa se i polovično čita… i u svakom slučaju, jebeš tekst do pola pročitan.

Autor: Bloger Krule

http://blog.dnevnik.hr/krule/2013/11/1631714594/vidis-li-se-u-ovome.html

:naughty:

via
03.12.2013, 12:52
Ismijah se do suza (dolaze gosti - extra :rofl:):bravo::bravo::bravo:, al' mi onda došlo da zaplačem nad ovakvom nam tužnom sudbinom.

pelcer224
03.12.2013, 13:55
Pustite svadbe gore je sa sahranama. U Bosni (bar u mom kraju) ce se uskoro morati prodavati neki komad zemlje da bi mlad covjek obavio sahranu i sve pomene posle toga za roditelje. To je pravi dernek, raskos pica i hrane i pratecih skupocjenih stvari, samo sto se ne pjeva, i to je mnogo zabrinjavajuce od svadbi. Meni licno, veci su razlog sto odlazim su sahrane nego svadbe. Ne moze se izdrzati vise u takvom bolesnom drustvu.

mijan
03.12.2013, 15:22
Avgust 2012, 30 stepeni celzijusa, stizem na sahranu u jedno skromno seosko domacinstvo u Bosnu, gde su svi u kuci uglavnom nezaposleni. Razmisljam da li pored tradicionalne rakije mozda imaju pivo, da li je glupo da trazim pivo na sahrani mnogo je vruce. Kaze covek koji me usluzio koje ces pivo Jelen, Lav ili Nektar. I posle se kao svi pitaju zasto mladi beze, zasto nema nataliteta??? Znaci, jedan mlad covek treba ceo zivot da vraca dug za smrt najblizih ukucana! gde je tu njegov zivot? Tuzno...

RenatoS
03.12.2013, 17:35
@susurin
Plako sam od smijeha citajuci tvoj post ali koda si opiso moj zivot zadnjih nekoliko godina.
kako ide ona SMEJEM SE A PLACE MI SE....

Taji
03.12.2013, 20:08
Moramo priznati da ovi postovi-tekstovi iznad stvarno sadrze mnogo razloga za "podici sidro" I okusati se bilo gdje drugo zivjeti ako se ima i trunka sanse.

U svakom slucaju, ako vam je za utjehu, i ovdje sahrane kostaju puno (oko $7000) i isto tako troskovi znaju da panu na porodicu....Socijalno od tog iznosa pokriva samo nekih $250. Ali, postoji mogucnost uzimanja posebne vrste osiguranja samo za te svrhe pa opet dodjsmo na onu vjecnu recenicu...ima se izbor.

vuxanne
04.12.2013, 02:30
Pustite svadbe gore je sa sahranama. U Bosni (bar u mom kraju) ce se uskoro morati prodavati neki komad zemlje da bi mlad covjek obavio sahranu i sve pomene posle toga za roditelje. To je pravi dernek, raskos pica i hrane i pratecih skupocjenih stvari, samo sto se ne pjeva, i to je mnogo zabrinjavajuce od svadbi. Meni licno, veci su razlog sto odlazim su sahrane nego svadbe. Ne moze se izdrzati vise u takvom bolesnom drustvu.

Uze mi rec iz usta. To sam htela da dodam. Sahrana, 40 dana, pola godine, godina... Ako ti je neko blizak recept za bankrot.

zvercica
04.12.2013, 05:46
A slave? U kombinaciji sa sahranom? Nekim našim rodjacima iz Bosne umro otac, inače bio star 80 i nešto godina. I kad su se se preračunali vide da nemaju da ga sahrane. Podignu fino kredit - 7000 KM i sahrane ga kako valja i dolikuje. Ostalo 2000 i to taman pred Đurđevdan. Mozgali šta će i kako će, a znaju da će ove godine na slavu doći svi mogući i nemogući (valja se, jel, ispoštovati domaćina posle smrti oca) i vide nemaju kud i tih 2000 ode na slavu.

Mislim da još uvek vraćaju. Inače su to rodjaci mog supruga koje i nisam nešto posebno poznavala. Međutim posle ove priče sa kreditom, čovek ne može da ne žali njihovu sudbinu, znaju oni da to nije normalno, znaju da su to ogromni novci i znaju da će svega morati da se odreknu dok to ne vrate, ali znaju isto tako i gde žive, i znaju da ne mogu oni tek tako okrenuti ledja stogodišnjim običajima, svim rodjacima i prijateljima koliko god sve to bilo glupo. Kad pričaju o tom kreditu vidim stid u njihovim očima, kažu, beograđanka, sad će se rugati nama seljacima na šta pare dadosmo.

lover
04.12.2013, 17:17
A slave? U kombinaciji sa sahranom? Nekim našim rodjacima iz Bosne umro otac, inače bio star 80 i nešto godina. I kad su se se preračunali vide da nemaju da ga sahrane. Podignu fino kredit - 7000 KM i sahrane ga kako valja i dolikuje. Ostalo 2000 i to taman pred Đurđevdan. Mozgali šta će i kako će, a znaju da će ove godine na slavu doći svi mogući i nemogući (valja se, jel, ispoštovati domaćina posle smrti oca) i vide nemaju kud i tih 2000 ode na slavu.

Mislim da još uvek vraćaju. Inače su to rodjaci mog supruga koje i nisam nešto posebno poznavala. Međutim posle ove priče sa kreditom, čovek ne može da ne žali njihovu sudbinu, znaju oni da to nije normalno, znaju da su to ogromni novci i znaju da će svega morati da se odreknu dok to ne vrate, ali znaju isto tako i gde žive, i znaju da ne mogu oni tek tako okrenuti ledja stogodišnjim običajima, svim rodjacima i prijateljima koliko god sve to bilo glupo. Kad pričaju o tom kreditu vidim stid u njihovim očima, kažu, beograđanka, sad će se rugati nama seljacima na šta pare dadosmo.

Pokusaj ih shvatiti, jer vecina u malim sredinama gleda sta ce narod reci. Naravno, drze se i one parole: To tako treba!

NightSky
04.12.2013, 19:09
Pustite svadbe gore je sa sahranama. U Bosni (bar u mom kraju) ce se uskoro morati prodavati neki komad zemlje da bi mlad covjek obavio sahranu i sve pomene posle toga za roditelje. To je pravi dernek, raskos pica i hrane i pratecih skupocjenih stvari, samo sto se ne pjeva, i to je mnogo zabrinjavajuce od svadbi. Meni licno, veci su razlog sto odlazim su sahrane nego svadbe. Ne moze se izdrzati vise u takvom bolesnom drustvu.

Uze mi rec iz usta. To sam htela da dodam. Sahrana, 40 dana, pola godine, godina... Ako ti je neko blizak recept za bankrot.

Mah, ja do tih "običaja" ne držim ni 1%, pogotovo tih što su vezani za ispraćaje... Imali smo 2010. tri smrti u užoj porodici, ove godine još jednu. Nismo ni u jednom slučaju ništa organizovali, ni kuću žalosti nismo pisali na smrtovnici, ništa. Javili kad je sahrana/dženaza najbližoj familiji i onima koji su se za života pokojnih pokazali kao prijatelji; poslije sahrane/dženaze - razlaz. Narednih dana je dolazio na žalost ko je htio, a dolazili su opet samo najbliži. Mogu misliti da je bilo kojekakvih komentara, ali mene za to sve boli briga. Svako ko je izgubio nekog bliskog zna koliko je to bolno, koliki je to ožiljak koji se nosi duboko u srcu, a praviti derneke i cirkuse od čitave stvari je, po mom mišljenju, najblaže rečeno neukusno.

I vjenčanje smo imali "mimo svijeta". Nismo nikoga htjeli financijski opterećivati, ni sebe ni goste (čak ni kuma koji po običaju najviše nadrlja :D). Samo otišli u općinu i na ručak s kumovima. I bilo nam je sjajno! Nakon par dana zapalili na medeni mjesec i nezaboravno se proveli.

Mene ovaj naš balkanski mentalitet ubi u pojam. Sve se nešto radi preko mjere, preko mogućnosti, da se nešto pokaže, nekom dokaže. Dižu se krediti da se održi nekakav nivo, a sve šuplje sa svih strana...

Salec
04.12.2013, 23:54
Ja sam letos bila na svadbi jednog mog rodjaka i kako to biva na svadbama sretnes rodjake koje nisi video od proslih svadbi ili ne daj boze sahrana. I tako ja sretoh jednu moju rodjaku - samohrana majka troje dece sa zavrsenom srednjom skolom. Moj tata ju je svojedobno zaposlio negde u nekoj firmi i ona je tamo bas dugo i kazu dobro radila. Elem, firma se privatizovala (citaj - propala, uzeli samo nekretnine, ostalo ih nije interesovalo) i ona je ostala bez posla.. Od tog momenta koji je bio pre par godina jos uvek nije nasla posao. Ne znajuci za sve ovo (saznala sam kasnije) ja joj pridjem da joj se javim, sednem pored nje i nesto mi je bas bilo drago sto je vidim i pitam je jedno sasvim klasicno i normalno pitanje u toj situaciji: Kako si?

Od tog momenta je na sred svadbe zena pocela da place :smrc: Lije suze, rida.. Nista mi nije rekla, samo je plakala..

Tata mi kaze da radi u nadnicu dokle god moze da se radi. Da su joj ruke promrzle i da je kosti bole od svega..

Ona ne vidi bolje sutra.. Zasigurno.. Sanse da ponovo nadje posao u struci koji je radila su joj verovatno minimalne.. Fizički se potpuno promenula, ostarila, ostala bez pola zuba, lice i ruke joj ogrubele.. Gde bi ona sada takva i mogla da konkurise, ako bi i našla neki konkurs..

A moja bivsa koleginica (fakultetski obrazovana - ekonomski fakultet) je u svojoj 53-54-toj godini (pre dve godine) dobila takodje otkaz.. I takodje nije uspela da nadje posao.. Za sada jos uvek nekako prezivljava.. Sin joj je zavrsio fakultet i ozenio se što bi se reklo - u Nemacku. Nada se da ce uskoro naci posao i da ce moci da joj pomogne.. Vec mesecima pokusava da nadje neko dete da ga cuva.. Ali ni to nije lako... A penzija je daleko.. Ni ona, iako potpuno radno sposobna, ne treba nikome.. I ona je takodje sama - muz joj je umro nekoliko godina nakon sto su se uzeli..

Mislim da ovakvih primera ima more.. Sigurno sasvim vise nego sto bi trebalo..

A mi srecnici koji imamo posao smo izrabljivani do maksimuma, ali smo i dalje srecni, jer eto nismo postali tehnoloski visak, nemamo jos uvek toliko godina da nas zameni neko duplo mladji i sl..

Ja prosto ne zelim to da docekam. Spremna sam da radim sve vrste poslova, ali zaista. I spremna sam da radim ako treba ceo dan i noc. Ali zelela bih da ipak postoji sansa da nadjem posao i kada budem imala 50 godina, ne mora neki sjajan ali takav koji ce mi omoguciti da dostojanstveno zivim. Eto, i ovo je jedan od razloga sto zelim da odem odavde.. Mislim da dostojanstven zivot ne bi trebao da bude izuzetak i premija na lotou..

lover
05.12.2013, 00:12
Ja sam letos bila na svadbi jednog mog rodjaka i kako to biva na svadbama sretnes rodjake koje nisi video od proslih svadbi ili ne daj boze sahrana. I tako ja sretoh jednu moju rodjaku - samohrana majka troje dece sa zavrsenom srednjom skolom. Moj tata ju je svojedobno zaposlio negde u nekoj firmi i ona je tamo bas dugo i kazu dobro radila. Elem, firma se privatizovala (citaj - propala, uzeli samo nekretnine, ostalo ih nije interesovalo) i ona je ostala bez posla.. Od tog momenta koji je bio pre par godina jos uvek nije nasla posao. Ne znajuci za sve ovo (saznala sam kasnije) ja joj pridjem da joj se javim, sednem pored nje i nesto mi je bas bilo drago sto je vidim i pitam je jedno sasvim klasicno i normalno pitanje u toj situaciji: Kako si?

Od tog momenta je na sred svadbe zena pocela da place :smrc: Lije suze, rida.. Nista mi nije rekla, samo je plakala..

Tata mi kaze da radi u nadnicu dokle god moze da se radi. Da su joj ruke promrzle i da je kosti bole od svega..

Ona ne vidi bolje sutra.. Zasigurno.. Sanse da ponovo nadje posao u struci koji je radila su joj verovatno minimalne.. Fizički se potpuno promenula, ostarila, ostala bez pola zuba, lice i ruke joj ogrubele.. Gde bi ona sada takva i mogla da konkurise, ako bi i našla neki konkurs..

A moja bivsa koleginica (fakultetski obrazovana - ekonomski fakultet) je u svojoj 53-54-toj godini (pre dve godine) dobila takodje otkaz.. I takodje nije uspela da nadje posao.. Za sada jos uvek nekako prezivljava.. Sin joj je zavrsio fakultet i ozenio se što bi se reklo - u Nemacku. Nada se da ce uskoro naci posao i da ce moci da joj pomogne.. Vec mesecima pokusava da nadje neko dete da ga cuva.. Ali ni to nije lako... A penzija je daleko.. Ni ona, iako potpuno radno sposobna, ne treba nikome.. I ona je takodje sama - muz joj je umro nekoliko godina nakon sto su se uzeli..

Mislim da ovakvih primera ima more.. Sigurno sasvim vise nego sto bi trebalo..

A mi srecnici koji imamo posao smo izrabljivani do maksimuma, ali smo i dalje srecni, jer eto nismo postali tehnoloski visak, nemamo jos uvek toliko godina da nas zameni neko duplo mladji i sl..

Ja prosto ne zelim to da docekam. Spremna sam da radim sve vrste poslova, ali zaista. I spremna sam da radim ako treba ceo dan i noc. Ali zelela bih da ipak postoji sansa da nadjem posao i kada budem imala 50 godina, ne mora neki sjajan ali takav koji ce mi omoguciti da dostojanstveno zivim. Eto, i ovo je jedan od razloga sto zelim da odem odavde.. Mislim da dostojanstven zivot ne bi trebao da bude izuzetak i premija na lotou..

Ovakvih primjera ima na pretek. Izmedju ostalih i kod mene, u mojoj kuci (supruga). Uprkos teskoj situaciji, ne gubimo nadu ni jednog momenta.

vuxanne
05.12.2013, 06:28
Mah, ja do tih "običaja" ne držim ni 1%, pogotovo tih što su vezani za ispra Mogu misliti da je bilo kojekakvih komentara, ali mene za to sve boli briga. Svako ko je izgubio nekog bliskog zna koliko je to bolno, koliki je to ožiljak koji se nosi duboko u srcu, a praviti derneke i cirkuse od čitave stvari je, po mom mišljenju, najblaže rečeno neukusno.


Ja sam odlepila kad su na sahrani mog tate poceli da pricaju viceve i kad je jedan zadrigli pijani izjavio: "Dobra sahrana". A on 43 godine. Kako moze sahrana da bude dobra?

I vjenčanje smo imali "mimo svijeta". Nismo nikoga htjeli financijski opterećivati, ni sebe ni goste (čak ni kuma koji po običaju najviše nadrlja :D). Samo otišli u općinu i na ručak s kumovima. I bilo nam je sjajno! Nakon par dana zapalili na medeni mjesec i nezaboravno se proveli.


I mi isto, nas dvoje, dvoje kumova, sestra da nas slika i maticarka da nas venca. Sve je trajalo od 14 h do 18 h. Vencasmo se, nazdrasmo i popismo i fajront kuci. Trosak samo za rucak, najjeftinije burme Majdanpek (ni ne nosimo ih), vencanicu nosim i dan danas - kupila sam nesto bez boje neki komplet. A muz je odelo pozajmio. Cijena 250 ojra sve. I nikom nista ne dugujemo i nikom nista ne uzesmo.

vuxanne
05.12.2013, 06:32
Ja sam letos bila na svadbi jednog mog rodjaka i kako to biva na svadbama sretnes rodjake koje nisi video od proslih svadbi ili ne daj boze sahrana. I tako ja sretoh jednu moju rodjaku - samohrana majka troje dece sa zavrsenom srednjom skolom. Moj tata ju je svojedobno zaposlio negde u nekoj firmi i ona je tamo bas dugo i kazu dobro radila. Elem, firma se privatizovala (citaj - propala, uzeli samo nekretnine, ostalo ih nije interesovalo) i ona je ostala bez posla.. Od tog momenta koji je bio pre par godina jos uvek nije nasla posao. Ne znajuci za sve ovo (saznala sam kasnije) ja joj pridjem da joj se javim, sednem pored nje i nesto mi je bas bilo drago sto je vidim i pitam je jedno sasvim klasicno i normalno pitanje u toj situaciji: Kako si?

Od tog momenta je na sred svadbe zena pocela da place :smrc: Lije suze, rida.. Nista mi nije rekla, samo je plakala..

Tata mi kaze da radi u nadnicu dokle god moze da se radi. Da su joj ruke promrzle i da je kosti bole od svega..

Ona ne vidi bolje sutra.. Zasigurno.. Sanse da ponovo nadje posao u struci koji je radila su joj verovatno minimalne.. Fizički se potpuno promenula, ostarila, ostala bez pola zuba, lice i ruke joj ogrubele.. Gde bi ona sada takva i mogla da konkurise, ako bi i našla neki konkurs..

A moja bivsa koleginica (fakultetski obrazovana - ekonomski fakultet) je u svojoj 53-54-toj godini (pre dve godine) dobila takodje otkaz.. I takodje nije uspela da nadje posao.. Za sada jos uvek nekako prezivljava.. Sin joj je zavrsio fakultet i ozenio se što bi se reklo - u Nemacku. Nada se da ce uskoro naci posao i da ce moci da joj pomogne.. Vec mesecima pokusava da nadje neko dete da ga cuva.. Ali ni to nije lako... A penzija je daleko.. Ni ona, iako potpuno radno sposobna, ne treba nikome.. I ona je takodje sama - muz joj je umro nekoliko godina nakon sto su se uzeli..


Ja sam imala srece. Majka diplomirani ekonomista, imala je 42 godine a mi 16, 14 i 7. Srecom radila je i otisla u penziju u Jugopetrolu. A imali smo dana grdnih, i bez hrane, i bez telefona, bez kola, bez ko zna cega. Ali smo posli kroz to sve. Sta da se radi. Nije mi mladost bila bas tipicna, imala sam da radim mnogo vise u kuci a pogotovu muske poslove oko kuce, ali bar znam da kosim, vozim, popravljam i ostalo. Jer je moja mama duduk za tehniku. I moja srednja sestra je prilicno hands on.

NightSky
07.12.2013, 19:53
U masi već spomenutih razloga za odlazak, sa kojima se potpuno slažem, evo još jedan:

Mahatma Gandhi je rekao: 'Veličina nacije i njenog moralnog napretka može se vidjeti po načinu na koji se odnosi prema životinjama'.

BiH je na dobrom putu da još jednom padne na tom ispitu. Najbolji zakon u ovom dijelu Europe u oblasti zaštite životinja (a koji ima upravo BiH) mijenjaju i prave svjetsku sramotu. http://www.source.ba/clanak/1690940172040/vijesti/Ovo%20nije%20pri%C4%8Da%20koja%20poga%C4%91a%20sam o%20pse%20i%20ljubitelje%20pasa

Zadnjih se mjeseci digla velika hajka i poziv na linč i istrebljenje napuštenih pasa od strane onih koji najmanje razumiju uzroke problema. Pored činjenice da bi masovno neselektivno ubijanje moglo biti propisano Zakonom o zaštiti i dobrobiti životinja (koje li ironije), strašno je čitati na raznim portalima stotine komentara koji poprilično krvožedno podržavaju ubijanje. Samo neka ima krvi, nije više bitno čije.

Kakva je to zemlja, kakvi su to ljudi kojima je rješenje bilo kakvog problema masovno ubijanje?!

adojca
12.12.2013, 15:40
Post je izbrisan jer nije naveden izvor od kojeg je preuzet materijal.

Moderacija

Jack
19.12.2013, 23:18
Zivotni i Ekonomski razlozi koji su medjusobno povezani.

Puno ljudi je prisiljeno otic iz Hrvatske jer ne zele sjedit doma i ne radit nista. Jednostavno nismo zelili bit izgubljena generacija. Nismo zelili bit lagani, nismo zelili da ne iskusimo kako je to imat svoju obitelj svoj auto svoju kucu, svo posao di ces napredovat samo svojim radom.

Koliko sam upoznat vecina ex-Yu republika je u istom sosu.

Hoping
10.03.2014, 14:05
E ovo je haos, od kako je pocela ova godina svaki mesec je sve gore. Plate se rezu i sve su nize, jedva predju 10-tak hiljada sa 20000. Stalno se nesto odbija a ne znas ni sta. Racuni skocili jos. Ono sto je pocetkom prosle godine kako tako pokrivalo ceo mesec, sada jedva bude do pola. Nema ni za hranu. Jos je teze, i od ovog do sad i onako teskog zivota. Ko zna dokle to moze tako da ide. :nene:
Svi koji su otisli, na vreme je...oni koji treba da idu, da uspeju da skupe papire, adrese, ma sve sto treba i sto pre odu.
1.Maja sto vise izvucenih i uspesno viziranih.

vuxanne
10.03.2014, 18:00
E ovo je haos, od kako je pocela ova godina svaki mesec je sve gore. Plate se rezu i sve su nize, jedva predju 10-tak hiljada sa 20000. Stalno se nesto odbija a ne znas ni sta. Racuni skocili jos. Ono sto je pocetkom prosle godine kako tako pokrivalo ceo mesec, sada jedva bude do pola. Nema ni za hranu. Jos je teze, i od ovog do sad i onako teskog zivota. Ko zna dokle to moze tako da ide. :nene:
Svi koji su otisli, na vreme je...oni koji treba da idu, da uspeju da skupe papire, adrese, ma sve sto treba i sto pre odu.
1.Maja sto vise izvucenih i uspesno viziranih.

Samo kad se setim nekih perioda u zivotu (studentski dani) kad sam bila kako u prici Vedzvudov pribor za caj (http://www.bastabalkana.com/2011/09/vedzvudov-pribor-za-caj-milorad-pavic/). Posetim najbolje drugove i drugarice u vreme rucka i to mi je jedini obrok u toku dana. Ili je bilo vecinom krompir i hleb, krompir i hleb. Ko oseti takve stvari u zivotu, toga ne zanima hoce li ici u Luizijanu, Alabamu, Ajdaho na pocetku, samo da se ima da se placaju racuni...

pelcer224
10.03.2014, 21:33
E ovo je haos, od kako je pocela ova godina svaki mesec je sve gore. Plate se rezu i sve su nize, jedva predju 10-tak hiljada sa 20000. Stalno se nesto odbija a ne znas ni sta. Racuni skocili jos. Ono sto je pocetkom prosle godine kako tako pokrivalo ceo mesec, sada jedva bude do pola. Nema ni za hranu. Jos je teze, i od ovog do sad i onako teskog zivota. Ko zna dokle to moze tako da ide. :nene:
Svi koji su otisli, na vreme je...oni koji treba da idu, da uspeju da skupe papire, adrese, ma sve sto treba i sto pre odu.
1.Maja sto vise izvucenih i uspesno viziranih.

Nazalost ista je prica i u Bosni. Skolstvo trulo, zdravstvo trulo, kao i ostali segmenti zivota. Sve se nezaustavljivo urusava a politika i nemastina isprase mozak. Svaki dan srecem ljude koji rade na budzetu a koji zele negdje ici, dosta njih pocinje uciti njemacki jezik. Jednostavno dzaba i novac i posao na budzetu kada se sve urusava oko tebe i sve je neizvjesno. O sitnoj boraniji kod privatnika i nezaposlenima da i ne govorim.
I sto je gore stanje sve smo nervozniji, vise se vezemo za za ideju o iseljenju, puku nadu u lutriju, istrazujemo vise o zivotu u USA a time ulazimo u zacarani psiholoski krug. Jbg.

Hoping
10.03.2014, 21:55
Samo kad se setim nekih perioda u zivotu (studentski dani) kad sam bila kako u prici Vedzvudov pribor za caj (http://www.bastabalkana.com/2011/09/vedzvudov-pribor-za-caj-milorad-pavic/). Posetim najbolje drugove i drugarice u vreme rucka i to mi je jedini obrok u toku dana. Ili je bilo vecinom krompir i hleb, krompir i hleb. Ko oseti takve stvari u zivotu, toga ne zanima hoce li ici u Luizijanu, Alabamu, Ajdaho na pocetku, samo da se ima da se placaju racuni...

A patike se nose dok se ne odlepe skroz i vise ne mogu da se sastave. Jao secam se. Pa kad kupis nove gledas ih i cuvas jer ko zna kad ces ponovo da kupis. Opet se to vraca. Udara se po narodu sve jace a on se ne da. Nema za osnovno.
A lutrija...ma uopste se ne postavlja pitanje koja drzava u Americi, i da li ce biti prazan stan, ma neka ima dusek na naduvavanje za pocetak...snadjes se. Da ne brines da li ces sutra da imas za jelo, i da li idu ovi da seku struju.

lover
11.03.2014, 23:47
Samo kad se setim nekih perioda u zivotu (studentski dani) kad sam bila kako u prici Vedzvudov pribor za caj (http://www.bastabalkana.com/2011/09/vedzvudov-pribor-za-caj-milorad-pavic/). Posetim najbolje drugove i drugarice u vreme rucka i to mi je jedini obrok u toku dana. Ili je bilo vecinom krompir i hleb, krompir i hleb. Ko oseti takve stvari u zivotu, toga ne zanima hoce li ici u Luizijanu, Alabamu, Ajdaho na pocetku, samo da se ima da se placaju racuni...
Znam o cemu govoris, jer sam nesto slicno prosao u zivotu tokom studija! Ne volim se ni prisjecati.

Pahuljica
13.01.2015, 17:40
Procitala sam temu u jednom dahu! Toliko postova koji te dovedu do suza; neki od smijeha, a neki jer se pronadjes u njima iako to mozda ne zelis na glas da priznas...

Ima stvarno 1001 zasto i 1001 zato zbog cega zelim da pobjegnem odavde glavom bez obzira. Svidio mi se post u kojem zvercica kaze:

Možda će neko reći, jeste vi ste stvarno ludi, što je sasvim u redu, ali mi više nismo mogli da zamislimo život u onoj zemlji, u onom regionu ni jednog jedinog dana.

Ja se upravo ovako osjecam jos od dana kada sam se vratila sa postdiplomskih studija, prije 5 godina. :smrc:
Dakle, da krenemo redom...

Zavrsila sam srednju skolu sa super uspjehom, upala na budzet na fakultet koji sam zeljela, zavrsila i njega sa dobrim prosjekom pa dobila stipendiju za postdiplomske studije u inostranstvu koje sam sanjala svih tih godina.

Dosao je i taj dan, vratila sam se kuci sva srecna, puna znanja i elana da konacno dokazem u praksi sve ono sto sam tih godina ucila. Vrlo brzo sam dobila posao u struci kod tatinog prijatelja u firmi i mojoj sreci nije bilo kraja jer je to jedna od boljih u nasem gradu. Medjutim, tu pocinje moja avantura zvana "welcome to reality" :) Asistent menadzera marketinga i prodaje, plata 300 Eura. :blink: Radi se svaki dan od 8-16h osim nedeljom, radi se svaki praznik i + svaki docek Nove Godine jer se organizuje proslava u firmi pa im trebaju hostese, za sta koriste nas iz "menadzmenta".
I tako sam radila neke 3 godine, slabo izlazila jer zivim u mjestu sa 4 kafica i mozda jos toliko prodavnica, u kojem nema ni bioskopa, ni trznog centra ni nicega, svaki dan slala po X rezimea dnevno i sanjala dan kada cu opet otici odavde. Kao slag na torti dobijam saopstenje da ce tokom zime zatvoriti firmu ali ce se nas par smjenjivati i uvece od 22-6h ujutru dezurati na portirnici na vratima tokom tog perioda od 6 mjeseci dok se firma opet ne otvori. Hvala, dovidjenja :)

Nakon par mjeseci sam nasla drugi posao, ovog puta sama i "bez veze", kao asistent generalnog direktora. Nije u struci, ali mora da se radi. Plata 400 Eura. :blink: Uslovi jos gori nego na prethodnom poslu... Tu sam i dan danas.

Imam auto, zivim sa mojima jer imam dijete od godinu dana a vjerenika sam izgubila. Imam i svoj stan koji izdajem jer mi je u jednom periodu zivota ipak bilo lakse da se vratim kod mojih.

Sta da vam kazem a sto vec ne znate? Neki bi se vjerovatno zadovoljili situacijom u kojoj sam ja, ali vjerujte da mi nije bebe sada bih vec bila negdje vani pa makar cistila ulice ilegalno.
Ovdje je sivilo svakog dana iako po nekoj statistici imamo 300 suncanih dana godisnje, sivi ljudi, namraceni, nezadovoljni, sve je sivo. :) Bogu hvala pa imam porodicu koja je svakodnevno pozitivna i nasmijana uprkos svemu i sina koji mi razvedri svaki dan i daje volju za zivotom i podstice me da budem bolja i da se trudim vise. :inlove:
Ja ovdje jednostavno ne mogu. Po prirodi sam pozitivna i flegma i tako zivim zivot, trudim se da se sto vise svemu radujem a da ne dozvolim da me bilo sta povuce dolje. Cekam taj 05.05. da provjerim status, negdje duboko u sebi sam ubijedjena da ce me izvuci, udjem ponekad na forum da citam i pitam sta me interesuje, ali jos uvijek nisam u fazi da planiram sta i kako jer necu bas dotle da idem. Ako nas izvuku nece me biti srecnije, ako nas ne izvuku zivot ide dalje kao i do sad. :)

Vjerovatno sam mogla da napisem jos dosta toga, ali evo jednog posta kojem sam se slatko nasmijala i u kojem sam se apsolutno pronasla:

2. Na radnom mijestu se pravim totalno nezaiteresovan svim oko sebe, jer ako otkriju da se razumješ u određene stvari, ubiješ se od posla za istu svotu novca i bez ijedne riječi hvale, eto ko bože stečeš nekakvo iskustvo dok oni pokupiše sve zasluge. Pravi se GLUP.:blink:

Optimista sam i vjerujem da postoje firme u kojima se vrijedi truditi i u kojima se trud na kraju isplati, ali u sredini u kojoj sam ja ako se ne ponasas bas kako je cvale napisao, nadrljao si kao niko. :)

voja82
14.01.2015, 12:06
Procitala sam temu u jednom dahu! Toliko postova koji te dovedu do suza; neki od smijeha, a neki jer se pronadjes u njima iako to mozda ne zelis na glas da priznas...

Ima stvarno 1001 zasto i 1001 zato zbog cega zelim da pobjegnem odavde glavom bez obzira. Svidio mi se post u kojem zvercica kaze:



Ja se upravo ovako osjecam jos od dana kada sam se vratila sa postdiplomskih studija, prije 5 godina. :smrc:
Dakle, da krenemo redom...

Zavrsila sam srednju skolu sa super uspjehom, upala na budzet na fakultet koji sam zeljela, zavrsila i njega sa dobrim prosjekom pa dobila stipendiju za postdiplomske studije u inostranstvu koje sam sanjala svih tih godina.

Dosao je i taj dan, vratila sam se kuci sva srecna, puna znanja i elana da konacno dokazem u praksi sve ono sto sam tih godina ucila. Vrlo brzo sam dobila posao u struci kod tatinog prijatelja u firmi i mojoj sreci nije bilo kraja jer je to jedna od boljih u nasem gradu. Medjutim, tu pocinje moja avantura zvana "welcome to reality" :) Asistent menadzera marketinga i prodaje, plata 300 Eura. :blink: Radi se svaki dan od 8-16h osim nedeljom, radi se svaki praznik i + svaki docek Nove Godine jer se organizuje proslava u firmi pa im trebaju hostese, za sta koriste nas iz "menadzmenta".
I tako sam radila neke 3 godine, slabo izlazila jer zivim u mjestu sa 4 kafica i mozda jos toliko prodavnica, u kojem nema ni bioskopa, ni trznog centra ni nicega, svaki dan slala po X rezimea dnevno i sanjala dan kada cu opet otici odavde. Kao slag na torti dobijam saopstenje da ce tokom zime zatvoriti firmu ali ce se nas par smjenjivati i uvece od 22-6h ujutru dezurati na portirnici na vratima tokom tog perioda od 6 mjeseci dok se firma opet ne otvori. Hvala, dovidjenja :)

Nakon par mjeseci sam nasla drugi posao, ovog puta sama i "bez veze", kao asistent generalnog direktora. Nije u struci, ali mora da se radi. Plata 400 Eura. :blink: Uslovi jos gori nego na prethodnom poslu... Tu sam i dan danas.

Imam auto, zivim sa mojima jer imam dijete od godinu dana a vjerenika sam izgubila. Imam i svoj stan koji izdajem jer mi je u jednom periodu zivota ipak bilo lakse da se vratim kod mojih.

Sta da vam kazem a sto vec ne znate? Neki bi se vjerovatno zadovoljili situacijom u kojoj sam ja, ali vjerujte da mi nije bebe sada bih vec bila negdje vani pa makar cistila ulice ilegalno.
Ovdje je sivilo svakog dana iako po nekoj statistici imamo 300 suncanih dana godisnje, sivi ljudi, namraceni, nezadovoljni, sve je sivo. :) Bogu hvala pa imam porodicu koja je svakodnevno pozitivna i nasmijana uprkos svemu i sina koji mi razvedri svaki dan i daje volju za zivotom i podstice me da budem bolja i da se trudim vise. :inlove:
Ja ovdje jednostavno ne mogu. Po prirodi sam pozitivna i flegma i tako zivim zivot, trudim se da se sto vise svemu radujem a da ne dozvolim da me bilo sta povuce dolje. Cekam taj 05.05. da provjerim status, negdje duboko u sebi sam ubijedjena da ce me izvuci, udjem ponekad na forum da citam i pitam sta me interesuje, ali jos uvijek nisam u fazi da planiram sta i kako jer necu bas dotle da idem. Ako nas izvuku nece me biti srecnije, ako nas ne izvuku zivot ide dalje kao i do sad. :)

Vjerovatno sam mogla da napisem jos dosta toga, ali evo jednog posta kojem sam se slatko nasmijala i u kojem sam se apsolutno pronasla:



Optimista sam i vjerujem da postoje firme u kojima se vrijedi truditi i u kojima se trud na kraju isplati, ali u sredini u kojoj sam ja ako se ne ponasas bas kako je cvale napisao, nadrljao si kao niko. :)

Pahuljice svaka ti je na mestu.A najvise se slazemo u tome kada koliko je sivila oko nas u svim sferama zivota u srbiji, ma treba bezati odavde ovde nema zivota.

srecica
14.01.2015, 13:24
Pročitala Pahuljicu...tako je i još gore...i moja deca su oboje fak.obrazovani, sin je tamo i radi,ali ni to nije bilo lako dobiti...verujem da ga je sreca ili Bog pogledao...a cerka malo radi pa malo ne radi...nema mesta za nju...pitam se zašto,zdrava,prava i obrazovana...nije li tu kvaka....ovom društvu ovakvom ne trebaju takvi ljudi...nego oni drugi, neobrazovani, nevaspitani i zatucani...da sa njima manipulišu i ostatku naroda prodaju rog za svecu:smrc: zato sam sina prijavila,mozda opet bude srece za njega da ostane tamo...a sledece cu prijaviti i ćerku ako lutrija bude trajala:1081:

snowflake
01.03.2015, 21:07
Razmisljanja jednog Kragujevcanina na temu zasto zeli da napusti Srbiju:

http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/bezim-odavde-ugusicu-se-u-srbiji/87623

fabričkagreška
03.05.2015, 00:15
Krenuo sam da odgovorim odmah cim je otovrena tema, ali je nestala struja na sred pisanja i odlucio sam da sacekam malo. Bili na groblju, vratili se, pravili pizzu za veceru a ja za to vreme dobro razmislio zasto u stvari ja zelim da odem.

Radim za drzavni minimalac, kao i vecina svih nas. To je tacnije 20.000. Znaci ako se sracunam sve ukupno dodjem do 2.000 evra godisnje. Imam 26 godina jos uvek zivim sa mojima. Suvise je jadno to sto ne mogu da se osamostalim ama bas nikako. Kirija za stan bi mi izasla 150 evra, za ostatak bi platio racun za struju a za ostatak mi ne bi preostalo nista. Iako zivim kod svojih, od plate platim racun za telefon, internet i stvaim sa strane pola plate. Mada sada kako se priblizava intervju, moram da pocnem jos vise da ostavljam sa strane. I ne mogu da izvucem mesec a da ne odem u minus. Dve godine sam radio da otplatim upis apsolventskog staza. i cene izlaska na ispite. Na posao idem 9 meseci biciklom, a 3 autobusom. Kupio sam letos na kreditnu karticu patike i dve farmerke da imam za posao jos uvek nisam otplatio sve. Mesecna kamata maletene izadje kao i jedna rata, al sta da radim drugacije ne mogu da platim. Dolazi zima, ostao sam bez jakne, opet i najjeftinija jakna kod kineza je oko 5.000. A najgore od svega sto sam pre neki dan shvatio koliko smo postali siromasni. Mleka nisam pio mesec dana jer nemamo para da kupimo :smrc:. Mislim da mi je sa ovim prekipela svaka casa koju imam.
Trenutno posao koji radim, 90% ljudi misle da sam dobro placen. Samo niko ne zna da me placaju minimalno. Topli obrok mi je 128 dinara mesecno. Izracunao sam da za taj topli obrok mogu nedeljno jednu kiflu(ako) da kupim za te pare. Mesecna karta je 1990, dobijam polovinu. E sad ako mesecno spunimo target dobijamo bonuse. Istina, pre smo mogli mesecno da dobijemo i do 100 evra bonusa. A sada kada dodje kraj meseca i razbijes se od posla, a moras da radis kao nenormalan, i posto je prodaja u pitanju moram da lazem i da muljam ljude i kada shvatim da sam za sav svoj mesecni trud dobio 1500-2000 bonusa, hvata me muka.
Al moram da cutim, jer po statisci spadam u tih 49.5% procenata srecnika u Srbiji koji imaju posao.Vise od polovine nezaposleno. Drugi posao ne uspevam da nadjem. Od stranaka sam odustao. I u stranci treba da imas debelu vezu da bi dobio posao. Ako mi neko kaze da preko stranke mozes dobiti posao ja cu ga licno pljunuti na sred cela. SEDAM godina sam kao budala radio po strankama. Svaka ijedna akcija bio sam medju prvima koji si dosli. Koliko puta sam bio i jedini. Nijedan posao nisam dobio. Ni veza ne pomaze za dobijanjem posla. Imam i rodbine i poznanike i prijatelje koji rade u drzavnim firmama ni oni me ne mogu ubaciti. A kaze ministar finansije da je najgore proslo. E to je deo mog finansijskog aspekta koji me tera da odem odavde i da se nikad vise ne vratim.

E druga stvar, svi mi govore kako ni u americi ne cvetaju ruze. Mozda ne cvetaju, ali bar za razliku kod nas gde se cak i korov od ruze osuilo, tamo se moze naci po koji cvet. I nek mi kaze ko sta hoce, ali tamo i sa najamnjom satnicom moze se preziveti. Znam jer sam izracunao.Ako se covek dobro ukombinuje i zna svoj plan da sprovede na delo, i na kraju zna sta zeli da postigne u svome zivotu taj ce i uspeti. Uvek volim da kazem kad se hoce sve se moze. Dobro sa delom meni je lakse jer idem sam, pa mogu kako hocu. I ovde sam konobarisao od svoje 15-te godine, mogu i tamo to da radim za pocetak dok se covek ne snadje. A sve ovo sam rekao jer me mnogi ubedjuju da je bolje da odem negde u evropu jer je bolji zivot. A iskreno ne bih se toliko slozio sa tim. Ne gledam se sa finansijskog aspekta. Meni se Amerika svidja pa svidja. Svidja mi se taj mentalitet, svidja mi se taj narod, ta zajednica i ta predela. Svidja mi se to sto je kao zemlja interesantna sama po sebi. Sto mozes da zivis u turistickim mestima umesto da ih posecujes, sto mozes da budes i ti turisticka atrakcija maletene. A sto je najvaznije to je zemlja mogucnosti. I to mi je dovoljan razlog da bi otisao.

Treca stvar....znam da je neko rekao da ne zeli da politizira i znam da zbog ovog moze nastati diskusija, ali moram da kazem par reci. Naime danas sam u blicu procitao clanak u novinama gde pise ko je koju fotelju dobio a sta je radio pre toga. Mislim dovoljna vam je cinjenica da je jedna modelsica dobila mesto poslanika, pitam se kako i zasto. Obicno nisam osoba koja cinicki omalovazava ljude, ali u ovom slucaju cu da napravim OGROMAN izuzetak. Plesacica Granda je "asistent" direktora EPS-a. Pitam li se gde su se upoznali. Vlasnik pecenjare i poker aparata je diretkor Kolubare. Da bi Koridor Srbije preuzeo biznismen cije su firme u blokadi. u UO Aerodroma je imenovana strucni veterinarski tehnicar. A na sve to ja cu da citiram autora Predraga Mihajlovica, koji je u Blicu napisao Ne zlim da ulazim u partijska desavanja jer nisam ni na jednoj strani. Prestao sam da dajem glas bilo kome. Ove godine nisam isao ni da glasam. Jer mislim da niko nije vredan mog glasa. Svi su isti. Svi gledaju samo svoja posla. Svo su oni biznsmeni, svi oni tu radi profita.

I na kraju, ako zbog niceg drugog, zelim da odem odavde zbog mentaliteta ljudi. Iskreno muka mi je od tih velikih srpskih patriota koji sveta nisu videli veceg od svog monitora, muka mi je od ljudi koji naprave krug oko zene koju je auto udario a niko da izvadi svoj smartphone da pozove hitnu sluzbu jer boze moj, to ne spada u paket. Muka mi je navijaca i ekstremista koji ubijaju ljude a prolaze nekaznjeno, muka mi je od ponosnih strejtera koji nabadaju pedere na kolac, muka mi je od ljudi koji moraju u tudj zivot da zaviruju jer svoj nemaju. A najvece zlo od svega mi je to sto se kod nas cene zlocinci. Najlaksi nacin da postanes face je da istuces zenu od batine, jer je skuvala preslan rucak, i posle isti taj dogadjaj uz rakijicu prericavas u kafani.
Necu da idem dalje od sebe...Pre nekog vremena odem kod lekara zbog bolova u grudima, doktor salje dalje na preglede. Odem kod kardiologa, ne moze da mi radi ultrazvuk jer ne radi aparat,nema tu nista, vi umisljate i tako dalje. Odemo sa kevom kod privatno kod istog tog kardiologa, uradi mi ultrazvuk na nekom prastarom masinm, kaze on ima nesto ali nista ozbiljno. Dodjite sutra u bolnicu da vam uradimo ultrazvuk sa tim boljim aparatom, a ja i keva :blink:...odemo mi sutradan, uradi opet ultrazvuk, opet nista ozbiljno...i tako se godinu dana vukli od doktora do doktora, svi kazu dodjite kad postane ozbiljno, oni ce meni. Nedugo posle odluke da batalim lekare i da odustanem od svega, slosilo mi se dosla hitna po mene i zaglavim u bolnici, dijagnoza upala srcane kese, patoloska tecnost tek krenula da se formira, kaze meni isti taj kardiolog(sada nacelnik kardiologije) citiram njegove reci"Imao si srece ovog puta, za dlaku si izbegao operaciju. Sledeceg puta ces znati pa da na vreme ides kod lekrara" :wtf:
E takvo mi zdravstvo mi placamo u Srbiji.

Ne znam vise iskreno ni sta sam napisao a sta nisam. uglavom vecinu sam napisao zasto zelim da odem odavde. Ako nekome nije dovoljno, mogu jos da pisem.

Nova sam na forumu, čitam već danima sve teme.. Oskark, ovo kao da sam ja pisala. Imam upravo iste razloge kao ti... Drago mi je što ti se pružila šansa da odeš. Drago mi je kad čujem da je neko imao težak život a da je na kraju ipak uspeo, jer to su pravi borci koji zaslužuju GC. Sa druge strane, one koji se bezveze prijavljuju na lutriju bi najradije na lomaču :woohoo: Šalim se naravno za lomaču, ali razumete šta hoću da kažem :bravo:

valocean
03.05.2015, 00:57
Zašto želim u Ameriku? Zato što mi je to od malena bio san, baš želim okusiti taj američki-urbani način života. I daleko najveći razlog (zbog kojeg će mi se mnogi smijati- ali, me no care) je to što ooooobožavam Afroamerikance, pa eto. :)

libertas222
03.05.2015, 01:10
Zašto želim u Ameriku? Zato što mi je to od malena bio san, baš želim okusiti taj američki-urbani način života. I daleko najveći razlog (zbog kojeg će mi se mnogi smijati- ali, me no care) je to što ooooobožavam Afroamerikance, pa eto. :)

Same here :grin:Pomalo djetinjasto, al štaš :;D:
Previše filmova...

Dzeremija
03.05.2015, 13:01
Ja sam imao loše iskustvo sa crncima. Radio sam u radnji kao kasir, i kad vidim da udje u radnju odmah strepim da neće nešto ukrasti, jer se dešavalo ranije. Ameri su veoma otvoreni i komunikativni, a oni za razliku nikad ne znaju(neće) pozdraviti kad ulaze ili izlaze iz radnje, samo hodaju okolo kao mulci, ne progovaraju. Ali opet, vjerovatno je to slučaj bio kod mene, i naravno mislim da nisu svi takvi, ali zbog ovih gore za sad imam prilično loše mišljenje o njima.

valocean
04.05.2015, 18:15
Same here :grin:Pomalo djetinjasto, al štaš :;D:
Previše filmova...

Ooo i ti isto voliš Afroamerikance? Jao! :inlove: :;D: :bravo:

valocean
04.05.2015, 18:20
Ja sam imao loše iskustvo sa crncima. Radio sam u radnji kao kasir, i kad vidim da udje u radnju odmah strepim da neće nešto ukrasti, jer se dešavalo ranije. Ameri su veoma otvoreni i komunikativni, a oni za razliku nikad ne znaju(neće) pozdraviti kad ulaze ili izlaze iz radnje, samo hodaju okolo kao mulci, ne progovaraju. Ali opet, vjerovatno je to slučaj bio kod mene, i naravno mislim da nisu svi takvi, ali zbog ovih gore za sad imam prilično loše mišljenje o njima.

Dobro, možda si naletio na par takvih, nisu svi takvi. Plus još zato što nisu baš pre naklonjeni muškim bijelcima, pa eto. Ali ja imam presuper iskustva s njima, oboooožavam sve vezano uz njih, taj stav, swag, glas, ma jaooo, mogla bih do sutra nabrajati! :inlove: :grin:

libertas222
05.05.2015, 12:09
Ooo i ti isto voliš Afroamerikance? Jao! :inlove: :;D: :bravo:

Ma više sam nekako mislila na taj san iz djetinjstva o životu u Americi, nego na crnce, makar mi je simpa njihov smisao za humor ( ono iz filmova, jelte :==D:). Pročitaj postove forumaša Xsega ( čini mi se da se tako zvao, nije više aktivan), on je pisao o svojoj opsesiji Amerikom u djetinjstvu :grin:. Prezabavno.

rozalija
06.07.2015, 17:59
Pazljivo procitah sve od 1. do 18. strane foruma i ne bih se ponavljala jer sve je manje-vise navedeno kao validni razlozi za odlazak. Muz i ja takodje imamo tonu slicnih razloga zbog kojih odlazimo. Elem, mi poslije skolovanja (VII-1 stepen oboje) zivimo skromno, neostvarenih potencijala i naravno ni priblizno posla-zvanja stecenih skolovanjem, 3 god.za redom optimisticno saljemo prijave za lutriju. Inace mi zivimo Marfijev zakon, peh nam je srednje ime sto ce se sada vise nego ikada pokazati. Tek prije mjesec dana saznamo da smo izvuceni jos za DV2015, na brzinu posaljemo SD ili kako vec i pomislimo nista od toga ali moze da bude, nakon 7 dana saznamo da smo trudni (a, 3 god.nista iako smo pokusavali i isto toliko smo u braku). Meni se trudnoca zakomplikuje-bolnica, pa kuci na odrzavanje trudnoce-kad eto ti odgovora sa datumom intervjua !!!!!!!!! :bravo: sreca, sreca radost uzivancijaaaaaa!!! No da bi otisli na intervju mora, ali MORA se uraditi rendgen, naravno svi doktori su misljenja da ni pod razno sa tako rizicnom trudnocom ne smijem na snimanje. Eto ti ga na! Sada je opcija ili na svoj rizik, da ugrozim zdravlje bebe i trudnocu uradim rendgen i odemo ili da muz ode sam, a mi nekako nekada:no: stvarno nismo pametni sta odluciti i kako odigrati, ali eto 3 godine radimo po 285 sati mjesecno, iznajmljujemo stan, primamo minimalac, gusimo se.....ni kola, ni ustedjevine, i vec 2 god.ni ljetovanja. Najzad kad se ukazalo svjetlo na kraju tunela, eto novih zackoljica i zavrzlama. Odluka --necemo se predati i odustati, nece biti lako, ali nesto ce se vec iskristalisati. Ovo pisem kako bih vam rekla da koliko god komplikovan zivot se cinio, a i bio, rjesenje se uvijek mora naci i da odlazak kao i ostanak su borba svoje vrste, ne odustajte ni u kom slucaju, ako naumite se oprobati vani dajte sve od sebe i podjelite na forumu jer itekako pomaze, bar meni je, cuti kako dobra tako i manje dobra iskustva. Mnogo je vazno za psihicku pripremu (narocito ako cete ispratiti muza, a vi ostati u ovoj zabokrecini):udri:

vuxanne
06.07.2015, 23:14
Pazljivo procitah sve od 1. do 18. strane foruma i ne bih se ponavljala jer sve je manje-vise navedeno kao validni razlozi za odlazak. Muz i ja takodje imamo tonu slicnih razloga zbog kojih odlazimo. Elem, mi poslije skolovanja (VII-1 stepen oboje) zivimo skromno, neostvarenih potencijala i naravno ni priblizno posla-zvanja stecenih skolovanjem, 3 god.za redom optimisticno saljemo prijave za lutriju. Inace mi zivimo Marfijev zakon, peh nam je srednje ime sto ce se sada vise nego ikada pokazati. Tek prije mjesec dana saznamo da smo izvuceni jos za DV2015, na brzinu posaljemo SD ili kako vec i pomislimo nista od toga ali moze da bude, nakon 7 dana saznamo da smo trudni (a, 3 god.nista iako smo pokusavali i isto toliko smo u braku). Meni se trudnoca zakomplikuje-bolnica, pa kuci na odrzavanje trudnoce-kad eto ti odgovora sa datumom intervjua !!!!!!!!! :bravo: sreca, sreca radost uzivancijaaaaaa!!! No da bi otisli na intervju mora, ali MORA se uraditi rendgen, naravno svi doktori su misljenja da ni pod razno sa tako rizicnom trudnocom ne smijem na snimanje. Eto ti ga na! Sada je opcija ili na svoj rizik, da ugrozim zdravlje bebe i trudnocu uradim rendgen i odemo ili da muz ode sam, a mi nekako nekada:no: stvarno nismo pametni sta odluciti i kako odigrati, ali eto 3 godine radimo po 285 sati mjesecno, iznajmljujemo stan, primamo minimalac, gusimo se.....ni kola, ni ustedjevine, i vec 2 god.ni ljetovanja. Najzad kad se ukazalo svjetlo na kraju tunela, eto novih zackoljica i zavrzlama. Odluka --necemo se predati i odustati, nece biti lako, ali nesto ce se vec iskristalisati. Ovo pisem kako bih vam rekla da koliko god komplikovan zivot se cinio, a i bio, rjesenje se uvijek mora naci i da odlazak kao i ostanak su borba svoje vrste, ne odustajte ni u kom slucaju, ako naumite se oprobati vani dajte sve od sebe i podjelite na forumu jer itekako pomaze, bar meni je, cuti kako dobra tako i manje dobra iskustva. Mnogo je vazno za psihicku pripremu (narocito ako cete ispratiti muza, a vi ostati u ovoj zabokrecini):udri:

Mene su forsirali da radim rentgen trudna zbog TB testa (doduse zbog radne vize za Spaniju). Nisam htela, na kraju su mi uradili neki test krvi, neki GOLD nesto ne znam kako se zove. Pitaj doktore tu da li mogu da urade taj test krvi i da kazes da neces da zracis bebu i da ces uraditi ako treba kasnije kad se beba rodi. Izbunarila sam neka UN pravila kako se dokazuje da nisi "public threat" i pise da nemas tuberkulozu ali to moze da se vidi i na nekom testu krvi ne samo rentgenom.klikni za vise o tome (https://en.wikipedia.org/wiki/QuantiFERON)

rozalija
07.07.2015, 11:10
Mene su forsirali da radim rentgen trudna zbog TB testa (doduse zbog radne vize za Spaniju). Nisam htela, na kraju su mi uradili neki test krvi, neki GOLD nesto ne znam kako se zove. Pitaj doktore tu da li mogu da urade taj test krvi i da kazes da neces da zracis bebu i da ces uraditi ako treba kasnije kad se beba rodi. Izbunarila sam neka UN pravila kako se dokazuje da nisi "public threat" i pise da nemas tuberkulozu ali to moze da se vidi i na nekom testu krvi ne samo rentgenom.klikni za vise o tome (https://en.wikipedia.org/wiki/QuantiFERON)

Hvala najljepse na odgovoru, pokusacu sa tom informacijom opet pozvati ove ovlascene doktore za preglede, mada su bas bili striktni po tom pitanju.
Da li je neko upucen u to da li moze se prvo ovde poroditi, a onda sa malom bebom uci prvi put???

zvercica
07.07.2015, 22:22
Hvala najljepse na odgovoru, pokusacu sa tom informacijom opet pozvati ove ovlascene doktore za preglede, mada su bas bili striktni po tom pitanju.
Da li je neko upucen u to da li moze se prvo ovde poroditi, a onda sa malom bebom uci prvi put???

Ok, ti imas vrlo specifican slucaj i MORAS se daleko bolje informisati. Kad je zakazan intervju? Kad je termin? Da li si konktaktirala ambasadu i izlozila svoj slucaj? Ako je termin u toku leta mozda mozete da pomerite datum intervjua nakon porodjaja. Da li si proverila sa doktorima ovo sto Vuxanne predlaze? Meni izgleda da imas dve opcije: mozes sedeti skrstenih ruku i kukati kako si uvek maler, ili mozes uzeti stvar u svoje ruke i pronaci nacin da odes.

rozalija
08.07.2015, 10:39
Ok, ti imas vrlo specifican slucaj i MORAS se daleko bolje informisati. Kad je zakazan intervju? Kad je termin? Da li si konktaktirala ambasadu i izlozila svoj slucaj? Ako je termin u toku leta mozda mozete da pomerite datum intervjua nakon porodjaja. Da li si proverila sa doktorima ovo sto Vuxanne predlaze? Meni izgleda da imas dve opcije: mozes sedeti skrstenih ruku i kukati kako si uvek maler, ili mozes uzeti stvar u svoje ruke i pronaci nacin da odes.


Evo najnovijih info. kod doktora nema dileme rendgen je za sve obavezan, takvih mogucnosti-krv, pa naknadno snimanje-vise ne postoji, procjena i rizik su samo vasi i totalno je vasa odluka u to se upustiti ili ne. Mislim da je za sve trudnice ovog svijeta to tezak korak, jer ako se bilo sta ne daj Boze desi ni 3 Amerike ne bi pomogle.

Intervju je 4.avgust- ja sam sada 14.nedelja termin mi je 2.januar.

zvercica
09.07.2015, 09:42
Evo najnovijih info. kod doktora nema dileme rendgen je za sve obavezan, takvih mogucnosti-krv, pa naknadno snimanje-vise ne postoji, procjena i rizik su samo vasi i totalno je vasa odluka u to se upustiti ili ne. Mislim da je za sve trudnice ovog svijeta to tezak korak, jer ako se bilo sta ne daj Boze desi ni 3 Amerike ne bi pomogle.

Intervju je 4.avgust- ja sam sada 14.nedelja termin mi je 2.januar.

Ovo je bas okrutno. Jesi li probala da zoves ambasadu? Mozda da probas sa te strane. Stvarno ne znam sta da ti kazem.

rozalija
09.07.2015, 12:59
Ovo je bas okrutno. Jesi li probala da zoves ambasadu? Mozda da probas sa te strane. Stvarno ne znam sta da ti kazem.

Naravno da smo se culi i sa ambasadom, vise puta, medjutim tako je kako je ni oni ne mogu nista povodom toga. Mozda i pisem o ovom na pogresnom mjestu, mozda bi trebala nova tema sa sve sagledavanjem cinjenica za i protiv, raznim doktorskim misljenjima i tudjim iskustvima, ali eto trenutno tako je kako je, mi jos nista konacno nismo odlucili, a kada se sve zavrsi gledacu da to iskustvo podjelim na forumu u nekoj temi vezano za trudnice koje se nadju u slicnoj situaciji. U svakom slucaju ne treba se puno depresirati, sagledati stvari najpozitivnije moguce i pronaci neku najprihvatljiviju opciju u datoj situaciji.:beer:

maybe17
09.07.2015, 22:57
Da li mozeš da se porodiš ovde pa da kasnije sa bebicom udješ,msm tamo je porodjaj uzasno skup...samo ne znam da li morate oboje da udjete odmah.Izmedju sent.osecanja zbog odlaska muza i rizika po bebu zbog rendgena birala bih da zaštitim bebu...

Magelan
10.07.2015, 06:37
@rozalija

Doza zracenja prilikom snimanja pluca kod trudnica je po istrazivanjima nedovoljna da naskodi plodu. Isto tako, plod je najosteljiviji u prva tri meseca trudnoce, a ti si koliko sam razumeo upravo usla u drugi trimestar. Druga olaksavajuca okolnost je sto se pre ekspozicije plod zastiti olovnom keceljom koja se opase oko tvog struka i olovo absorbuje X zrake koji bi bez kecelje doprli do fetusa.

Posavetuj se dodatno sa lokalnim specijalistom radiologije, cisto kao "second opinion".

noki
10.07.2015, 15:37
Da li mozeš da se porodiš ovde pa da kasnije sa bebicom udješ,msm tamo je porodjaj uzasno skup...samo ne znam da li morate oboje da udjete odmah.Izmedju sent.osecanja zbog odlaska muza i rizika po bebu zbog rendgena birala bih da zaštitim bebu...

Porodjaj ne mora da bude veoma skup.Ako posle ulaza i preuzimanja grin karte apliciraju za Obamacare i odaberu plan sto pokriva porodjaj,ne bi platili puno,samo mesecni premium.Za Obamacare imaju pravo da apliciraju iako nije otvorena registracija,posto se tek sad sele u US(a dozvoljeno je da se aplicira cak i ako nije otvorena registracija u specijalnim situacijama,kao preseljenje,gubitak posla i sl).U tom slucaju bi bebica automatski dobila Americko drzavljanstvo

maybe17
10.07.2015, 22:23
Palo mi posle na pamet ovo što je Magelan upravo napisao,olovna kecelja koja se koristi kao zaštita...ma dve nek trazi,pošto skontah da mora na rendgen da bi se uopšte pojavila na interjvu a razumem i ostalo da deca koja se tamo rode
automatski dobiju drzavljanstvo,eto ispričasmo se a mama ce sama doneti odluku.

vuxanne
11.07.2015, 15:00
Ja kad nisam htela da radim taj rentgen bila sam u poodmakloj trudnoci, stomak mi je bio ogroman pa sam sumnjala da ce ta kecenja da mi to stvarno sve pokrije. Raspitaj se kod radiologa ja se slazem sa Magelanom.

nidal
11.07.2015, 23:28
Porodjaj ne mora da bude veoma skup.Ako posle ulaza i preuzimanja grin karte apliciraju za Obamacare i odaberu plan sto pokriva porodjaj,ne bi platili puno,samo mesecni premium.Za Obamacare imaju pravo da apliciraju iako nije otvorena registracija,posto se tek sad sele u US(a dozvoljeno je da se aplicira cak i ako nije otvorena registracija u specijalnim situacijama,kao preseljenje,gubitak posla i sl).U tom slucaju bi bebica automatski dobila Americko drzavljanstvo

Zar nije uslov za Obamacare taj da moras da zivis 5 godina da bi mogao da apliciras za isti? Vuxanne?

IgorMAD
12.07.2015, 03:03
Zar nije uslov za Obamacare taj da moras da zivis 5 godina da bi mogao da apliciras za isti? Vuxanne?

Ne znam odakle ti ta informacija, ali sigurno nije tacno.

noki
12.07.2015, 05:36
Zar nije uslov za Obamacare taj da moras da zivis 5 godina da bi mogao da apliciras za isti? Vuxanne?

Ne mora da zivis 5 godina, dovoljno je da imas grin kartu.

dulei86
12.07.2015, 14:22
Moj suprug i ja smo imali identican problem. Naime ja bi bila u 14toj nedelji trudnoce kada smo trebali da radimo lekarski pregled, i sve smo to isto prosli od zvanja poliklinike gde su nam rekli da jedino vakcine ne moram da primim ali rendgen moram da uradim, do zvanja ambasade koji su nam to isto rekli kao i da ne postoji druga opcija, kada smo ih pitali sta ako to naskodi bebi rekli su da idemo na sopstveni rizik....citali razne forume..savetovali se sa lekarima... Naime, cinjenica je da to zraceenje u teoriji ne moze da naskodi bebi medjutim uvek moze da zaluta neki radioaktivni jon koji moze da naskodi bebi. Mi smo na zalost izgubili bebu tako da nismo morali da donesemu tesku odluku.... :smrc:
Dakle,sustina je da imas sledece opcije,da uradis RTG pluca na sopstven rizik, ili da ga ne uradis i da samo muz ode bez tebe i onda da pokrenete proceduru da ti naknadno dobijes zelenu kartu...ali ta procedura traje po iskustvima sa foruma oko dve godine...
U potpunosti vas razumemo i zelimo vam svu srrecu sta god odlucili.

vuxanne
12.07.2015, 21:17
Zar nije uslov za Obamacare taj da moras da zivis 5 godina da bi mogao da apliciras za isti? Vuxanne?

Nemam pojma. Taj Obamacare ne koristim, ja odkad sam usla u Ameriku imam zdravstveno preko posla. Jedino sam imala dodatno osiguranje (Medicaid) za porodjaj. Medicaid Emergency - na to se kvalifikuje svaka trudna zena U AMERICI. Ne zena sa bebom rodjenom van Amerike.

rozalija
13.07.2015, 16:45
Moj suprug i ja smo imali identican problem. Naime ja bi bila u 14toj nedelji trudnoce kada smo trebali da radimo lekarski pregled, i sve smo to isto prosli od zvanja poliklinike gde su nam rekli da jedino vakcine ne moram da primim ali rendgen moram da uradim, do zvanja ambasade koji su nam to isto rekli kao i da ne postoji druga opcija, kada smo ih pitali sta ako to naskodi bebi rekli su da idemo na sopstveni rizik....citali razne forume..savetovali se sa lekarima... Naime, cinjenica je da to zraceenje u teoriji ne moze da naskodi bebi medjutim uvek moze da zaluta neki radioaktivni jon koji moze da naskodi bebi. Mi smo na zalost izgubili bebu tako da nismo morali da donesemu tesku odluku.... :smrc:
Dakle,sustina je da imas sledece opcije,da uradis RTG pluca na sopstven rizik, ili da ga ne uradis i da samo muz ode bez tebe i onda da pokrenete proceduru da ti naknadno dobijes zelenu kartu...ali ta procedura traje po iskustvima sa foruma oko dve godine...
U potpunosti vas razumemo i zelimo vam svu srrecu sta god odlucili.

Hvala vam svima sto ste podjelili vasa iskustva na tu temu, mi cemo ipak morati da se odlucimo za to da muz ide prvi jer ja sada moram da lezim i odrzavam trudnocu(niko mi sada ne bi ni dao dozvolu da letim avionom u ovakvoj situaciji-jer cim malo duze sjedim ili stojim krecu problemi). Zao mi je sto se u Vasem slucaju situacija tako razrijesila, ali opet moram da ponovim da kao neko ko ceka prvi put bebu jako je tesko odluciti se na glupo bespotreban rendgen-narocito sto smo mi vakcinisani na tuberkulozu jer i najmanji rizik je rizik, ovde je jako tesko razmisljati-nece se bas meni desiti-jer ako se desi zivot ti je zapecacen krivicom.
Za varijantu ulaska poslije sa bebom nemamo neke info.to ce muz pitati na razgovoru i naravno zapocecemo tu proceduru spajanja sto prije, tako da cu jos pisati o tome kad budemo imali nova saznanja. Mi smo se slozili oko ove odluke, nece nikome biti jednostavna ali razmisljamo pozitivno i da ce sve na kraju se isplatiti kada ponovo budemo zajedno, samo da smo zivi i zdravi, rjesenje ce se vec naci.

vuxanne
14.07.2015, 13:02
Mi smo se slozili oko ove odluke, nece nikome biti jednostavna ali razmisljamo pozitivno i da ce sve na kraju se isplatiti kada ponovo budemo zajedno, samo da smo zivi i zdravi, rjesenje ce se vec naci.

Ja iskreno mislim i da rentgen na stranu, novorodjence i dolazenje u SAD po prvi put i to snalazenje prvih dana bi bar meni licno bilo jako jako tesko. Kad se rodi mala beba, nema tu spavanja, sve je hitno, svaka pomoc znaci... Ovde je skupo i zdravstvo i sve zivo i ne mozes nigde bez kola itd itd. Ne kazu dzaba neki "treba celo selo da bi se staralo o detetu" Osim ako nemas ekstremno veliku kolicinu novca da pocnes ovde to je jako jako naporno i tesko.

Ja sam bila vec u SAD kad sam dobila bebu. Morala sam da se selim 2 nedelje nakon porodjaja, da krenem da radim tri nedelje nakon porodjaja. Dobro se secam svog tog haosa i ne preporucujem ga nikome ni unutar zemlje a kamoli kontinent - kontinent opcije.

Mozda se sad cini rentgen, rizik i sve to sto uz to ide. Ali ko zna zasto je to dobro? Mozda ce njemu biti lakse da se na pocetku snadje ako je sam i da se smesti dovoljno dobro da mu se vi posle pridruzite... Masa Kineza tako radi i na vise godina zive odvojeno, to je njima totalno normalno u kulturi.

Moj tata je bio u vojsci od mog prvog rodjendana do mog drugog rodjendana. Nisam ga poznavala kad je dolazio na odsustva, nakon sto je odlazio nazad jurila sam sve vojnike i vikala im "tata, tata". Opet nakon sto se vratio trebalo mi je vremena da se naviknem na njega. Ali posle sam na to zaboravila, bio je moj tata kao da nikad nije bio odsutan. Deca su mala, pogotovu u tom uzrastu nemaju pojma, samo da ih neko mazi, presvuce, da imaju sta da jedu i ostalo.

messerschmitt
01.10.2015, 13:14
Bosna i Hercegovina jadna napaćena zemlja situacija svima poznata ( kao i u ostalim zemljama u okruženju ex YU negdje malo bolje negdje gore) vjeru sam imao od 1995 godine kad je rat stao sam sam sebi govorio ,, Hajde biće bolje dok država stane na noge ne može odmah ,, završih školu srednju doduše 2000 u vojsci ostanem bez posla jer smo bili višak pa opet sam sebi govorio biće bolje !:wtf: Dobijem posao radio kao komercijalista na terenu trčao blejio od vrata do vrata ni za što ni za kakav novac 5 godina.. :blink: Sad trenutno radim isto ni za što napravim 260 sati mjesečno a plati mi se 176 noćne smjene rad vikendom praznikom itd sve to piši kukom po ledu i to cijeli mjeseč hrmbačim za 255 eura ili ti 500 KM .. :udri: I onda sam odlučio DOSTA VIŠE ! Godine prolaze 2015 godina lopov do lopova što bi rekao pokojni Čkalja: ,, 2,5 lopova po glavi stanovnika.. ,,. Radim ni za što dvoje djece djevojčica 8 i dječak 4,5 godine supruga ne radi. Gdje sa njima kako za njih napraviti bolji život egzistenciju ? Da se oni ne pate u životu ako sam ja morao, jedini izlaz što ja vidim i što sam odlučio je bijeg iz ove kolotečine iz ovih kola koja su okrenula niz brdo .. Amerika je za mene izlaz jer želim promijeniti sve apsolutno sve koncept života totalno, ako treba i ime i vjeru i sve ! Imamo porodicu koja nam je spremna pomoći u USA Iowa i financijski ovdje ako nas izvuče. Karte ljekarski vize itd pomoći će nam da to isfinanciramo i da se snađemo ako dođemo tamo. Ja govorim engleski jezik jako dobro, svojim rukama znam zaraditi sebi kruh pa šta Bog da . Porodica o kojoj pričam NEKA IH BOG ČUVA su isto Bosanci koji su došli sa dvije torbe u Ameriku, sad su to Amerikanci situirani dobro stojeći sa sretnim životom, djecom rade ali i žive .. Meni je dosadilo razvlačenje od prvog do prvog neimaština gledajući kako ćemo mjesec pregurati ne mogu više ... ZATO NE ODUSTAJEM UZ PODRŠKU PORODICE I PRIJATELJA NADAM SE DA ĆE ME POGLEDATI BOG I AMERIKA ZNAM DA NEĆE BITI LAKO I AKO USPIJEM ALI NI OVAKO VIŠE NE IDE !

ACika011
29.10.2015, 23:47
Srbija, zemlja u Evropi ali u isto vreme izvan nje. Situacija je ovde kao u svim zemljama ex-yu, siromastvo, korupcija, mrznja i pakost. Pitanje je kako covek ovde uopste moze ostati. Zemlja u kojoj su idoli mladim ljudima Kristijan Golubovic, Maca Diskrecija, Jelena Karleusa i ostala bagra sa estrade i "javnog zivota", gde svi mogu da nabroje ucesnike reality emisija a ne mogu da nabroje 5 srpskih naucnika. Zemlje gde se sve moze preko veze i preko mita, gde su direktori javnih preduzeca klosari koji srednju skolu nisu zavrsili a doktori sede kuci. Ovde zaista ima mogo problema ali je jedan od najvecih je (ne)mogucnost mladih ljudi da ovde nesto stvore, i zbog toga oni odlaze i zaista ih niko ne moze kriviti, time se stvara neki ciklus gde inteligentni, pametni, obrazovani ljudi odlaze a ovde ostaju ovi "drugi" koji nastavljaju da kradu i unistavaju ovu drzavu. Meni je zivotna zelja da nakon zavrsenog fakulteta odem u US of A, ne zato sto mrzim Srbiju vec zbog cinjenice da tamo mogu imati svoje "Ja", gde mogu da radim u struci i da kupim sta hocu bez razmiljanja da li cu sutra imati za hleb. Sledeca stvar je buducnst moje dece, zelim da im priustim ono sto ja nisam mogao da imam (nije da sam sada siromasan naprotiv zivim sasvim ok za ove nase standarde ali verujem da uvek moze bolje). Eto to su neke od stvari zbog kojih vecina ljudi zeli da ode odavde, na zalost to je tako...:pozdrav:

Nina-Nina
30.10.2015, 09:12
Srbija, zemlja u Evropi ali u isto vreme izvan nje. Situacija je ovde kao u svim zemljama ex-yu, siromastvo, korupcija, mrznja i pakost. Pitanje je kako covek ovde uopste moze ostati. Zemlja u kojoj su idoli mladim ljudima Kristijan Golubovic, Maca Diskrecija, Jelena Karleusa i ostala bagra sa estrade i "javnog zivota", gde svi mogu da nabroje ucesnike reality emisija a ne mogu da nabroje 5 srpskih naucnika. Zemlje gde se sve moze preko veze i preko mita, gde su direktori javnih preduzeca klosari koji srednju skolu nisu zavrsili a doktori sede kuci. Ovde zaista ima mogo problema ali je jedan od najvecih je (ne)mogucnost mladih ljudi da ovde nesto stvore, i zbog toga oni odlaze i zaista ih niko ne moze kriviti, time se stvara neki ciklus gde inteligentni, pametni, obrazovani ljudi odlaze a ovde ostaju ovi "drugi" koji nastavljaju da kradu i unistavaju ovu drzavu. Meni je zivotna zelja da nakon zavrsenog fakulteta odem u US of A, ne zato sto mrzim Srbiju vec zbog cinjenice da tamo mogu imati svoje "Ja", gde mogu da radim u struci i da kupim sta hocu bez razmiljanja da li cu sutra imati za hleb. Sledeca stvar je buducnst moje dece, zelim da im priustim ono sto ja nisam mogao da imam (nije da sam sada siromasan naprotiv zivim sasvim ok za ove nase standarde ali verujem da uvek moze bolje). Eto to su neke od stvari zbog kojih vecina ljudi zeli da ode odavde, na zalost to je tako...:pozdrav:

Ista stvar i u Hrvatskoj. Ja se jednostavno ne mogu pomiriti s tim i ne mogu kao velika većina na Balkanu slijepo vjerovati da će jednoga dana biti bolje. Ovdje ni za 50 godina ne može biti bolje! Ja sam živjela 8 godina u Švicarskoj, tamo sam osnovnu završila. Tako da znam kako se može NORMALNO živjeti. Je da nisam upućena previše u pronalazak posla tamo pošto sam bila dijete ali jedno znam, nikad mi ništa nije falilo, nikad mi roditelji nisu rekli ''ne možemo ti to kupiti, nemamo novaca''. Ja sam sada udana i imam dvoje djece od skoro 7 i 8 godina. Kad razmišljam o njihovoj budućnosti srce mi se slama jer znam da je ovdje neće imati. Gledam šta oni uče u školi, trude se djeca, ali šta im to sve vrijedi kad se znanje ovdje ne cijeni. I to mi je onaj najgori osjećaj, stvarno se trude, uče, ja ih stalno potičem na to, ali mali glasić u mojoj glavi mi stalno govori da je to sve uzalud. Srećom pa oni to još ništa ne razumiju.
Isto tako mi se gadi ovaj naš mentalitet. Svaki dan se nanovo zgražam na izjave nekih (čitaj većine) ljudi. Točno da čovjek stane i zapita se...''dali on/ona to ozbiljno misli?''. Ljudi su toliko ograničeni, toliko mrzovoljni, pa i egoistični. U jednu ruku ih razumijem pošto je stanje u državi takvo kakvo je ali opet ne možeš biti toliko zatucan. I onda kad mi netko dođe i kaže ''ma oni Amerikanci su glupi'' pa točno da čovjek popi*di!

Zašto baš u Ameriku? E to mi je najdraže pitanje :==D: . Kada sam mami rekla da razmišljamo o odlasku u Ameriku ili Kanadu prvo pitanje je bilo zašto baš tamo? Zašto ne negdje bliže, recimo u Njemačku? Na to sam joj odgovorila ''ako već idem onda idem što dalje od Hrvatske!''. Ne sviđa mi se ni Europa, sve je to ista gamad. U Amerikama se bar znanje cijeni ako ništa drugo. Tamo vidim budućnost za moju djecu, tamo imaju toliko mogućnosti.
Svima govorim pa ću sad i tu napisati, meni kao meni je trenutno ovdje ok, prihvatljivo. Suprug radi, pa onda malo radi i kod kuće. Ja si nađem online poslić pa isto od kuće malo nešto odradim. I tako se krpamo. Imamo svaki mjesec za jesti, piti, oprati se. Ne mogu se previše žaliti jer ima ljudi koji su u puuuuno goroj situaciji od nas. Ali tko meni garantira da će se i moja djeca uspjeti tako snaći?! Zašto bi se uopće morali snalaziti kada tamo negdje postoji zemlja u kojoj će sigurno moći jednog dana naći bilo kakav posao?!
Samo želim svojoj djeci priuštiti normalan život dostojan čovjeka!

Oprostite na podugom postu ali jednostavno sam imala potrebu negdje izraziti svoje mišljenje.

mphysicist
22.01.2016, 02:37
Zar je zaista potrebno nešto detaljno objašnjavati zašto neko želi napustiti ovaj smrdljivi Balkan. Ova lutrija mi se čini kao najlakši odlazak odavde, naravno za one koji imaju sreće da budu izvučeni. Nije mi problem da mi USA bude prva stanica, ali da li će i biti trajna zavisi od toga kakav će život biti tamo. :)

Nina-Nina
22.01.2016, 08:03
Zar je zaista potrebno nešto detaljno objašnjavati zašto neko želi napustiti ovaj smrdljivi Balkan. Ova lutrija mi se čini kao najlakši odlazak odavde, naravno za one koji imaju sreće da budu izvučeni. Nije mi problem da mi USA bude prva stanica, ali da li će i biti trajna zavisi od toga kakav će život biti tamo. :)

Možda nije potrebno ali tema se zove Razlozi (naši) za odlazak u USA. Pa ako netko ima želju objašnjavati zašto želi otići, zašto to nebi i učinio na za to predviđenoj temi :;D: .

BetterFuture
22.01.2016, 08:58
Zar je zaista potrebno nešto detaljno objašnjavati zašto neko želi napustiti ovaj smrdljivi Balkan. Ova lutrija mi se čini kao najlakši odlazak odavde, naravno za one koji imaju sreće da budu izvučeni. Nije mi problem da mi USA bude prva stanica, ali da li će i biti trajna zavisi od toga kakav će život biti tamo. :)

Možda nije potrebno ali tema se zove Razlozi (naši) za odlazak u USA. Pa ako netko ima želju objašnjavati zašto želi otići, zašto to nebi i učinio na za to predviđenoj temi :;D: .

Drage dame, obe ste u pravu i mislite na istu stvar... Balkan...kao sto i svi isto mislimo i zato i imamo zelju da nesto promenimo za nasu decu i za nas. Samo neko to i napise a drugi podrazumeva :;D:

markoss
22.01.2016, 09:47
uporedicu balkan sa cernobiljom....ogromno podrucje koje je zatrovano za vjek i vjekova i na kome jednostavno ne moze nikad biti uslova za normalan zivot, eto to je balkan.

a da ne pricamo o socijalnoj slici, obrazovanju, opsesiji gradjana o politici, realiti show na svakom kanalu, mito korupcija, zakon na nultom mestu, pravosudje koje je presmesno...pa tek onda na zadnjem mestu novac

BetterFuture
22.01.2016, 09:55
...i tacka! Potpisujem sve. Bravo!

____________________________

tripko
22.01.2016, 13:03
Vala istina, ovde nikad nije ni bilo niti ce biti uslova da normalan covek pristojno zivi, napreduje, uci, stvara porodicu itd..... Stalno neko s****e. Ja zalim sto su se moja mama, baba i deda vratili iz Nemacke pocetkom 70tih. Deda hteo da glumi privatnika kod komunista.
Ono sto je najgore cak je i narod zatrovan mrnjom, lenjoscu, bahatoscu... Retki su pozitivni primeri u nasem drustvu i to mene izludjuje. Ni preko ne tece med i mleko ali rezultati onogo ko radi su daleko vidljivi. Imam par drugara u US neki su cak i mladji od mene pogledam dokle su oni dogurali a dokle ja. Da uzmemo glup primer stambenog resenja ja sa visokom strucnom spremom mogu samo da sanjam da od svoje plate koja je smanjena za 50% od 2014 do danas, da uzmem kredit za stan. Dok ovi moji drugari su to resili pre dosta dosta godina. Neko ce reci cuti dobro je sto imas posao i koliko toliko stize plata, necu da cutim i da trunem ovde ocu da napredujem a to ovde ne mogu da postignem.

mphysicist
22.01.2016, 14:26
Možda nije potrebno ali tema se zove Razlozi (naši) za odlazak u USA. Pa ako netko ima želju objašnjavati zašto želi otići, zašto to nebi i učinio na za to predviđenoj temi :;D: .

Pa ako je neophodno evo jedne pričice.
Rođak, ili kako to već Srbiji zovu 'brat od strica', je otišao pre par godina u Ameriku. Moj vršnjak, 25 godina. Zajedno smo išli u osnovnu, ali kako je bio prosečan đak, upiše zanat. Završi to. Bio je izuzetno vredan dečko, nije odbijao nijedan posao, ali to su uglavnom bili low level - low paid fizički poslovi. I tako u međuvremenu 'nabasa' na drugaricu iz prve polovine osnovne škole, koja je otišla u Čikago sa porodicom pre više od 15 godina. Mala se opasno zatreskala u njega, i malo pomalo, pade veridba, i odjednom sređivanje vereničke vize za njega. Potrajalo je sve oko pola godine, otišao, oženio se.
A sada da pređem na glavni deo.
Otišao je pre nešto manje od 4 godine. Ako izuzmemo pogodnost da je imao relativno besplatan krov nad glavom i garantovan posao sa njenim bratom i ocem, kupio je prvo auto posle tri meseca. Drugo auto posle još šest meseci. Njegovi roditelji su prestali da rade, takođe istrošeni od fizičkih poslova, te pored onoga što priušti sebi tamo, može da priušti da ih potpuno izdržava. Ta dva auta prodao, kupio novo auto iz fabrike posle godinu ipo. Posle dve godine dobio državljanstvo jer je bio apsolutno primeran građanin. Počeo da sređuje papire za roditelje, jer je sin jedinac, pa su igrali na fazon spajanja porodice. I to je završeno u rekordnom roku. Sada čekaju intervju i vize. U međuvremenu se čujem sa njim, kaže kupio stan od nešto preko 100 kvadrata. Oke, nije za keš, već je dobar deo na kredit, ali opet je mogao priuštiti tako nešto. Onda letovanje na Floridi, obilazak familije u Las Vegasu više puta. Opsesivno voli pecanje i svaki vikend može sebi priuštiti da ode i do 200-300 milja daleko, na jezera i reke i da u miru i tišini sedi i peca. Naravno, ništa od toga nije palo sa neba. Oboje rade, naročito on, pet dana u sedmici crnči, na početko je bilo svaki dan. Poenta je da mu nije žao i teško otići na posao svako jutro jer zna zašto to radi, ima planove, koji su ostvarivi, ima želje koje su ostvarive, snovi koji su je..no ostvarivi...
Sa druge strane, ja, uspešan učenik u osnovnoj, još uspešniji u srednjoj, o fakultetu ne bih, zbog raznoraznih problema kilavim ali završavam prilično težak fakultet. I šta dobijam nakon svega ovoga? Na birou moje zanimanje nije zvanično priznato. Da je uspeh ako nađem posao u kafiću ili kod kineza da bih mogla kupiti pantalone u prodavnici polovne odeće. Da već 7 godina ne mogu priuštiti jedan jedini izlazak u grad. Da psihički propadam zbog....
Realno ovako može do sutra. Mnogi su to lepo sročili i u jednoj rečenici....

Nina-Nina
22.01.2016, 15:21
Pa ako je neophodno evo jedne pričice.
Rođak, ili kako to već Srbiji zovu 'brat od strica', je otišao pre par godina u Ameriku. Moj vršnjak, 25 godina. Zajedno smo išli u osnovnu, ali kako je bio prosečan đak, upiše zanat. Završi to. Bio je izuzetno vredan dečko, nije odbijao nijedan posao, ali to su uglavnom bili low level - low paid fizički poslovi. I tako u međuvremenu 'nabasa' na drugaricu iz prve polovine osnovne škole, koja je otišla u Čikago sa porodicom pre više od 15 godina. Mala se opasno zatreskala u njega, i malo pomalo, pade veridba, i odjednom sređivanje vereničke vize za njega. Potrajalo je sve oko pola godine, otišao, oženio se.
A sada da pređem na glavni deo.
Otišao je pre nešto manje od 4 godine. Ako izuzmemo pogodnost da je imao relativno besplatan krov nad glavom i garantovan posao sa njenim bratom i ocem, kupio je prvo auto posle tri meseca. Drugo auto posle još šest meseci. Njegovi roditelji su prestali da rade, takođe istrošeni od fizičkih poslova, te pored onoga što priušti sebi tamo, može da priušti da ih potpuno izdržava. Ta dva auta prodao, kupio novo auto iz fabrike posle godinu ipo. Posle dve godine dobio državljanstvo jer je bio apsolutno primeran građanin. Počeo da sređuje papire za roditelje, jer je sin jedinac, pa su igrali na fazon spajanja porodice. I to je završeno u rekordnom roku. Sada čekaju intervju i vize. U međuvremenu se čujem sa njim, kaže kupio stan od nešto preko 100 kvadrata. Oke, nije za keš, već je dobar deo na kredit, ali opet je mogao priuštiti tako nešto. Onda letovanje na Floridi, obilazak familije u Las Vegasu više puta. Opsesivno voli pecanje i svaki vikend može sebi priuštiti da ode i do 200-300 milja daleko, na jezera i reke i da u miru i tišini sedi i peca. Naravno, ništa od toga nije palo sa neba. Oboje rade, naročito on, pet dana u sedmici crnči, na početko je bilo svaki dan. Poenta je da mu nije žao i teško otići na posao svako jutro jer zna zašto to radi, ima planove, koji su ostvarivi, ima želje koje su ostvarive, snovi koji su je..no ostvarivi...
Sa druge strane, ja, uspešan učenik u osnovnoj, još uspešniji u srednjoj, o fakultetu ne bih, zbog raznoraznih problema kilavim ali završavam prilično težak fakultet. I šta dobijam nakon svega ovoga? Na birou moje zanimanje nije zvanično priznato. Da je uspeh ako nađem posao u kafiću ili kod kineza da bih mogla kupiti pantalone u prodavnici polovne odeće. Da već 7 godina ne mogu priuštiti jedan jedini izlazak u grad. Da psihički propadam zbog....
Realno ovako može do sutra. Mnogi su to lepo sročili i u jednoj rečenici....

Mislim da si me malo krivo shvatila...nisam ništa loše mislila sa onim što sam napisala. Kako sam napisala koji su moji razlozi isto tako volim pročitati i tuđe razloge, mišljenja pa tako i tvoje. Drago mi je da si i ti napisala neka svoja razmišljanja i vjerujem da se bar malo lakše osjećaš sada kad si to napisala. Ne znam kako je drugima, ali bar je meni tako bilo.
I još nešto...ovako si bar malo ubijamo vrijeme dok čekamo 5. mjesec, zar ne? :ax:

mphysicist
22.01.2016, 18:37
Njah, do petog meseca me čekaju dva ispitna roka, kada sve druge obaveze izuzmem te se trudim da ne razmišljam mnogo o ovoj lutriji, tako da savetujem isto. Treća mi je ovo prijava, da ne kažem peta, jer dve godine već se i dečko i ja prijavljujemo. U svakom slučaju nada ne umire, kao ni neki planovi za neke druge zemlje i načini za iseljenje u njih, jer je ovo ipak samo lutrija u pravom smislu te reči. :)

ejpril88
22.01.2016, 23:33
Od prvog razreda osnovne škole učili su me da se trudim i ulažem u sebe "da bi mi se jednog dana vratilo". Zavšila sam gimnaziju, Fakultet političkih nauka u roku, nikad ispit nisam pala. Zaposlila se u struci i uporedo završila master na istom fakultetu, takođe u roku i bez ijednog nepoloženog ispita. U međuvremenu postala član Mense, govorim engleski, nemački, španski i solidno se snalazim na računarima. Ovo dosad je zvučalo kao CV, ali zašto sam sve to napisala? Pa evo:
Nakon godina vrednog rada i truda, došlo vreme da to uloženo počne da se vraća. I šta mi se vratilo? Radim već pet godina u struci, pohvale pljušte i obim posla se povećava a još nisam prijavljena i nema izgleda da ću biti (koleginicu prošle godine prijavili posle 13 godina). Nemam pravo na kredit niti porodiljsko odsustvo, a ionako ne bih ni imala gde da odgajam dete jer živim sa mužem u garsonjeri od 28 kvadrata. Danas u samoposluzi mi se prijeo indijski orah, ali kad sam izmerila ono što sam sipala i videla cenu, morala sam da ga vratim i osećala sam se kao najveći bednik.
Znam da ću provesti ko zna koliko dana plačući za porodicom i prijateljima, ali ovde jednostavno nemam nikakvu budućnost. Odlazim za manje od dva meseca. Muž ima zanat koji se dobro plaća, a ja planiram da konkurišem za stipendiju za doktorske - u nekim zemljama onaj papir koji dobiješ na kraju studija ipak nešto znači...

BetterFuture
25.01.2016, 08:26
Od prvog razreda osnovne škole učili su me da se trudim i ulažem u sebe "da bi mi se jednog dana vratilo". Zavšila sam gimnaziju, Fakultet političkih nauka u roku, nikad ispit nisam pala. Zaposlila se u struci i uporedo završila master na istom fakultetu, takođe u roku i bez ijednog nepoloženog ispita. U međuvremenu postala član Mense, govorim engleski, nemački, španski i solidno se snalazim na računarima. Ovo dosad je zvučalo kao CV, ali zašto sam sve to napisala? Pa evo:
Nakon godina vrednog rada i truda, došlo vreme da to uloženo počne da se vraća. I šta mi se vratilo? Radim već pet godina u struci, pohvale pljušte i obim posla se povećava a još nisam prijavljena i nema izgleda da ću biti (koleginicu prošle godine prijavili posle 13 godina). Nemam pravo na kredit niti porodiljsko odsustvo, a ionako ne bih ni imala gde da odgajam dete jer živim sa mužem u garsonjeri od 28 kvadrata. Danas u samoposluzi mi se prijeo indijski orah, ali kad sam izmerila ono što sam sipala i videla cenu, morala sam da ga vratim i osećala sam se kao najveći bednik.
Znam da ću provesti ko zna koliko dana plačući za porodicom i prijateljima, ali ovde jednostavno nemam nikakvu budućnost. Odlazim za manje od dva meseca. Muž ima zanat koji se dobro plaća, a ja planiram da konkurišem za stipendiju za doktorske - u nekim zemljama onaj papir koji dobiješ na kraju studija ipak nešto znači...

Draga ejpril88, zelim Vam svu srecu i da napokon dozivite "better future"!

tripko
25.01.2016, 09:24
O ovome i ja govorim.Ne mogu da se setim da li sam procitao na forumu ili cuo negde ali zalosno je i pored tretnama stranca, vrednog rada, covek je cenjen i placen bolje nego u vlastitoj zemlji. Ne znam zasto ali ove godine sam veliki optimista po pitanju lutrije u odnosu na prosle.

ejpril88
25.01.2016, 12:23
Hvala :) Ja bih bila najsrećnija da sve to mogu da ostvarim i u Srbiji, u kojoj radim posao koji volim i mnoge drage ljude. Ali šipak :no:

mphysicist
25.01.2016, 15:52
O ovome i ja govorim.Ne mogu da se setim da li sam procitao na forumu ili cuo negde ali zalosno je i pored tretnama stranca, vrednog rada, covek je cenjen i placen bolje nego u vlastitoj zemlji. Ne znam zasto ali ove godine sam veliki optimista po pitanju lutrije u odnosu na prosle.

Takođe. Verovatno zato što već polako pucam po šavovima i dosta mi je svega ovde, te očajnički sačekujem taj prvi maj ili se nadam da ću uspeti na neke druge načine otići odavde...

DzokicaMicev
20.04.2016, 14:25
Ovde za nas je vec sve pokidano, sve se raspada. Hteo bih da idem odavde da barem moja deca rastu u normalnijim uslovima, da nauce kako da se bore da uspiju u zivotu a ne kako da stanu bolji kriminalci kako sto je situacija ovde. Kolko bolji kriminalac tolko imas bolji status u drustvu.

oskark
21.04.2016, 09:07
Znate kako. Iskreno da vam kazem, meni je taj bed i jad bio jedan od razloga za odlazak. Da mi je samo odlazak odande bio motiv otisao bih negde u okolinu, gde mogu lako da odem kuci na vikend i gde se moze lepo zaraditi.
Za mene je ovo lepa zemlja i uvek sam voleo da ameriku, mislim volim je i sada. A sada je razlika da mogu da zivim u mojim snovima koje sam sanjao odande preko bare.

Bas sam se pre neki dan razmisljao. Nekad te ovde iznerviraju neke stvari, ili vidis nekoga da se nervira oko neceg. Stanem na trenutak i pocnem da se smejem ko lud. Kad uporedis kakve gluposti te nerviraju ovde naspram onih stvari u Srbiji, stvarno mi dodjem da se smejem.

Ne znam za ostale, ali sam se ja rasteretio briga barem 70% procenata, naravno ima dosta novih, ali nije to nista naspram plate od 20.000 plate na troclanu porodcu sa detetom koji je krenuo u prvi razred.

BigApple
22.04.2016, 11:12
Nisam dosad pisala, procitala sam ovaj forum od A do Ž ali nakon postova koje sam procitala konkretno u ovoj temi zapitala sam se jos jednom koji je moj razlog da odem iz ove zemlje. Mnogi pisu kako sastavljaju kraj sa krajem, kako se pate ovdje (da ne pisem pojedinacno, odnosi se na sve ex-yu drzave ili bar vecinu), kako ne podnose mentalitet, nacin zivota, manjak mogucnosti za rad, za bolji zivot... Moram priznati da sam licno ja u veoma dobroj situaciji; suprug kao i ja radimo u drzavnoj firmi, imamo sve uslove, prava, stan, auto, predivnu kcerkicu... a ipak zelim da odem jer smatram da mozemo i zasluzujemo i bolje i vise... Ne zelim da zvuci kao da se zalim i da sam nezadovoljna svojim zivotom, prezahvalna sam za sve ali ono sto me najvise muci je sto ne osjecam da pripadam ovdje, sto citav zivot zamisljam svoj zivot negdje drugo, konkretno u Americi. Vodim se time da je razlog tome sto sam tokom rata zivjela u Njemackoj pa nisam ni mogla osjetiti povezanost sa zemljom u kojoj sam rodjena ali bez obzira na to, zelja za Amerikom ne prolazi. Sta me toliko vuce tamo? Nikad cak nisam ni bila u Americi niti mislim da ce me tamo docekati jackpot i da ce biti sve med i mlijeko a ipak ne mogu da prestanem razmisljati o tome, sto bih se kajala da ne probam... Mozda cete me osudjivati zbog toga jer ima puno ljudi kojima to vise treba nego meni ali bih ipak voljela cuti i tudja misljenja... (Nece to puno uticati na moju odluku da li da idem ili ne ali mozda ce mi biti lakse ako jos neko ima bar slicnu situaciju)...

majagn
22.04.2016, 11:31
BIG APPLE ,i jas i mojot soprug sme vo slicna zivotna prikazna kako vasata . godinava ja dobivme nasata sansa ,se nadevam i na vas da vi se posreki.ednostavno ,koga covek se cuvstvuva deka ne pripaga nekade toa ne moze da se smeni...ne se sekogas parite pricina za zaminuvanje

BetterFuture
22.04.2016, 11:33
...Mozda cete me osudjivati zbog toga jer ima puno ljudi kojima to vise treba nego meni...

Ne vidim zasto bi Vas bilo ko osudjivao zbog rasmisljanja i zelje da odete odavde. Jer sustina odlaska je da nam bude bolje i to ne samo u materijalnom smislu. Lepo je sto i u svojoj zemlji imate dobre uslove za zivot, ali ako moze da Vam bude bolje negde drugde zasto ne stremiti ka tome. Zelim Vam svu srecu i apsolutno podrzavam.

Zoja
22.04.2016, 11:33
Pozdrav BigApple, dobrodosli na forum :)

Potpuno vas razumem i ne mislim da prava za imigraciju i zelju za imigracijom imaju samo ljudi koji ovde zive finansijski lose. Za mene kljucni razlog odlaska nije imanje ili nemanje novca i uslova za pristojan zivot ovde, vec atmosfera, i generalna situacija u zemlji i medju ljudima, sistem koji ovde ne radi u sluzbi gradjana vec polupismenih politicara. Zelim da vidim kako je to ziveti u normalnijem sistemu od ovog naseg. Takodje, ne mislim da nas tamo ceka med i mleko i crveni tepih kad sletimo, ali verujem da u Americi zaista imamo vecu mogucnost za stabilniji zivot nego ovde i to u svakom smislu, ne samo u materijalnom. Ljudi su ovde nazalost nesrecni, to se oseti na ulici, u prodavnici, gde god da krenete, ljudi su nezadovoljni i ljuti i to nije zdravo okruzenje ni za koga, pa se moze reci da je to jedan od vaznijih razloga za nas odlazak preko. :)

I da dodam da ako zelite tako jako da odete, da treba da radite na tome i ujedno vam zelim puno srece!

BigApple
22.04.2016, 12:16
Hvala vam puno na tako divnim rijecima podrske, isto zelim i vama. Znam da svako tezi ka tome da ostvari svoje snove, da pruzi sebi, svojoj porodici bolji zivot ali isto tako ne mogu biti neodgovorna upravo zbog toga jer imam dijete i kakav rizik sam odlazak u novu zemlju nosi sa sobom. Ostavljamo sve za sobom i krecemo iz pocetka, bukvalno kao da smo tek rodjeni, to stvarno treba sazvakati prvo, da se tako izrazim. :-) Iskustva clanova koji su otisli su mnogo rekli o temama kao sto je zdravstveno i penziono osiguranje, placanje vrtica, skole, velika konkurencija posebno u vecim gradovima, kako je sve skupo, porezi itd. a nasuprot tome u svojoj zemlji to vec imam. Moj razlog uopste nema veze sa finansijskom situacijom niti ja mislim da cu se tamo obogatiti ali isto tako ne mogu ni tamo zivjeti na minimalcu i bojati se svaki dan da li cu moci placati racune i zadovoljiti osnovne potrebe za zivot. Ja sam neko ko je optimistican i vjerujem da se sve moze postici, samo treba biti uporan i ustrajati u svojim namjerama ali sam takodjer i realna i svjesna da nista nije lako. U sustini, ono sto moja drzava nema to Amerika ima i obrnuto, samo treba izvagati sta je nekome vaznije a sta ne...

tombino
22.04.2016, 12:17
Nisam dosad pisala, procitala sam ovaj forum od A do Ž ali nakon postova koje sam procitala konkretno u ovoj temi zapitala sam se jos jednom koji je moj razlog da odem iz ove zemlje. Mnogi pisu kako sastavljaju kraj sa krajem, kako se pate ovdje (da ne pisem pojedinacno, odnosi se na sve ex-yu drzave ili bar vecinu), kako ne podnose mentalitet, nacin zivota, manjak mogucnosti za rad, za bolji zivot... Moram priznati da sam licno ja u veoma dobroj situaciji; suprug kao i ja radimo u drzavnoj firmi, imamo sve uslove, prava, stan, auto, predivnu kcerkicu... a ipak zelim da odem jer smatram da mozemo i zasluzujemo i bolje i vise... Ne zelim da zvuci kao da se zalim i da sam nezadovoljna svojim zivotom, prezahvalna sam za sve ali ono sto me najvise muci je sto ne osjecam da pripadam ovdje, sto citav zivot zamisljam svoj zivot negdje drugo, konkretno u Americi. Vodim se time da je razlog tome sto sam tokom rata zivjela u Njemackoj pa nisam ni mogla osjetiti povezanost sa zemljom u kojoj sam rodjena ali bez obzira na to, zelja za Amerikom ne prolazi. Sta me toliko vuce tamo? Nikad cak nisam ni bila u Americi niti mislim da ce me tamo docekati jackpot i da ce biti sve med i mlijeko a ipak ne mogu da prestanem razmisljati o tome, sto bih se kajala da ne probam... Mozda cete me osudjivati zbog toga jer ima puno ljudi kojima to vise treba nego meni ali bih ipak voljela cuti i tudja misljenja... (Nece to puno uticati na moju odluku da li da idem ili ne ali mozda ce mi biti lakse ako jos neko ima bar slicnu situaciju)...

Moram da ti kažem da nisi jedina i da ne brineš zbog toga. Ja sam u istoj situaciji i vjerovatno mi bilo i lakše da spadam u kategoriju onih koji loše žive i potajno se nadam da me ne izaberu. Kako se bliži maj razmišljam kako ostaviti sve (prije svega porodicu) i ići u neizvjesnost, a pri tome da već imamo osnovne stvari za normalan život. Naravno, nisam bogat, ali imam dovoljno, a siguran sam da materijalno ni tamo preko bare neću imati mnogo više.
E sad zašto sam se prijavio? Zbog toga što mi je muka više od politike i vlasti (bilo koje stranke). Muka mi je od kupljenih diploma! Gledam Kesića i ne znam da li da se smijem ili da plačem. E zbog toga bih išao, ali ni sam nisam siguran.:grin:

DzokicaMicev
22.04.2016, 12:20
Kao sta sam rekao u prethodnom postu, kod mene igraju ulogu I finansije ali najveci razlog je sto zelim da moja deca nauce vrednosti zivota a ne sve da gledaju u materijalnom kao sto je sad situacija u mojoj zemlji a kao sto gledam u bliskoj buducnosti to ce se tesko promenuti jer nazalost najveci deo ljudi prihvacaju sistem takav kakav sto je a ja ne gledam napredak intelektualni u ovakvoj sredini, sve se vrti oko para I kriminala nazalost.

jasmin_nikol
22.04.2016, 12:37
Pridruzujem se i ja. MOji razlozi su i materijalne i duhovne prirode.
Suprug i ja radimo i zaradjujemo solidno. A sta je to solidno? Mislim da smo mi malo izgubili osecaj ste je to solidno. Moja majka obicno kaze " Ne huli na Boga, budi zadovoljna. Zdravi ste". I ok. to jeste tacno, ali ako ja sve sto zaradim potrosim na hranu i koju krpicu (za decu, inace mi matori smo skromni), kako da stimulisem moju decu da uce i budu vredna?! Kazu mi: "Sta ti imas od toga sto si ceo zivot vredno ucila i zavrsila faks i radis za 370e (drzavna sluzba) kad cu ja da mastorisem za isto i vise od toga". Suprug isto, pa kad oduzmes kredit za stan.... ostane sica, tj. nista.
Drugo, mislim da smo mi kao ljudi postali.... ne znam kako da nas definisem,a da ne zvuci uvreljivo. Svakako smo malo izgubili kompas jer ovo traje od '90tih bolje-gore.
U USA imam puno prijatelja koji su otisli i svi imaju dobrog iskustva sa ljudima sa kojima saradjuju, rade ili zive u komsiluku i VISE se druze tamo nego mi ovde jer imaju para da vikendom se setaju po Americi i razgledaju Nacionalne parkove, Dizniland, Dinoland i ostale zabavne parkove za decu, a ja odavno zelim da vodim decu u Dinopark U Svilajnac i nikako da nesto para pretekne ( sad trenutno smo u skripcu zbog novih guma za auto- 2 gume sada, a sledeceg meseca za jos dve)...
Verujem da ni tamo nije idilicno, ali bolje nego ovde svakako ( doduse svi moji prijatelji rade tamo sa fakult.diplomom, mi bismo pp. poceli bilo sta dok ne vidimo sta cemo sa diplomama...).

Tako da uvek treba stremiti ka vise, ne treba izgubiti ambiciju i zelje i zbog toga se plasiti Boga ( sto bi moja mama rekla, ta glupa filozofija, ne traziti vise) Zasto? Ako radim vise, ucim i dan danas i nije mi tesko- zelim vise, zelim za sebe, za moju porodicu i to je to!

POzdrav svima i sve najbolje vam zelim!!!

tombino
22.04.2016, 13:04
Samo da je ta Amerika malo bliže, ne bih ni sekunde razmišljao, daljina je jedino što me tjera na razmišljanje o eventualnoj selidbi. Kada bih mogao još ljudi da povedem sa sobom odmah bi krenuo.:obrva:

SanjaM
22.04.2016, 21:17
Da, i ja se konstantno pitam, a gde to ja idem? Zasto? Da li sam svesna sta to sve povlaci za sobom i da li sam spremna na to?! Onda sam shvatila da, moji razlozi nisu onaj dobro poznati "klise", kriza i sranje u drzavi...Ceo svoj zivot zivim tako i prosto covek ogugla na to i navikne se da zivi u truloj drzavi, i da smo u velikoj meri uskraceni za mogucnost da zivimo iole normalan zivot. Moj razlog je malo pozitivnije prirode, jednostavno zelim da deo svog zivota provedem u jos nekoj drzavi, da upoznam nove ljude, drugu kulturu... da naucim 100 jezika, da putujem... Planeta Zemlja je cela nasa, granice su izmislili ljudi, zasto se ucauriti i ceo svoj zivotni vek provesti u jednom mestu, zelim svoj zivot da obogatim za nova iskustva. Da li se plasim promene? Da, i te kako, ostavljam sve prijatelje i porodicu iza sebe... boli bas, ali zivot je jedan. Za razliku od mog supruga, koji je godinama igrao lutriju i sanjao da ode, da pobegne odavde, ja o tome nisam razmisljala na taj nacin, ali sada kad se desilo, pokusavam da pronadjem svoje razloge. I mislim da je, za pocetak, ovaj i vise nego dovoljan.

Kicki
29.04.2016, 21:06
Dugo čitam forum, godinama već... i dugo se prijavljujem na lutriju. Nakon nekoliko godina kada sam to radila zbog velike želje svog muža koji je oduvek maštao da živi u Americi, sada sam ja ta koja vodi paralelni život - jedan sivi i realni u Srbiji, i drugi ružičastiji tamo daleko u Americi.
Ne, ne mislim da je tamo sve sjajno i bajno ali sam sigurna da bi nam ta vrsta promene prijala. Mislim da bi nam se vratio osmeh na lice, da bismo uz nove mogućnosti bili bolji i srećniji ljudi a samim tim i bolji roditelji našoj deci. Deca bi svakako dobila priliku da vode bolje organizovani život u kome bi trenirali ono što žele, išli na rođendane na koje su pozvani, zimovanja i ekskurzije sa drugarima, imali patike o kojima maštaju, a da mi roditelji ne moramo više izgovarati onu groznu rečenicu "Žao mi je, ali nemamo novca za to"..
Da, mislim da bismo tamo i bez naših fakultetskih diploma, radeći neke "obične" poslove mogli živeti jedan normalniji porodičan život, i to je osnovni razlog za odlazak. Sada ili za koju godinu, nebitno. Ja sam u svojoj glavi već otišla. :)

Tikica
29.04.2016, 21:13
@ BigApple Iznenadila bi se koliko ima ljudi koji su upravo u sličnoj situaciji, ja nekako nalećem baš na takve ljude koji se iz godine u godinu prijavljuju.
I realno je u toj situaciji malo teže prelomiti i otići. Ali evo jedne lepe rečenice koju mi je rekla doktorka na pregledu za vizu - Ko je u ovom haosu uspeo da se snađe, tamo za njega nema zime! I negde i ja slično mislim. Svi koji su ovde svojim radom i znanjem uspeli da se izbore sa haosom i postignu nešto, tamo neće imati briga jer se sve to mnogo više ceni. Podrazumeva se naravno da sujeta mora da se ostavi iza sebe i da nam nije teško da se spustimo koji stepenik niže za početak.

@SanjaM "Planeta Zemlja je cela nasa, granice su izmislili ljudi, zasto se ucauriti i ceo svoj zivotni vek provesti u jednom mestu, zelim svoj zivot da obogatim za nova iskustva" - Sanja kao da ste ovo iz mog mozga izvukli :1072:

Ja isto tako mislim. Život je jedan, i želim da vidim što više. Sa ove startne pozicije teško da bih ikada uspela da vidim recimo Južnu Ameriku. U SAD-u ću biti već mnogo bliža tome (i fizički, a nadam se i finansijski). Da mogu, otišla bih da vidim i Zemlju iz kosmosa :naughty: Nekome je to možda ludost, ali meni je to život!

BigApple
29.04.2016, 22:05
Hvala ti Tikice, svakodnevno citam ovaj forum i sve sto neko napise, ne bi li mi jos vise potvrdio da je to nesto sto trebam da uradim, bilo preko lutrije, bilo na drugi nacin. Moj razlog je najmanje vezan za finansijsku situaciju, naprotiv, ovdje mogu solidno da zivim, mnogi bi rekli da sam luda sto hocu da idem odavde. Zavrsila sam skolu (osnovnu, srednju), zavrsila fakultet, zaposlila se u drzavnoj firmi, kupila auto, stan, udala se, dobila dijete... Ostvarila sam se da tako kazem pa skoro u svakom polju za koji neko smatra da treba postici u zivotu, medjutim, postavljam sebi pitanje: 'zar je to to?'. Da me neko pogresno ne shvati, ja sam stvarno zahvalna za sve i ne zalim se, ali osjecam da mogu vise i da zelim da se unaprijedim na nekom vecem nivou jer je to ovdje nemoguce. Tu sam gdje sam i tako ce vjerovatno ostati, nema nekog izgleda za nekom vecom promjenom. Ali i nevezano za to, zelim da probam, da vidim koje su moje mogucnosti, sta jos mogu postici, da zivim mozda i sretniji zivot i na koncu, da dam svom djetetu mogucnost da postigne nesto vise u zivotu nego sto ce ikada moci ovdje... Mozda i grijesim ali ne zelim da se kajem citav zivot sto nisam probala...

Kicki
29.04.2016, 22:29
Mozda i grijesim ali ne zelim da se kajem citav zivot sto nisam probala... :bravo:

To je to. U potpunosti se slažem! :1072:

Neki kažu da ti u životu jedno kajanje ne gine - kaješ se ili što jesi ili što nisi. Ali, lično, mislim da kajanje što nisi mnogo jače i duže traje :)

ejpril88
29.04.2016, 22:43
BigApple, potpuno te razumem, cak sam pre nego sto sam saznala da smo izvuceni u jednom razgovoru sa tatom rekla upravo tu recenicu "Zar je to to?" :) Naravno da cu i ovde u SAD uskoro upasti u rutinu, ali imacu mnogo vise mogucnosti za putovanja, hobije, pozoriste i sve drugo sto pozelim.

Maneken
04.05.2016, 15:52
разлога за одлазак је пуно. доста је већ поменуто на овој теми.
супруга и ја зарађујемо по неколико српских просечних плата, значи новац није у питању. једноставно, имам осећај да ћу се ментално разболети у овом окружењу. толико примитивизма више не могу да поднесем. желео бих да ми деца једног дана одрастају далеко одавде. кажу "ни тамо не тече мед и млеко". да, не тече. али систем постоји и функционише. овде више не фунционише ништа: полиција, судство, здравство, образовање... и да не набрајам.

не кажем да ћу успети 100%, али имам огромну жељу бар да пробам како је живети и радити "тамо преко". па ако не успем да кажем себи - бар сам покушао.

milica.mica
02.07.2016, 00:05
Molim vas za savet. U velikoj sam dilemi, bojim se... Prvi put igrala lutriju i izvučena:bravo:. Samohrana sam majka(44god.) Imam sina 14 godina. Sledeće godine završava osmi razred. Imam veliku želju za boljim životom. Svi znamo kako se živi ovde kod nas. Ali strahujem kako ću se snaći u Americi kao samohrana majka. Ne znam ni gde bi išla, možda u Čikago, tamo ima puno naših. Po zanimanju sam mašinski tehničar. Radim u firmi 15 god.Plata mi je oko 40.000dinara. Pod stare dane završavam visoku školu, za dva meseca ću diplomirati:bravo:. Engleski nisam učila u školi, ali po malo razumem. Upisaću kurs da savladam što bolje jezik dok ne odemo ja i sin. Plašim se kako ću se snaći tamo sama. Pišite koliko bi trebalo novca za stan(garsonjera ili jednosoban), hranu,da li se plaća zdravstveno osiguranje za decu, koliko bi koštalo zdravstveno za mene?Kolike su satnice za neke poslove, tipa čišćenje, rad u restoranu, bilo šta što u početku ne zahteva odlično poznavanje engleskog jezika. Vredna sam,uporna, imam jaku volju da sve naučim. Jednom rečju ,koliko bi novca trebalo da zaradim da bi mogli ja i sin skromno da živimo(dok sin ne završi školu i zaposli se)? To i svrha odlaska ,zar ne? Stvoriti uslove za svetliju budućnost dece. Isčitala sam sve teme na ovom forumu, ali nigde nisam pročitala iskustva samohranih roditelja u Americi, koji su bili u istoj situaciji kao i ja. Nadam se da ima takvih. Malo sam opširnije pisala , ali razumite me, bojim se da ne unazadim dete našim odlaskom tamo, ako je prosto nemoguće da ja, kao samohrana majka,ne mogu od svog rada da izdržavam dete. Unapred svima hvala.

radeLe
02.07.2016, 00:25
Prvo, sve čestitke :)
Verujem da je to normalan strah i da se svako ko bude izvučen susretne sa njim bar na trenutak. Neka vam najveća motivacija bude budućnost vašeg sina. Da li je vidite ovde, da li vam ovaj čemer od sredine deluje perspektivno, da li želite da vam sin kada jednog dana završi školu, fakultet visi na birou ili ide po stranačkim skupovima kako bi dobio neko radno mesto. Amerika je zemlja velikih mogućnosti koja svima pruža priliku, samo je do vas da li ćete tu priliku iskoristiti na pravi način. Moj najiskreniji savet vam je da odete i da bar probate da započnete novi život. Svakako da u poćetku neće biti lako, nikome nije, ali ovakva šansa se pruža jednom u životu i siguran sam da ćete se kajati celog života ako bar ne pokušate. A i kažete da ste vredna i odgovorna osoba, tako da verujem da za vas tamo nema zime :) A i zamislite samo koliko bi se ljudi i porodica menjalo sa vama sada :). Ja sam npr. jedan od njih :D Tako da, razmislite dobro i donesite odluku zbog koje se nećete kasnije kajati. To vam je moj savet iz ove perspektive, mada verujem da će vam i oni koji su tamo reći isto. Veliki pozdrav i samo napred :)

JelenaX
02.07.2016, 01:45
Čestitam i samo napred! Teško je otići u nepoznato, ali sigurna sam da možete uspeti i obezbediti sebi i detetu bolji život. Dete će vam svakako biti zahvalno do neba!

Bockyman
02.07.2016, 01:48
molim vas za savet. U velikoj sam dilemi, bojim se... Prvi put igrala lutriju i izvučena:bravo:. Samohrana sam majka(44god.) imam sina 14 godina. Sledeće godine završava osmi razred. Imam veliku želju za boljim životom. Svi znamo kako se živi ovde kod nas. Ali strahujem kako ću se snaći u americi kao samohrana majka. Ne znam ni gde bi išla, možda u čikago, tamo ima puno naših. Po zanimanju sam mašinski tehničar. Radim u firmi 15 god.plata mi je oko 40.000dinara. Pod stare dane završavam visoku školu, za dva meseca ću diplomirati:bravo:. Engleski nisam učila u školi, ali po malo razumem. Upisaću kurs da savladam što bolje jezik dok ne odemo ja i sin. Plašim se kako ću se snaći tamo sama. Pišite koliko bi trebalo novca za stan(garsonjera ili jednosoban), hranu,da li se plaća zdravstveno osiguranje za decu, koliko bi koštalo zdravstveno za mene?kolike su satnice za neke poslove, tipa čišćenje, rad u restoranu, bilo šta što u početku ne zahteva odlično poznavanje engleskog jezika. Vredna sam,uporna, imam jaku volju da sve naučim. Jednom rečju ,koliko bi novca trebalo da zaradim da bi mogli ja i sin skromno da živimo(dok sin ne završi školu i zaposli se)? To i svrha odlaska ,zar ne? Stvoriti uslove za svetliju budućnost dece. Isčitala sam sve teme na ovom forumu, ali nigde nisam pročitala iskustva samohranih roditelja u americi, koji su bili u istoj situaciji kao i ja. Nadam se da ima takvih. Malo sam opširnije pisala , ali razumite me, bojim se da ne unazadim dete našim odlaskom tamo, ako je prosto nemoguće da ja, kao samohrana majka,ne mogu od svog rada da izdržavam dete. Unapred svima hvala.

није ми намера ни да те обесхрабрим ни да те охрабрим... изнећу неке чињенице, везане за чикаго...
дакле, минимална сатница је $10 а требало би од данас, 1. јула да буду $10.5.. али то не мења много битно ствари...

под претпоставком да радиш 40 сати недељно, од чека ће ти остајати највише $350 (моја жена ради за $12 на сат, после таксе и здравственог осигурања за њу - ја плаћама за себе- остаје јој $366).
најјефтинији могући стан у чикагу, мислим на нормалне делове чикага, дакле неки студио (то ти је по српском једнособан стан, дакле соба,кухиња, или соба са кухињом, купатило и остава за ствари) не може да се нађе испод $600. даље... за аутобуски превоз месечна карта је $100. зависи где би радила, можда ти више од овога не треба, мислим на ауто... ако ти треба ауто... то је већ друга прича.. и пуно више $$$.
храна... генерално није скупа али и то зависи како ћеш да се храниш... пример, галон (3,785 литара) млека је око $2 до $2,5 али исти тај галон органског млека је $6-$7...ја и дан данас не знам колико трошимо на храну... никада се нисам ни трудио да рачунам...
вероватно ће ти требати неки интернет у стану... дакле око $40-$50 месечно минимум... за телефон... без интернета има и за $20 месечно, а да ваља неки пакет са интернетом треба око $40 месечно...
ти не можеш да делиш стан са цимерима, дакле цео трошак стана иде теби... за здравствено осигурање веровљтно не мораш много да бринеш, ако имаш мала примања онда то неће бити велика цифра..
ако не знаш језик, нећеш имати могућност не знам каквог избора послова...па и ако га знаш, није баш тако једноставно доћи до боље плаћеног посла, али то зависи и од људи..
пример, моја другарица са енглеског, из сомалије, овде је већ 7 година... од првог дана ради као спремачица у трамповом хотелу у даунтауну, сада има $18 на сат, а мислим и да је стартовала пре 7 година са $14 или $15 на сат... има два стана, у једном живиса породицом а други издаје...
одећа и обућа могу релативно јефтино да се набаве, зависи где купујеш..
не знам како би било за сина, али ваљда су јавне школе бесплатне... не знам да ли би могла да нађеш нешто у струци... можда тамо може да се нађе боље плаћени посао..
даље, могу се радити и два посла и тако заадити додатно пара... али, колико ћеш онда бити са сином? а и њему ће требати воље и времена да се уклопи...
понављам, не желим да те обесхрабрим, само износим чињенице... нека још неко напише како стоје ствари и да ли ја грешим...

не знам да ли сам овим што сам написао нешто помогао...

milica.mica
02.07.2016, 23:46
Svima se zahvaljujem na moralnoj podršci koja mi je u ovim trenucima veoma znači.

milica.mica
03.07.2016, 00:03
није ми намера ни да те обесхрабрим ни да те охрабрим... изнећу неке чињенице, везане за чикаго...
дакле, минимална сатница је $10 а требало би од данас, 1. јула да буду $10.5.. али то не мења много битно ствари...

под претпоставком да радиш 40 сати недељно, од чека ће ти остајати највише $350 (моја жена ради за $12 на сат, после таксе и здравственог осигурања за њу - ја плаћама за себе- остаје јој $366).
најјефтинији могући стан у чикагу, мислим на нормалне делове чикага, дакле неки студио (то ти је по српском једнособан стан, дакле соба,кухиња, или соба са кухињом, купатило и остава за ствари) не може да се нађе испод $600. даље... за аутобуски превоз месечна карта је $100. зависи где би радила, можда ти више од овога не треба, мислим на ауто... ако ти треба ауто... то је већ друга прича.. и пуно више $$$.
храна... генерално није скупа али и то зависи како ћеш да се храниш... пример, галон (3,785 литара) млека је око $2 до $2,5 али исти тај галон органског млека је $6-$7...ја и дан данас не знам колико трошимо на храну... никада се нисам ни трудио да рачунам...
вероватно ће ти требати неки интернет у стану... дакле око $40-$50 месечно минимум... за телефон... без интернета има и за $20 месечно, а да ваља неки пакет са интернетом треба око $40 месечно...
ти не можеш да делиш стан са цимерима, дакле цео трошак стана иде теби... за здравствено осигурање веровљтно не мораш много да бринеш, ако имаш мала примања онда то неће бити велика цифра..
ако не знаш језик, нећеш имати могућност не знам каквог избора послова...па и ако га знаш, није баш тако једноставно доћи до боље плаћеног посла, али то зависи и од људи..
пример, моја другарица са енглеског, из сомалије, овде је већ 7 година... од првог дана ради као спремачица у трамповом хотелу у даунтауну, сада има $18 на сат, а мислим и да је стартовала пре 7 година са $14 или $15 на сат... има два стана, у једном живиса породицом а други издаје...
одећа и обућа могу релативно јефтино да се набаве, зависи где купујеш..
не знам како би било за сина, али ваљда су јавне школе бесплатне... не знам да ли би могла да нађеш нешто у струци... можда тамо може да се нађе боље плаћени посао..
даље, могу се радити и два посла и тако заадити додатно пара... али, колико ћеш онда бити са сином? а и њему ће требати воље и времена да се уклопи...
понављам, не желим да те обесхрабрим, само износим чињенице... нека још неко напише како стоје ствари и да ли ја грешим...

не знам да ли сам овим што сам написао нешто помогао...
Vrlo iskreno si izneo sve činjenice . Hvala ti što si izdvojio vreme i detaljno opisao život u Čikagu.

gajger111
25.07.2016, 14:56
Ja ovde ne vidim za sebe buducnost,to je jedan od glavnih razloga,a ima ih milion :no:

vuxanne
26.07.2016, 20:33
Milice, ako ne znas jezik dobro, verovatno ces uvek raditi poslove za minimalac, ili ce ti trebati vremena da savladas bolje jezik. Ovde je fakultet jako skup, tako da ces za cetiri godine ili morati da se zaduzis kreditima (sto ce ti tesko odobriti jer ako radis za minimalac to nije bas izvodljivo) ili ce dete morati da se zaduzi. Ne znam kakav je detetov engleski, 14 godina je to, kako mu ide u skoli? Od 14-18 ako ide u javnu skolu ne privatnu to je besplatno (jedina kvaka je sto te skole rade samo sest sati pa ces morati da placas kako oni zovu pre skole i posle skole - mene ce da kosta to oko 370 dolara npr od septembra).

Ja licno se ne bi usudila da sa slabim engleskim, bez resenog posla krenem ovamo. Ja bi verovatno ostala tu da radim za 40000. Za vas dvoje je to bolje tu nego sto je ovde minimalac na dvoje. Cudno zvuci ali npr. nakon sto platis stan, zdravstveno, to sto mislis $350 sedmicno to je bombonica, pomisli sta ostane od $1400 kad odbijes samo porez, zdravstveno i stan... Ovde je zdravstveno neverovatno cudna Stavka, ako radis za minimalac, cesto moras da radis na dva tri posla jer nece da ti daju 40 h nedeljno... Nisam sigurna koliko ti stvarno ostaje. Onomad sam imala slicnu platu ali sam imala zdravstveno od fakulteta dok sam bila na doktorskim, imala sam tako nekako, na ruke sam dobijala oko 900 nakon sto platim zdravstveno i porez. Imala sam nakon sto platim stan oko 600 dolara oko 240 dolara za zivot mesecno. I za hranu, i odecu, i sve ostalo. Tih tvojih 40000 je 100 dolara vise od toga. Ne znam da li tu placas stan, gde zivis. Ja sam znala da mi je to privremena situacija (samo sam zivela tako 4 godine). Ali da me pitas bi li tako zivela ceo zivot ili duze vreme - nema sanse.

Off topic, ali related. Juce sam odlgedala po drugi put jedan veoma realan film o imigriaciji (doduse vezanoj za iliegalnu imigraciju). Ali moze se videti u njemu dosta nekih stvari. Npr. jedna od tih je kako ljudi koji pripadaju nekoj srednjoj klasi gde su vec u kojoj zemlji, zude da dodju ovde u SAD i da pocnu da zive zivot punim plucima, "normalno", "bolje" i sve ostalo. A kad dodju, rade sve i svasta, stvari koje u domovini im ne bi pale na pamet. Pocnes da pronalazis kod sebe neke supermenske snage u zelji za uspehom i prezivljavanjem. Fascinantno, nema sta. Toplo preporucujem film, nije bas lak i pitak ,ali dobar je Paraiso Travel (http://www.imdb.com/title/tt0475860/)

milica.mica
29.07.2016, 14:31
Milice, ako ne znas jezik dobro, verovatno ces uvek raditi poslove za minimalac, ili ce ti trebati vremena da savladas bolje jezik. Ovde je fakultet jako skup, tako da ces za cetiri godine ili morati da se zaduzis kreditima (sto ce ti tesko odobriti jer ako radis za minimalac to nije bas izvodljivo) ili ce dete morati da se zaduzi. Ne znam kakav je detetov engleski, 14 godina je to, kako mu ide u skoli? Od 14-18 ako ide u javnu skolu ne privatnu to je besplatno (jedina kvaka je sto te skole rade samo sest sati pa ces morati da placas kako oni zovu pre skole i posle skole - mene ce da kosta to oko 370 dolara npr od septembra).

Ja licno se ne bi usudila da sa slabim engleskim, bez resenog posla krenem ovamo. Ja bi verovatno ostala tu da radim za 40000. Za vas dvoje je to bolje tu nego sto je ovde minimalac na dvoje. Cudno zvuci ali npr. nakon sto platis stan, zdravstveno, to sto mislis $350 sedmicno to je bombonica, pomisli sta ostane od $1400 kad odbijes samo porez, zdravstveno i stan... Ovde je zdravstveno neverovatno cudna Stavka, ako radis za minimalac, cesto moras da radis na dva tri posla jer nece da ti daju 40 h nedeljno... Nisam sigurna koliko ti stvarno ostaje. Onomad sam imala slicnu platu ali sam imala zdravstveno od fakulteta dok sam bila na doktorskim, imala sam tako nekako, na ruke sam dobijala oko 900 nakon sto platim zdravstveno i porez. Imala sam nakon sto platim stan oko 600 dolara oko 240 dolara za zivot mesecno. I za hranu, i odecu, i sve ostalo. Tih tvojih 40000 je 100 dolara vise od toga. Ne znam da li tu placas stan, gde zivis. Ja sam znala da mi je to privremena situacija (samo sam zivela tako 4 godine). Ali da me pitas bi li tako zivela ceo zivot ili duze vreme - nema sanse.

Off topic, ali related. Juce sam odlgedala po drugi put jedan veoma realan film o imigriaciji (doduse vezanoj za iliegalnu imigraciju). Ali moze se videti u njemu dosta nekih stvari. Npr. jedna od tih je kako ljudi koji pripadaju nekoj srednjoj klasi gde su vec u kojoj zemlji, zude da dodju ovde u SAD i da pocnu da zive zivot punim plucima, "normalno", "bolje" i sve ostalo. A kad dodju, rade sve i svasta, stvari koje u domovini im ne bi pale na pamet. Pocnes da pronalazis kod sebe neke supermenske snage u zelji za uspehom i prezivljavanjem. Fascinantno, nema sta. Toplo preporucujem film, nije bas lak i pitak ,ali dobar je Paraiso Travel (http://www.imdb.com/title/tt0475860/)

Hvala ti. Iznela si mišljenje sa tvoje tačke gledišta. I ja puno razmišljam o tome, da li ću se snaći u Americi, da li ću naći posao, za koje vreme ću savladati engleski. Znam da sam vredna, pametna i uporna.Donekle se i slažem sa tobom , ali sa druge strane kad pogledam moj dosadašnji život...Jeste da imam platu oko 40000din., trenutno živim sa majkom koja je u godinama(penzija i nije velika) Troškove stanarine,telefona,interneta, struje za sad delimo .Ali šta ću posle ?U principu ,sada preživljavamo od danas do sutra. Puno je troškova a prihoda malo.Mada nije to sad ni bitno. Bitna mi je budućnost mog sina! Gde će i šta raditi kad završi školu? Po meni ovde u Srbiji je mala verovatnoća da će se nešto u skorije vreme promeniti. Zato i imam jaku volju da se preselimo nas dvoje, da bar on ima neku nadu u bolji život. Stasaće i on vrlo brzo. Da završi bar srednju školu tu , podigne kredit za studije ako budemo u mogućnosti, a ako ne može ,onda da se zaposli i da kad se steknu uslovi upiše da se doškoluje.Ne znam, stalno mislim o tome, nadam se i ujedno se bojim... A nadam se najboljem i za mene i za njega.
Ako možeš da mi napišeš na šta si mislila pre i posle škole, šta to u stvari znači , pošto škola traje 6h? Koliko se to plaća, jel je to mesečna nadoknada i da li to obavezno?

Andrew Wiggins
29.07.2016, 18:01
@milica.mica
Mislim da razmisljas kako svaki roditelj treba u vezi sina (za razliku od nekih). Nece ti biti lako ali u Americi u pocetku ali je tamo sve moguce za razliku od Srbije. Prava je prilika za njega da upise i zavrsi tamo gimnaziju pa community college par godina (nisu skupi) pa ako steknete uslove da zadnje dve godine upise neki pristojan fakultet. Vec sa takvim putem on ima sansu za dobar zivot. Pogresila bi ako ne odes. Uci engleski i spremaj se.

Bockyman
31.07.2016, 02:10
@milica.mica
Mislim da razmisljas kako svaki roditelj treba u vezi sina (za razliku od nekih). Nece ti biti lako ali u Americi u pocetku ali je tamo sve moguce za razliku od Srbije. Prava je prilika za njega da upise i zavrsi tamo gimnaziju pa community college par godina (nisu skupi) pa ako steknete uslove da zadnje dve godine upise neki pristojan fakultet. Vec sa takvim putem on ima sansu za dobar zivot. Pogresila bi ako ne odes. Uci engleski i spremaj se.

Волео бих објашњење како је у Америци све могуће? Доста људи то олако схвата... тачно је, овде (мислим на Чикаго и веће градове) је релативно лако наћи посао, то је неупоредиво са Србијом. Али, и овде се са слабо плаћеним послом не може много... ако су двоје, муж и жена, и ако обоје раде и те слабо плаћене послове, опет и може колико-толико да се живи некако, али ништа посебно... за нешто више, мора или да се ради више (најбоље је ако је могуће на једном послу па имати овертајм који се плаћа 50% више), или тражити још један посао...
И брзо се нађеш у ситуацији да само радиш, радиш и радиш...као жена која се помиње у следећој причи:
http://www.politika.rs/scc/clanak/358713/Crncenje-u-gradu-sirokih-ramena

Наравно, највише зависи од човека самог, колико је способан и колико хоће да се жртвује и шта жели, али много зависи и од многих околности...
Сви имамо различите стартне позиције... зато је неко у дилеми, да ли изгубити врапца у руци ловећи голуба на грани...
Ја бих генерално свакога саветовао да извага шта потенцијално добија и шта губи, и у принципу сам увек за то да се кајем што сам пробао (па рецимо није ми успело) него да одустнем и да пропустим шансу и кајем се шта би било када би било...

Али да је лако, па и није баш... и даље не бих имао прави савет за конкретну ситуацију, али сам сигуран да ће јој дуго времена бити ђаволски тешко...

ejpril88
31.07.2016, 07:25
Ja mislim da dosta zavisi od toga cime se ko zadovoljava. Muz i ja smo npr. dosli pre cetiri meseca i za ovu fazu nam je bitno da zaradjujemo dovoljno da otplatimo stan, kupimo sta god hocemo za jelo i povremeno izadjemo na rucak, veceru, u bioskop itd. To postizemo radeci podjednako koliko smo radili i u Srbiji, ja cak ovde radim i manje jer sam nasla part time posao u restoranu da bih ucila za prijemni za doktorske. Znaci sve zavisi od coveka do coveka. Ako neko ocekuje da ce samim dolaskom ovde odmah ziveti kao milioner, sigurno ce se razocarati, ali ako imate skromne i realne ciljeve koje ostvarujete korak po korak, nema sanse da ne uspete. Mi smo ovde kao sto rekoh tek cetiri meseca a vec zivimo bolje nego u Beogradu jer nas ne pritiska egzistencijalno pitanje i politika prisutna u svim sferama zivota.

vuxanne
31.07.2016, 14:23
Ja mislim da dosta zavisi od toga cime se ko zadovoljava. Muz i ja smo npr. dosli pre cetiri meseca i za ovu fazu nam je bitno da zaradjujemo dovoljno da otplatimo stan, kupimo sta god hocemo za jelo i povremeno izadjemo na rucak, veceru, u bioskop itd. To postizemo radeci podjednako koliko smo radili i u Srbiji, ja cak ovde radim i manje jer sam nasla part time posao u restoranu da bih ucila za prijemni za doktorske. Znaci sve zavisi od coveka do coveka. Ako neko ocekuje da ce samim dolaskom ovde odmah ziveti kao milioner, sigurno ce se razocarati, ali ako imate skromne i realne ciljeve koje ostvarujete korak po korak, nema sanse da ne uspete. Mi smo ovde kao sto rekoh tek cetiri meseca a vec zivimo bolje nego u Beogradu jer nas ne pritiska egzistencijalno pitanje i politika prisutna u svim sferama zivota.

Ali zamisli da imas pola vasih prihoda na dvoje ljudi. I to jedno koje treba da se skoluje u bliskoj buducnosti. Podeli vasu mesecnu platu na pola pa razmisli da treba da dvoje zivi od toga...

Nemam pojma, mozda bi i bilo dovoljno.

Ali kad imas jos jedno ljudsko bice, overtime znaci cesto da ti je dete prepusteno samo sebi (ako je starije) dok radis ili da moras da placas nekog da ca cuva (sto je isto minimalac sam po sebi, pa bukvalno se i ponistava to sto se u to vreme zaradjuje ako se radi za minimalac).

Plus ako ovde dodjes posle 40-te i radis za poslove bez penzije, radices dok ne ispustis kasiku otprilike...

vuxanne
31.07.2016, 14:26
Сви имамо различите стартне позиције... зато је неко у дилеми, да ли изгубити врапца у руци ловећи голуба на грани...


Ja licno mislim da je ovo najbitniji faktor. Nije isto doci ovde sa npr. 2000 dolara ili sa 6000. Nije isto doci ovde posle nemanja posla i obijanja Biroa za zaposljavanje bez nade za posao... Zivljenja sa roditeljima dok ne osedis i slicno.

Neko ovde dodje da stekne neku licnu slobodu, profesionalni napredak, neko trbuhom za kruhom.

Stvarno je veoma relativno kako ce kome imigracija da legne i da li ce da uspe...

Naravno, to je jednacina sa jako mnogo promenljivih definitivno.

vuxanne
31.07.2016, 14:38
Hvala ti. Iznela si mišljenje sa tvoje tačke gledišta. I ja puno razmišljam
Ako možeš da mi napišeš na šta si mislila pre i posle škole, šta to u stvari znači , pošto škola traje 6h? Koliko se to plaća, jel je to mesečna nadoknada i da li to obavezno?

Tvoje dete je vece, ako budes zivela na "bus route (putanji autobusa)' mozda to tebi i ne treba. Zamisli situaciju da vecina full time poslova u Americi traje od 8 ujutro do 17 popodne a da skola radi od 9 h ujutru do 3 h popodne. Ako je Pre-K negde je to samo 3 sata. Postoje zakoni u svakoj drzavi vezano za to koliko dugo mozes ostaviti neko dete samo. Zamisli, ides na posao autobusom, kolima, peske, kako god. Verovatno treba da krenes u 7:30 ujutru a da se vratis u 5:30 popodne. To resavaju tako sto imaju u mnogim rekreacionim centrima (npr YMCA) ili u skolama (dodju npr ti iz YMCA) da cuvaju ljudima decu pre (Before) i posle (After) skole. U mom slucaju, dete je 5 godina, krece za mesec dana u Kindergarden (predskolsko koje je ovde obavezno) i moci cu da je ostavim u skoli od 7:30 do 5:30 popodne za 91 dolar sedmicno ili 364 dolara mesecno. Zamisli ovde nemas komsije da ti pricuvaju dete, nema baba, deda, tetki, rodjaka... Neko mora da ih cuva. Kad ti je vece dete, u zavisnosti od drzave, mozes da ga ostavljas samo na odredjeno vreme.

Pogledaj ove sajtove:
sajt jedan (http://blogs.babycenter.com/mom_stories/11042014-the-legal-age-you-can-leave-your-child-home-alone-by-state/)
sajt dva (http://family.findlaw.com/parental-rights-and-liability/when-can-you-leave-a-child-home-alone-.html)

Evo sumirano na jednom (ali opet zavisi od drzave do drzave):
Below are general guidelines to follow when considering the age range for leaving a child home alone (Thomson Reuters, 2016).

7 & under - Should not be left alone for any period of time. This may include leaving children unattended in cars, playgrounds, and backyards. The determining consideration would be the dangers in the environment and the ability of the caretaker to intervene.
8 to 10 years - Should not be left alone for more than 1½ hours and only during daylight and early evening hours.
11 to 12 years - May be left alone for up to 3 hours but not late at night or in circumstances requiring inappropriate responsibility.
13 to 15 years - May be left unsupervised, but not overnight.
16 to 17 years - May be left unsupervised (in some cases, for up to two consecutive overnight periods).

Reference:
Thomson Reuters (2016). When Can You Leave a Child Home Alone? FindLaw. Retrieved on July 31, 2016 from <http://family.findlaw.com/parental-rights-and-liability/when-can-you-leave-a-child-home-alone-.html>

Andrew Wiggins
31.07.2016, 15:47
Волео бих објашњење како је у Америци све могуће? Доста људи то олако схвата... тачно је, овде (мислим на Чикаго и веће градове) је релативно лако наћи посао, то је неупоредиво са Србијом. Али, и овде се са слабо плаћеним послом не може много... ако су двоје, муж и жена, и ако обоје раде и те слабо плаћене послове, опет и може колико-толико да се живи некако, али ништа посебно... за нешто више, мора или да се ради више (најбоље је ако је могуће на једном послу па имати овертајм који се плаћа 50% више), или тражити још један посао...
И брзо се нађеш у ситуацији да само радиш, радиш и радиш...као жена која се помиње у следећој причи:
http://www.politika.rs/scc/clanak/358713/Crncenje-u-gradu-sirokih-ramena

Наравно, највише зависи од човека самог, колико је способан и колико хоће да се жртвује и шта жели, али много зависи и од многих околности...
Сви имамо различите стартне позиције... зато је неко у дилеми, да ли изгубити врапца у руци ловећи голуба на грани...
Ја бих генерално свакога саветовао да извага шта потенцијално добија и шта губи, и у принципу сам увек за то да се кајем што сам пробао (па рецимо није ми успело) него да одустнем и да пропустим шансу и кајем се шта би било када би било...

Али да је лако, па и није баш... и даље не бих имао прави савет за конкретну ситуацију, али сам сигуран да ће јој дуго времена бити ђаволски тешко...

Sve je moguce u smislu da se moze napredovati, moze se naci bolji posao, moze se menjati posao, mogu se menjati gradovi. Ja ne znam kada si ti otisao u Ameriku, ali u Srbiji ko nije strucnjak ili nema jaku vezu tesko dolazi do bilo kakvog posla. Najvise boli sto svi dolaze do posle preko veze a ne na osnovu iskustva ili onog sto znaju.
Ajde da pogledamo prosecnu situaciju u Srbiji....radis za 350 eura, zivis sa roditeljima, ako dobijes otkaz pitanje je kada ces i uopste dal ces naci posao. Pa mi posle pricaj da je ovde super. Jedina prednost Srbije je sto vecina ljudi nisu podstanari pa ne moraju o tome da brinu.
Nisam nikad rekao da je lako u Americi.

Andrija89
31.07.2016, 16:27
Da se nadovezem na prethodni post (bez i najmanje namere da nekog uvredim) ja u Srbiji nisam video da je neko dobio posao samo na osnovu svoje strucnosti.

vuxanne
31.07.2016, 17:35
Treba da razumete da je ovde totalno odvojeno: "strucnjaci" (oni koji ce verovatno da rade "full time jobs") i ljudi koji ce da rade za minimalac. Ovo sto sam ja pisala se odnosi samo na one kojima je los Engleski i koji ce da rade za minimalac.

Ko u Srbiji zaradjuje 350 evra, sve zavisi kog je obrazovanja i da li se to priznaje ovde.

Evo svoj sopstveni primer: tu sam kao magistar tehnickih nauka zaradjivala 400 evra mesecno. Ja ovde zaradjujem daleko, daleko vise. U oba slucaja radim na fakultetu.

Ali masinski tehnicar u Srbiji nije masinski tehnicar ovde (njima je tehnicar neko sa visom skolom). Masinski tehnicar je ovde neko ko se racuna da ima savmo zavrsenu srednju skolu.

Razumite to pod broj jedan, pravila su totalno drugacija zavisno od:
1. nivoa znanja vaseg Engleskog
2. vase struke (neke se ovde priznaju direktno - CS, inzenjerstvo i slicno., neke ne - medicina, zubari itd...)
3. nivoa vaseg obrazovanja (oni nemaju srednje tehnicke skole vec vise skole koje obrazuju tehnicare)
4. sposobnosti da se snadjete
5. sposobnosti da zivite sami
6. broju ljudi koje cete da izdrzavate (dependents)
7. poznanika koje ovde imate (nije isto doci sam ili kod nekog u pocetku)
8. lokacije koju izaberete koliko vam odgovara (jedno je zelja za turizmom a drugo su realne mogucnosti)
9. perioda u godini kad dolazite (recimo hocete da radite pri turizmu a dodjete van sezone)
8. srece
9. onog ko je dosao sa vama
10. - n ko zna cega jos, ko je ovde nek slobodno doda

Tako da npr. mozes biti top strucnjak u svojoj struci, ako ti se diploma ovde ne priznaje i ako ti je krs Engleski, nista ti nece pomoci oko trazenja posla. Npr. recimo da si najbolji zubar koji je ikad radio u Srbiji sa savrsenim Engleskim. Dzaba. Moraces da se doskolujes. Ili ako si top metalurg, ma nek imas i doktorat a Engleski ti je krsh. Dzaba. Moraces da usavrsis Engleski.

Kilimandzaro
31.07.2016, 18:56
Vuxanne slazem se s vecinom sto si rekla, a takodje bas puno razmisljam i o pros and cons za odlazak. Mi imamo oko 40 (muz malo vise, ja malo manje) i dvoje male dece. Nekako mislim da u pravo vreme idemo. Deca ce biti dovoljno stara da idu u skole i da se plati ako treba pre i posle. Imam porodicu u Americi (bez toga ne znam kako bih se usudila).
Mislim da je snalazenje tamo totalno individualni proces. Sad smo bili na odmoru u USA i porazgovarala sam sa gomilom nasih ljudi, neki su se snasli, neki su sada u depresiji bez posla, ali kako je moj muz primetio - niko ne spominje povratak (mada znam neke koji su se vratili), a sve price su potpuno razlicite.
Sto se kvaliteta zivota tice, nema sanse da tamo u prvom trenu imam ovo sto i ovde (mi smo naime usli u zonu komfora nedavno, kupivsi predivan stan na kredit, oboje dugo radimo u firmama, ja cak od kuce, imamo ok plate), ali mene ova situacija politicka i socijalna u Srbiji bas deprimira. Kad pomislim da moja deca treba kroz to da prolaze, jeza me uhvati. Zato imam kratkorocni i dugorocni plan ako dobijemo iseljenicku: k-r: izdrzati 5 godina da podobijamo pasose i onda se vratiti (ovo u scenariju da se bas ne snadjemo i da moramo da radimo u Meku ili nesto slicno) kako bi deca u buducnosti imala izbor koji mi nismo imali - da zive gde hoce. d-r: mi se snadjemo i ostanemo tamo da zivimo kako zivimo i ovde (skromni smo, nemam nikakve ambicije da se bogatim i dokazujem u smislu karijere). Ali se trudim da ne prepustimo nista slucaju. Krenuli smo na neke kurseve (frizer, tapetar, vodoinstalater i neke IT kurseve i kurseve iz struka u kojima smo trenutno), da dopunimo vestine koje imamo, zanati da sluze za prezivljavanje, a IT kursevi da dopune radno iskustvo i vestine koje vec imamo, sto bi moglo da doprinese pronalazenju bolje placenog posla. Ja govorim engleski bas dobro, ali cu poloziti i TOEFL ovde, jer razmisljam i o doskolovavanju. Muz stoji prilicno dobro s engleskim, a sad ga driblam uz pivo na terasi da pricamo iskljucivo na engleskom i onda ga ispravljam. Usudila se ne bih da idem trbuhom za kruhom u zemlju gde ne mogu nista da razumem (a znam ljude koji su i tako uspeli ali ja nisam toliko hrabra). My point: nema garancije za uspeh i ne treba ziveti u iluzijama da ce ti nesto pasti s neba, ali ne treba biti ni previse negativan, pogotovo ako biste opisali sebe kao vrednu i racionalnu osobu.

Magelan
31.07.2016, 19:07
Slozicu se sa Vuxanne i Bokijem. Treba jako dobro proceniti sta se dobija odlaskom i to staviti na papir. Problem je sto vecina ljudi u Srbiji vise nije u stanju da u svom onom beznadju realno sagleda situaciju i trazi se "laki izlaz" iz situacije... Ne kritikujem nikoga, samo konstatujem. Been there - done that :)

Realnost sa ove strane bare je mnogo drugacija. Ovo je potpuno jedna druga arena, a potrebno je neko vreme da se nauce pravila igre. Ono sto je jako interesantno, kada se dodje do spoznaje situacije, bezi se sa foruma. Nije za cudjenje sto preko 90% najglasnijih clanova samo zbrise odavde posle manje od godinu dana.

Nema se vremena za forum jer posao od $10 na sat nije dovoljan za stanarinu pa se moralo prionuti na jos jedan takav koji donosi istu satnicu. Ponos vrlo cesto ume da bude uzdrman jer cak ni fakultet nije dovoljan da se nadje nesto vise od recimo $13 na sat ukoliko pojedinac nije IT strucnjak. Kada psiholoski kompenzatorni mehanizmi krenu da popustaju, dolaze depresija i bes. U US je kljucno doskolovati se ili, jos bolje, prekvalifikovati u neko od trazenih i placenih zanimanja, a to se jako retko vidja kod imigranata sa exYU prostora. Lose znanje Engleskog kombinovano sa nemogucnoscu uklapanja skolskog rasporeda sa prezauzetim rasporedom na poslu vodi u jedan vrlo tezak zacarani krug. Jos je gori zacarani krug kada se pojedinac odvazi na dalje skolovanje u struci koja nije nimalo perspektivna, ulozi se ogromno vreme, novac i trud, a za uzvrat se ne dobije nista. Amerika jeste zemlja mogucnosti, ali malo je njih koji procitaju onaj dugacki disclaimer stampan sitnim slovima ispod pomenutog slogana. Jos je manje onih koji su spremni da se povinuju pravilima iz tog disclaimer-a kako bi uspeli u necemu i od svog zivota zaista napravili nesto i svojoj deci stvorili bolju buducnost.

Dodjes sa detetom i radis poslove za minimalac:
- moras da radis dva posla da bi platio samo stanarinu i sve ostalo sto sleduje jer kao sto rece Vuxanne u ovom slucaju jedan radi a dete je izdrzavano lice.
- po nepisanom pravilu ide se u jeftiniji stan, a to je po drugom nepisanom pravilu u nekom losijem skolskom distriktu gde ce to dete dobiti obrazovanje tolikog kvaliteta da nece biti spremno ni za Community College, a kamoli neki bolji univerzitet.
- Majka radi dan-noc, a dete u sedi kuci koja je u losem kraju, izlozeno losem drustvu (citaj vaspitava ga ulica)
- Napredovanje na poslu za minimalac je moguce, naravno, i donosi povisicu od $1-2 na sat sto se u dzepu prakticno ne oseti.
- i sta smo dobili?

Poenta cele price je doci u US sa zanimanjem koje je trazeno i placeno kako bi start bio sto bezbolniji i kako bi zaista imao mogucnost za pravo napredovanje. Prekvalifikacija i promena zanimanja je moguca i u Srbiji. Ukoliko zelena karta stigne prebrzo, u doskolovanje/prekvalifikaciju treba krenuti u najkracem mogucem roku nakon sletanja. Statisticki u US trenutno najbolje prolaze ljudi iz IT polja. Strukovne medicinske sestre iz Srbije mogu da se infiltriraju u americki sistem. Elektrozavarivaci su trazeni takodje. Itd, itd... Ukoliko to nije moguce, treba biti realan i znati sta te ceka kako neprijatna iznenadjenja ne bi dolazila jedno za drugim.

Magelan
31.07.2016, 19:29
@Kilimandzaro

Odlican post! Pristup problemu za primer :) Postovali smo u isto vreme pa tek sada vidim tvoj komentar.