PDA

View Full Version : Seattle, Washington - Moje iskustvo


zvercica
16.09.2013, 08:54
Pozdrav svima:)

Sleteli smo pre tačno 11 dana I konačno sam uspela da nadjem malo vremena da napisem nesto o nasem iskustvu.

Nama su pripreme počele još pre nekoliko meseci. Morali smo dosta stvari da uradimo, I neću pisati o tome, već samo da smo se spakovali još početkom avgusta. Otkazali smo stan, a kofere sa stvarima smo preneli kod svekra i svekrve. Sama činjenica da vise nemamo svoje viljuške, kašike, TV, ormare I da sve što imamo se nalazi u nekoliko kofera je bila vrlo stresna. Poslednjih nekoliko dana smo se opraštali od rodbine i prijatelja i to je bilo zaista bolno.

Poleteli smo 04.09. iz Beograda za Frankfurt u 6 i 15 ujutro, pauza 2 sata i nakon toga Frankfurt - Seattle. Sam let je bio jeziv. Mlađa kćerka je dan pred put dobila upalu uha i visoku temperaturu tako da je svo vreme plakala. Nismo dobili ni ono mesto što bi trebalo da ima pored sebe krevetić i malo prostora, tako da je bilo jako skučeno i tesno. Poslednjih sat vremena smo preletali državu Washington i uverili se da je zemlja jako lepa sa prelepim vrhovima, jezerima, rekama... Na Seattle aerodrom smo sleteli u 12h po njihovom vremenu i malo sam se razočarala kako aerodrome izgleda. Napravljen je rekla bih 70-80' i čini mi se od tad nije nešto posebno sredjivan.

Prvo su nas sproveli na pasošku kontrolu gde smo čekali oko sat vremena. Nakon toga su nas uputili na poseban salter. Tu smo predali papire, konstatovali da je možda dve-tri porodice ispred nas i da nećemo dugo. Međutim u tom trenutku je došlo desetak ljudi koji su bili u kolicima i sa pratnjom i koje su počeli da procesuiraju pre nas. Rekli smo OK, to je logično, nije problem sačekaćemo. Međutim, nakon tih deset, došlo je još tri ili četiri grupe od po desetak ljudi, tako da se naše čekanje produžilo na čitava tri sata. Nakon četiri sata provedena na aerodromu konačno smo izašli.

Posle dva dana provedena kod ljudi koji su nas primili, otišli smo u svoj stan. E to je bio osećaj. Nas dvoje, sa dvoje male dece, sa nekoliko kofera i to je to. Mlađa je bolesna treba joj svašta, starija je tužna što je napustila drugare, mi još uvek pod utiskom opraštanja... Jako teško.

Međutim, ne damo se! Ovde smo došli da pobedimo, tako da smo se odmah bacilli na sređivanje svega i svačega. Otišli smo do Wallmarta i pokupovali gomilu sitnica (dušeke na naduvavanje, posteljinu, jastuke, šerpe, tanjire, noževe, viljuške....) Prvo veče nismo imali hranu u kući, već smo otišli napolje da jedemo. Sutra ujutro smo svratili do Safeway-a i za 300 dolara nakupovali hrane i hrane... Nakon toga smo otišli opet do Wallmarta i kupili TV i to je bilo to. Sledeći dan je bila nedelje i otišli smo do Seattla.

Seattle je zaista prelep grad. Sa jedne strane je Puget Sound, sa puno galebova, marina, jahti, brodova, kruzera. Oseća se jak miris slane vode, kao ponekad ujutro na crnogorskom primorju. Najupečatljivije mesto je Pike market. To je velika pijaca gde ima jako puno prodavaca svega, svačega. Prodavci riba imaju običaj da se dobacuju velikim lososima sa jedne tezge na drugu i to je svima veoma interesantno. Jeli smo nekakav fenomenalan giros (nikad sličan a ni bolji nisam jela) u nekoj grčkoj tavernici. Odatle smo otišli do dokova, pa do velike panorame, pa decu u prelepi luna park sa onim starinskim konjićima...Nakon toga smo otišli na Grean Lake, koji okružuje Seattle sa druge strane i opet sam bila oduševljena. Jezero je okruženo prelepim parkom, gde nasmejani ljudi šetaju, odmaraju opušteno na travi, igraju kriket, ili ručaju na klupama. Svi deluju opušteno i veselo.

U narednih nekoliko dana smo se preptlatili na kablovsku i cena je 106 + taxes za kablovsku (HBO included 12 months), internet (velika brzina - ne znam sad tačno koja je mrzi me da tražim) i home phone (potpuno besplatni razgovoru u USA i Canada), otvorili račune u bankama, kupili auto, kupili malo nameštaja. Pokušala sam da položim za vozačku, ali to uopšte nije tako jednostavno kao što sam čitala. Polaže se usmeni test, koji košta 35 dolara, i pitanja su jako specifična tako da se mora sesti i dobro naučiti. Ja sam pala, tako da moram da polažem ponovo. Kada se položi, zakazuje se vožnja i to tek za mesec dana i to košta još 45 dolara. Već sam počela da učim i uopšte nije jednostavno.

Eto toliko... spava mi se ne mogu vise.

Svi koje smo upoznali kažu da smo dosta stvari uradili za 10 dana, da ne klonemo, da je svima bilo teško na početku ali da se na kraju isplati. Ja iskreno verujem da će tako i biti, samo sada je stvarno jako teško, pogotovo kada se ide sa malom decom.

Sledeće na listi su vozačke i posao, tako da guramo napred.

16.09.2013, 09:06
Pozdrav svima:)

Sleteli smo pre tačno 11 dana I konačno sam uspela da nadjem malo vremena da napisem nesto o nasem iskustvu.

Nama su pripreme počele još pre nekoliko meseci. Morali smo dosta stvari da uradimo, I neću pisati o tome, već samo da smo se spakovali još početkom avgusta. Otkazali smo stan, a kofere sa stvarima smo preneli kod svekra i svekrve. Sama činjenica da vise nemamo svoje viljuške, kašike, TV, ormare I da sve što imamo se nalazi u nekoliko kofera je bila vrlo stresna. Poslednjih nekoliko dana smo se opraštali od rodbine i prijatelja i to je bilo zaista bolno.

Poleteli smo 04.09. iz Beograda za Frankfurt u 6 i 15 ujutro, pauza 2 sata i nakon toga Frankfurt - Seattle. Sam let je bio jeziv. Mlađa kćerka je dan pred put dobila upalu uha i visoku temperaturu tako da je svo vreme plakala. Nismo dobili ni ono mesto što bi trebalo da ima pored sebe krevetić i malo prostora, tako da je bilo jako skučeno i tesno. Poslednjih sat vremena smo preletali državu Washington i uverili se da je zemlja jako lepa sa prelepim vrhovima, jezerima, rekama... Na Seattle aerodrom smo sleteli u 12h po njihovom vremenu i malo sam se razočarala kako aerodrome izgleda. Napravljen je rekla bih 70-80' i čini mi se od tad nije nešto posebno sredjivan.

Prvo su nas sproveli na pasošku kontrolu gde smo čekali oko sat vremena. Nakon toga su nas uputili na poseban salter. Tu smo predali papire, konstatovali da je možda dve-tri porodice ispred nas i da nećemo dugo. Međutim u tom trenutku je došlo desetak ljudi koji su bili u kolicima i sa pratnjom i koje su počeli da procesuiraju pre nas. Rekli smo OK, to je logično, nije problem sačekaćemo. Međutim, nakon tih deset, došlo je još tri ili četiri grupe od po desetak ljudi, tako da se naše čekanje produžilo na čitava tri sata. Nakon četiri sata provedena na aerodromu konačno smo izašli.

Posle dva dana provedena kod ljudi koji su nas primili, otišli smo u svoj stan. E to je bio osećaj. Nas dvoje, sa dvoje male dece, sa nekoliko kofera i to je to. Mlađa je bolesna treba joj svašta, starija je tužna što je napustila drugare, mi još uvek pod utiskom opraštanja... Jako teško.

Međutim, ne damo se! Ovde smo došli da pobedimo, tako da smo se odmah bacilli na sređivanje svega i svačega. Otišli smo do Wallmarta i pokupovali gomilu sitnica (dušeke na naduvavanje, posteljinu, jastuke, šerpe, tanjire, noževe, viljuške....) Prvo veče nismo imali hranu u kući, već smo otišli napolje da jedemo. Sutra ujutro smo svratili do Safeway-a i za 300 dolara nakupovali hrane i hrane... Nakon toga smo otišli opet do Wallmarta i kupili TV i to je bilo to. Sledeći dan je bila nedelje i otišli smo do Seattla.

Seattle je zaista prelep grad. Sa jedne strane je Puget Sound, sa puno galebova, marina, jahti, brodova, kruzera. Oseća se jak miris slane vode, kao ponekad ujutro na crnogorskom primorju. Najupečatljivije mesto je Pike market. To je velika pijaca gde ima jako puno prodavaca svega, svačega. Prodavci riba imaju običaj da se dobacuju velikim lososima sa jedne tezge na drugu i to je svima veoma interesantno. Jeli smo nekakav fenomenalan giros (nikad sličan a ni bolji nisam jela) u nekoj grčkoj tavernici. Odatle smo otišli do dokova, pa do velike panorame, pa decu u prelepi luna park sa onim starinskim konjićima...Nakon toga smo otišli na Grean Lake, koji okružuje Seattle sa druge strane i opet sam bila oduševljena. Jezero je okruženo prelepim parkom, gde nasmejani ljudi šetaju, odmaraju opušteno na travi, igraju kriket, ili ručaju na klupama. Svi deluju opušteno i veselo.

U narednih nekoliko dana smo se preptlatili na kablovsku i cena je 106 + taxes za kablovsku (HBO included 12 months), internet (velika brzina - ne znam sad tačno koja je mrzi me da tražim) i home phone (potpuno besplatni razgovoru u USA i Canada), otvorili račune u bankama, kupili auto, kupili malo nameštaja. Pokušala sam da položim za vozačku, ali to uopšte nije tako jednostavno kao što sam čitala. Polaže se usmeni test, koji košta 35 dolara, i pitanja su jako specifična tako da se mora sesti i dobro naučiti. Ja sam pala, tako da moram da polažem ponovo. Kada se položi, zakazuje se vožnja i to tek za mesec dana i to košta još 45 dolara. Već sam počela da učim i uopšte nije jednostavno.

Eto toliko... spava mi se ne mogu vise.

Svi koje smo upoznali kažu da smo dosta stvari uradili za 10 dana, da ne klonemo, da je svima bilo teško na početku ali da se na kraju isplati. Ja iskreno verujem da će tako i biti, samo sada je stvarno jako teško, pogotovo kada se ide sa malom decom.

Sledeće na listi su vozačke i posao, tako da guramo napred.

bravo!!! svaka čast!!!
samo hrabro naprijed... nema predaje... :)
puno sreće vam želim...

srboljub89
16.09.2013, 09:30
Bravoooo! :bravo:Cestitam od sveg srca. Vidim odmah ste kupili auto, kablovska, tel... tako da samo nastavite naprijed i ne odustajte. Mozda je malo teze sa malom dijecom ali nedajte se. Ja jos nisam ozenjen i nemam dijece pa ako odem, necu imati muka u tom pogledu.:obrva: Jos jednom sve najbolje i ziveli. :ziveli2:

NinaSteva
16.09.2013, 09:32
Svaka cast! Ako nije tajna, mozete li okvirno napisati sa koliko ste novca otisli u USA? Jer vidim da ste mnogo stvari kupili a napisali ste da tek treba da nadjete posao. I ja se nadam Sijetlu pa cu redovno da pratim ovaj post.
POzdrav i jos jednom sve cestitke!

IgorMAD
16.09.2013, 10:07
Sve najbolje vam zelim! Da sto pre potpuno stanete na noge.

Salec
16.09.2013, 10:59
Svaka cast Zverčice! Toliko stvari ste uradili za tako kratko vreme, pa još I sa decom! I mi imamo jednog decaka, ali nije baš ni mali - 11 god, ali mislim da će svejedno biti stresno - škola stara, drugari, nova škola, pubertet, nova sredina, novi ljudi, sve novo.. O poslu I da ne govorimo!

Ali idemo da pobedimo! :1081:

Sve najbolje!

via
16.09.2013, 11:08
Pozdrav zvercice :) :)

Drago mi je da vidim da su početna iskustva pozitivna i želim vam sve najbolje. Istina, mnogo ste uradili za 10 dana, još uz dvoje djece, sve pohvale. Prvi dan u svom stanu, mogu samo zamisliti buru emocija; sreća, tuga sve pomiješano... Ali naravno tu ste da pobijedite, that's the spirit :). U kom dijelu Seattlea ste se smjestili, jeste upisali stariju kćerku u školu, kakva su tu iskustva? Nadam se da ćeš nas izvještavati i kako napreduje potraga za poslom. Molim te piši malo i o vremenu, pada li kiša baš staaaaalno i da, jesi li osjetila taj famozni Seattle Freez? Ma piši sve što ti padne na pamet. :1072:

macodlak
16.09.2013, 13:18
Čestitke i od mene sve najbolje!

Imam dva pitanja vezano za novac i otvaranje računa...
Da li ste nosili novac u gotovini? Ako jeste možete li nam ispričati vaše iskustvo i slično? U kojoj valuti ste ponijeli novac, gdje ste ga razmijenili, kako je prošla procedura prijave novca i sve ostalo što se dešavalo...
Da li ste račun u banci pravili bez SSN i GC tj. samo s pasošom, koja je procedura, za koliko bude gotovo i slično???

Pitam ovo jer me zanima vaše iskustvo, da se uputim, pošto imam želju novac ponijeti u gotovini i odmah po sletanju položiti ga na račun u banci!

chicagopn
16.09.2013, 13:43
Cestitam zvercice i dobro dosli !!!
vi kako ste poceli sledeceg petka ce i plate da primite....tako i treba
hrabar i ostar start, ali nemojte da vas to obori
sad dete u skolu i posao koji ispadne da se pokrivaju troskovi pa polako...
uzivajte pozdrav iz Chicaga

RBSMC
16.09.2013, 13:54
Čestitke i od mene uz želju da što pre stanete na noge i nađete poslove koji vam odgovaraju.
Mene zanima pošto si rekla da ti je mlađa ćerka putovala bolesna (ovo je jedna od većih briga onih koji imaju malu decu) da li ste nosili lekove i kako gledaju na unos istih. Kako mala deca znaju često imati temperature, razne upale grla, uha i sl., da li ste poneli neku osnovnu mini apoteku kakvu na primer preporučuju za put na more.

zvercica
16.09.2013, 19:03
Hvala svima na lepim rečima. Znače :)

Puno pitanja, I probaću da odgovorim na sva.

Došli smo sa 25K. Prodali, ili bolje rečeno, poklonili smo jedinu nekretninu koju smo imali. Dok smo se rastalili, toliko je ostalo.

Stan nas je koštao 1100 + deposit 1100 + čišćenje 200 + application fee 60 = 2460 dolara

Auto 5200. Tu smo se jako dugo razmisljali šta da radimo, da li da uzmemo neku kantu da se samo prevezemo ili da uzmemo malo ozbiljniji auto. Mogli smo da kupimo neku hondu za 2000, potpuno razvaljenu ili golfa koji je prešao 400.000 km, ali posto smo sa decom, a I dosli smo sa nekakvim parama odlucili smo da rizikujemo. Gledali smo na craigs-u ali su auta bila prilično skupa. Našli smo jednog leksusa za oko 4000, mislim da je bio 98 ili 99, izgledao je fenomenalno. Raspitali smo se I shvaili da je takvo auto preskupo za nas (održavanje, gume...) sve I da je u odličnom stanju. Ovde je auto neophodan, a mi smo skoro nedelju dana bili bez auta, tako da smo morali brzo da reagujemo. Jedan prijatelj nam je javio za aukciju auta gde može da se kupi dobro auto za manje para. Mi smo na kraju uzeli Toyotu rav4. Nije nešto, naš fiat stilo u Srbiji je bio daleko bolji, ali ajde valjda će nas poslužiti.

Ostali troškovi, stvari za kuhinju, kupatilo, malo nameštaja oko 2000. Kupili smo sto sa 6 stolica, country stile, hrastovina, prelep za 150 dolara na garage sale. Od prijatelja smo dobili dvosed I trosed, I to u očajnom stanju. Sad gledamo kako da ga se rešimo.

I dok reče šta bi, ode 10K.

Pare smo nosili u kešu, I na američkoj granici sve prijavili. Ništa nisu komentarisali. U banci smo otvorili checking I savings account, samo sa pasošem. Takođe ćemo dobiti I secured credit card sa 300 dolara depozita, koja nam služi za pravljenje kreditne istorije.

Starija kćerka je posle nekoliko dana krenula u školu. Ide svako jutro onim žutim autobusem u 8 I 30 a vraća se u 15 I 45, osim sredom I tada je kući oko 2. U razredu su dve učiteljice, I koliko sam shvatila jedna je tu na obuci ili nešto slično. E ta druga se čak trudila da na svom telefonu skine prevodilac za srpski jezik I da joj prevodi dok nešto rade. Komunikacija škola - roditelj je savršeno organizovana. Dobili smo gomilu materijala, gde nas obaveštavaju o skoro svemu a ono što je bitno: školski kalendar, aktivnosti za naredni mesec , bitni telefoni, smo dobili na magnetima, tako da možemo da zalepimo na frizider.

Mi smo se smestili u Bothell-u u jednom apartmanskom naselju. Stan ima skorro 90 kvm, dve spavaće sobe, dva kupatila. Imamo čak I onaj veliki walk in closet. Raspored je fenomenalan, ali je sve to malo jeftino uradjeno. Boja na zidovima je grozna, ali šta je tu je. Komšije su nam uglavnom indusi I avganistanci I jako su prijatni. Deca im se po čitav dan igraju napolju, tako da malo podseća na dom :).

Bothell je inače jedno od lepših predgrađa Seattla. Cene stanova su jako visoke, I svi kažu da smo našli odličan stan za te pare. Cene kuća su takođe vrlo visoke, gledali smo jednu potpuno bez veze kuću koja je prodata za 325k.Priroda je prelepa, svuda četinari, pa neko jezerce, pa tu odmah parkić....

Što se tiče ljudi, svi su preljubazni. U početku sam mislila da nas zezaju, ali se svi trude da budu maksimalno uslužni, da sve objasne. Razgovor završavaju tako što se potupno uvere da ne mogu vise ništa da učine za nas. Svi su nasmejani, veseli. Ko da su sa reklame sišli. Da li je to foliranje ili je stvarno tako videćemo. Tako da od Seattle freez za sada ništa.

Kiša je prvi put padala juče, a do tad je bilo sunčano po čitav dan I jako toplo. No rekli su nam da će uskoro početi.

Što se tiče lekova, poneli smo sve kako smo podigli kod nas u apoteci, niko nas ništa ije pitao.

Eto, ako imate još pitanja, samo napred :)

holmes
16.09.2013, 19:19
Super mi je da citam kako su tekli prvi dani, jer upravo tako zamisljam sebe i svoje tamo. Znas kad sam vidio da ste auto platili oko 5000 da sam se nasmijao jer toliko mislim i sam dati, nakon sto sam pregledao sajtove za polovnjake:grin:

Ono sto bih te molilo je da malo detaljnije opises proces upisa starije kcerke u skolu. Kad stignes, naravno.

Siguran sam da cete se vrlo brzo potpuno integrisati u drustvo i zelim vam puno uzivanja u tome:bravo:

zvercica
17.09.2013, 08:52
Mali update, danas su nam stigle SSN kartice. Podneli smo zahtev prošlog petka I zamolili da nam kažu brojeve, tj da ne čekamo kartice. Rekli su dodjite u ponedeljak I reći ćemo vam. Tako smo I uradili tako da još od ponedeljka imamo SSN bojreve.

Takođe smo danas završili I osiguranje za auto, tako da je I to stavljeno u funkciju. Liability osiguranje, tj u slučaju nesreće osiguranje plaća samo troškove onog koga smo mi udarili za oboje je 71 dolar. Full je 132, mi smo izabrali liability. To smo takođe danas završili I to sve preko telefona. Pozvali ih, izdiktirali sve podatke, oni nam poslali karticu osiguranja na e-mail I to je to.

Što se tiče upisa starije ćerke u školu, bitno je da prvo vidiš kojoj školi tačno pripadate. Ja sam to uradila preko trulia.com. Ukucala tačnu adresu I u opcijama izabrala dodaj škole u blizini. Otišli smo u tu školu I poneli dokaz da živimo na toj adresi (ugovor o iznajmljivanju stana) I ono što smo dobili na pregledu kod doktora pre intervjua, kao dokaz o primljenim vakcinama. Moja ćerka nije primila vakcinu protih malih boginja, već ih je preležala, međutim oni traže potvrdu od doktora koji će da ili meni veruje na reč ili da joj vadi krv I na osnovu antitela potvdi ili ne da je ona preležala te boginnje. Imamo rok od mesec dana da donesemo potvrde. I to je to, popunili nekakve formulare I sutra ujutro je već krenula u školu.

Danero
17.09.2013, 09:03
Bravo, zvercice! Mnogo posla ste odradili. Malo mi je i tužno bilo pročitati tvoj prvi post nakon dolaska u USA, a istovremeno i drago :). Vjerujem da ćeš sva bitna iskustva dijeliti s nama. Samo hrabro naprijed!

mijan
17.09.2013, 10:41
Vidite i sami da ovo nije samo lutrija. Prvi preduslov je novac. Ko nema nikakvog novca i nema ga gde zaraditi a ima brojniju porodicu moze samo da se slika sa dobitkom. Lako je reci pozajmiti, ali toliki novac se ne moze pozajmiti kada je u pitanju viseclana porodica za sadasnjeg obicnog balkanskog coveka.

MIRO
17.09.2013, 11:35
Cestitam Zvercice, mozes li nam reci posle obavljenih bitnih obaveza kakva je situacija za posao moze li se brzo dobiti pa I bilo kakav samo da nesto kaplje na pocetku, jer treba podmiriti velike pocetne troskove, a kamarica se topi :beer:

via
17.09.2013, 12:46
Otišli smo u tu školu I poneli dokaz da živimo na toj adresi (ugovor o iznajmljivanju stana)

Jel' ovo znači da ste iznajmili stan odmah na svoje ime samo uz davanje jedne dodatne stanarine ili depozita, bez obzira što nemate nikakvu kreditnu istoriju?

Hurricane
17.09.2013, 13:24
Vrlo lepe i korisne informacije. Samo nastavi tako.
Drago mi je da vam se kockice polako slazu. Samo napred!:bravo:

Taty2
17.09.2013, 15:45
Nadahnjuje ...
ne bih da gnjavim, zanima me samo u vezi sa kešom jesu li išta pitali na carini domaćoj prilikom polaska, bilo koji savjet u vez s tim

zvercica
18.09.2013, 00:33
Na našoj carini nitu su pitali niti smo išta pričali. A I da su pitali, ne bi im rekli. Negde smo pročitali da iz zemlje ne sme da se iznese vise od 10000 eura.

Stan nismo mi iznajmili već naši prijatelji odavde. Oni su otišli, pogledali stan, objasnili da smi imigranti, dali za application fee I čišćenje I odlučili su da nam iznajme. KOliko sam primetila u komšiluku ima jako puno indijaca I avganistanaca I deca im pričaju malo engleski, malo neki njihov tako da su najverovatnije I oni imigranti.

Ono što nisam spomenula su: prijatelji!

Nama su puno značili I mislim da bez njih ne bismo ništa uradili, ali bukvalno. Jedan divni mlađi bračni par, koje smo videli samo jednom na pola sata u Bg su nas primili na čitava tri dana. Takođe su nam našli stan a I vozali nas svuda dok smo kupovali sitnice, završavali za SSN... Ne mogu ni da zamislim kako bi to izgledalo bez njih.

Drugi prijatelji, koje smo upoznali po sletanju, su nam dali nešto od nameštaja I preko njih ćemo najverovatnije srediti I poslove.

Treći prijatelji su nam dali još nekih sitnica I igračaka. Hoću da kažem da je jako bitno da imate nekog u USA, nekog da vas dočeka I pokaže gde je šta. Nekog da vam se nadje u tih prvih nekoliko dana.

botexag
19.09.2013, 19:05
Na našoj carini nitu su pitali niti smo išta pričali. A I da su pitali, ne bi im rekli. Negde smo pročitali da iz zemlje ne sme da se iznese vise od 10000 eura.

Stan nismo mi iznajmili već naši prijatelji odavde. Oni su otišli, pogledali stan, objasnili da smi imigranti, dali za application fee I čišćenje I odlučili su da nam iznajme. KOliko sam primetila u komšiluku ima jako puno indijaca I avganistanaca I deca im pričaju malo engleski, malo neki njihov tako da su najverovatnije I oni imigranti.

Ono što nisam spomenula su: prijatelji!

Nama su puno značili I mislim da bez njih ne bismo ništa uradili, ali bukvalno. Jedan divni mlađi bračni par, koje smo videli samo jednom na pola sata u Bg su nas primili na čitava tri dana. Takođe su nam našli stan a I vozali nas svuda dok smo kupovali sitnice, završavali za SSN... Ne mogu ni da zamislim kako bi to izgledalo bez njih.

Drugi prijatelji, koje smo upoznali po sletanju, su nam dali nešto od nameštaja I preko njih ćemo najverovatnije srediti I poslove.

Treći prijatelji su nam dali još nekih sitnica I igračaka. Hoću da kažem da je jako bitno da imate nekog u USA, nekog da vas dočeka I pokaže gde je šta. Nekog da vam se nadje u tih prvih nekoliko dana.

cestitam..konacno ste stigli...
Seattle je dobar za zivot.....jedino je zima strasno kisovita..
a i Kanada je blizu....:beer:

vrhunski
19.09.2013, 19:23
@zvercica
Vidim da ste vi ludji od nas :-) Nista samo napred i svaka cast sad jos samo da nam javite za posao kako ide :)

Vidite i sami da ovo nije samo lutrija. Prvi preduslov je novac. Ko nema nikakvog novca i nema ga gde zaraditi a ima brojniju porodicu moze samo da se slika sa dobitkom. Lako je reci pozajmiti, ali toliki novac se ne moze pozajmiti kada je u pitanju viseclana porodica za sadasnjeg obicnog balkanskog coveka.

Slazem se za viseclanu porodicu to zaista moze da bude problem ipo.

MiCemoProbati
21.09.2013, 11:33
Svaka cast zvercice, cestitamo na prvim uspjesima i nadamo se novim. Super je citati iskustva ljudi kojima se posrecilo da budu izvuceni. Cekamo jos postova dok ne uletite u masinu i zaboravite nas koji cekamo sa ove strane :)
Sve najljepse od srca

MINA85
04.10.2013, 18:28
pozdrav svima:)

sleteli smo pre tačno 11 dana i konačno sam uspela da nadjem malo vremena da napisem nesto o nasem iskustvu.

Nama su pripreme počele još pre nekoliko meseci. Morali smo dosta stvari da uradimo, i neću pisati o tome, već samo da smo se spakovali još početkom avgusta. Otkazali smo stan, a kofere sa stvarima smo preneli kod svekra i svekrve. Sama činjenica da vise nemamo svoje viljuške, kašike, tv, ormare i da sve što imamo se nalazi u nekoliko kofera je bila vrlo stresna. Poslednjih nekoliko dana smo se opraštali od rodbine i prijatelja i to je bilo zaista bolno.

Poleteli smo 04.09. Iz beograda za frankfurt u 6 i 15 ujutro, pauza 2 sata i nakon toga frankfurt - seattle. Sam let je bio jeziv. Mlađa kćerka je dan pred put dobila upalu uha i visoku temperaturu tako da je svo vreme plakala. Nismo dobili ni ono mesto što bi trebalo da ima pored sebe krevetić i malo prostora, tako da je bilo jako skučeno i tesno. Poslednjih sat vremena smo preletali državu washington i uverili se da je zemlja jako lepa sa prelepim vrhovima, jezerima, rekama... Na seattle aerodrom smo sleteli u 12h po njihovom vremenu i malo sam se razočarala kako aerodrome izgleda. Napravljen je rekla bih 70-80' i čini mi se od tad nije nešto posebno sredjivan.

Prvo su nas sproveli na pasošku kontrolu gde smo čekali oko sat vremena. Nakon toga su nas uputili na poseban salter. Tu smo predali papire, konstatovali da je možda dve-tri porodice ispred nas i da nećemo dugo. Međutim u tom trenutku je došlo desetak ljudi koji su bili u kolicima i sa pratnjom i koje su počeli da procesuiraju pre nas. Rekli smo ok, to je logično, nije problem sačekaćemo. Međutim, nakon tih deset, došlo je još tri ili četiri grupe od po desetak ljudi, tako da se naše čekanje produžilo na čitava tri sata. Nakon četiri sata provedena na aerodromu konačno smo izašli.

Posle dva dana provedena kod ljudi koji su nas primili, otišli smo u svoj stan. E to je bio osećaj. Nas dvoje, sa dvoje male dece, sa nekoliko kofera i to je to. Mlađa je bolesna treba joj svašta, starija je tužna što je napustila drugare, mi još uvek pod utiskom opraštanja... Jako teško.

Međutim, ne damo se! Ovde smo došli da pobedimo, tako da smo se odmah bacilli na sređivanje svega i svačega. Otišli smo do wallmarta i pokupovali gomilu sitnica (dušeke na naduvavanje, posteljinu, jastuke, šerpe, tanjire, noževe, viljuške....) prvo veče nismo imali hranu u kući, već smo otišli napolje da jedemo. Sutra ujutro smo svratili do safeway-a i za 300 dolara nakupovali hrane i hrane... Nakon toga smo otišli opet do wallmarta i kupili tv i to je bilo to. Sledeći dan je bila nedelje i otišli smo do seattla.

Seattle je zaista prelep grad. Sa jedne strane je puget sound, sa puno galebova, marina, jahti, brodova, kruzera. Oseća se jak miris slane vode, kao ponekad ujutro na crnogorskom primorju. Najupečatljivije mesto je pike market. To je velika pijaca gde ima jako puno prodavaca svega, svačega. Prodavci riba imaju običaj da se dobacuju velikim lososima sa jedne tezge na drugu i to je svima veoma interesantno. Jeli smo nekakav fenomenalan giros (nikad sličan a ni bolji nisam jela) u nekoj grčkoj tavernici. Odatle smo otišli do dokova, pa do velike panorame, pa decu u prelepi luna park sa onim starinskim konjićima...nakon toga smo otišli na grean lake, koji okružuje seattle sa druge strane i opet sam bila oduševljena. Jezero je okruženo prelepim parkom, gde nasmejani ljudi šetaju, odmaraju opušteno na travi, igraju kriket, ili ručaju na klupama. Svi deluju opušteno i veselo.

U narednih nekoliko dana smo se preptlatili na kablovsku i cena je 106 + taxes za kablovsku (hbo included 12 months), internet (velika brzina - ne znam sad tačno koja je mrzi me da tražim) i home phone (potpuno besplatni razgovoru u usa i canada), otvorili račune u bankama, kupili auto, kupili malo nameštaja. Pokušala sam da položim za vozačku, ali to uopšte nije tako jednostavno kao što sam čitala. Polaže se usmeni test, koji košta 35 dolara, i pitanja su jako specifična tako da se mora sesti i dobro naučiti. Ja sam pala, tako da moram da polažem ponovo. Kada se položi, zakazuje se vožnja i to tek za mesec dana i to košta još 45 dolara. Već sam počela da učim i uopšte nije jednostavno.

Eto toliko... Spava mi se ne mogu vise.

Svi koje smo upoznali kažu da smo dosta stvari uradili za 10 dana, da ne klonemo, da je svima bilo teško na početku ali da se na kraju isplati. Ja iskreno verujem da će tako i biti, samo sada je stvarno jako teško, pogotovo kada se ide sa malom decom.

Sledeće na listi su vozačke i posao, tako da guramo napred.
cao zanima me kad su te izvukli kako dalje da li sam trazis smestaj da li dobijes nesto novca kako ??hvala

SEEUSAIC
04.10.2013, 19:04
cao zanima me kad su te izvukli kako dalje da li sam trazis smestaj da li dobijes nesto novca kako ??hvala

Mina,

tvoje pitanje nema veze niti sa ovom temom, niti sa postom koji si citirala. Postavljanje istog pitanja na vise tema je protivno pravilniku Foruma.

Ne dobijas nista ako te izvuku, placas sve troskove vize, stanovanja i boravka u USA.

zvercica
08.10.2013, 09:11
SSN broj

Za SSN broj smo aplicirali drugog dana po sletanju i rekli su nam da će stići nakon dve nedelje na adresu, a ako želimo da znamo ranije, da jednostavno dodjemo sledećeg radnog dana i dobićemo. Tako smo i uradili, sledećeg dana smo znali koji su nam brojevi dodeljeni. SSN kartice su stigle nakon nedelju dana.

Vozačke dozvole

Otišli smo u najbliži DMV i jako ljubazna teta nam je tražila pasoše i vozačke iz Srbije. Pisani test košta 35 dolara i pitala nas je da li želimo odmah da polažemo. Ja sam naivno rekla da, otišla u salu za polaganje i odmah pala. Sam test uopšte nije naivan, ima jako puno konkretnih pitanja npr na koliko najmanje feet-a se moraju isklučiti duga svetla u slučaju da naidje auto iz suprotne strane, ili na koliko dana se oduzima dozvola u slučaju da odbiješ da duvaš i slično. Za sledeće polaganje smo se spremili i položili sa dva netačna odgovora.

Za vožnju su nam rekli da možemo da polažemo tek za mesec dana, tako da smo odlučili da odemo u jednu od onih škola za polaganje. Test košta 40 dolara, i može se polagati u sopstvenom vozilu ili iznajmiti od škole što je dodatnih 50. Ja sam odmah položila ali je muž pao zato što je, koliko smo shvatili kasnije, delovao suviše sigurno. Ja sam držala obe ruke na volanu, namestila facu da sam uplašena i non stop gledala retrovizore.

Znači, način polaganja se razlikuje od države do države, tako da se nemojte oslanjati na naše komentare (da ne biste prošli kao ja na pisanom testu) već dobro proučite na web strani lokalnog DMV-a šta se tačno traži.

Vrtići i škole

Starija kćerka je krenula odmah sledeće nedelje u školu. Ono što su tražili je tačna adresa na kojoj smo i karton vakcinacije. Kada su pogledali karton, rekli su nam da joj nedostaje jedna vakcina TDP i vakcina protiv varičela. Moja kćerka je preležala varičele tako da sam im rekla da ne želim da joj se daje vakcina. Rekli su da je to OK, ali da treba da im dostavim potvrdu od doktora sa izuzećem. To smo i uradili, otišli do doktora, dali joj one vakcine koje je trebala da primi, uzeli krv i sestra nas je sutra nazvala i rekla da ona vidi rezultate, da se vidi da je preležala varičele i da je to to.

Inače je škola fenomenalno organizovana. Prvog dana smo dobili gomilu papira: školski godišnji kalendar gde se vidi koji su dani ranijeg otpuštanja, koji su dani praznici, kada su roditeljski... Dobili smo i mesečni kalendar, gde piše šta se uči tog meseca, šta treba da se donese u školu, šta se zakazano za određeni datum, koja deca slave rodjenda i slično.. Dalje dobili smo meni za naredni mesec, tako da uvek znamo šta je sutra za ručak u školi. Inače, ručak košta oko 4 dolara, ali pošto nemamo primanja, ne plaćamo.

Naša škola nema ESL časove, tako da su je odmah stavili sa ostalom decom. Ja sam malo zabrinuta, ali mi je učiteljica rekla da će se brzo privići i da će možda tako i najlakše naučiti jezik.

Ono što je mene začudili je to kako deca dolaze obučena u školu. Neka deca izgledaju kao su u ormaru pogledali šta je redom spakovano i to obukli, tako da to izgleda ovako: košulja, preko dugačak džemper, pa preko jedan kratak, helanke pa preko suknja i obavezno papuče. Druga deca dolaze u cipelama na štikle ???? (treći razred, 9 godina) i malo elegantnijim haljinama. Ali ono što me najviše čudi je da bez obzira koliko je hladno većina nosi šortseve. Jedno jutro je moja kćerka obukla farmerke, topliji duks i toplu jaknicu a dete koje je zajedno sa nama čekako autobus je obuklo široki šorts i naravno otvorene sandale i duks sa dugačkim rukavima. Kiša je malo padala, mi smo se sklonili a ona je sa majkom i sestrom kisnula. Onda joj je dosadilo da stoji pa je sela na mokri beton (onako golih nogu), a majka nije ni obrvom mrdnula. Ako se dobro sećam napolju je bilo 12-14 stepeni. Meni je to neverovatno.

Vrtići su posebna priča, postoji opcija da se dolazi po pola dana ili recimo dva dana nedeljno. Ako se dolazi ceo dan (najkasnije do 6pm) onda je cena 289 dolara nedeljno... da ne računam koliko to izadje mesečno...brrrr

Eto malo nabacano, ako ima pitanja, izvolte :)

Green2014
08.10.2013, 09:32
Imam pitanje vezano za DMV. Moj drugar je u NJ polagao samo test znanja, a voznju nije trebao jer su mu priznali na osnovu nase dozvole. Da li je kod tebe postojala ta mogucnost? Ja cu biti u CA pa me zanima kako to funkcionise

ASSI
08.10.2013, 17:17
ali pošto nemamo primanja, ne plaćamo.


jesu vam trazili neku potvrdu da nemate primanja ili vam veruju na rec

zvercica
08.10.2013, 18:13
Imam pitanje vezano za DMV. Moj drugar je u NJ polagao samo test znanja, a voznju nije trebao jer su mu priznali na osnovu nase dozvole. Da li je kod tebe postojala ta mogucnost? Ja cu biti u CA pa me zanima kako to funkcionise

Kod nas nije postojala ta mogućnost, jednostavno kao da nikad nismo imali dozvolu. Za CA ne znam, moguće da je drugačije. Treba da se raspitaš u lokalnom DMV, sigurna sam da imaju sve informacije na sajtu.

Zana
08.10.2013, 18:37
Imam pitanje vezano za DMV. Moj drugar je u NJ polagao samo test znanja, a voznju nije trebao jer su mu priznali na osnovu nase dozvole. Da li je kod tebe postojala ta mogucnost? Ja cu biti u CA pa me zanima kako to funkcionise

U CA se polazu oba dela, izuzev ako nemas dozvolu iz neke od drugih USA drzava.

lolitalempicka
08.10.2013, 22:32
Ja sam vec mesec dana u Sijetlu i nigde nase ljude da nadjem

botexag
09.10.2013, 04:29
Ja sam vec mesec dana u Sijetlu i nigde nase ljude da nadjem

skoni do Vankuvera...tu sam ja :aa:
to ti je svega 200 km....

lolitalempicka
09.10.2013, 05:52
Rado bih ja putovala malo vise da imam para :) a do Vankuvera mi treba viza. Da li je neko na ovom forumu kontaktirao poslodavca pa na taj nacin dosao ovde, ili su svi preko lutrije ? Ja sam dosla kao student, ali bih zelela da moj brat dodje ovde pa trazim informacije kako je to najlakse izvesti, hvala.

botexag
09.10.2013, 07:42
Rado bih ja putovala malo vise da imam para :) a do Vankuvera mi treba viza. Da li je neko na ovom forumu kontaktirao poslodavca pa na taj nacin dosao ovde, ili su svi preko lutrije ? Ja sam dosla kao student, ali bih zelela da moj brat dodje ovde pa trazim informacije kako je to najlakse izvesti, hvala.

Ja sam Kanadjanin pa ne znam detalje, ali svakako nemoj da racunas da ces naci poslodavca u US jer oni su jako limitirani sa vizama za radnike. Postoje neke privremene viza (na pr. za spasioca na bazenima, work&travel ..itd)

tanik
09.10.2013, 07:58
Sve zavisi cime ti se bavi brat, da li je student, zaposlen, da li je vrhunski strucnjak u nekoj oblasti.... Najbolje za pocetak da ti ili brat lepo prelistate ovaj forum, a ja bih vam preporucio da krenete od teme Potreban savet u vezi US vize koju je otvorio drug i clan jasmanac.

zvercica
09.10.2013, 09:15
Ja sam vec mesec dana u Sijetlu i nigde nase ljude da nadjem

Zašto ne svratiš do naše crkve, verovala - neverovala. Upoznaćeš dosta ljudi, pa dalje vidi..

Salec
09.10.2013, 09:44
@zvercica

Koliko sam razumela starije dete ti ima 9 godina I tamo se upisala u treći razred? Ja sam nešto mislila da bi morala da se upiše u četvrti, jer idu godinu dana ranije ili sam ja to nešto pobrkala?

Moj dečak ide sada u peti I mi bi išli u USA sledeće godine (ako sve ispadne ok), pa se pitam da li bi onda morao da upiše njihov sedmi?

Hvala unapred na odgovoru! :)

zvercica
09.10.2013, 21:04
Nisam sigurna, kada smo se mi upisivali pitali su me kada je rodjena a onda su nešto računali i rekli - treći. Nisam puno zapitkivala, ali shvatila sam da zavisi od toga u kom mesecu je rodjeno dete.

lolitalempicka
10.10.2013, 07:24
hvala svima na odgovorima, trazim informacije na svakom koraku :) on je elektrotehnicar automatike i inzenjer za upravljanje tehnickim sistemima tako da u tim oblastima pokusava naci posao. Bila sam u ruskoj crkvi , jer je nasa crkva malo dalje u Issaquah, iako su bili samo Rusi, osecaj je bio kao da sam kod kuce :)

duvamisfromriverspreca
14.10.2013, 11:17
Zvercice, zelim ti svu srecu. Da ti i tvoja porodica uspete u Sijetlu.
Zanima me kako je za posao? Sta ste radili u Srbiji a sta tamo?
Kako deca prihvataju novu sredinu?
Javi kad budes mogla. Veliki pozdrav

zvercica
18.10.2013, 08:09
Prvi intervju - prvi posao :)


Juče sam imala prvi intervju i dobila sam posao :):):). Plata nije neka, ali je zato full time i uključeni su svi standardni benefiti. Počinjem sa obukom za 10 dana i jedva čekam.

Moja potraga za poslom nije bila naročito intezivna. Do sad sam poslala oko 10-tak rezimea i odmah je upalilo. Inače, moj suprug je počeo da radi 17-tog dana od dolaska, tako da se nadam da ćemo vrlo brzo zarađivati dovoljno da možemo da počnemo da pokrivamo troškove i da nam ostane dovoljno za život.

Za ovih mesec i po od kako smo ovde, naš život se preokrenuo za 360 stepeni i to ne mislim na činjenicu da sad živimo u potpuno drugačijoj zemlji, već mnogo smo veseliji, imamo gomilu planova, vreme koje imamo provodimo daleko je kvalitetnije. Zauzeti smo po čitav dan ali nema stresa, nema nervoze... Da smo bogdo došli ranije, gde bi nam sad kraj bio.

zvercica
18.10.2013, 08:47
E sad jedan post o našim ljudima u Seattle-u.

U Seattle-u živi oko 400 naših porodica. Nema puno novih imigranata, već je većina ovde došla pre 20-30 godina. Novodošli imigranti su ovde skoro isključivo preko radne vize, studija i GC. Oni koji su došli preko radne vize su skoro svi u Microsoft-u, tako da ko misli da ima potrebne kvalifikacije neka proba da aplicira za posao. Oni su jedna od retkih firmi koja vrlo rado zapošljava strance i spremni su da urade sve što treba kako bi njihovi zaposleni dobili radne vize što pre. Sa mojim suprugom na ESL časove ide jedan kazahstanac koji skoro ne zna reč engleskog, ali zato radi u Microsoft-u. I to radi već skoro godinu dana i više mu je glupo da ne može da se sporazumeva sa ljudima, pa je odlučio da krene na časove.

Druga grupa naših ljudi radi u Boeing-u. Plate su malo niže ali su zato benefiti bolji nego u većini ostalih firmi. Nisam čula da su oni zapošljavali strance tako da ne znam da li su radi da podrže proces izdavanja radne vize.

Uglavnom, tako se ljudi i druže ovde i koliko sam shvatila, jedna grupa je skoncetrisana oko Microsoft-a, druga oko Boeing-a a dobra većina odlazi redovnu u crkvu. U crkvi se redovno organizuju razna dešavanja. Prošlog vikenda se okretalo prase i jagnje, a jedan drugar je doneo gitaru tako da je bilo fenomenalno. U novembru se organizuje jesenja zabava, koliko sam čula dolazi jedan KUD, biće hrane i pića, muzike.... Dalje, slavi se redom, njihov Christmas, pa Nova Godina, pa Božić, pa pravoslavna Nova Godina. Inače zabava za Novu Godinu se organizuje u Microsoft-u i svi kažu da to bude jedna od boljih zabava tokom godine. Dalje više nisam ni pitala, treba i ovo ispratiti.

Da li zato što nas je malo ili iz ko zna kog razloga, svi su presrećni da mogu da pomognu. Ovakvo gostoprimstvo nisam mogla ni u snu da zamislim, niti da će nas tako lepo prihvatiti. Za ovo kratko vreme koliko smo ovde stekli smo skoro više prijatelja nego što smo imali u Beogradu. Nama je već pun planner za sledeća dva vikenda, koga da posetimo, ko će nama doći, gde da idemo... Danas smo u jednoj velikoj prodavnici upoznali još neke naše ljude. Čuli da pričamo na našem jeziku, prišli, predstavili se, otišli svi zajedno na kafu i pozvali nas sutra da ih posetimo.

Da ne bude zabune, ne druže se Srbi samo sa Srbima, već i sa svima ostalima. Svi oni imaju gomilu prijatelja Amerikanaca sa kojima se rodovno vidjaju, odlaze na njihove proslave, oni dolaze na naše. Inače su Amerikanci jako prijatni, uvek, ali uvek nasmejani, vrlo predusretljivi. Pre neki dan, kada sam išla na intervju, zaustavila sam jednog Amerikanca na parkingu, koji je krenuo kući sa posla, da ga pitam gde se tačno nalazi firma u koju sam krenula. On nije bio siguran, ali se vratio do zgrade samnom (bilo je da se pešači oko 400m), pitao ljude po zgradi na kom spratu je ta firma, ušao u lift samnom, odveo me do tog sprata, pretražio čitav sprat i kada je bio siguran da smo našli firmu, poželeo sreću i pitao da li treba da me sačeka ili mogu dalje sama. NEVEROVATNO!!!

Ja se ponekad plašim da me neko ne uštine i da se probudim u našem malom stanu u Zemunu. Iskreno se nadam da se nećemo usput razočarati i da moji postovi ne počnu da liče na dnevnik onog iseljenika u Kanadu.

I opet završavam, da smo bodgo došli ranije...

zvercica
18.10.2013, 09:49
I pošto više ne moram da šaljem aplikacije, imam vremena za još jedan post, ovaj put o samom gradu.

Seattle je smešten između Puget Sound, zaliva Tihog okeana na zapadu i jezera Washington na istoku. Sam grad nije tipičan američki i amerikanci kažu da se prilično razlikuje od ostatka Amerike. Kažu takođe da kad neko poželi promenu u životu, preseli se u Seattle. Jako se ponose Pike Marketom, koji malo podseća na naše pijace. Na početku ove ulice se nalazi jako veliki broj štandova gde se prodaju razni umetnički predmeti, ručno rađena odeća, umetničke slike, organska hrana, štandovi sa medom i proizvodima od meda, muzički instrumenti.... Tu su i štandovi sa cvećem koji izgledaju prelepo. Dalje se prodaje riba u ribarnicama i prodavci imaju neku foru da se dobacuju sa ribom. To je jako velika atrakcija i ljudi odlaze samo da uživaju u toj opuštenoj i veseloj atmosferi. Ulice oko Pike Marketa mene lično podsećaju na ulice Soluna. Svuda su male radnjice, male kafanice, sa po nekoliko stolova napolju.. Imaju neke jako zanimljive drvene tramvaje, u koje možeš da uletiš ili izletiš i dok je tramvaj u pokretu.

Stanovi su jako skupi, za 1400 se može naći samo neka dvosobna rupetina.

Stopa nezaposlenosti je jako mala, i na ekonomiju najviše utiče nekoliko kompanija. To su Microsoft, Boeing, Amazon, Starbucks, Nordstrom, Costco (uh na ovu kompaniju moram kasnije da se vratim). Kažu da ekonomiju Seattla drže stare industrijske kompanije i nove Internet and technology kompanije. Plate u Microsoftu i Amazonu neretko dostižu i cifre od preko 100k, tako da ko se ovde zaposli - blago njemu :wacko:.

Sam grad je okružen planinama, tako da kada zazimi do najbližeg skijališta treba najviše 45 minuta. Priroda je prelepa, ima jako puno šuma, planine u pozadini daju neki poseban šarm. Takođe na svako mali ima neko jezero oko kojeg ljudi šetaju, voze biciklo, kanue, trče, ili se samo izvrnu na travicu i uživaju.

Na severu Seattle-a se nalaze predgrađa Shoreline, Lynwood, Bothell, Kenmore, Everett. Ovi delovi su poznati kao odlična mesta za život. Takođe, školski NorhtShore district je odličan i škole su jako dobre. Sva ova mesta egzistiraju kao odvojeni gradići sa svojom upravom i svojim malim centrima oko kojih se protežu predivne ulice sa jako puno zelenila, rečicama, gomilom jezera, i onim prelepim američkim kućama. Jako se vodi računa o čistoći, i održavanju. Mene je začudilo što retko ko zaključava kuću danju, a i gomila apartmanskih naselja gde terase stanova koji se nalaze u prizemlju nisu ograđene, i svi na tim terasama drže one lepe baštenske garniture, roštilj, cveće... To je bukvalno na izvolite, šetaš se ulicom a na tri metra je nečija terasa i svi to opušteno drže bez straha da će neko ukrasti ili ući kroz terasu.

Na istoku se nalzae još lepša i skupla suburbs, od kojih ću sad pomenuti samo Kirkland i Bellevue. Kirkland se nalazi na obali jezera Washington i ima prelep pogled na Seattle. Grad izleda kao letovalište sa jako puno kuća na vodi, restoranima, kafanicama, raznim radnjama. Skup je ko sam djavo. Bellevue izgleda kao u science fiction filmovima.

Jug Seattla još nismo videli, a ljudi kažu da nemamo ni šta da vidimo. To se računa kao lošiji deo grada, gde su stanovi jeftiniji i gde ima dosta siromašnih i ružnih delova grada.

Klima u Seattle je nešto posebno. Svi kažu kišno je a niko se ne žali, čak smo čuli nekoliko komentara kako je dosta više ovog sunca i da jedva čekaju da počne da pada. Kiša ne pada u pljuskovima već, kako kažu, oblaci se navuku, rominja i tako do maja. U jednom trenutku postane depresivno i svi jedva čekaju sunce i sve tako. Zime nisu hladne, i opet kako kažu, zima je već stigla i da će nam ovako biti do kraja, videćemo. Klima je vrlo specifična i to zbog okeana i planina na zapadu. Planine zaustavljaju svu vlažnost i zato ima toliko kiše. Posle planina, leti prži sunce i bukvalno sve izgori a zimi temperature jako nisko padaju i ima puno snega. Neverovatno je što se sve to dešava u stotinjak kilometara. Kao kad bi Beograd i Novi Sad imali potpuno različitu klimu.

Kao što sam već pomenula (nekoliko puta) ljudi su vrlo prijateljski raspoloženi i ništa od Seattle freeze. Oni čak nisu ni čuli za taj izraz. Jako im je bitno da žive zdravim životom, da vežbaju, da se hrane zdravo. Svima im je jako bitna ekologija i mnogi su volonterski angažovani. Nema skoro uopšte nagojenih ljudi (joj, čega sam se ja nagledala u Torontu - nije da omalovažavam ali moj mozak ne može da shvati da to neko sebi uradi)


Eto dosta za večeras, ko šta ima da pita, neka izvoli.

zvercica
18.10.2013, 10:23
Neka me neko zaustavi molim vas :blink:

Pre nekoliko dana smo bili u jednoj radnji na nekoj njihovoj rasprodaji i ja sam za 100 dolara pazarila sledeće: jednu jaknu jesenju za muža, jedne čizmice za stariju ćerku, 5 dukserica za muža (od kojih su neke markirane), 5 majica-tunika za mene, jedan vozić sa šinama igračka za sina od prijatelja - fenomenalan, nekoliko sitnica za kuhinju, tastaturu, kostim za stariju ćerku za Noć Veštica, policu za obuću i valjda je to sve.NEVEROVATNO.

Hrana je malo skuplja ali je odlična. Još uvek ne mogu da se naviknem na one njihove kombinacije slatko - slano. U stvari u sve stavljaju šećer. Kupila sam, jednom, šunku i kad smo je probali - slatka. I tek onda sam obratila pažnju na etiketu, šunka sa medom. Voće i povrće je odličnog kvaliteta, i mislim da sam ovde jela najbolje paprike u životu. Nisu ukusne, već preukusne. Debele, sočne mmmmm. Ima puno i morske ribe, u stvari okeanske :), i svih onih preukusnih plodova okeana, školjke, krabe, losos... Uh losos, naši ljudi ovde često idu na pecanje i to love neke ogromne losose njam, njam. Rekla sam mužu da kupi štap i čizme i sa njima :)

Hurricane
18.10.2013, 10:55
Takve postove volim. Kao da sam tamo. Bas mi je drago zbog vas. Uzivajte i nastavite sa lepim, detaljnim i korisnim postovima. Veliki pozz.:bravo:

IgorMAD
18.10.2013, 11:26
Bas lepo kad neko ode i u prvih mesec, dva se ovako lepo uklopi u novu sredinu. Ne mozes nista lepse da pozelis :)
Nadam se da ce vam u zivotu ici sve bolje, ako ne moze bolje onda bar isto tako.
Uzivajte!

Salec
18.10.2013, 11:55
@ Zvercica


Baš mi je drago da su vam utisci tako dobri I pozitivni! Sve najbolje vam želim!

Reci mi samo šta ste po zanimanju ti I muž? On je iz IT sektora ako dobro kapiram?

via
18.10.2013, 12:40
Neka me neko zaustavi molim vas :blink:

E ovdje si me nasmijala do suza...:grin::grin:

Ali opet me iznova oduševljavaš pozitivnim stavom i ovakvim postovima. Sve čestitke za prvi posao, bitno da se stvari kotrljaju i da stičeš American experience. "From small beginnings come great things"... jel'da :) :)

aspirin
18.10.2013, 13:18
I mene su odusevile ove jednostavne price. Nemojte samo zaboraviti da su cini mi se sa 20 hiljada ovi ljudi otisli. U tom slucaju je novac presudan za mnoge stvari i dobar start.

duvamisfromriverspreca
18.10.2013, 13:27
I mene su odusevile ove jednostavne price. Nemojte samo zaboraviti da su cini mi se sa 20 hiljada ovi ljudi otisli. U tom slucaju je novac presudan za mnoge stvari i dobar start.

Slazem se da treba poneti love. ipak kada sam citao one pvre postove kad deca placu, oni u praznom stanu nije mi bilo svejedno a kamoli njima. Svaka cast i napred, dajete i nama dodatnu energiju.

zvercica
18.10.2013, 18:29
Mi smo u stvari došli sa 25k i potrošili smo malo više od pola. Ne zaboravite da smo samo auto platili 5200, dve kirije po 1100 a tu su odmah bili i razni depoziti, za stan 1100, u banci 600, PUD (kao naša elektrodistribucija) 160, kablovska 150. To je 9400, i ostatak je otišao na nameštaj, garderobu hranu i ostale sitnice. Ali istina je i da mi nismo imali kod koga da dodjemo, tako da smo odmah morali da iznajmimo stan, kupimo nameštaj, platimo depozit za struju, uvedemo kablovsku, kupimo sve one sitnice za kupatilo, sve za kuhinju (pod "sve" mislim samo na osnovno, jeftini komplet šerpi, jeftini komplet tanjira...)hranu (to je mnogo više hrane, nego uobičajena kupovina - pogotovo kad su tu deca)... itd...

Iznos koji je potrebne za početak zavisi u stvari od toga da li idete kod nekog ili odmah ulazite u svoj stan i da li idete sa decom ili bez. I to bih ovako postavila:

- Bračni par sa ili bez dece - ide kod nekog: pošto vam ne treba novac za osnovne stvari, trebaće vam za auto, mobilne telefone (mislim na paket, sam aparat ste verovatno već doneli) i vozačke. Ja ne vidim za šta bi vam još trebalo. Dakle kad stignete, fino se udobno smestite kod prijatelja, porodice, uzmete neki od tarifnih paketa, kupite auto, aplicirate za SSN i izvadite vozačke dozvole. Dalje tražite posao i sopstveni stan u međuvremenu. Kada iznajmite stan kreću troškovi, tako da ako je pre nego nadjete posao bude onako kako sam napisala, ali ako imate tu mogućnost da vas neko primi, verovatno možete da sačekate nekoliko paycheck-ova pa onda da se osamostalite.


Da li idete sa decom - kod nekog ili odmah u svoj stan: troškovi za decu su odmah visoki, tu je hrana, sitnice koje vam trebaju za njih u kuhinji i kupatilu, posteljina, peškiri. To su sve stvari na koje možete da potrošite stvarno minimalno dok ne počnete da zarađujete, ali kada su deca tu, oni ne razumeju da ste došli u novu zemlju i da krećete od početka. U stvari moja starija kćerka razume, ali mladja ne. Ona traži supu za ručak i ne interesuje je i ja ne želim da je vodim u Mac, tako da treba dosta para. šta je vašoj deci potrebno znate sami najbolje, tako da ovde ne možemo generalizovati već to morate sami izračunati.

Bračni par sa ili bez dece - ide odmah u svoj stan; e onda vam trebaju ove pare koje sam navela, s tim što se naravno ne morate pružiti 5200 za auto kao moj dragi, već to može i daleko niže.

Još jedna stvar, mi se nismo ni u jednom trenutku rasipali. Nismo se razbacivali i kupujemo samo neophodne stvari, tako da se nakupi tu dosta.

mijan
18.10.2013, 21:59
Ne slazem se sa razmisljanjem da ako se ide kod nekog da treba novac samo za auto i mobilni telefon?! Taj neko moze da bude i familija i prijatelj ali moze da ti pomogne recimo samo da ne placas spavanje. Ne moze taj neko da ti hrani 4 clana porodice, trazi posao za tebe i pozajmi sve od peskira do tanjira, i to sve mozda u malom prostoru. To je sirok pojam "boraviti kod nekoga u startu". U svakom slucaju hvala ti na detaljnom i iscrpnom pisanju.

loreley
18.10.2013, 23:35
Zvercice, hvala na ovim detaljnim i lepim opisima. :)

Vi ste, pronalaskom poslova, prebrinuli najvecu brigu, sad samo napred. Srecno!

zvercica
19.10.2013, 03:22
Ne slazem se sa razmisljanjem da ako se ide kod nekog da treba novac samo za auto i mobilni telefon?! Taj neko moze da bude i familija i prijatelj ali moze da ti pomogne recimo samo da ne placas spavanje. Ne moze taj neko da ti hrani 4 clana porodice, trazi posao za tebe i pozajmi sve od peskira do tanjira, i to sve mozda u malom prostoru. To je sirok pojam "boraviti kod nekoga u startu". U svakom slucaju hvala ti na detaljnom i iscrpnom pisanju.

Hvala na komentaru, mada mislim da bi daleko korisnije bilo da si napisao šta je to što bi trebalo bračnom paru sa ili bez dece u slučaju da idu kod nekoga. Meni je logično da kada odeš kod nekoga da koristiš njihovu kuhinju, kupatilo, dnevnu sobu... Takođe, verovatno ćeš poneti svoj lap top, a ljudi kod kojih si će imati wi fi, i to je sve što ti treba za pronalaženje posla... Sad ko će da plaća hranu to je stvar dogovora... Ne znam možda grešim, ali svkako je dobrodošao bilo kakav konstruktivan komentar.

Bockyman
19.10.2013, 06:47
морам ово да питам, да разјаснимо да ли је у питању истина или празне приче.
чуо сам да се у сијетлу другачије вади id, тј. да се поднесе захтев и да id стиже на адресу коју наведете. нису потребни докази да ли станујете на тој адреси и као не тражи се да имате важећу визу, али је ваљда потребан ssn.
па се сходно томе развио и бизнис изнајмљивања адреса, тј. неко ко не живи у сијетлу, а потребна му је адреса на којој ће стићи id, ономе ко му "позајми" адресу плаћа одређену накнаду. истина или празна прича?

zvercica
19.10.2013, 08:02
@ Zvercica


Baš mi je drago da su vam utisci tako dobri I pozitivni! Sve najbolje vam želim!

Reci mi samo šta ste po zanimanju ti I muž? On je iz IT sektora ako dobro kapiram?


Tebi, a i svima se zahvaljujem na lepim željama. Moj suprug je električar i skoro odmah je počeo da radi kod jednog našeg čoveka. On će za prvo vreme biti apprentice dok ne skupi dovoljan broj sati. Treba mu 4000 - to je oko 2 godine ili 2000 ako mu priznaju iskustvo iz Srbije. Kada odradi te sate, onda polaže test za majstora i dobija licencu. Jednom kada dobije licencu, može da radi sam. Inače su električari jako traženi i imaju jako lepe plate, tako da to nam je to cilj za njega.

Ja sam se bavila marketingom, tj business development, tako da bih volela da nastavim nešto slično da radim. Posao koji sam dobila je rad u Call Centru i nije baš moj posao snova ali je za početak sasvim u redu, videćemo kako će ići dalje.

zvercica
19.10.2013, 08:05
морам ово да питам, да разјаснимо да ли је у питању истина или празне приче.
чуо сам да се у сијетлу другачије вади id, тј. да се поднесе захтев и да id стиже на адресу коју наведете. нису потребни докази да ли станујете на тој адреси и као не тражи се да имате важећу визу, али је ваљда потребан ssn.
па се сходно томе развио и бизнис изнајмљивања адреса, тј. неко ко не живи у сијетлу, а потребна му је адреса на којој ће стићи id, ономе ко му "позајми" адресу плаћа одређену накнаду. истина или празна прича?

Joj nemam pojma, nisam ništa slično čula. Ono što mogu da ti kažem je da kada smo aplicirali za vozačku dozvolu tražili su pasoš i vozačku iz Srbije. Sad da li su gledali kakvu smo vizu dobili, nisam sigurna.

Međutim, kada malo bolje razmislim, kod naših prijatelja je dolazila jedna devojka iz Čikaga, koja je inače nelegalno ovde, da izvadi vozačku. Nisam ulazila u detalje, ali moguće je da je onda tačno to što pričaš. Ja ću se sutra videti sa tim prijateljima i pitaću ih kako je onda izvadila ID, pa postujem odgovor.

Bockyman
19.10.2013, 23:46
Изгледа да има неке истине. Јер, возачка дозвола је главни ID, а чим вама нису тражили потврду адресе, или non-driver ID, онда је тамо вероватно много опуштенији начин за добијање ID и возачке дозволе... Али, јави када нешто сазнаш, чисто да знамо шта је мит а шта истина...

Zana
20.10.2013, 00:02
Изгледа да има неке истине. Јер, возачка дозвола је главни ID, а чим вама нису тражили потврду адресе, или non-driver ID, онда је тамо вероватно много опуштенији начин за добијање ID и возачке дозволе... Али, јави када нешто сазнаш, чисто да знамо шта је мит а шта истина...

Sta je istina a sta je mit je vrlo lako proveriti samim iscitavanjem upustva na WA DMV strani. Mozes da dobijes DL za auto ako nemas SSN u WA (uskoro ce isto da vazi i u CA), ali utvrdjivanje da li je osoba resident u WA samo preko dobijanja poste je neistina - jasno pise koja dokumenta traze. Dobijanje vozacke za kamione ne moze bez SSN u WA. Da li ce neko za pare da nekog stavi na lease ili na svoj cell ugovor i pomoci mu da dokaze da zivi tamo - to je posebna prica (kojoj ovde nema mesta, zar ne?). U CA ce vozacke bez SSN biti drugacije i nece moci da se koriste kao validan ID. Eto.

snowflake
20.10.2013, 17:46
Prvi intervju - prvi posao :)
Juče sam imala prvi intervju i dobila sam posao :):):). Plata nije neka, ali je zato full time i uključeni su svi standardni benefiti. Počinjem sa obukom za 10 dana i jedva čekam.

Obzirom da si dobila posao u Call Centru pretpostavljam da ti je znanje engleskog jako dobro?

MIRO
20.10.2013, 23:33
Ja sam se bavila marketingom, tj business development, tako da bih volela da nastavim nešto slično da radim. Posao koji sam dobila je rad u Call Centru i nije baš moj posao snova ali je za početak sasvim u redu, videćemo kako će ići dalje.[/QUOTE]

E i ja sam električar i imam iskustva i rada ovde u Srbiji pa mi zanima koliko je teško naći posao koliko ti je muž čekao i koliko se plaća bar dok se ne dobije licenca?

zvercica
21.10.2013, 08:16
Ja sam se bavila marketingom, tj business development, tako da bih volela da nastavim nešto slično da radim. Posao koji sam dobila je rad u Call Centru i nije baš moj posao snova ali je za početak sasvim u redu, videćemo kako će ići dalje.

E i ja sam električar i imam iskustva i rada ovde u Srbiji pa mi zanima koliko je teško naći posao koliko ti je muž čekao i koliko se plaća bar dok se ne dobije licenca?[/QUOTE]

Posao nije teško naći, pogotovo ako pričaš engleski. Ono što je teško je dobiti licencu. Sve što te interesuje možeš naći na http://www.lni.wa.gov/tradeslicensing/electrical/licenseexamed/ . Ovo važi samo za WA. Mi još nismo pokrenuli proceduru za priznavanje iskustva iz Srbije, ali hoćemo u skorije vreme pa ću detalje moći da napišem tada. Ono što znam je da je jedan naš poznanik takođe imao iskustvo iz Srbije i Nemačke ali mu nisu priznali sve sate, već samo deo, a deo je morao da odradi kao apprentice.

duvamisfromriverspreca
21.10.2013, 08:42
E i ja sam električar i imam iskustva i rada ovde u Srbiji pa mi zanima koliko je teško naći posao koliko ti je muž čekao i koliko se plaća bar dok se ne dobije licenca?

Posao nije teško naći, pogotovo ako pričaš engleski. Ono što je teško je dobiti licencu. Sve što te interesuje možeš naći na http://www.lni.wa.gov/tradeslicensing/electrical/licenseexamed/ . Ovo važi samo za WA. Mi još nismo pokrenuli proceduru za priznavanje iskustva iz Srbije, ali hoćemo u skorije vreme pa ću detalje moći da napišem tada. Ono što znam je da je jedan naš poznanik takođe imao iskustvo iz Srbije i Nemačke ali mu nisu priznali sve sate, već samo deo, a deo je morao da odradi kao apprentice.[/QUOTE]

A sta cemo mi koji nismo elektricari :) Ceo zivot ti govore uci,uci i sad kad si izucio od toga nema vajde ;)
Salim se :).
Znaci jezik prvo pa sve ostalo...

oskark
21.10.2013, 10:33
jeste,samo jezik i jezik, naravno iskustvo isto. Preferiraju ono americko. Nije toliko bitno sta imas zavrseno jer diplomu ionako ne traze na uvid. ali zato ako neko tesko prica engleski onda to jeste problem..

zvercica
21.10.2013, 21:03
jeste,samo jezik i jezik, naravno iskustvo isto. Preferiraju ono americko. Nije toliko bitno sta imas zavrseno jer diplomu ionako ne traze na uvid. ali zato ako neko tesko prica engleski onda to jeste problem..

Upravo tako! Jer ako ne znaš jezik, koje su ti stvarno opcije? Jedino možeš da radiš kod naših ljudi. To znači da od čitave Amerike, potraga za poslom ti se svodi na kamion (a i tu moraš da znaš toliko da možeš da položiš) i na poslove kod naših ljudi.

ASSI
21.10.2013, 22:19
Malo ko u Srbiji Engleski zna kao maternji, ali u sustini sto ga bolje znas, imas manji hendikep na startu.

zvercica
23.10.2013, 09:23
Još jedan mali update:


Danas su nam stigle zelene karte :1081::1081::1081:

I mislim da smo sa zelenim kartama zaokružili početak. Dakle, našli smo stan, malo ga opremili, dobili SSN, položili vozačke, kupili auto, otvorili secured kreditne kartice, ja dobila još jednu u jednoj radnji, rešili zdravstveno osiguranje za decu, upisala stariju kćerku u školu i oboje našli posao. Sledeće je da postanemo samoodrživi, tj da nam primanja budu viša od troškova i da prestanemo da trošimo pare koje smo poneli.

Inače što se tiče zelenih karti, nama je i tu zaškripalo, naime nekliko dana pre nego smo krenuli za Ameriku, ja sam pokušala da platim fee. I uspela sam za supruga. A onda sam kreirala novi nalog za sebe i tek tad sam primetila da na jednom nalogu treba da se dodaju svi članovi porodice. Vratila sam se na suprugov nalog i nisam uspela. A onda sam na tom novom nalogu dodala nas tri. Nakon toga uopšte nisam uspela da dodjem do one stranice gde se plaća, i znam da sam uradila sve kako treba, pošto sam to već jednom popunila. Probala sam još nekoliko puta pre polaska i nisam uspela. Kada smo stigli, probala sam ponovo i onda su mi iz USCIS customer support-a rekli da sam najverovatnije zaključala nalog i da ne mogu da mu pristupim mesec dana. Kada je istekao trideseti dan pokušala sam ponovo i uspela.

Na kraju, za supruga sam platila pre dolaska u USA a za nas tri 34-tog dana od dolaska. Zelene karte su nam stigle desetak dana nakon druge uplate i to sve četiri zajedno.

LiMan
23.10.2013, 10:29
^ Cestito, vi ste najteze prosli :)
Zanima me u koji razred si upisala cerkicu? I jel ona zna engleski?
Jas sam ove godine prvi put poslala aplikacije, i kad bi dobili 2015 sin bi trebalo da krene u prvi razred, pa se sve vreme pitam kako bi to izveli sa skolovanjem kad dete ne prica jezik..

bodadibo
23.10.2013, 12:02
Zverčice
još od ranije, na raznim temama, susretala sam se sa Vašim postovima. I ovu temu sam pročitala od prve do poslednje strane.
Obradovala sam se što ste izvučeni i drago mi je što ste tako dobro startovali. Svaka čast. Nadam se da ćemo i mi vašim stopama.
Još jednom porodica Bodadibo želi vam sve najbolje.

mebely
24.10.2013, 07:40
Zvercice
Zaista je za pohvaliti sta ste sve uspeli da odradite za kratko vreme, svaka cast!
Puno srece u daljem zivotu! Mogla bi pasti i koja fotkica, naravno kada ugrabite malo vremena. :grin:

zvercica
24.10.2013, 09:05
Hvala svima na lepim željama :1081::1081:

Znam da ljudima znači kad ovo čitaju. Sećam se samo sebe od pre nekoliko godina, kako sam upijala tuđa iskustva :), kako sam skoro sve teme ovde čitala i po nekoliko puta :). Ovaj forum je meni jako pomogao, ali malo i odmogao (kod vozačkog:belj:). Zato sve treba uzimati sa rezervom, ovo je ipak samo naše iskustvo. Posle mesec i po dana, ono što mogu da izdvojim kao najbitnije je: UČITE JEZIK, bez jezika ste ovde potpuno nemoćni. PONESITE ŠTO VIŠE NOVCA, nadjite kako znate i umete, bez početnog kapitala sve je mnogo teže. PRAVITE ŠTO VIŠE KONTAKATA, nama su ovdašnji ljudi jako puno pomogli (naravno, i ovde treba raditi selekciju, kao i uvek u životu).

Inače, moje dete u septembru nije znalo ni reč engleskog. Lažem, znala je da kaže Hi. Včeras je skoro sama pročitala jednu knjigicu od nekih 10-tak strana. To je knjigica koju inače čitaju deca u predškolskom uzrastu, ali nema veze, mislim da je to veliki uspeh.

lolitalempicka
26.10.2013, 16:28
duvamisfromriverspreca , s obzirom da sam nova na forumu i ne znam kako se salju poruke ili to kod mene ne radi :) Prenesi drugarici da moze da me kontaktira na mail [email protected] bice mi drago da je upoznam

igor79
29.10.2013, 20:52
Zvercice pozdrav i svaka cast na uspesnom startu u novoj domovini. I ja procitah u jednom dahu od pocetka do kraja sve sto si napisala... :) Interesujeme jos nesto kako ste resili problem cuvanja mladje cerke jer sam citajuci ono sto si napisala u predhodnim postovima zakljucio da imas jos jednu cerku? Posto radite oboje ko vodi racuna o njoj ili ste je mozda dali u vrtic? Ovo me interesuje iz razloga jer i ja imam dve cerke, starija bi trebala da krene za dve godine u skolu i mladju koja ima svega sedam meseci pa ako nas izvuku sledece godine da znam kako ste to resili.

jeka78
30.10.2013, 00:13
da li ima neko da hoce da pomogne ko je vec otisao? npr, mi sletimo na aerodrom, a nemamo nikoga tamo. samo bi nam trbao neko da nas doceka na aerodromu, i da nam nadje stancic. znaci da nas sa aerodroma odvede do stana, i to je to. ako sve bude ok,idemo sa troje dece.

via
30.10.2013, 09:50
da li ima neko da hoce da pomogne ko je vec otisao? npr, mi sletimo na aerodrom, a nemamo nikoga tamo. samo bi nam trbao neko da nas doceka na aerodromu, i da nam nadje stancic. znaci da nas sa aerodroma odvede do stana, i to je to. ako sve bude ok,idemo sa troje dece.

Čekaj, ako sam dobro shvatila vi ste se tek prijavili? Nemojte me pogrešno shvatiti, ali mislim da je još rano za ovakva pitanja na forumu. Dok budete čitali i proučavali sve teme na forumu vidjet ćete da su forumaši veoma susretljivi i da je bilo (i bit će) mnogo slučajeva gdje su jedni drugima pomagali, ali sve u svoje vrijeme. Ako budete izvučeni imate dosta vremena za rješavanje ovakvih pitanja. Za sada možete čitati i informisati se i početi skupljati pare (ako se desi da vas ne izvuku počastite se nečim lijepim :))

I još nešto, vidim da si u US lokaciju stavila Kanada. Kanada je druga država, druga imigraciona politika i nema veze sa DV lottery. Kao GC holder ne možeš ići da živiš u Kanadu, samo u države USA.

zvercica
30.10.2013, 19:00
Zvercice pozdrav i svaka cast na uspesnom startu u novoj domovini. I ja procitah u jednom dahu od pocetka do kraja sve sto si napisala... :) Interesujeme jos nesto kako ste resili problem cuvanja mladje cerke jer sam citajuci ono sto si napisala u predhodnim postovima zakljucio da imas jos jednu cerku? Posto radite oboje ko vodi racuna o njoj ili ste je mozda dali u vrtic? Ovo me interesuje iz razloga jer i ja imam dve cerke, starija bi trebala da krene za dve godine u skolu i mladju koja ima svega sedam meseci pa ako nas izvuku sledece godine da znam kako ste to resili.

Ja počinjem da radim za 6 dana, tako da sam još uvek kod kuće. Dosta sam se raspitivala i našla sam jedan vrtić koji se nalazi u Baptist Church i čini mi se OK. Veoma je čisto i košta 850 dolara full time - whole month. U ostalim vrtićima ne vode baš računa o higijeni, recimo dozvoljavaju deci da ulaze u obući u kojoj su došli. A onda svi puze po podu, skupljaju mrvice i tako...Drugi razlog je što ostali vrtići koštaju između 1000 i 1500 dolara, tako da je ovaj baš povoljan. Gledaću još, sviđa mi se što postoji i opcija i family care. To je kada majka ima svoju decu i odluči da umesto da radi, prihvati još do 6 dece. Ovakve porodice obično nude usluge čuvanja dece pre, posle podne i vikendom. Takođe, mogu deca nekad i da prespavaju i po nekoliko dana, ukoliko roditelju putuju.

Tako da je mlađa zbrinuta, za sad. Starija ide u školu od 8 i 30 do 16, tako da je ovde problem od nekih 2 sata pre i posle škole. Postoji opcija i za nju, tako da smo našli drugi vrtić koji je nekoliko koraka od nas, gde ćemo da je ostavljamo u 7h, oni je voze u školu, pa idu po nju u 4h i ona nas čeka dok ne dodjemo po nju. Nismo i mlađu upisali u ovaj vrtić pošto je preskup. Opcija za stariju košta između 150 i 250 mesečno, nisam još sigurna, dali su mi cenu od 147, ali zato što su mislili da ću i mladju da upišem, videću šta će mi sad reći, kad im budem rekla da će mlađa ići u neko drugo mesto.

U svakom slučaju, ovo su sve opcije za početak. U školi starije ćerke postoji mogućnost da dodje ranije i da ostane još malo dok mi ne dodjemo. Ovde je i najjeftinije ali trenutno nema mesta, pa smo se upisali na listu čekanja. Što se tiče mladje, nadam se da će nam uskoro stići baka :), do tad ćemo morati da se snađemo sa vrtićima.

Čuvanje dece košta koliko i iznajmljivanje stana, tako da je to stvarno preskupo. Meni se za sad skoro i ne isplati da radim, ali se nadam da će plata ići gore, pa će valjda biti biti bolje.

MIRO
30.10.2013, 21:55
[QUOTE=zvercica;41541]Tebi, a i svima se zahvaljujem na lepim željama. Moj suprug je električar i skoro odmah je počeo da radi kod jednog našeg čoveka. On će za prvo vreme biti apprentice dok ne skupi dovoljan broj sati. Treba mu 4000 - to je oko 2 godine ili 2000 ako mu priznaju iskustvo iz Srbije. Kada odradi te sate, onda polaže test za majstora i dobija licencu. Jednom kada dobije licencu, može da radi sam. Inače su električari jako traženi i imaju jako lepe plate, tako da to nam je to cilj za njega.

Pitanje za Zverčicu, što se tiče zanata tvog muža kliko je plaćeno raditi kao električar ali kao što ti kažeš apprentice, kolika je od prilike satinica ili kako god, dok se ne dobije licenca, može li se preživeti mesečno sa platom apprentice mislim da je to kao početnik koliko sam razumeo?

loreley
31.10.2013, 00:50
Čuvanje dece košta koliko i iznajmljivanje stana, tako da je to stvarno preskupo. Meni se za sad skoro i ne isplati da radim, ali se nadam da će plata ići gore, pa će valjda biti biti bolje.

Ja moram da kazem: bravo za stav!
Uz najlepse zelje da u skladu sa tim stavom i nacinom razmisljanja ide i razvoj situacije na terenu i ostvarivanje onakvog zivota kakav ste zeleli.

igor79
31.10.2013, 03:08
Hvala puno na brzom odgovoru :) Otprilike sam tako i predpostavljao da stoje stvari, mada sam iz ovog tvog posta saznao i puno korisnih saveta i primera sto ce koristiti kako mojoj porodici tako i svima ostalima na forumu koji ce se susretati sa tim problemom cuvanja dece.

zvercica
31.10.2013, 09:07
Ja moram da kazem: bravo za stav!
Uz najlepse zelje da u skladu sa tim stavom i nacinom razmisljanja ide i razvoj situacije na terenu i ostvarivanje onakvog zivota kakav ste zeleli.

Ja sad kad pročitam tvoj post zajedno sa mojim citatom, više zvuči kao ludost. Raditi, a ne videti skoro ni pare Piiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiihhh....

Ali, kad smo već kod ludosti hajde da počnemo ispočetka:

Ludost br 1

Razmišljati o odlasku iz zemlje i ostaviti donekle sređen život :wtf: ! Ja sam radila u Telenoru u marketingu. Kada sam dala otkaz, plata mi je bila 98000 dinara. Koliko ljudi u Srbiji ima tu platu? A suprug je radio kao električar i njegova plata je bila oko 70000 dinara. Sa skoro 170000 dinara mesečno, reklo bi se da smo mogli da živimo sasvim lepo. I koji nas je djavo terao da mi tu sad nešto odlazimo u potpuno nepoznato?


Ludost br 2

U trenutku kada smo kupili karte u jednom pravcu nismo imali ni dinara kod sebe. U stvari, čak smo se bili i zadužili za taj novac (i za novac za vize, takođe). Ko normalan kupuje karte u jednom pravcu bez dinara u džepu????

Ludost br 3

Kada smo došli u Seattle, smestili smo se u stan koji smo iznajmili, a da nismo imali ni gde da jedemo. Sa dvoje dece, od kojih je mlađa imala upalu uva, smo otišli do Wallmarta i počeli da kupujemo tako što smo razmislili šta nam prvo treba: treba nam neka hrana da nešto jedemo večeras, treba nam šampon i sapun da se okupamo, treba nam dušek na naduvavanje da negde prespavamo, trebaju nam jastuci da negde glavu stavimo, treba nam posteljina da se pokrijemo. I to je dosta, za sutra ćemo da razmislimo šta nam dalje treba pa ćemo ponovo u kupovinu.


Ludost br 4,5.... ima ih još o kojima baš ne bih ovako javno.

Poenta je da ne žalimo ali ni najmanje. U stvari, žalimo, ali što nismo došli ranije. I da bi se neko osmelio na ovakav korak, i to sa dvoje male dece, treba jako velika želja i jako dobri razlozi. Možda će neko reći, jeste vi ste stvarno ludi, što je sasvim u redu, ali mi više nismo mogli da zamislimo život u onoj zemlji, u onom regionu ni jednog jedinog dana.

Baš me interesuje da li sad ima čestitki za stav?

@Loreley, nemoj da se osetiš prozvanom, jer nisi. Tvoj post me je podstaknuo da zakopam malo dublje. U svakom slučaju, hvala na podršci i lepim željama :skviz:

Dzordz
31.10.2013, 10:40
@Zvercica
Naravno da ima cestitki za stav.

ali mi više nismo mogli da zamislimo život u onoj zemlji, u onom regionu ni jednog jedinog dana

Poznat mi je ovaj osecaj. Srecno sa daljim zivotom :)

jony001
31.10.2013, 11:05
Ja sad kad pročitam tvoj post zajedno sa mojim citatom, više zvuči kao ludost. Raditi, a ne videti skoro ni pare Piiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiihhh....

Ali, kad smo već kod ludosti hajde da počnemo ispočetka:

Ludost br 1

Razmišljati o odlasku iz zemlje i ostaviti donekle sređen život :wtf: ! Ja sam radila u Telenoru u marketingu. Kada sam dala otkaz, plata mi je bila 98000 dinara. Koliko ljudi u Srbiji ima tu platu? A suprug je radio kao električar i njegova plata je bila oko 70000 dinara. Sa skoro 170000 dinara mesečno, reklo bi se da smo mogli da živimo sasvim lepo. I koji nas je djavo terao da mi tu sad nešto odlazimo u potpuno nepoznato?


Ludost br 2

U trenutku kada smo kupili karte u jednom pravcu nismo imali ni dinara kod sebe. U stvari, čak smo se bili i zadužili za taj novac (i za novac za vize, takođe). Ko normalan kupuje karte u jednom pravcu bez dinara u džepu????

Ludost br 3

Kada smo došli u Seattle, smestili smo se u stan koji smo iznajmili, a da nismo imali ni gde da jedemo. Sa dvoje dece, od kojih je mlađa imala upalu uva, smo otišli do Wallmarta i počeli da kupujemo tako što smo razmislili šta nam prvo treba: treba nam neka hrana da nešto jedemo večeras, treba nam šampon i sapun da se okupamo, treba nam dušek na naduvavanje da negde prespavamo, trebaju nam jastuci da negde glavu stavimo, treba nam posteljina da se pokrijemo. I to je dosta, za sutra ćemo da razmislimo šta nam dalje treba pa ćemo ponovo u kupovinu.


Ludost br 4,5.... ima ih još o kojima baš ne bih ovako javno.

Poenta je da ne žalimo ali ni najmanje. U stvari, žalimo, ali što nismo došli ranije. I da bi se neko osmelio na ovakav korak, i to sa dvoje male dece, treba jako velika želja i jako dobri razlozi. Možda će neko reći, jeste vi ste stvarno ludi, što je sasvim u redu, ali mi više nismo mogli da zamislimo život u onoj zemlji, u onom regionu ni jednog jedinog dana.

Baš me interesuje da li sad ima čestitki za stav?

@Loreley, nemoj da se osetiš prozvanom, jer nisi. Tvoj post me je podstaknuo da zakopam malo dublje. U svakom slučaju, hvala na podršci i lepim željama :skviz:

Cestitam za stav.:grin:
Samo da znas ima jos ljudi koje su malo lugji od vas.:grin:

sombrero
31.10.2013, 11:05
Ne to nije stav to se zove imati petlju :), respect!!! Sve najbolje :beer:
Ja sad kad pročitam tvoj post zajedno sa mojim citatom, više zvuči kao ludost. Raditi, a ne videti skoro ni pare Piiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiihhh....

Ali, kad smo već kod ludosti hajde da počnemo ispočetka:

Ludost br 1

Razmišljati o odlasku iz zemlje i ostaviti donekle sređen život :wtf: ! Ja sam radila u Telenoru u marketingu. Kada sam dala otkaz, plata mi je bila 98000 dinara. Koliko ljudi u Srbiji ima tu platu? A suprug je radio kao električar i njegova plata je bila oko 70000 dinara. Sa skoro 170000 dinara mesečno, reklo bi se da smo mogli da živimo sasvim lepo. I koji nas je djavo terao da mi tu sad nešto odlazimo u potpuno nepoznato?


Ludost br 2

U trenutku kada smo kupili karte u jednom pravcu nismo imali ni dinara kod sebe. U stvari, čak smo se bili i zadužili za taj novac (i za novac za vize, takođe). Ko normalan kupuje karte u jednom pravcu bez dinara u džepu????

Ludost br 3

Kada smo došli u Seattle, smestili smo se u stan koji smo iznajmili, a da nismo imali ni gde da jedemo. Sa dvoje dece, od kojih je mlađa imala upalu uva, smo otišli do Wallmarta i počeli da kupujemo tako što smo razmislili šta nam prvo treba: treba nam neka hrana da nešto jedemo večeras, treba nam šampon i sapun da se okupamo, treba nam dušek na naduvavanje da negde prespavamo, trebaju nam jastuci da negde glavu stavimo, treba nam posteljina da se pokrijemo. I to je dosta, za sutra ćemo da razmislimo šta nam dalje treba pa ćemo ponovo u kupovinu.


Ludost br 4,5.... ima ih još o kojima baš ne bih ovako javno.

Poenta je da ne žalimo ali ni najmanje. U stvari, žalimo, ali što nismo došli ranije. I da bi se neko osmelio na ovakav korak, i to sa dvoje male dece, treba jako velika želja i jako dobri razlozi. Možda će neko reći, jeste vi ste stvarno ludi, što je sasvim u redu, ali mi više nismo mogli da zamislimo život u onoj zemlji, u onom regionu ni jednog jedinog dana.

Baš me interesuje da li sad ima čestitki za stav?

@Loreley, nemoj da se osetiš prozvanom, jer nisi. Tvoj post me je podstaknuo da zakopam malo dublje. U svakom slučaju, hvala na podršci i lepim željama :skviz:

via
31.10.2013, 19:57
@zvercice
Ma tko više zna šta je ludost, a šta hrabrost. Zapravo, zar svatko tko je imalo hrabar nema u sebi i određenu dozu ludosti? Ako uvijek ideš na sigurno, provjereno, bez rizika, teško da ćeš nešto postići u životu, da ne spominjem da to postane booooring. Netko će reći da ste ludi, netko će to reći za sve nas koji smo u ovoj priči, netko će reći da ste hrabri, netko će pak reći da “tražite kruha preko pogače”, netko ni u snu ne bi odlučio povući ovakav potez koliko god mu bilo loše ovdje. Ali to je sve u redu, svatko ima pravo na svoje mišljenje i pravo da svoj život uređuje kako smatra da je najbolje. “Sto ljudi, sto ćudi”, što bi rekli. Mi smo od prvih ljudi (u porodici) kojima smo rekli dobili poprilično “hladnu” reakciju na cijelu priču, u smislu: “ Idete u neizvjesnost, a imate sve sređeno?”, ali mi se ne damo zbuniti. Pojam “sređeno” ne znači svima isto. Da, imamo poslove, od kojih je jedan u državnoj službi (lažna sigurnost o kojoj je i dreadnot već govorio), stambeno smo obezbjeđeni i netko bi rekao šta još hoćete. Hoćemo da živimo, hoćemo da naša djeca imaju više mogućnosti u životu… hoćemo da se sklonimo iz ove sredine koja tone prije nego što i sami postanem inertne jedinke pored kojih život prolazi dok čekamo “bolje sutra”.
Dakle vi ste za mene i hrabri i ludi, pri čemu ovo mislim u najboljem i najpozitivnijem smislu :) :) :1072::1072:

dinna3008
31.10.2013, 20:48
Cestitam za stav.:grin:
Samo da znas ima jos ljudi koje su malo lugji od vas.:grin:

Moja porodica ima skoro pa istu priču kao i vi, i mi smo sa dvoje male djece ostavili sve i krenuli u nepoznato.

cape011
31.10.2013, 20:55
Svaka vam čast.
Stvarno retko ko bi isto to uradio, napustio sve to što ima u Srbiji i otišao u nepoznato. Ali imate petlju, daleko ćete dogurati. U svakom slučaju uvek se možete vratiti kući. Ako nedaj bože tolko zagusti.

Al da niste pokušali, kajali bi ste se posle celog života što niste iskoristili šansu, koja se jednom pruža.

I još jedna stvar. kad dobijete državljanstva, kroz 5 godina. Moći će te da birate :)

loreley
31.10.2013, 21:16
O da, Zvercice, i dalje ostajem pri svojoj izjavi i uopste ne mislim da su postupci koje si nabrojala ludost.
A konkretno ovo vezano za posao predstavlja udaranje temelja i pravovremeno krcenje puta ka boljem poslu i vecoj plati. Sto pre pocnes (pa makar u pocetku neko vreme bila na nuli), pre ces do toga stici.

I da, ima nas jos sa prilicno sredjenim zivotima i solidnim poslovima, koji ipak nismo zadovoljni zivotom ovde, iz prostog razloga sto smisao i kvalitet zivota ne ocitavamo iskljucivo u visini plate i "sigurnosti do penzije", nego u nekim drugim stvarima.

Nego, ima li :kisa: u Sijetlu? :)

prasica
31.10.2013, 21:56
Cijeli dan razmišljam o ovome što je zvercica napisala.

Postavljam i svima vama pitanje.

Ako ste situirani stambeno i imate solidne plate (recimo ova primanja o kojima zvercica govori su skoro 3 puta veća od primanja mog muža i mene i samim tim ne znam kako ćemo skupiti išta para, ako budemo izvučeni) šta konkretno vam smeta u ovom društvu?
Pitam se cijeli dan gdje je sistem vrijednosti normalan, jer još nisam sigurna da postoji zemlja u kojoj se vrjednuju osnovne ljudske vrijednosti.

Ja, npr. imam slaba primanja, ali ni to nije neki razlog što mi se ide odavde, jer ništa nigdje nije sigurno što se materijalne strane tiče. Ovdje mi se gadi što smo svo toliko oguglali na toda ništa nije po zakonu. To mi smeta. Fali mi da ja, pa i svi ostali, imaju okvir ponašanja. Pravna država, koja kod nas ne postoji. Mislim da me ovo pogotovo lično gađa jer sam na vrlo ružan način osjetila na svojoj koži šta znači ne imati politička leđa. Vidim da su moji roditelji ostali pri stavu: ,, Eto, tako je-kako je". Ja ne mogu tako, ni zbog sebe, ni zbog moje djece... Jednostavno ne mogu.

loreley
31.10.2013, 23:28
Pa otprilike slicno ovome sto si opisala. Ja bih mogla roman u tri toma na tu temu da napisem :rofl:, ali ukratko bi bilo: nepostojanje sistema koji funkcionise i poremecene vrednosti na svim poljima. Pri tom ne mislim na neke tradicionalne vrednosti, za njih me ich nije briga (ne zelim da zivim u vremenu nasih baka, naprotiv), nego na osnovne, ljudske. Smatram da je u nasoj drzavi dobro samo onima kojima je zivotni cilj da primaju platu, puste mozak na pasu i cekaju penziju. Za ljude koji zele da se bave stvarima koje im, osim novca, donose i zadovoljstvo, omogucavaju kako profesionalni tako i licni napredak, za one koji zele da razmisljaju svojom glavom umesto da se utapaju u masu, ova drzava je robija. A od toga poprilicno boli glava. :D

Ja do sada nisam ozbiljno razmisljala o odlasku, boravila sam u nekim evropskim zemljama iz licnih i profesionalnih razloga, ali nisam nameravala da ostanem. Sad, sa ove distance, na osnovu stecenog iskustva u razlicitim zivotnim oblastima, dosla sam do zakljucka da ovaj sistem nije za mene. Hocu da idem negde da ucim i da radim, a da mi zbog takvog stava niko ne podmece nogu.

Tako nekako.

zvercica
01.11.2013, 00:03
O da, Zvercice, i dalje ostajem pri svojoj izjavi i uopste ne mislim da su postupci koje si nabrojala ludost.
A konkretno ovo vezano za posao predstavlja udaranje temelja i pravovremeno krcenje puta ka boljem poslu i vecoj plati. Sto pre pocnes (pa makar u pocetku neko vreme bila na nuli), pre ces do toga stici.

I da, ima nas jos sa prilicno sredjenim zivotima i solidnim poslovima, koji ipak nismo zadovoljni zivotom ovde, iz prostog razloga sto smisao i kvalitet zivota ne ocitavamo iskljucivo u visini plate i "sigurnosti do penzije", nego u nekim drugim stvarima.

Nego, ima li :kisa: u Sijetlu? :)

Ma, da je plata bila i tri puta viša, opet bismo otišli. Ovde društvo nije savršeno, ali su pravila koja su postavljena dobra i poštuju se. Ljudi imaju nadu, imaju cilj. Bore se i imaju jasan stav kad misle da nešto nije u redu.

Mi još kišu nismo videli kako treba. Od početka septrembra je uglavnom lepo, ali svi kažu čekajte samo, videćete :)

via
01.11.2013, 00:30
Ovdje mi se gadi što smo svo toliko oguglali na toda ništa nije po zakonu. To mi smeta. Fali mi da ja, pa i svi ostali, imaju okvir ponašanja. Pravna država, koja kod nas ne postoji.

Smatram da je u nasoj drzavi dobro samo onima kojima je zivotni cilj da primaju platu, puste mozak na pasu i cekaju penziju. Za ljude koji zele da se bave stvarima koje im, osim novca, donose i zadovoljstvo, omogucavaju kako profesionalni tako i licni napredak, za one koji zele da razmisljaju svojom glavom umesto da se utapaju u masu, ova drzava je robija.
Hocu da idem negde da ucim i da radim, a da mi zbog takvog stava niko ne podmece nogu.


Mislim da ovo prilično zaokružuje razmišljanja zbog kojih ljudi žele da dignu sidro i odu odavde, a ujedno je i odgovor na pitanje šta nam smeta ako već imamo solidnu platu i rješeno stambeno pitanje. Društvo je zapalo u opasnu krizu, pri tom ne mislim samo na onu finansijsku. Polako postajemo statisti u vlastitim životima po principu "go with the flow". Svi plaćaju za dobro radno mjesto pa platit ću i ja, svi "počaste" doktore, policajce, službenike pa ću i ja...Lopovi nam kradu pred očima, kradu od naše djece, a mi šutimo, djelom zato što kao društvo nemamo snage da reagujemo, dijelom zato što znamo da se sve odvija uz aminovanje "države". Policijski inspektori nam prodaju drogu ispred školskih dvorišta, šta više reći o pravnoj državi i sistemu vrijednosti???!!!
Ja zaista ne smatram da je Amerika zemlja snova i da će me tamo dočekati na crvenom tepihu, čak imam i određenu dozu straha, ali da li ćemo iskoristiti šansu; naravno da hoćemo. Kao što netko već reče, ovdje se uvijek možemo vratiti.

benefactor78
01.11.2013, 02:41
Ma, da je plata bila i tri puta viša, opet bismo otišli. Ovde društvo nije savršeno, ali su pravila koja su postavljena dobra i poštuju se. Ljudi imaju nadu, imaju cilj. Bore se i imaju jasan stav kad misle da nešto nije u redu.

Mi još kišu nismo videli kako treba. Od početka septrembra je uglavnom lepo, ali svi kažu čekajte samo, videćete :)

Bravo, to i jeste poenta, pogotovo ovaj boldirani deo, a naročito prva i poslednja rečenica.
Kod nas ovde pravila nema, ovo je divljina. Ljudi ovde nemaju nadu, ona je davno ubijena, a pogotovo nemaju jasan stav o bilo cemu (bar vecina nema). Ni u USA nije savršeno, daleko od toga, ali kod njih velika manjina zlouporebljava zakone, a većina bude i kažnjena za to, a ovde su stvari totalno obrnute, ovde se slavi kada za..beš državu.
Nadam se da se Zverčica neće ljutiti što ću zloupotrebiti njenu temu, ali bih voleo da napišem ponešto o tome zašto otići odavde u tri lepe... :grin:
Probaću da navedem par stvari vezane za uređenje države, i par stvari vezanih za naš mentalitet. Nadam se da neću biti dosadan i zvučati ogorčeno, a ako nekome jesam i zvučim, žao mi je i molim ga da preskoči ovaj post.

Ovde moderna civilizacija nije uspela, jednostavno mi kao nacija ne shvatamo pojam države i sistema. To je toliko izraženo, da bih ja zahtevao da se deci u škole uvede neki predmet tipa "Država i građanska prava i obaveze" ili slično, pa će valjda neki novi klinci biti pametniji od starijih.
Glorifikuju se ljudi koji se nisu ostvarili ni na koji način, razni kriminalci, ubice i pevaljke, a državu nam vode likovi od kojih pojedini nemaju NITI JEDAN DAN RADNOG STAŽA. Ovo je valjda nešto što neću shvatiti nikada u svom životu, to je toliko obrnut sistem vrednosti da ne vredi ni objašnjavati.
Administracija toliko jede ovu državu, da to nije normalno. Trebalo bi otpustiti bar 30% drž.aparata da bi ova država finansirala samu sebe. Zašto se ne otpušta? Pa, moraš imati glasačku mašinu koja će te održati na vlasti! Dakle, vode nas likovi koji su u stanju da s.ebu čitavu državu samo da bi njima bilo dobro. U stanju su da s.ebu našu decu i čitave generacije posle nas samo da im dupe ostane tu gde jeste. Neverovatno, zar ne? Ovde čovek često ima osećaj da je njegova država protiv njega samog, umesto da mu bude servis koji pomaže i olakšava, dakle ovde je na snazi prava otuđena birokratska država dovoljna samoj sebi.
Da se razumemo, meni su oni svi isti, nebitno da li novopečeni Krcun ili Dramaturg, ponavljam - NEMAJU NI DAN RADNOG STAŽA. Dakle, postali su klasa za sebe (mi ostali smo maltene kao mravi), koja između sebe deli kolač i zajmove MMF-a, a ko će to da vraća i kako...e,sada, mnogo bre pitate rođaci :obrva:
Korupcija, šta to beše?!?!? Da ne mračim sa ovim, svi znaju milion i jedan primer u svim sferama života. Dakle, još jedna stvar koja bukvalno izjeda ovo društvo.
Politička zapošljavanja i napredovanja, odlazak talentovanih i inteligentnih ljudi odavde, nebriga o deci i njihovoj budućnosti, nedostatak osnovnog poštovanja za druge ljude, nedostatak osnovne kulture, osećaj da je ovde sve isto već 200 godina i da će biti isto još 300, konstantan pad populacije (svake godine nas je 30.000 manje), itd., itd....dakle, mogao bih knjigu o ovome napisati :naughty:

Naš mentalitet...hmmm, probaću da napišem šta mi ljudi govore kao kontra argumente kada pomenem odlazak odavde.
1.Ostavićeš porodicu i prijatelje - moram priznati, jedini argument koji ima smisla, kod mene doduše donekle, pošto je to sveukupno par ljudi koje bih voleo da povedem sa sobom. Drugo, čak i da odeš u USA, pa valjda ćeš od 300 miliona ljudi naći par prijatelja, jbt....
2. Tamo radiš od jutra do sutra, sunca ne vidiš - ovo mi je najjače,hahaha. A ovde ne radim ništa, jel? Ne znam za druge, ali se ja i ovde ubijam od posla, bez da imam šansu da napredujem i da dobijem bilo kakvu povišicu ili beneficiju. Ja ne znam ko ovo može da izjavi, valjda samo neko ko ništa ne radi i planira da živi sa matorcima do svoje 40-e. :nene: Ovde ljudi nikako da shvate da moraš nekada da se pomučiš u životu, nema bre ništa džabe.
3. Ali oni su glupi (Ameri, Kanađani..i sl.) - i na ovo umrem od smeha. Ali, ja zaista želim da budem glup! Ne želim da znam ko je predsednik, da budem opterećen politikom, da me šikaniraju, da moje dete nema perspektivu i da ga truju glupostima, evo javno kažem da želim da budem glup! :grin:
4. Oni su nas bombardovali - mislim šta reći na ovo :;D: . Imam jednu poznanicu iz Sent Luisa, koja je rekla nešto jako zanimljivo o razlici shvatanja života između Srba i Amera....kaže ona "jednostavno je, vi slavite smrt i život posle života, mi slavimo život, ovaj ovde odmah i sada". Prvo mi je zvučalo debilno, posle sam shvatio da je debelo u pravu. Da ne nabrajam od kosovskog boja pa nadalje....
5. Puno rizikuješ, ipak ovde imaš sve sređeno, pusti da sve bude kako jeste - ovo me žestoko nervira, ovakav način razmišljanja. Da su se ovakvi pitali, ljudi bi još uvek orali njive ručno sa plugom, a točak ne bi bio ni izmišljen. Mislim da ovakav način razmišljanja ima mnoooogo veze sa sveukupnim stanjem u našoj drževi. Mislim "ne daj Bože da nešto uznapreduje, onda ću još morati da učim nešto novo..."....brrrrr, popizd :srbinpla:
6,7,8...10204....ima još deset hiljada kontra argumenata i svakodnevnih primera našeg mentaliteta koji su za smejanje i plakanje, ali sam već dovoljno smorio i uzurpirao temu.

Elem, razlozi za odlazak: uvek na prvom mestu budućnost tvoje dece, bežanje od ovdašnjeg mentaliteta i načina razmišljanja (meni lično najbitnija stavka posle perspektive mog deteta), mogućnost da ti sam zakačiš bar 10-20 godina normalnog života u uređenoj državi, mogućnost da radiš , da budeš nagrađen za svoj trud i dobiješ platu dostojnu čoveka (čak i da napreduješ, neverovatno zar ne :obrva:), mogućnost da te ljudi cene i poštuju zbog toga što si vredan i pošten (život u sistemu koji ceni te dve osobine), mogućnost da čak uštediš nešto i čak negde otputuješ povremeno (samo od zarade i plate) upoznavanje drugih ljudi i kultura, život okružen drugačijim mentalitetom i načinom razmišljanja, i još million razloga, da ne navodim…post mi je već predugačak.

Samo da zamolim Zverčicu da nastavi da piše i da ne zamre ova tema, nemate pojma koliko ovo znači nama koji smo još uvek na Balkanu. Pored toga, ako bi me ikada pogodio lutrijski grom, Sijetl bi bio jedan od favorita na mom spisku, pa se možda i vidimo nekada, hehe...

Želim Vam sve najbolje i samo budite uporni tamo, sve dođe na svoje mesto posle malo truda i odricanja :grin:

vuxanne
01.11.2013, 03:14
Jeste, svi ti argumenti stoje. Ja sam upravo cula da bi mi direktor da sam ostala tu od danas bio lik sa kojim ne da se nisam mirisala nego nema finih reci za opisati.

Nego, mogao bi ti malo cesce da nam nesto ovako poucno napises, zanimljivo iznosis misljenja i cinjenicna stanja...

zvercica
01.11.2013, 07:21
Ovih dana sam malo u minus fazi, treba da se odvojim od mlađe kćerke i bez obzira koliko se radujem što ću početi da radim, srce mi se steže kad je ostavim u vrtiću i sluašam napolju kako plače i doziva me:smrc:

Dakle, ide jedan post o tome šta mi se sve ne sviđa ovde.

1. Saobraćaj
Apsolutno jezivo. Kao kod nas kad su sređivali Gazelu, verujem da se beograđani sećaju. Sve stoji. Putem kojim se inače prolazi do 15 minuta u špici se ide i do sat i po. To stvarno može da bude problem, pošto stvarno ne želim da mi mladost prođe u saobraćaju. Zanimljivo je to što auto putevi imaju jednu posebnu traku (četvrtu levu) kojom je dozvoljen saobraćaj za autobuse i automobile za više od dve osobe. Dakle ovim trakama je jedino moguće proći. Problem je kad se ukljucimo na auto put, treba nam dosta dok se izborimo da dodjemo do te četvrte.

Dalje, ovde se niko ne prestrojava. Putevi uglavnom imaju po dve trake i mi smo navikli da se desnom ide sporije a levom brže. Trebalo nam je poprilično dok nismo shvatili da to ovde nije slučaj. Dakle, prilikom uključivanja na put, ljudi odmah izaberu traku koja im je najbliža za isključivanje. I neka je najveća gužva u jednoj traci, ako oni treba da se na tu stranu isključe kroz nekih 10 km, svi će se gurati u tu traku.

Stop znakovi. Ima ih svuda, i nekako samo iskoče iza nekog drveta. Mislim, nije to loše, svi moraju da stanu, pa kreće ko je prvi došao na raskrsnicu. Nekad se desi da nismo sigurni ko je došao prvi pa puštamo jedni druge: "ajte vi", "ne ne, vi slobodno", "ma insistiram, idite vi prvi", "ali stvarno je u redu krenite vi prvi" (mislim sve to ali mimikom, hehe stvarno bude smešno).

2. Šećer, šećer i šećer

Sve je slatko, i preslatko. To je stvarno ogavno. Ja volim slatkiše, ali neverovatno je koliko se ovde stavlja šećera u sve živo. Pre neki dan smo kupili slatke viršle, i naravno sve bacili. Slatko-slane kokice, fuj. Moja starija ćerka u školi ima svaki dan ručak, i do sad se ugojila nekih 4-5 kg od kako smo došli. To je zato što jede najogavniju hranu koja postoji, burgere, pice, one slatke viršle, takose, buritose, pa neke voćne preslakte jogurte. Nisam ja odmah ni shvatila kakva je hrana, jer kad je pitam kakav je ručak, ona kaže OK , ili ovo je bilo ružno ili lepo i to je to. Međutim, kada sam popričala sa učiteljicom sve mi je bilo jasno. Ne treba ni da kažem da je isključujem iz školske hrane i da počinjem sama da joj spremam.

3. Meso, mleko i jaja su posebna priča. Treba dobro obratiti pažnju, tj da li ima aditiva i antibiotika, da li je organic ili ne, da li je sa farme gde životinje slobodno šetaju i slično. Ja sam se već odlučila da ove tri stvarčice kupujem isključivo organic, dok voće i povrće dugo perem. Inače mi jogurt i naši sirevi jako nedostaju, a preskupo mi je da to kupujem u našim prodavnicama.

Green2014
01.11.2013, 10:30
Svidja mi je pravac u koji je krenula ova tema. Lako je pricati o lepim stvarima i prednostima. Zelimo sad da cujemo i negativne aspekte zivota u usa. Hvala Zvercice na postu. Zelim ti da vise ne bude negativnih postova, ali ako ih bude, molim te da ih podelis sa nama :)

Emiiuki
01.11.2013, 11:13
......dok voće i povrće dugo perem.....

Probaj da sve te biljke potopiš u lonac vode i sa kašičicom sode bikarbone, pa da odstoji makar sat vremena. To je savet moje koleginice koja je alergična na sve živo i ovo joj pomaže. Mada se meni tako sve brže pokvari, naročito voće....

Emiiuki
01.11.2013, 11:26
Svidja mi je pravac u koji je krenula ova tema. Lako je pricati o lepim stvarima i prednostima. Zelimo sad da cujemo i negativne aspekte zivota u usa. Hvala Zvercice na postu. Zelim ti da vise ne bude negativnih postova, ali ako ih bude, molim te da ih podelis sa nama :)

Negativna faza im tek sledi za mesec-dva kada počne da nedostaje sve više stvari iz starog kraja i polako počnu da zaboravljaju sve ono što ih je ovde nerviralo, biće i suza i svega. Sreća je što ste svi zajedno pa će nostalgija lakše proći. Treća faza, najkasnije za šest meseci, je kada u potpunosti prihvatite taj život, njihov način razmišljanja i polako počnete da zaboravljate stari kraj. Dođete u Srbiju posle godinu, dve i pomislite kako su se ulice smanjile, kako je sve prljavo i ljudi su nekulturni i jedva čekate da se vratite kući........

pelcer224
01.11.2013, 11:54
Zvercice mozes li nam reci koje ste starosne dobi ti i suprug ako nije privatno pitanje?
Kad smo culi sve te "ludosti" zanima me u kojim godinama ste bili spremni da sve to ostavite iza sebe i da imate toliku energiju za novi pocetak. Mnoge bi sa foruma ohrabrili, jer pretpostavljam da cim imate 2 djece da imate 30+ godina.

prasica
01.11.2013, 12:22
Pošto sam temu skrenula, a divna je priča o uspjehu, predlažem da se otvori nova tema, nešto tipa Razlozi za odlazak, a može i još jedna tema Ovdje mi se ne sviđa...

veko
01.11.2013, 12:28
Pošto sam temu skrenula, a divna je priča o uspjehu, predlažem da se otvori nova tema, nešto tipa Razlozi za odlazak, a može i još jedna tema Ovdje mi se ne sviđa...

Već je otvorena ta tema http://www.zelenalutrija.com/forum/showthread.php?t=1176

prasica
01.11.2013, 16:03
Još bolje ako ima tema, mogli bi se postovi prebaciti u tu temu, a ako već nema neka tema o tome šta se našem narodu ne sviđa konkretno u nekom mjestu, mada je to vjerovatno sadržano u svakoj temi, može se otvoriti ta posebna tema.

I mene jako interesuje koliko godina imas zvercice. Ja imam 29 godina i dvoje djece, jedno od 3 godine, a jedno od 1 godine. Voljela bih još jedno...

via
01.11.2013, 20:58
@benefactor78
odličan post, prvi na forumu pa "direkt u glavu" :) :) Prijavio se za DV2015?

Ovih dana sam malo u minus fazi, treba da se odvojim od mlađe kćerke i bez obzira koliko se radujem što ću početi da radim, srce mi se steže kad je ostavim u vrtiću i sluašam napolju kako plače i doziva me:smrc:

Dakle, ide jedan post o tome šta mi se sve ne sviđa ovde.

1. Saobraćaj
Apsolutno jezivo. Kao kod nas kad su sređivali Gazelu, verujem da se beograđani sećaju. Sve stoji. Putem kojim se inače prolazi do 15 minuta u špici se ide i do sat i po. To stvarno može da bude problem, pošto stvarno ne želim da mi mladost prođe u saobraćaju. Zanimljivo je to što auto putevi imaju jednu posebnu traku (četvrtu levu) kojom je dozvoljen saobraćaj za autobuse i automobile za više od dve osobe. Dakle ovim trakama je jedino moguće proći. Problem je kad se ukljucimo na auto put, treba nam dosta dok se izborimo da dodjemo do te četvrte.

Dalje, ovde se niko ne prestrojava. Putevi uglavnom imaju po dve trake i mi smo navikli da se desnom ide sporije a levom brže. Trebalo nam je poprilično dok nismo shvatili da to ovde nije slučaj. Dakle, prilikom uključivanja na put, ljudi odmah izaberu traku koja im je najbliža za isključivanje. I neka je najveća gužva u jednoj traci, ako oni treba da se na tu stranu isključe kroz nekih 10 km, svi će se gurati u tu traku.

Stop znakovi. Ima ih svuda, i nekako samo iskoče iza nekog drveta. Mislim, nije to loše, svi moraju da stanu, pa kreće ko je prvi došao na raskrsnicu. Nekad se desi da nismo sigurni ko je došao prvi pa puštamo jedni druge: "ajte vi", "ne ne, vi slobodno", "ma insistiram, idite vi prvi", "ali stvarno je u redu krenite vi prvi" (mislim sve to ali mimikom, hehe stvarno bude smešno).

2. Šećer, šećer i šećer

Sve je slatko, i preslatko. To je stvarno ogavno. Ja volim slatkiše, ali neverovatno je koliko se ovde stavlja šećera u sve živo. Pre neki dan smo kupili slatke viršle, i naravno sve bacili. Slatko-slane kokice, fuj. Moja starija ćerka u školi ima svaki dan ručak, i do sad se ugojila nekih 4-5 kg od kako smo došli. To je zato što jede najogavniju hranu koja postoji, burgere, pice, one slatke viršle, takose, buritose, pa neke voćne preslakte jogurte. Nisam ja odmah ni shvatila kakva je hrana, jer kad je pitam kakav je ručak, ona kaže OK , ili ovo je bilo ružno ili lepo i to je to. Međutim, kada sam popričala sa učiteljicom sve mi je bilo jasno. Ne treba ni da kažem da je isključujem iz školske hrane i da počinjem sama da joj spremam.

3. Meso, mleko i jaja su posebna priča. Treba dobro obratiti pažnju, tj da li ima aditiva i antibiotika, da li je organic ili ne, da li je sa farme gde životinje slobodno šetaju i slično. Ja sam se već odlučila da ove tri stvarčice kupujem isključivo organic, dok voće i povrće dugo perem. Inače mi jogurt i naši sirevi jako nedostaju, a preskupo mi je da to kupujem u našim prodavnicama.

E a sad minus faza. Svjesni smo svi da ćemo se u jednom momentu naći u toj fazi, samo da traje što kraće, da bude relativno bezbolna i da pri nabrajanju ovih stvari koje nam se ne sviđaju ne pređemo prste jedne ruke :) :)
Svaka, ali baš svaka promjena je teška, pogotovo u ovakvim uslovima. Da ne spominjem koji osjećaji se prepliću kod svake majke kad dođe vrijeme da svoje dijete ostavi u vrtiću, užas živi. Sve to prođe, ali da boli; boli. Ja sam imala rutinu (kad je stariji krenuo u vrtić) da ga ostavim, on naravno plače, bolje reći vrišti; zašto ja ne mogu da ga čuvam, sjednem u auto, isplačem se i onda idem dalje. Kad je i mlađi krenuo, bilo je lakše i meni i njima jer su bili zajedno, a sad smo već u situaciji da se znaju samo okrenuti i ući bez pozdrava, poljubca... Sad mi i to ne paše, htjela bih da im bar malo nedostajem... čudne smo mi mame, nikad zadovoljne :grin::grin::grin:

Da ne bi ispalo da su se mame "raspekmezile" i skrenule sa teme, da dodam još nešto...

Seattle spada u top ten najgorih gradova kad je riječ o prometu, tako da me ne iznenađuje što se saobraćaj našao na ovoj listi, znam da se vozi dosta sporo, ali nisam znala za ovo da se ne prestrojavaju. Iz naše perspektive to mi je prosto nepojmljivo, pa kod nas se prestrojavaju i na 5m prije semafora, spora traka, brza traka, cik-cak, sve je dopušteno :grin::grin: čuj voze 10 km u jednoj traci ako im je isključenje iz nje najlakše, tko će se na to naviknuti. Ovo mi je ujedno i jedan od strahova vezan za USA, da ću dio života provesti u autu puzeći po highway-u u kilometarskim kolonama.
Dalje, čitala sam dosta o obrocima u školi, proučavala lunch menije i vidim da dosta propagiraju "healthy meals" (u teoriji), npr. svježe voće i povrće je na raspolaganju svaki dan, 1% milk, non-fat chocolate milk, a opet svakodnevni obroci u meniju su pizza, chickenburger, hamburger itd, ali opet to je Amerika, kolijevka brze hrane. Nisam primjetila da je i jedan obrok "na kašiku", baš me zanima kakvo je stanje u vrtićima, pisat ćeš nam...

cvale
01.11.2013, 22:14
3. Ali oni su glupi (Ameri, Kanađani..i sl.) - i na ovo umrem od smeha. Ali, ja zaista želim da budem glup! Ne želim da znam ko je predsednik, da budem opterećen politikom, da me šikaniraju, da moje dete nema perspektivu i da ga truju glupostima, evo javno kažem da želim da budem glup!

Jedini lijek za moje zivce, u našem društvu, je upravo ovo što si ti naveo, da budem GLUP sa mnogo varijacija.
1. Već poslednjih 8 godina ne pratim vijesti, jer ne zelim da se nerviram sa svim jadnim stvarima koje nam se nameću od nesposobnih i nekopetentnih političara, tipa moramo da rasprodamo sva nacionalna bogastva eto da bih preživjeli.Alloooo :wtf:
2. Na radnom mijestu se pravim totalno nezaiteresovan svim oko sebe, jer ako otkriju da se razumješ u određene stvari, ubiješ se od posla za istu svotu novca i bez ijedne riječi hvale, eto ko bože stečeš nekakvo iskustvo dok oni pokupiše sve zasluge. Pravi se GLUP.:blink:
3. Budi pošten i uzoran građanin koji zivi od svojih ruku djela, ispadoh glup kod većine "poštenih". DA JA ŽELIM DA BUDEM GLUP, JER SAM JA ZAJEDNO SA SVOJOM SUPRUGOM NAJVEĆI UZOR MOJOJ DIJECI.
4. "Vidi ga glupan uči da završi fakultet. Plati i uzmi diplomu" E, po meni, ovdje bih volio da mi GLUPOST raste eksponencijalno sa godina, odnosno volja za učenjem. Mišljenja sam da je ovo RAK RANA našeg društva jer se jako odgovornih mijesta dočepaju kvazi stručnjaci, i stvarno se po nekad pitam kakvu volju imaju klinci koji se ubiše od učenja za jake ocijene, odnosno čemu se oni nadaju?! Odgovor na pitanje u veći slučajeva je inostranstvu. BEDAK.
Zverčice izvini što sam ti temu malo zatrovao, da ne dužim ovakvih stvari ima milion u upravu se prijatelju ja staje kao drugi u koloni GLUPANA.:grin:

chicagopn
01.11.2013, 23:58
2. Šećer, šećer i šećer

Sve je slatko, i preslatko. To je stvarno ogavno. Ja volim slatkiše, ali neverovatno je koliko se ovde stavlja šećera u sve živo. Pre neki dan smo kupili slatke viršle, i naravno sve bacili. Slatko-slane kokice, fuj. Moja starija ćerka u školi ima svaki dan ručak, i do sad se ugojila nekih 4-5 kg od kako smo došli. To je zato što jede najogavniju hranu koja postoji, burgere, pice, one slatke viršle, takose, buritose, pa neke voćne preslakte jogurte. Nisam ja odmah ni shvatila kakva je hrana, jer kad je pitam kakav je ručak, ona kaže OK , ili ovo je bilo ružno ili lepo i to je to. Međutim, kada sam popričala sa učiteljicom sve mi je bilo jasno. Ne treba ni da kažem da je isključujem iz školske hrane i da počinjem sama da joj spremam.
.

:bravo: odprilike 2002 god kad sam dolazio ovde na po par meseci kod roditelja mama dodje sa posla uvece i donala neka rebra mazana medom,ja to vecerao i onda uffff...odem do prodavnice da kupim kokice, kasno uvece, dodjem kuci, stavim u micro ,otvorim one slatke.....uhhh nista popijem 2 case vode i legnem da spavam ujutru smo rano krenuli na neku sahranu ,svratimo u Mc...sluze samo dorucak koji ja mrzim strasno ali ok ..gladni smo ja nisam ni znao sta da porucim i hajde recimo broj 4 onaj bagel sendvic....ufff pun sa onim pancake sokom kad sam zagrizao tek sam osetio ..to je bila kap sto je prelila casu ,potrazio sam par kesica soli i progutao cini mi se sa sve papirom

via
02.11.2013, 12:20
3. Ali oni su glupi (Ameri, Kanađani..i sl.) - i na ovo umrem od smeha. Ali, ja zaista želim da budem glup! Ne želim da znam ko je predsednik, da budem opterećen politikom, da me šikaniraju, da moje dete nema perspektivu i da ga truju glupostima, evo javno kažem da želim da budem glup!

Jedini lijek za moje zivce, u našem društvu, je upravo ovo što si ti naveo, da budem GLUP sa mnogo varijacija.
1. Već poslednjih 8 godina ne pratim vijesti, jer ne zelim da se nerviram sa svim jadnim stvarima koje nam se nameću od nesposobnih i nekopetentnih političara, tipa moramo da rasprodamo sva nacionalna bogastva eto da bih preživjeli.Alloooo :wtf:
2. Na radnom mijestu se pravim totalno nezaiteresovan svim oko sebe, jer ako otkriju da se razumješ u određene stvari, ubiješ se od posla za istu svotu novca i bez ijedne riječi hvale, eto ko bože stečeš nekakvo iskustvo dok oni pokupiše sve zasluge. Pravi se GLUP.:blink:
3. Budi pošten i uzoran građanin koji zivi od svojih ruku djela, ispadoh glup kod većine "poštenih". DA JA ŽELIM DA BUDEM GLUP, JER SAM JA ZAJEDNO SA SVOJOM SUPRUGOM NAJVEĆI UZOR MOJOJ DIJECI.
4. "Vidi ga glupan uči da završi fakultet. Plati i uzmi diplomu" E, po meni, ovdje bih volio da mi GLUPOST raste eksponencijalno sa godina, odnosno volja za učenjem. Mišljenja sam da je ovo RAK RANA našeg društva jer se jako odgovornih mijesta dočepaju kvazi stručnjaci, i stvarno se po nekad pitam kakvu volju imaju klinci koji se ubiše od učenja za jake ocijene, odnosno čemu se oni nadaju?! Odgovor na pitanje u veći slučajeva je inostranstvu. BEDAK.
Zverčice izvini što sam ti temu malo zatrovao, da ne dužim ovakvih stvari ima milion u upravu se prijatelju ja staje kao drugi u koloni GLUPANA.:grin:

E moj cvale, svi mi koji pokušavamo uraditi nešto od svog života na pošten način smo u očima tih "pametnih kvazistručnjaka" glupi. Ali dobro, ako se moja pamet mjeri gledano kroz njihovu glupost onda ja želim i volim da budem glupa. U masi svega što me nervira kod tih pametnica nepismenost je nešto što me izbija iz takta, nepismenos ljudi koji se prihvataju pozicija kojima nisu dorasli. U potrazi za svim uvjerenjima koja su nam potrebna za intervju moj muž jučer dobija jedno na kojem stoji ispisano "Sjedinjene američke države". Dotična dama ga pita jel' sve u redu, a on: "Pa nije, Sjedinjene Američke Države se pišu velikim slovom." Na što dotična odgovara: "A jel'?" A JEL!!!!!...Takve stvari smo učili u osnovnoj školi, a ona je sa takvim opštim (ne)znanjem završila i fakultet, i po rodbinskim vezama dobila posao u državnoj službi i nakon nekog vremena će dobiti i nekakvu "fotelju". Izmislit će je za nju, jer šteta je da takva "pamet" vene bez nakakve titule ispred imena. I ona je gledano kroz prizmu trenutnog sistema vrijednosti pametna, a mi smo glupi. Hvala lijepo na takvoj pameti, ja sam onda glupa i ponosna na svoju glupost:grin:

Ovaj dio oko radnog mjesta kao da sam ja pisala, pravi se glup i prolaziš odlično. Najbolje mi je kad mi direktor kaže da mene cijeni za razliku od tamo nekog drugog, tko na kraju mjeseca dobije istu platu kao i ja, ali hej on mene cijeni pa sam ja happy do neba. Nebitno što knjigovođa izjavi da spava sat vremena duže kad pređemo na zimsko računanje vremena tj vratimo sat unatrag, ali pazi ne samo tu noć, već cijeli taj period dok se sat ponovo ne pomjeri naprijed i nema boga da joj objasiš da to nije tako :udri: Nema veze što drugim "titularima" ne možeš objasniti da nije "hvali" nego fali, što im moraš objašnjavati šta je to sizifov posao jer ne znaju... Ja sam cijenjena, a oni su plaćena 2-3x više nego ja, oni su pametni, ja sam glupa.

Da se razumijemo, nemam ništa protiv ljudi koji ne znaju, nisu svi rođeni da sve znaju, uvijek je bilo onih koji znaju i onih koji ne znaju, onih koji su obrazovani (ovdje ne mislim samo na posjedovanje zvanja već i znanja) i onih koji nisu, ali mislim da nikad nije bilo više ovih koji pojma nemaju na vrhu, dok su oni sa znanjem pored zvanja stjerani negdje u kut.

ps. izvini zvercice i od mene, ode tema u drugom smjeru, ali morala sam se nadovezati :) :) :)

benefactor78
02.11.2013, 18:33
Još bolje ako ima tema, mogli bi se postovi prebaciti u tu temu, a ako već nema neka tema o tome šta se našem narodu ne sviđa konkretno u nekom mjestu, mada je to vjerovatno sadržano u svakoj temi, može se otvoriti ta posebna tema.

I mene jako interesuje koliko godina imas zvercice. Ja imam 29 godina i dvoje djece, jedno od 3 godine, a jedno od 1 godine. Voljela bih još jedno...

U pravu ste, bio je neki post pre mene koji spominje razloge za odlazak, pa sam ga procitao i onda se raspisao :grin: hhahaha.... Bas me puklo dobro. Inace sam totalno indiferentan prema politici i ovom sistemu ovde, toliko da je to vec zabrinjavajuce :;D: Tako me ponekad pukne u glavu, pa se kvalitetno "istresem".
Inace sam nov na forumu, pa nisam video da postoji i ovakva tema za "istresanje frustracija nastalih životom u Srbiji i BiH", inače bih tamo pisao. :grin: Gledaću da se ne ponovi, hehe

benefactor78
02.11.2013, 23:53
Ovih dana sam malo u minus fazi, treba da se odvojim od mlađe kćerke i bez obzira koliko se radujem što ću početi da radim, srce mi se steže kad je ostavim u vrtiću i sluašam napolju kako plače i doziva me:smrc:

Dakle, ide jedan post o tome šta mi se sve ne sviđa ovde.

1. Saobraćaj
Apsolutno jezivo. Kao kod nas kad su sređivali Gazelu, verujem da se beograđani sećaju. Sve stoji. Putem kojim se inače prolazi do 15 minuta u špici se ide i do sat i po. To stvarno može da bude problem, pošto stvarno ne želim da mi mladost prođe u saobraćaju. Zanimljivo je to što auto putevi imaju jednu posebnu traku (četvrtu levu) kojom je dozvoljen saobraćaj za autobuse i automobile za više od dve osobe. Dakle ovim trakama je jedino moguće proći. Problem je kad se ukljucimo na auto put, treba nam dosta dok se izborimo da dodjemo do te četvrte.

Dalje, ovde se niko ne prestrojava. Putevi uglavnom imaju po dve trake i mi smo navikli da se desnom ide sporije a levom brže. Trebalo nam je poprilično dok nismo shvatili da to ovde nije slučaj. Dakle, prilikom uključivanja na put, ljudi odmah izaberu traku koja im je najbliža za isključivanje. I neka je najveća gužva u jednoj traci, ako oni treba da se na tu stranu isključe kroz nekih 10 km, svi će se gurati u tu traku.

Stop znakovi. Ima ih svuda, i nekako samo iskoče iza nekog drveta. Mislim, nije to loše, svi moraju da stanu, pa kreće ko je prvi došao na raskrsnicu. Nekad se desi da nismo sigurni ko je došao prvi pa puštamo jedni druge: "ajte vi", "ne ne, vi slobodno", "ma insistiram, idite vi prvi", "ali stvarno je u redu krenite vi prvi" (mislim sve to ali mimikom, hehe stvarno bude smešno).

2. Šećer, šećer i šećer

Sve je slatko, i preslatko. To je stvarno ogavno. Ja volim slatkiše, ali neverovatno je koliko se ovde stavlja šećera u sve živo. Pre neki dan smo kupili slatke viršle, i naravno sve bacili. Slatko-slane kokice, fuj. Moja starija ćerka u školi ima svaki dan ručak, i do sad se ugojila nekih 4-5 kg od kako smo došli. To je zato što jede najogavniju hranu koja postoji, burgere, pice, one slatke viršle, takose, buritose, pa neke voćne preslakte jogurte. Nisam ja odmah ni shvatila kakva je hrana, jer kad je pitam kakav je ručak, ona kaže OK , ili ovo je bilo ružno ili lepo i to je to. Međutim, kada sam popričala sa učiteljicom sve mi je bilo jasno. Ne treba ni da kažem da je isključujem iz školske hrane i da počinjem sama da joj spremam.

3. Meso, mleko i jaja su posebna priča. Treba dobro obratiti pažnju, tj da li ima aditiva i antibiotika, da li je organic ili ne, da li je sa farme gde životinje slobodno šetaju i slično. Ja sam se već odlučila da ove tri stvarčice kupujem isključivo organic, dok voće i povrće dugo perem. Inače mi jogurt i naši sirevi jako nedostaju, a preskupo mi je da to kupujem u našim prodavnicama.


Te minus faze su sasvim normalna stvar za svakog imigranta, ipak je to sasvim druga kultura i nacin zivota, ne brinite se - te faze svi prodju, bitno je da istrajete i ne posustajete.
Ne znam sta bih Vam specijalno rekao, kada mene ovde uhvati minus faza, samo pogledam u svoju malu cerku i zacas mi se sve vrati u normalu i skontam cemu sve ovo cimanje u zivotu.

Inace, isto kao i nekima u predhodnim postovima, bice mi drago da navedete i neke negativnosti, posto ih sigurno ima.
I jos da Vam olaksam, vasa prica je jako slicna mojoj i supruginoj, posebno deo oko zarada. Eto, ima nas jos koji zaradjujemo toliko, imamo po 30+, a dovolnjo smo ludi i hocemo da idemo odavde u tri lepe :;D:

To za saobracaj je veliki problem za mnoge gradove u USA, a posebno javni prevoz ume da bude jako los. Cini mi se da je tu standard odradio svoje, pa ima gomila automobila, bukvalno svako ima auto, moze im se, tako se tu zivi, ali to donosi ogromne guzve. Jbg, moracete se navici na to, znam da kada meni neko u BG-u kaze da je guzva u saobracaju, samo mu pokazem sliku na telefonu gde je “rush hour” u LA, a na njoj automobila dokle ti pogled seze, do kraja horizonta :grin:

Sto se tice hrane, mnogo ljudi mi je pricalo to za secer (koji su bili u USA), to je meni ogavno, zato ih tamo i ima mnogo debelih. Mislim, gde ces jesti slatke virsle,jbt, i ove obicne su dovoljno odvratne. Inace, da li znate kako je nastalo ime “PAŠTETA“?Pa, stoje tako dva mesara iznad svih onih kljunova, iznutrica, papaka i tih sranja, kada će jedan...“Bratac, pa šteta je da se sve ovo baci“, a drugi će „PA-ŠTETA, u pravu si“ :obrva:
Ono sto bi mene tu jos vise zabrinulo je GMO hrana, to je zesca zajebancija u USA….pitanje je da li oni na sve GMO proizvode lepe etikete koje oznacavaju da je taj proizvod GMO.
Isto to mislim i za ovo meso, mleko, jaja što ste naveli, a o skolskoj ishrani da ne govorim, dooobro otvorite oci.

Jos jednom, puno pozdrava, i nastavite da pišete, tu smo da Vam pomognemo koliko možemo tokom perioda prilagođavanja. Eto, videli ste u prethodnom postu da meni odlično ide pljuvanje Srbije, pa kada vi napišete nešto loše za USA, ja ću na to još 22 loše stvari iz Srbije, to će biti moj doprinos :;D:

pedjaas
03.11.2013, 09:36
Ludost br 1

Ludost br 2

Ludost br 3

Ludost br 4,5....

Poenta je da ne žalimo ali ni najmanje.

Baš me interesuje da li sad ima čestitki za stav?



Naravno da ima, upravo zbog ovoga imate moje velike čestitke za stav. Znamo da na kraju ljudi mnogo više žale zbog stvari koje nisu uradili nego zbog onih koje jesu. Postoji ona izreka Lensa Armstronga: Pain is temporary, regret is forever.

Vaš primer ima sve elemente jedne lepe i uspešne priče. Velika promena, all in ulog, sjajna priprema i odlično suočavanje sa novim sistemom, plus super pozitivan stav i kad nije lako.

Čestitam još jednom. Nastavite da ostvarujete san i ne zaboravite - što je teža borba, to je slađa nagrada! :beer:

MIRO
03.11.2013, 21:14
Naravno da ima, upravo zbog ovoga imate moje velike čestitke za stav. Znamo da na kraju ljudi mnogo više žale zbog stvari koje nisu uradili nego zbog onih koje jesu. Postoji ona izreka Lensa Armstronga: Pain is temporary, regret is forever.

Vaš primer ima sve elemente jedne lepe i uspešne priče. Velika promena, all in ulog, sjajna priprema i odlično suočavanje sa novim sistemom, plus super pozitivan stav i kad nije lako.

Čestitam još jednom. Nastavite da ostvarujete san i ne zaboravite - što je teža borba, to je slađa nagrada! :beer:

Pozdrav pedjas čitao sam Vaše postove, pa me zanima kako ste se vi snašli u San Diegu mada ima tema pa nam možete i tamo napisati, jer mi je to naj privlačniji grad

dreadnot
06.11.2013, 17:25
Bravo Zvercice, bas mi je drago da ste se tako lepo snasli. Samo jedan mali detalj - kad kazes da vam se zivot okrenuo za 360 stepeni... tja, znaci da ste na pocetnoj tacki? Zezam se, ali 180 stepeni je verovatno ono sto si mislila. :-)))
Odmah reaguj i skidaj dete sa skolskih obroka. Mi naseg klinju striktno drzimo na tzv. cold lunch - ono sto mu mi sami posaljemo za rucak. Njihov hot lunch nema veze sa onim sto smo mi nekada klopali u skoli, ko je isao u produzeni boravak. Ovde nema kasike u skoli, samo burgeri, virsle i sl. Glavni razlog je food safety, nece niko da rizikuje da kuva i sprema, pa da se deca ne daj Boze potruju ako nije higijena bila vrhunska.
Sto se tice prevoza, da li si pokusala da razmislis o alternativnim rutama. Ja sam vec promenio nekoliko od kuce do posla, probas paralelne ulice i vidis da li negde ima varijante koja bude brza. Kad nema guzve meni je auto putem daleko najbrze, ali u spicu imam neke varijante koje mi omogucavaju da ne stojim u mestu osim na semaforima, tako da barem nema onog "ajde kreni vec jednom konju!" nerviranja. U Milwaukeeju svako malo nesto rade na putevima, trenutno je zapoceta ogromna rekonstrukcija jedne od najznacajnijih veznih tacaka celog gradskog sistema, tako da su raskopane ulice i guzve svuda, ali sa malo manevrisanja i eksperimentisanja moze da se nadje dobra ruta.
Nadam se da cete uskoro biti u prilici da kupujete nase namirnice a da ne razmisljate o ceni. Jesu nesto skuplje, ali ima par stvari bez kojih kuca nije dom - Grand kafa, Knjaz Milos kisela, Stark bananice, ajvar, kore za gibanicu i sl. Ne znam kako je u Sijetlu, Milwaukee ima prilicno dobru ponudu hrane iz zavicaja.
A sto se tice "ludosti" - vec smo puno puta pretresli tu temu. Kad se malo bolje pogleda, shvati covek da nije sve u parama i stanu, ako je celo okruzenje katastrofalno. Ili nikada ne shvati, ostane gde je i bude mu dobro. ALi, ako ne zeli da se pomiri, onda uradi kao vi, pa posle toga (procitaj ponovo ako si zaboravila) pise postove u kojima se jasno vidi koliko je fasciniran ljudima koji se ponasaju drugacije, ljudskije, srdacnije. Vec sam to negde pomenuo, a vidim veoma slicnu reakciju i u tvojim postovima - sve i da imam potpunu materijalnu sigurnost, ne bih se vratio zbog svega onog nematerijalnog sto truje zivot na Balkanu.
Jos jednom, uzivajte i puno srece!

lover
06.11.2013, 17:47
Dreadnot drago mi je da se cujes i ti. Nisi duze se javljao na ovim temama ili ja ne posjecujem teme gdje si ti komentarisao!:grin:
Malo cu sada biti off topic u nadi da necu zasmetati moderatorima i da me nece izbaciti. Pisi, kakvi su ti utisci, nakon par godina, od kako si tamo? Jesi li jos na starom poslu i sl.?
Mozes i na drugoj temi da odgovoris, iako je ova zadnjih par dana aktuelna. Mislim da bi bilo korisno.

dreadnot
06.11.2013, 20:46
Hvala na pitanjima, da ne remetimo zvercicine detaljne izvestaje iz Sietla off topicima, malo sam pisao priteklih par meseci po drugim temama, verovatno mozes da pretrazis postove po imenu autora ako bi zeleo da procitas moja pisanija (polaskan sam, dakako :-)).

lover
06.11.2013, 21:51
Hvala na pitanjima, da ne remetimo zvercicine detaljne izvestaje iz Sietla off topicima, malo sam pisao priteklih par meseci po drugim temama, verovatno mozes da pretrazis postove po imenu autora ako bi zeleo da procitas moja pisanija (polaskan sam, dakako :-)).

Neka zvercica pise, mnogo znaci svaka informacija. A sto se tice tvojih postova, potrazicu malo. Zalosno je, sto je vrlo malo kolega sa foruma ostalo da posjecuje ovaj sajt poslije dolaska u USA. Slozicete se, da bi bilo mnogo korisno da se sto veci broj ljudi ukljuci u diskusiju, na barem ovim temama, oko zivota u USA. Skidam kapu ljudima koji su to vec ucinili!
Samo naprijed!:bravo::bravo::bravo:

zvercica
07.11.2013, 08:31
Bravo, to i jeste poenta, pogotovo ovaj boldirani deo, a naročito prva i poslednja rečenica.
Kod nas ovde pravila nema, ovo je divljina. Ljudi ovde nemaju nadu, ona je davno ubijena, a pogotovo nemaju jasan stav o bilo cemu (bar vecina nema). Ni u USA nije savršeno, daleko od toga, ali kod njih velika manjina zlouporebljava zakone, a većina bude i kažnjena za to, a ovde su stvari totalno obrnute, ovde se slavi kada za..beš državu.
Nadam se da se Zverčica neće ljutiti što ću zloupotrebiti njenu temu, ali bih voleo da napišem ponešto o tome zašto otići odavde u tri lepe... :grin:
Probaću da navedem par stvari vezane za uređenje države, i par stvari vezanih za naš mentalitet. Nadam se da neću biti dosadan i zvučati ogorčeno, a ako nekome jesam i zvučim, žao mi je i molim ga da preskoči ovaj post.

Ovde moderna civilizacija nije uspela, jednostavno mi kao nacija ne shvatamo pojam države i sistema. To je toliko izraženo, da bih ja zahtevao da se deci u škole uvede neki predmet tipa "Država i građanska prava i obaveze" ili slično, pa će valjda neki novi klinci biti pametniji od starijih.
Glorifikuju se ljudi koji se nisu ostvarili ni na koji način, razni kriminalci, ubice i pevaljke, a državu nam vode likovi od kojih pojedini nemaju NITI JEDAN DAN RADNOG STAŽA. Ovo je valjda nešto što neću shvatiti nikada u svom životu, to je toliko obrnut sistem vrednosti da ne vredi ni objašnjavati.
Administracija toliko jede ovu državu, da to nije normalno. Trebalo bi otpustiti bar 30% drž.aparata da bi ova država finansirala samu sebe. Zašto se ne otpušta? Pa, moraš imati glasačku mašinu koja će te održati na vlasti! Dakle, vode nas likovi koji su u stanju da s.ebu čitavu državu samo da bi njima bilo dobro. U stanju su da s.ebu našu decu i čitave generacije posle nas samo da im dupe ostane tu gde jeste. Neverovatno, zar ne? Ovde čovek često ima osećaj da je njegova država protiv njega samog, umesto da mu bude servis koji pomaže i olakšava, dakle ovde je na snazi prava otuđena birokratska država dovoljna samoj sebi.
Da se razumemo, meni su oni svi isti, nebitno da li novopečeni Krcun ili Dramaturg, ponavljam - NEMAJU NI DAN RADNOG STAŽA. Dakle, postali su klasa za sebe (mi ostali smo maltene kao mravi), koja između sebe deli kolač i zajmove MMF-a, a ko će to da vraća i kako...e,sada, mnogo bre pitate rođaci :obrva:
Korupcija, šta to beše?!?!? Da ne mračim sa ovim, svi znaju milion i jedan primer u svim sferama života. Dakle, još jedna stvar koja bukvalno izjeda ovo društvo.
Politička zapošljavanja i napredovanja, odlazak talentovanih i inteligentnih ljudi odavde, nebriga o deci i njihovoj budućnosti, nedostatak osnovnog poštovanja za druge ljude, nedostatak osnovne kulture, osećaj da je ovde sve isto već 200 godina i da će biti isto još 300, konstantan pad populacije (svake godine nas je 30.000 manje), itd., itd....dakle, mogao bih knjigu o ovome napisati :naughty:

Naš mentalitet...hmmm, probaću da napišem šta mi ljudi govore kao kontra argumente kada pomenem odlazak odavde.
1.Ostavićeš porodicu i prijatelje - moram priznati, jedini argument koji ima smisla, kod mene doduše donekle, pošto je to sveukupno par ljudi koje bih voleo da povedem sa sobom. Drugo, čak i da odeš u USA, pa valjda ćeš od 300 miliona ljudi naći par prijatelja, jbt....
2. Tamo radiš od jutra do sutra, sunca ne vidiš - ovo mi je najjače,hahaha. A ovde ne radim ništa, jel? Ne znam za druge, ali se ja i ovde ubijam od posla, bez da imam šansu da napredujem i da dobijem bilo kakvu povišicu ili beneficiju. Ja ne znam ko ovo može da izjavi, valjda samo neko ko ništa ne radi i planira da živi sa matorcima do svoje 40-e. :nene: Ovde ljudi nikako da shvate da moraš nekada da se pomučiš u životu, nema bre ništa džabe.
3. Ali oni su glupi (Ameri, Kanađani..i sl.) - i na ovo umrem od smeha. Ali, ja zaista želim da budem glup! Ne želim da znam ko je predsednik, da budem opterećen politikom, da me šikaniraju, da moje dete nema perspektivu i da ga truju glupostima, evo javno kažem da želim da budem glup! :grin:
4. Oni su nas bombardovali - mislim šta reći na ovo :;D: . Imam jednu poznanicu iz Sent Luisa, koja je rekla nešto jako zanimljivo o razlici shvatanja života između Srba i Amera....kaže ona "jednostavno je, vi slavite smrt i život posle života, mi slavimo život, ovaj ovde odmah i sada". Prvo mi je zvučalo debilno, posle sam shvatio da je debelo u pravu. Da ne nabrajam od kosovskog boja pa nadalje....
5. Puno rizikuješ, ipak ovde imaš sve sređeno, pusti da sve bude kako jeste - ovo me žestoko nervira, ovakav način razmišljanja. Da su se ovakvi pitali, ljudi bi još uvek orali njive ručno sa plugom, a točak ne bi bio ni izmišljen. Mislim da ovakav način razmišljanja ima mnoooogo veze sa sveukupnim stanjem u našoj drževi. Mislim "ne daj Bože da nešto uznapreduje, onda ću još morati da učim nešto novo..."....brrrrr, popizd :srbinpla:
6,7,8...10204....ima još deset hiljada kontra argumenata i svakodnevnih primera našeg mentaliteta koji su za smejanje i plakanje, ali sam već dovoljno smorio i uzurpirao temu.

Elem, razlozi za odlazak: uvek na prvom mestu budućnost tvoje dece, bežanje od ovdašnjeg mentaliteta i načina razmišljanja (meni lično najbitnija stavka posle perspektive mog deteta), mogućnost da ti sam zakačiš bar 10-20 godina normalnog života u uređenoj državi, mogućnost da radiš , da budeš nagrađen za svoj trud i dobiješ platu dostojnu čoveka (čak i da napreduješ, neverovatno zar ne :obrva:), mogućnost da te ljudi cene i poštuju zbog toga što si vredan i pošten (život u sistemu koji ceni te dve osobine), mogućnost da čak uštediš nešto i čak negde otputuješ povremeno (samo od zarade i plate) upoznavanje drugih ljudi i kultura, život okružen drugačijim mentalitetom i načinom razmišljanja, i još million razloga, da ne navodim…post mi je već predugačak.

Samo da zamolim Zverčicu da nastavi da piše i da ne zamre ova tema, nemate pojma koliko ovo znači nama koji smo još uvek na Balkanu. Pored toga, ako bi me ikada pogodio lutrijski grom, Sijetl bi bio jedan od favorita na mom spisku, pa se možda i vidimo nekada, hehe...

Želim Vam sve najbolje i samo budite uporni tamo, sve dođe na svoje mesto posle malo truda i odricanja :grin:

Vratim se povremeno na ovaj tvoj post i moram priznati - pravo u suštinu. Potpuno se slažem sa tobom a pogotovo kada nabrajaš razloge za odlazak . Moja starija kćerka sada nije svesna svih tih lošiš strana i mislim da nikada neće ni biti. Plašim se da će odrastati sa uverenjem da negde postoji neka divna zemlja iz koje je skoro silom odvedena i da će uvek želeti da se vrati. A mi smo ustvari najviše zbog nje i mlađe otišli.

Takođe, pored bolje budućnosti naše dece, stvarno bismo želeli da i mi zakačimo neku godinu malo ispunjenijeg života. U Srbiji sam se osećala kado da je sve što je trebalo da se desi već desilo i da treba fino da odgajam decu, a onda mogu tamo kuda svi na kraju idu. Želeli bismo da malo ne razmišljamo o tome kako ćemo da platimo račune, da kupujem u prodavnici bez spiska, da upoznamo druge kulture, druge kuhinje, drugu umetnost, da malo putujemo da malkice vidimo sveta....

Potpuno razumem kako se osećaš. Skoro da odavde mogu da osetim teskobu u grudima koja te pritiska. Prijatelju, želim ti svu sreću i da što pre nađeš način da odeš odatle. Veliki pozdrav

zvercica
07.11.2013, 08:46
Inače, na mom novom poslu su nešto pobrkali, pa mi nisu pripremili šifre, tako da počinjem tek 18-tog. Međutim u međuvremenu dobila sam drugu ponudu koju ću izgleda morati da prihvatim - u pitanju je kancelarijski posao od 10tak dolara na sat. Suprug i ja ćemo moći zajedno da idemo i da se vraćamo sa posla, tako da neću morati odmah da uzimam auto. Drugi razlog je što u blizini živi jedna starija gospođa koja će moći da pričuva dete, tako da nemamo trošak novog auta ni vrtića, što je stvarno dosta.

U svakom slučaju evo mojih opcija za posao, posle dva meseca boravka u Seattle:

‚1. Rad u CC Centru - full time, svi benefiti
2. Rad u kancelariji - full time, nema benefita
3. Vaspitačica u vrtiću - part time (da i ovde su me primili :))
4. Customer Care u jednoj insurance company - danas smo pričali preko telefona i teta mi je zučala vrlo zainteresovano, tako da verujem da ću na intervjuu dobiti i ovaj posao - full time, svi benefiti
5. Mogla bih da radim u ROSS-u, kao prodavačica. Ovde je plata minimalac
6. Mogu da radim u kafeteriji jedne osnovne škole, plata takođe minimalac

Dakle kao što vidite, ovde prolazite ulicom a neko vas gađa poslom :) Ovde je ponuda poslova trenutno tako velika da se stvarno može prišutiti da se malo i birka. Videćemo kako će to sve to da izgleda.

IgorMAD
07.11.2013, 09:38
Svaka vam cast zvercice, i tebi i tvom muzu, a i deci. Vidim da se jako brzo uklapate u novu sredinu.

Po ovim ponudama za posao koje imas zakljucujem da ti je znanje engleskog jezika jako dobro, ili se varam?

cape011
07.11.2013, 12:39
Heh to ko na pijaci, mozes a biras posao kao jabuke :)
Šalim se, ali je ipak malo neverovatno da za dva meseca imaš ponude već 6 poslova. Dobro, nisu sami od sebe dolazili naravno, ali zamisli situaciju u Srbiji. Za svaki od tih ti treba ili neko poznanstvo ili sreća da naletiš .

vuxanne
07.11.2013, 14:23
Ovih dana sam malo u minus fazi, treba da se odvojim od mlađe kćerke i bez obzira koliko se radujem što ću početi da radim, srce mi se steže kad je ostavim u vrtiću i sluašam napolju kako plače i doziva me:smrc:


Joj znam tacno kroz sta prolazis, moja je krenula krajem juna. Ako ti je za utehu sad ide sva srecna i govori "friends"...

dreadnot
07.11.2013, 16:47
Sjajno je cuti da se poslovi nalaze relativno lako, barem poslovi koji mogu da ti pomognu da sastavis kraj sa krajem (sto je ovde potpuno druga kategorija u odnosu na Srbiju). I ja sam, kada sam se malo snasao, postovao nesto slicno - ko hoce da trazi i hoce da radi, uvek moze da nadje posao u kratkom roku. To je prilicno ohrabrujuce za sve koji tek treba da dodju.
Sto se tice starije cerke, daj joj samo malo vremena. kao sto si se i ti brzo navikla na bolje, i ona ce. Vremenom ce izbledeti staro drustvo, steci ce nove drugove, pocece da gradi neki novi zivot, i jednom, kad odete nazad da posetite zavicaj, velika je sansa da ce reci da joj je sada, u Americi, bolje nego pre. Moj klinja je posle tri godine video Srbiju i shvatili smo da ga bas nista vise ne veze niti vuce nazad (family excluded). Njegov zivot je sada ovde, vise mu se svidja, ima vise mogucnosti i to je to. Nema nostalgije koja bi mogla da muci nas starije, koji smo tamo duze ziveli i imali puno lepih uspomena (ruzne se brzo potiskuju i zaboravljaju).

zvercica
07.11.2013, 17:17
Da, iskreno se nadam da će se navići. Mada, prošlo je tek dva meseca, možda i previše očekujem.

Meni je još uvek neverovatno kako se poslovi ovde lako nalaze. Doduše, ovo su sve početnički poslovi sa niskom platom. Aplicirala sam i za poslove u svojoj struci, ali do sada su me samo odbijali :). Ni na intervju me nisu pozvali. Međutim, uspela sam da se povežem sa nekoliko ljudi u Amazonu, T-Mobile i AT&T pa ćemo videti. Ovde je takođe jako bitno poznanstvo i radije zapošljavaju preko preporuke.

Koliko sam ja shvatila, njima moje iskustvo a ni moj fakultet ne znači puno. Tako da, ukoliko želim da nastavim da radim ono što sam radila u Srbiji, treba da počnem od početka, pa će me onda verovatno iskustvo iz USA i iskustvo iz Srbije preporučiti dalje.

Što se tiče engleskog, ja pričam prilično dobro, samo sa teškim akcentom. Jezik je jako bitan, kao što smo nekolko puta rekli. Ne treba se zaluđivati i dolaziti sa planom da se ovde nauči jezik. Para možda ne možete da ponesete koliko želite, ali zato engleski možete da naučite.

prasica
07.11.2013, 18:52
Uh, lakše poslije ovih riječi.
Ja zaista nemam problem sa engleskim: pišem, čitam i malo slabije govorim, što pripisujem nekorišćenju jezika. Nadam se da će se isplatiti mukotrpno učenje engleskog od 9. godine.

benefactor78
08.11.2013, 11:06
U Srbiji sam se osećala kao da je sve što je trebalo da se desi već desilo i da treba fino da odgajam decu, a onda mogu tamo kuda svi na kraju idu. Želeli bismo da malo ne razmišljamo o tome kako ćemo da platimo račune, da kupujem u prodavnici bez spiska, da upoznamo druge kulture, druge kuhinje, drugu umetnost, da malo putujemo da malkice vidimo sveta....

Potpuno razumem kako se osećaš. Skoro da odavde mogu da osetim teskobu u grudima koja te pritiska. Prijatelju, želim ti svu sreću i da što pre nađeš način da odeš odatle. Veliki pozdrav

Otprilike sam o tome pisao, o osecaju da je ovde sve isto vec 200 godina, i da ce biti isto jos 300. To je ono što ubija ovde, to što vidiš kako ljudi kontaju ili bolje reći ne kontaju život, i kako kroz isti prolaze kao nož kroz sir. I bukvalno to, samo cekaj da umres i ne cimaj se nista. Nikakav napredak u bilo kojoj oblasti, nikakva ambicija da se nešto nauči i unapredi, ono razmišljanje "pusto tursko", kao da većina razmišlja "jbg, svejedno cu umreti, zasto da se bilo sta cimam". Mislim, ako tako treba da razmislja ljudsko biće ili većina ljudi u jednoj drzavi, onda ja ništa nisam skontao i džabe sam čitao knjige koje sam čitao :grin:
Pravo da ti kažem, nemam nikakvu teskobu u grudima :;D: Popizdim samo kada pomislim na perspektivu mog deteta ovde, i da će morati da odrasta u takvom okruženju. U suštini, potpuno sam isključen iz praćenja društvenog života i politike ovde (iako verovatno ne ozgleda tako čitajući prethodni post :;D:) , meni je ovde već odavno sve jasno. Vesti gotovo da i ne gledam, politiku pratim jedino kada me izbombarduju informacijama, na izborima sam već godinama beli listić. Davno sam odlučio da čuvam svoje živce za svoju decu i budućnost, ne pada mi na pamet da ih gubim na gluposti u ovakvom okruženju. U suštini, ne uspeva mi uvek, ali se trudim da ne obraćam pažnju. Napravio sam neki svoj mikrosvet, gledam da se okružim ljudima koji su iole pozitivni, mnoooogo cenim svoje vreme i ne trošim ga na budale (ovo mi je baš dugo trebalo da naučim), odem na neki sport, u prirodu i tako....
Problem je što to ne može da traje doveka, može ovako da se razmišlja dok nema dece i nekih malo ozbiljnijih planova (sem toga, nije baš ljudski razmišljati tako doveka, a i čovek se umori). Pošto je dete "stiglo" pre 6 meseci, jasno je zašto hoćemo da idemo odavde (mada smo mi hteli da idemo i pre, naravno).
Elem, da ne laprdam dalje, pozdravljam Vas i porodicu, samo gurajte, sve će doći na svoje i sve će izgledati mnogo bolje kako vreme odmiče :grin:

benefactor78
08.11.2013, 11:32
Inače, na mom novom poslu su nešto pobrkali, pa mi nisu pripremili šifre, tako da počinjem tek 18-tog. Međutim u međuvremenu dobila sam drugu ponudu koju ću izgleda morati da prihvatim - u pitanju je kancelarijski posao od 10tak dolara na sat. Suprug i ja ćemo moći zajedno da idemo i da se vraćamo sa posla, tako da neću morati odmah da uzimam auto. Drugi razlog je što u blizini živi jedna starija gospođa koja će moći da pričuva dete, tako da nemamo trošak novog auta ni vrtića, što je stvarno dosta.

U svakom slučaju evo mojih opcija za posao, posle dva meseca boravka u Seattle:

‚1. Rad u CC Centru - full time, svi benefiti
2. Rad u kancelariji - full time, nema benefita
3. Vaspitačica u vrtiću - part time (da i ovde su me primili :))
4. Customer Care u jednoj insurance company - danas smo pričali preko telefona i teta mi je zučala vrlo zainteresovano, tako da verujem da ću na intervjuu dobiti i ovaj posao - full time, svi benefiti
5. Mogla bih da radim u ROSS-u, kao prodavačica. Ovde je plata minimalac
6. Mogu da radim u kafeteriji jedne osnovne škole, plata takođe minimalac

Dakle kao što vidite, ovde prolazite ulicom a neko vas gađa poslom :) Ovde je ponuda poslova trenutno tako velika da se stvarno može prišutiti da se malo i birka. Videćemo kako će to sve to da izgleda.

E, kontam da bi mi ovo baš bilo teško da shvatim u USA, kao imam 6 ponuda za posao :nene: . Ali, lako bih se navikao na takve okolnosti :grin:
Sviđa mi se ovaj boldirani poslić, znači da ako dođem u Sijetl imam kome da "uvalim" klinku da je čuva :;D: ...šalim se malo...
Elem, a kakve su tu šanse za onu varijantu - čuvaš svoje dete kući, a usput imaš dozvolu i čuvaš još par klinaca (naravno, za lovu)? Kako to ide tu, koliko je komplikovano za dozvolu da se time baviš, kakva kuća mora da ti bude (pošto u Kanadi moraš da imaš dva izlaza, npr.)?
I još nešto, nadam se da ne zalazim u privatnost previše, mogli bi da napravimo neku kalkulaciju za ove poslove koje si navela, kolika je satnica za svaki, koliko dobiješ neto na kraju meseca i sl. Ovo sve zbog toga što mislim da bi to bilo jako korisno za žene koje čitaju ovu temu i planiraju u Sijetl, da znaju koliko mogu da očekuju novca od tih osnovnih ili manje plaćenih poslova (dok se ne snađu za nešto bolje).
Čekam da krene posebna tema - plate, kirije i troškovi - gde će ljudi, nadam se, po gradovima navoditi sve ove podatke. Mislim da je to ključno pri odluci gde otići, a posebno neka računica sa dve osnovne plate (muž i žena zajedno 3000-3500 dolara mesečno), pa da ljudi mogu lepo da računaju i vide koliko para poneti sa sobom, i koliko bi one mogle trajati u USA.

Još jednom pozdrav, pišemo se još :;D:

benefactor78
08.11.2013, 12:20
Mišljenja sam da je ovo RAK RANA našeg društva jer se jako odgovornih mijesta dočepaju kvazi stručnjaci, i stvarno se po nekad pitam kakvu volju imaju klinci koji se ubiše od učenja za jake ocijene, odnosno čemu se oni nadaju?! Odgovor na pitanje u veći slučajeva je inostranstvu. BEDAK.
Zverčice izvini što sam ti temu malo zatrovao, da ne dužim ovakvih stvari ima milion u upravu se prijatelju ja staje kao drugi u koloni GLUPANA.:grin:

Ne znam šta bih napisao, sem da prilično slično razmišljamo, gledajući sve četiri stavke. Što se klinaca tiče, pa upravo to, uče da beže odavde, i treba. Odavde će svako iole pametan i pošten otići, ne može ovaj svinjac normalan mozak da trpi do kraja života. Pa, odavde je i Tesla pobegao, ovde bi ga smatrali čudakom i budalom, možda bi i u ludari završio, a u USA svi znamo šta je bilo.
Što se mene tiče, ukoliko lično ne uspem da odem odavde i povedem porodicu, svoje dete ću pripremati i učiti da se snađe negde tamo preko, a nadam se i novčano pomoći da se usudi na takav korak.
Dakle, po ovoj priči, ja sam PAPA SMURF, u ovom slučaju PAPA GLUPAN, a? :grin: Hvala, druže, hvala, osećam se nekako ponosno :;D:

zvercica
08.11.2013, 17:22
E, kontam da bi mi ovo baš bilo teško da shvatim u USA, kao imam 6 ponuda za posao :nene: . Ali, lako bih se navikao na takve okolnosti :grin:
Sviđa mi se ovaj boldirani poslić, znači da ako dođem u Sijetl imam kome da "uvalim" klinku da je čuva :;D: ...šalim se malo...
Elem, a kakve su tu šanse za onu varijantu - čuvaš svoje dete kući, a usput imaš dozvolu i čuvaš još par klinaca (naravno, za lovu)? Kako to ide tu, koliko je komplikovano za dozvolu da se time baviš, kakva kuća mora da ti bude (pošto u Kanadi moraš da imaš dva izlaza, npr.)?
I još nešto, nadam se da ne zalazim u privatnost previše, mogli bi da napravimo neku kalkulaciju za ove poslove koje si navela, kolika je satnica za svaki, koliko dobiješ neto na kraju meseca i sl. Ovo sve zbog toga što mislim da bi to bilo jako korisno za žene koje čitaju ovu temu i planiraju u Sijetl, da znaju koliko mogu da očekuju novca od tih osnovnih ili manje plaćenih poslova (dok se ne snađu za nešto bolje).
Čekam da krene posebna tema - plate, kirije i troškovi - gde će ljudi, nadam se, po gradovima navoditi sve ove podatke. Mislim da je to ključno pri odluci gde otići, a posebno neka računica sa dve osnovne plate (muž i žena zajedno 3000-3500 dolara mesečno), pa da ljudi mogu lepo da računaju i vide koliko para poneti sa sobom, i koliko bi one mogle trajati u USA.

Još jednom pozdrav, pišemo se još :;D:

Ovo su skoro sve minimalci od 9 do 12 dolara na sat. Što znači da to izađe oko 2000 mesečno, pa posle odbijanja bude oko 1600-1700. Meni je to ok za početak. Kasnije, nadam se, plata će ići gore.

loreley
08.11.2013, 17:28
I bukvalno to, samo cekaj da umres i ne cimaj se nista. Nikakav napredak u bilo kojoj oblasti, nikakva ambicija da se nešto nauči i unapredi, ono razmišljanje "pusto tursko", kao da većina razmišlja "jbg, svejedno cu umreti, zasto da se bilo sta cimam".

E bas to. I ne mora covek da prati politiku i druge vesti, ovo se oseca na svakom mikrokoraku u ovom drustvu.

pelcer224
08.11.2013, 17:57
A pogledajte nesrecnu Bosnu. Cirkus. Sad ce 2014. a sve je isto kao i 1914. u vrijeme Gavrila Principa. Tri nacije nadojene mrznjom kroz vijekove, jedini smisao zivota je u tome da na vrijeme upalis tv i vidis sta ce reci neki politicari u 19.30 u drugom dnevniku, i sta ces sutra pojesti. Obiljezava se samo proslost, o ekonomiji i buducnosti niko i ne pomislja. Rok trajanja pred nove ratne sukobe ove drzave u kojoj nadolazi siromastvo i ekstremizam je pri kraju. I o kojoj mi sigurnosti i sreci govorimo kad ljudi gledaju da mi za koju godinu okace pusku na rame u 21. vijeku?!
Ne znam da li sam zahvalniji majci sto me rodila da idem u USA, lutriji koja me tamo vodi, ili Bozjoj volji za sve ovo. Jos malo i zbogom Balkan, sa zeljom da se niti jedan moj potomak vise ovde ne rodi, i ne prozivi u bijedi u kojoj sam ja izgubio najproduktvnije godine.

MIRO
13.11.2013, 22:09
Možeš li nam reći zverčice kako je sada vreme u Seattle -u sobzirom da je već Novembar kod nas je bilo lepo vreme ali već nekoliko dana kiša, hladno oko 7-10 stepeni celjzjusa

benefactor78
16.11.2013, 22:46
Ovo su skoro sve minimalci od 9 do 12 dolara na sat. Što znači da to izađe oko 2000 mesečno, pa posle odbijanja bude oko 1600-1700. Meni je to ok za početak. Kasnije, nadam se, plata će ići gore.

Naravno da ce biti bolje, samo polako. Nego, ima li kakvih novosti, desava li se nesto novo?
Zahtevamo novi post :;D:

zvercica
06.12.2013, 09:35
Ovih dana je u Seattle prilično hladno oko -3 do +3, ali čini se da ta informacija nije nešto bitna ovdašnjim ljudima. I dalje se šetaju u šorcevima, kratkim majicama, papučama. Indijke izadju u onim svojim haljinama potpuno golog stomaka i bez rukava i naravno u papučama. Mene ovo ne prestaje da iznenadjuje. Inače je vedro, nema puno oblaka, čak je više sunčanih dana. Kišu neku strašnu još nismo videli.

Što se tiče poslova, svašta se dešava. Ja sam počela da radim part time a suprug radi kao apprentice i dalje. Mi smo napravili nekakav plan tj da on dobije licencu za električara. Ova licenca je ovde jako vredna. Ja više i ne apliciram, ali su me već nekoliko puta zvali rekruteri za sasvim lepe pozicije. Poenta je da sad treba dobro da razmislimo šta ćemo, kako ćemo, kojim putem da idemo...

Inače, život polako ulazi u normalu, nema se puno šta novo pisati, zato me i nema zadnjih dana.

4thman
11.12.2013, 08:36
Uf, šta reći.
Nadam se svemu najboljem za vas tamo u Sijetlu, karakter zverčice je mnogo bitan. Sve najbolje dečici i vama matorima što se žalite da niste pre krenuli putem US. Hvala na neiscrpnim informacijama, i suštinskom obraćanju putem foruma, iskrenim i detaljnim podacima vašeg započetog novog života.

A što se tiče mene u toku sam već godinama u vezi Green Card, i nedavno sretoh u vozu devojku koja je dobila istu i kaže prvo za NY.
Ja, lično obišao sam pola sveta poslom, i ne znam gde ću dalje. Nazad na more, ili Novi Zeland, ili napravih ceo spisak za prekretnicu u daljem životu...
Niko me ništa ne pita, ali ću vam reći, ako vas zanima, gde sam odlučio dalje. Kakva rečenica, ali život je takav.

sombrero
11.12.2013, 08:48
I 4thman-e gde si odlucio dalje .... eto mene bas zanima, a mozda zainteresuje jos nekog :naughty:

zvercica
12.12.2013, 18:54
@4thman mislim, pa sad nam moras reci :)

Namerno ili ne zainteresovao si nas :)

4thman
13.12.2013, 04:17
@4thman mislim, pa sad nam moras reci :)

Namerno ili ne zainteresovao si nas :)

Kad budem znao, javim :) :konjanik:
Nije sve u novcu, ali jeste u budućnosti...:xmas1:
Ne bih više da maltretiram temu mojim mislima, molim te nastavi, zaista je štivo za svakog ko je okrenut boljoj budućnosti. :estudian:

zvercica
17.12.2013, 08:38
Hajd sad malo o poslovima, imam ustisak da sam ostala nedorečena. Moj suprug je došao sa jasnim ciljem a to je da postane licencirani električar. Električari su, kao što sam čini mi se rekla, jako cenjeni i plate su jako dobre. Licenca se dobija tako što je potrebno da 4000 sati, što je oko 2 godine punog radnog vremena, se radi kao apprentice ili šegrt. Nakon dve godine, ide se na kraći kurs, koji traje dve do četiri nedelje. Kada se skupi 4000 sati i dovoljno časova u učionici, polaže se test. Nakon položenog testa dobija se licenca koja traje godinu dana i to residental. Residental electrician može da obavlja električarske poslove samo u privatnim kućama do tri sprata. Da bi se licenca obnovila svake godine se mora skupiti odredjeni broj sati u učionici, što je obično izmedju dva do pet dana. Kada se dobije residental license, može se ići dalje započeti isti proces za dobijanje comercial license. Licencirani comercial electrican može obavljati električarske poslove u privatnim kućama iznad tri sprata i svim poslovnim objektima. Znači za residential license potrebno je 4000 sati, odredjeni sati u učionici i test a za comercial license dodatnih 4000 sati, odjedjeni sati u učionici i test.
Električari zaradjuju od 30 do 40 dolara na sat, ili od 45 do 70 dolara ako se učlane u Uniju. E o samom članstvu još ne znamo ništa, idemo korak po korak.

Što se mene tiče, ja imam iskustvo u marketingu tako da sam tražila poslove iz te oblasti. Kada smo došli poslala sam oko 30-tak CV-a, od kojih su me neki odmah odbili, drugi se nisu ni javili a treći su me zvali na razgovor. Ja sama u medjuvremenu dobila posao, ali sam odustala zato što sam našla drugi posao koji mi nudi veći komfor, imam osobu koja mi čuva dete i jako lepu priliku da napradujem. Medjutim i dalje dobijam pozive na inetrvju i to obično za poslove koji se naplaćuju po učinku. Pored toga dobila sam nekoliko poziva i za ozbiljnije poslove i to je u procesu, videćemo šta nude pa ću da razmislim. Svidja mi se ova firmica, ljudi su sjajni, planiraju da se sire tako da treba dobro izvagati.

Ponuda poslova je velika. Uvek se može naći nekakav posao za početak, a onda se treba graditi, tražiti nešto bolje, plaćenije.. Ko hoće da radi, može se.

4thman
26.12.2013, 13:21
Od Tesle do licence. Uf. Kakvi smo mi moderni ljudi. No šira slika postoji i mora se razumeti.

Hvala zverčice, poslednja rečenica prethodnog posta govori dosta o uredjenom sistemu kapitala. Takve su sve nemačke(germanske) zemlje.
" imam osobu koja mi čuva dete" - surovi 21.vek.

A ja, umesto da sam na Novom Zelandu iznajmih stan u Novome Sadu...:drool: život...

Morning Star
26.12.2013, 23:37
Htjela bih samo zahvaliti Zvercici na opsirnim postovima i neka tako nastavi...Nama koji nismo u USA to jako puno znaci...barem meni...
Zvercice :bravo:

vuxanne
27.12.2013, 10:31
Hajd sad malo o poslovima, imam ustisak da sam ostala nedorečena. Moj suprug je došao sa jasnim ciljem a to je da postane licencirani električar. Električari su, kao što sam čini mi se rekla, jako cenjeni i plate su jako dobre. Licenca se dobija tako što je potrebno da 4000 sati, što je oko 2 godine punog radnog vremena, se radi kao apprentice ili šegrt. Nakon dve godine, ide se na kraći kurs, koji traje dve do četiri nedelje. Kada se skupi 4000 sati i dovoljno časova u učionici, polaže se test. Nakon položenog testa dobija se licenca koja traje godinu dana i to residental. Residental electrician može da obavlja električarske poslove samo u privatnim kućama do tri sprata. Da bi se licenca obnovila svake godine se mora skupiti odredjeni broj sati u učionici, što je obično izmedju dva do pet dana. Kada se dobije residental license, može se ići dalje započeti isti proces za dobijanje comercial license. Licencirani comercial electrican može obavljati električarske poslove u privatnim kućama iznad tri sprata i svim poslovnim objektima. Znači za residential license potrebno je 4000 sati, odredjeni sati u učionici i test a za comercial license dodatnih 4000 sati, odjedjeni sati u učionici i test.
Električari zaradjuju od 30 do 40 dolara na sat, ili od 45 do 70 dolara ako se učlane u Uniju. E o samom članstvu još ne znamo ništa, idemo korak po korak.


Pa kad su im kuce drvene, nema stemovanja zidova, imaju razlciite propise, razlicite vrednosti, drugaciju mrezu, sve zivo... A nemaju srednje tehnicke skole vec neke kombinacije CTE, apprenticeship, ja nikako da skontam kako da zovem svoju elektrotenicar diplomu iz Srbije. Nit je majstor, nit je sef, nemam pojma. Ja pisem "master electrician" u rezimeu. Jer ipak mi imamo licencu da raidmo u Srbiji kao elektricari cim zavrsimo srednju, zar ne?

bender
27.12.2013, 21:00
Zvercice legendo ziva, ako bi me izvukli jednog dana i ja bih se odlucio za Seattle, tako da mi puno znaci sve sto pises! Ima li puno biciklista?

zvercica
28.12.2013, 18:54
Zvercice legendo ziva, ako bi me izvukli jednog dana i ja bih se odlucio za Seattle, tako da mi puno znaci sve sto pises! Ima li puno biciklista?

Ha,ha, ima i svuda su biciklističke trake i to od manjih mesta pa sve kroz sam centar Seattle. Takođe oko Seattla ima nekoliko planina gde su napravljene staze za sve, i to od onih koji bi samo da prosetaju sa porodicom i raspale rostilj, staze oko planina za bicikliste, pa do onih koji se bave ekstremnim penjanjem.

mikiSA
30.12.2013, 17:18
Ha,ha, ima i svuda su biciklističke trake i to od manjih mesta pa sve kroz sam centar Seattle. Takođe oko Seattla ima nekoliko planina gde su napravljene staze za sve, i to od onih koji bi samo da prosetaju sa porodicom i raspale rostilj, staze oko planina za bicikliste, pa do onih koji se bave ekstremnim penjanjem.

Obzirom da se ja bavim penjanjem (sport/rock climbing), hajde mi molim te objasni sta je ovo ekstremno penjanje? :grin:

zvercica
30.12.2013, 23:45
Obzirom da se ja bavim penjanjem (sport/rock climbing), hajde mi molim te objasni sta je ovo ekstremno penjanje? :grin:

Ja se ne bavim sport/rock climbing, tako da evo sad cu!:belj:

mikiSA
31.12.2013, 01:39
Ja ne razumjeh sta si probala da mi kazes: ja sam pitala sta podrazumijevas pod ekstremnim penjanjem, a ti odgovaras da sad ces?
Nisam se zezala sa tobom, samo sam htjela da vidim sta je to sto ti kazes extremno penjanje?

zvercica
31.12.2013, 06:54
Ja ne razumjeh sta si probala da mi kazes: ja sam pitala sta podrazumijevas pod ekstremnim penjanjem, a ti odgovaras da sad ces?
Nisam se zezala sa tobom, samo sam htjela da vidim sta je to sto ti kazes extremno penjanje?

Mislim da si se zezala samnom i verujem da si razumela sta sam ti rekla. :;D:
U svakom slucaju ovo nije tema gde se bavimo ekstremnim sportovima, definisanjem pojmova i sarkasicnim komentarima. Pricamo o Seattle, WA, nacinu zivota, ja pomalo pisem o svom iskustvu, pocetku, prilagodjavanju i slicnim stvarima... Slobodno se ukljuci ako ti je to zanimljivo, a ako ne slobodna si da otvoris novu temu. Pozdrav :papa:

dreadnot
31.12.2013, 15:31
Jel nemate pametnija posla nego da se prepucavate oko terminologije? Mozda je Mikisa postavila pitanje na blago ironican nacin, ali meni se cini da je iskreno zainteresovana za pojasnjenje, koje je u ovom slucaju najverovatnije nesto kao sistem staza razlicite strmine sa manje ili vise rukohvata i nogostupa, zavisno od kategorije penjaca. Ovde kod mene za tu vrst sporta postoje penjaonice (ili igraonice za odrasle i decu koji se bave ovim sportom, vidi www.adventurerock.com npr.), sa raznim tezinama uspona, od jednostavnih vertikalnih, do nekih nemogucih kontra kosina gde lebdis ko sismis. Da ne bude zabune, nisam im prisao ni blizu, nego sam vodio sina na par rodjendana koji su tu organizovani za klince, ima i za njih lagana vertikala sa puno potpore. Naravno, sve bezbedno, uzad i strunjace, tako da verovatno nedostaje osecaj opasnosti kao na pravoj steni.

zvercica
31.12.2013, 21:34
Jel nemate pametnija posla nego da se prepucavate oko terminologije?

Pa ja se bas trudim da izbegnem prepucavanje, ali kad me neko dira - sta cu - vratim. Karakter, sta li je????

Mozda je Mikisa postavila pitanje na blago ironican nacin, ali meni se cini da je iskreno zainteresovana za pojasnjenje...

Ovo ti nikako ne ide u istoj recenici :)

Sto se tice ostalog sto pominjes, potpuni sam laik, sto se lako dalo zakljuciti, tako da nemam pojma.

zvercica
08.01.2014, 20:55
Malo o klimi u Seattle:

Pre nego sto pocnem da pricam o kisi treba da malo objasnim geografski polozaj Seattle. Na zapadu je Puget Sound (zaliv Tihog okeana) poluostrvo Kitsap na kojem se nalaze Olympic planine, a sa istocne strane je Lake Washington i iza je planinski venac Cascade. To prakticno znaci da svu vlaznost koja dolazi sa okeana zaustavlja planinski venac Cascade, tako da je to razlog velikih kisa u ovom regionu. I te kise su nekako cudne, izgleda da rominja, ali te potpuno skvasi. Ono sto ovde ljudima u stvari smeta je nedostatak sunca. Svi piju vitamin D. Kazu da se oblaci navuku negde u oktobru-novembru i desava se da do aprila ne bude skoro ni jedan suncan dan. Takodje, ovde rastu nekakvi jako visoki cetinari i uopste citav severni deo Seattle izgleda kao jedna velika suma koja je malo raskrcena da bi se napravili putevi i kuce. Ono sto se meni nikako ne svidja su kuce koje ljudi prave skoro u samoj sumi. Ne samo sto sunca nema zbog oblacnog vremena, vec i to malo sto ima je zaklonjeno tim cetinarima. Mi smo vec odlucili da kada budemo kupovali kucu, nikako ne bude u sumi.

Na istoku drzave WA je potpuno drugacija klima. Stvara se efekat koji se zove rain shadow, znaci sva vlaznost je zadrzana planinama Cascade, a oblaci koji nastavljaju na istok su suvi i kisa jednostavno prestaje. Na samo sat vremena od Seattle na istok se nalazi jedan pustinjski deo. Temperature ovde zimi padaju jako nisko ispod nule a leta su jako vruca, dok zapadni deo WA je potpuno drugaciji. Leti temperatura retko ide iznad 30 -32 a zimi retko pada ispod nule.

Ljudi ovde kao najvecu prednost Seattle i zapodnog dela WA upravo navode klimu. Temperature skoro nikad nisu ekstremne. Ovde se na odmor ide zimi kada postane malo depresivno, pa se skokne do Havaja, Floride ili Mexica i tokom prolecnog raspusta pa se kampuje na istoku WA ili vec nesto slicno. Leta su prelepa pa se svi trude da iskoriste sto vise outdoor aktivnosti koje su nam ovde dostupne: Puget Sound, planirarenje i setnja po Olympic i Cascadia planinama, kupanje i setnja pored nebrojenih jezera, pecanje salomona....

Takodje, zapadni WA je poznat kao veoma trusni region i u skorijoj proslosti je zabelezeno nekoliko prilicno jakih zemljotresa. U okolini je i pet vulkana Mount Baker, Glacier Peak, Mount Rainier, Mount St. Helens, i Mount Adams. Stariji se jos uvek secaju St. Helene i velike erupcije 1980 godine. Kada krenem na posao, svako jutro je gledam kako se velicanstveno i preteci uzdize iznad I5 i svaki put pokusavam da odredim da li je ono oblak ili dim iznad nje. Covek ne moze a da se ne divi lepoti a u isto vreme i ne plasi....


E sad, sve ovo ne vazi ove godine :belj:. Za ovih cetiri meseca, imali smo sveukupno 10-15 dana kise i oblaka. Ostalo vreme je bilo prelepo i suncano ali jako hladno. Pocetkom decembra temperature su isle i do -15, sto je potpuno neuobicajeno za ovaj region. Ja svaki dan pitam, kad ce te kise i svi kazu "cuti, ne prizivaj". Ok, hajde da vidimo...

familly
09.01.2014, 11:43
Zanima me kako ti je na poslu i sta konkretno radis? Kako su devojcice?
Mi imamo dva decaka od 7 i 12 godina pa brinem oko svega oko cega si i ti brinula.

Aristotel
17.01.2014, 02:50
Zverčice pa ti pojma nemaš koliko ja uživam citajuci sve ovo sto ti napišeš... Molim te piši još, tako opširno..
Nekako tvoji tekstovi pale mi svetlo na kraju tunela...

Taji
31.01.2014, 22:06
Hvala puno za ovu prekrasnu sliku od NS-a :) Iako zimska idila, opet izgleda prekrasno :)

4thman
08.02.2014, 13:02
Šta vi što živite preko bare mislite o ovom veštačkom snegu što pada po Internetu?

Ja sam još kao klinac čitao knjigu Apokalipsa Amerike, a pošto verujem u kosmičku pravdu, da je sve uzrok posledica i da se sve vraća. Iako mi je iskreno veoma žao svih dobrih ljudi, bili Ameri il ne. :wtf:

Da lep NS. Lepo sam se smestio. Ma, idila. Ne može bolje.
Doduše tome treba da zahvalim radu na američkim konzervama. :)

IgorMAD
08.02.2014, 15:23
@4thman
Procitao sam nekoliko tvojih poruka koje si napisao, svaki put sam hteo da te pitam ponovo sta si hteo da kazes.
Uopste ne razumem ni jedno od tvojih pitanja i konstatacija?
Ako mozes da objasnis?
Ovo ne pitam onako da bi te zezao ili bilo sta, ozbiljan sam. Stvarno me zanima o cemu se radi u tvojim postovima? Na koga si ti ljut, sta se desilo?

free
08.02.2014, 15:32
Sta god da je u pitanju mislim da na ovom tpoic-u nije mesto da to rascistite, i prenesite tu raspravu na topic gde mu je i mesto, pa do mile volje ukrstajtaj te argumente. Grehota je spamovati ovaj topic nekim drugim informacijama koje nemaju veze sa temom topica.

IgorMAD
08.02.2014, 15:38
Nemam ja sta sa bilo kim da rasciscavam, bas sam zato i napisao ovo. Covek malo, malo pa ubaci neki ovakav post koji nema veze ni sa cim. Kakve su ono slike NS-a u temi koja je vezana za Seattle.

4thman
10.02.2014, 13:48
Autorku teme je zainteresovalo šta sam odlučio. Pa sam podelio svoje stavove i sliku Dunava, i mosta koji deli Novi Sad i Petrovaradin, i eto dopalo se nekome.

Zabrinut sam za Ameriku narednih par godina, stiže naplata računa.

A ovo ostalo je samo moje komentarisanje, ako je suvišno tu je negde moderator i slobodan je da uredi temu kako je potrebno.
Konkretno šta ti nije jasno pošalji mi u inbox, i pokušaću da razjasnim. :wee:

Autorko, mi bismo da te čitamo...:woohoo:

zvercica
10.02.2014, 21:15
Pokusavam da napravim blog pa da ovo moje pisanije prebacim tamo. Pisala bih dosta, i na drugaciji nacin a nekako mi forum nije bas mesto za takvu pricu... kad sve to sredim saljem link, pa kome je zanimljivo neka navrati :)

Cini mi se da sam dala maksimum informacija na temu snalazenja, uklapanja u WA, Seattle, Ameriku. Ono sto bih dalje pisala se vise odnosi na moja zapazanja, moja razmisljanja, planovi za buducnost, sitnice koje mi se svidjaju/ne svidjaju...

Takodje sam se negde osecala i duzna ovom forumu. Moja ideja o iseljenju u Ameriku je u stvari i krenula onog trenutka kada sam naisla na ovaj forum. A bilo je to jedne vrele avgustovkse veceri 2009,oko 11h. Moji ukucani su zaspali, a ja sam izasla na terasu da zapalim cigaru, malo bacim pogled sta ima na netu i.... ostala do 7 ujutro. Te godine sam se prvi put prijavila i evo nas posle 4 godine smo na kraju stigli u USA. Secam se koliko su meni znacili svi postovi ljudi koji su otisli, tako da potpuno razumem Aristotela, kad kaze da su mu moji tekstovi svetlo na kraju tunela (inace, hvala puno :)). I meni su isto tako nadu davali Magelan, Dreamerns, Zana, Score (nema ga davno), SteficaCvek i jos mnogi drugi.

Tako da, ako ima konkretnih pitanja, tu sam, ako ne, kome se cita, moci ce me citati na blogu, a link ostavljam sto pre stignem.

rados
14.02.2014, 08:51
Hoćemo blog! hoćemo Blog! Hoćemo blog! hoćemo Blog! Hoćemo blog! hoćemo Blog! Hoćemo blog! hoćemo Blog! :grin::book::da::srbinosm:

Hurricane
14.02.2014, 12:41
I ja jedva cekam!!!:bravo::naughty::grin::bravo::beer:

bender
16.03.2014, 14:18
Hoće li uskoro blog?:==D: .

4thman
22.03.2014, 17:20
http://img.pixtale.net/imager/w_990/h_/e4633119cd65ec92213ce7651bea8c49.jpg:grin:

Jel takav doživljaj Sijetla? :)

Smith6000
24.03.2014, 03:38
Odlicna slika! Ja sam bio u Seattleu dva puta vec, a u maju ili junu se selim tamo. Odlican grad, ljudi su super... ceo grad mi izgleda kao Amerika koju sam zamisljao i zeleo da zivim. :D

Zapadna obala :inlove:

karadjordje
02.07.2014, 01:52
Pozz, stigoh u Ameriku, pa istina je sto kazu od silnog posla ne nadjem vremena da ceprkam po forumu.

Da li neko zivi u Seatlu trenutno, trebala bi mi pomoc??? trebala bi mi mala pomoc.

Tomislav1970
12.07.2014, 19:20
E, kontam da bi mi ovo baš bilo teško da
Elem, a kakve su tu šanse za onu varijantu - čuvaš svoje dete kući, a usput imaš dozvolu i čuvaš još par klinaca (naravno, za lovu)? Kako to ide tu, koliko je komplikovano za dozvolu da se time baviš, kakva kuća mora da ti bude (pošto u Kanadi moraš da imaš dva izlaza, npr.)?.


Da li postoji mogucnost da se malo razjasni ova mogucnost oko cuvanja djece u vlastitom stanu sa svojom djecom?
Da li to postoji samo u Sijetlu ili moze i u drugim gradovima/drzavama?
Hvala

mikiSA
12.07.2014, 20:44
http://ccld.ca.gov/PG513.htm primjer za california,
http://www.in.gov/fssa/carefinder/2734.htm indiana
http://smallbusiness.chron.com/requirements-opening-in-home-day-care-center-4521.html pa
http://www.dpw.state.pa.us/provider/earlylearning/childcareregulations/ pa
i tako dalje.
Koliko ja vidim moras imati obrazovanje, sve ove checklist uraditi, proci inspekcije, imati osiguranje? Nije to bas kao na Balkanu: cuvam djecu kod svoje kuce.

4thman
30.09.2014, 21:09
Ima li bloga?
Meni će sedma godina kako vas čitam.

mebely
01.10.2014, 08:28
I ja bih volela da cujem sta se desava sa blogom?! Dobro bi dosle i neke friske informacije iz Sijetla. :grin:

bender
16.10.2014, 10:01
I ja da prijavim, čeka se blog

:grin:

GreenM
16.10.2014, 15:58
Procitah cijelu temu u jednom dahu :grin: Zvercice, hvala ti na divnim postovima i kao i ostatak clanova, zeljno iscekujem tvoj blog :grin:

Mala digresija na temu, pronasla sam odlican engleski blog o pocecima u USA, pa koga zanima moze da procita http://britsimonsays.com/

oskark
17.10.2014, 10:38
Meni se svidja ceo taj zapadni deo amerike. Imao sam prilike da vidim i Seattle, i Portland. Bio sam tokom proleca, pa mogu reci da je sve prelepo, pogotvu drzava WA, sve samo zelenis, dosta kise istina, koja ponekad pada i po dve nedelje i to bez prestanka.
Mada, ne bih se dvoumio da imam prilike da se vratim tamo.:grin:

Isend
20.04.2015, 23:40
Kao i vecina forumasa uzivao sam u citanju zvercicinih postova, i voleo bih kad bi se iz svakog mesta nasao neko koji bi nama u Srbiji tako detaljno priblizio zivot u nekom mestu u USA...dakle sve pohvale zvercici, svaka cast!

Neko je pitao koliko su godina imali ona i njen muz kad su krenuli ali odgovor nisam nasao (mozda sam ga preskocio, a mozda dama ne zeli da odgovori pa i to postujem) :)

Mogu da kazem da sam krenuo njenim stopama tj jedne noci mi sasvim slucajno na pamet pala GC lutrija, o kojoj sam pre par godina nesto na brzinu procitao i presao preko toga, i od te noci evo po ceo dan citam forum, iskustva i sve ostalo...nije mi trebalo mnogo da kazem sebi "hocu i ja GC" :)

E sad...u jednom od postova doticna dama je pisala o "ludostima", pa evo da i ja nesto na tu temu napisem :) nekom mozda bude ludost, nekom mozda ne, ali znam da cu narednih godina pokusavati da dobijem na lutriji. Naravno, recicete, nema tu ludosti ali...ja imam 35 godina, samac sam jos uvek, imam posao vec 12 godina i zaradjujem oko 40K mesecno, imam neke svoje manje nekretnine ali placam kiriju jer radim u drugom mestu...neko ce mozda reci "pa nije lose, moze da se zivi od toga"...i tacno je, moze, ako planiras da do kraja zivota budes samac, da ne ides nigde na odmor i da nekako samo prezivis da docekas penziju :) za tih 12 godina rada jedino sto sam, da kazem uspeo, je da na kredit kupim polovan auto, a sad zbog tog kredita moram jos vise da stezem kais...i kakva mi je perspektiva ovde - nikakva. Na stranu to sto radim po ugovoru pa mogu vrlo lako da ostanem bez posla. Znam, nisam rekao nista novo, samo sam pokusao da objasnim zasto bi se odlucio na "ludost" i sa 35 a mozda i 40 godina krenuo put USA. Ustedjevinu naravno nemam, kome god pomenem iseljenje svi mi se smeju, ali ja sam resio - prijavljivacu se, pa ako imam srece da me izvuku snaci cu se kako znam i umem. Zvrcica je pomenula da su posli sa 25K njih cetvoro, pa racunam da bi 6,7-10ak hiljada za mene jednog bilo dovoljno, a toliko cu valjda uspeti da se snadjem ako budem nekada izvucen. Mogao bih jos dosta da pisem ali dosta je :)

Izvinjavam se ako sam ovoj divnoj dami malo upropastio temu, ali morao sam...bar ce ljudi sa foruma mozda da imaju razumevanja :)

I gde je taj blog? :D

SRBghost
21.04.2015, 06:40
Hehehehehe.... Eto, ja imam 39, supruga 35, a klinja 5 godina. Krecemo u junu i niujednom momentu mi nije ni palo na pamet da odustanem :) Mesecno zaradjujemo oko 120K, stan uzet na kredit i na kraju meseca ti ostane - nistaaaaa. E, ja ne zelim tako da zivim, pa lepo idemo. Glavu gore!

Isend
21.04.2015, 12:27
Uu, pa imam ja onda vremena i da se ozenim :-)

Zelim vam puno uspeha u novom zivotu...

zvercica
19.05.2015, 21:54
Ok, sad je vec ocigledno da od bloga nema nista. Probala, nesto i napisala ali nikako da to slozim u celinu... ma nemam pojma... uvek mi fali vremena.

Vidim da ljude interesuje nastavak price, pa evo malog preseka poslo skoro dve godine.

Dakle, u sept ce biti tacno dve godine od kako smo dosli u Indiju, ovaj htedoh reci Ameriku. Za nas i nema neke prevelike razlike. Zivimo i dalje u istom apartmanu i jedni smo od nekoliko belih porodica medju skoro iskljucivo indijskim stanovnistvom. Preko puta je Sikh centar za Seattle a oko nas nekoliko indijskih restorana i prodavnica. Zene oblace tradicionalne haljine, muskarci nose turbane i ne interesuju ih jakne i topla obuca. Sareno na sve strane. Zivot medju indijskim imigrantima je miran, posto su oni uglavnom okrenuti svojim porodicama, svojoj kulturi i drustvu. Ne prave probleme, ne divljaju, nema alkohola ni droge. Deca su obavezno odlicni ucenici, idu na sport i sviraju po instrument. Imaju nekoliko praznika kada se obuku sareno, nose i prosipaju cvece i neku crvenu boju. Preko puta naseg stana ima jedna starija zena koja obucena u tradicionalni sari svako jutro na travnjaku izmedju nasih zgrada dize nekakvu posudu visoko iznad glave i lagano prosipa vodu. Ritua verovatno.

Uglavnom svi rade u Microsoft-u i Amazonu, i ove dve kompanije su najveci uvoznici programera iz Indije. Ono sto je zanimljivo je da dolaze iskljucivo preko radne dozvole. Takodje upoznala sam nekoliko porodica gde brat, sestra, ujak, teca, kum... - svi rade u Microsoft. To znaci da su dovlacili jedni druge i da je Microsoft kao i druge kompanije - ne zaposljava najbolje, vec preko preporuke. O ovome cu malo vise na drugoj temi - kako pomoci novom imigrantu.

I dalje sam odusevljena gradom, okolinom, klimom, ljudima... Mi tu silnu kisu jos nismo videli. Vise je padalo u Beogradu. Dosta smo obilazili i jos uvek se odusevljavamo skoro svaki dan. Pre mesec dana smo napravili izlet do obale Pacifika, bili smo u Vankuveru, isli na hiking, obilazili okolne farme...

Deca su naucila engleski, starija je skoro na nivou svojih vrsnjaka a mladja prica neki izmesani srpsko-engleski. Sistem skolovanja je potpuno drugaciji nego kod nas. Ovde decu niko ne tera da uce. Oni nikada nece dobiti losu ocenu. Znanje je tu i ko hoce moze da ga uzme ili ne. Ovom drustvu trebaju visoko i nisko obrazovni kadrovi, a vi izvol'te se smestiti u kategoriju koju zelite. Ima jako puno razlicitih aktivnosti i svako dete treba da nauci da prema svojih zeljama, ambicijama ume da izabere cemu ce da se posveti.

I dalje smo u istom stanu. Polako se spremamo da kupimo kucu. Sada smo trenutno na samom pocetku, jos uvek ispitujemo koje su nam sve opcije, koje programe imamo na raspolaganju...

Sve u svemu, dobro smo. Napredujemo ali polako. Jos uvek nam dosta stvari nedostaje. Svakog meseca se malo stisnemo da poplacamo sve racune ali idemo napred, imamo svako svoj cilj i znamo sta treba da uradimo da bismo dosli do tog cilja. Nije Amerika zemlja snova, ali nam dozvoljava da sanjamo i da se nadamo.

Nedostaje ponekad moj divni Beograd. Desava se nekad da zatvorim oci i odjednom vidim Slaviju ili ugao Takovske i Cara Dusana a onda otvorim Blic ili Kurir i slike mog divnog grada se odmah rasplinu.

Emiiuki
19.05.2015, 22:16
Ok, sad je vec ocigledno da od bloga nema nista. Probala, nesto i napisala ali nikako da to slozim u celinu... ma nemam pojma... uvek mi fali vremena.

Vidim da ljude interesuje nastavak price, pa evo malog preseka poslo skoro dve godine.

Dakle, u sept ce biti tacno dve godine od kako smo dosli u Indiju, ovaj htedoh reci Ameriku. Za nas i nema neke prevelike razlike. Zivimo i dalje u istom apartmanu i jedni smo od nekoliko belih porodica medju skoro iskljucivo indijskim stanovnistvom. Preko puta je Sikh centar za Seattle a oko nas nekoliko indijskih restorana i prodavnica. Zene oblace tradicionalne haljine, muskarci nose turbane i ne interesuju ih jakne i topla obuca. Sareno na sve strane. Zivot medju indijskim imigrantima je miran, posto su oni uglavnom okrenuti svojim porodicama, svojoj kulturi i drustvu. Ne prave probleme, ne divljaju, nema alkohola ni droge. Deca su obavezno odlicni ucenici, idu na sport i sviraju po instrument. Imaju nekoliko praznika kada se obuku sareno, nose i prosipaju cvece i neku crvenu boju. Preko puta naseg stana ima jedna starija zena koja obucena u tradicionalni sari svako jutro na travnjaku izmedju nasih zgrada dize nekakvu posudu visoko iznad glave i lagano prosipa vodu. Ritua verovatno.

Uglavnom svi rade u Microsoft-u i Amazonu, i ove dve kompanije su najveci uvoznici programera iz Indije. Ono sto je zanimljivo je da dolaze iskljucivo preko radne dozvole. Takodje upoznala sam nekoliko porodica gde brat, sestra, ujak, teca, kum... - svi rade u Microsoft. To znaci da su dovlacili jedni druge i da je Microsoft kao i druge kompanije - ne zaposljava najbolje, vec preko preporuke. O ovome cu malo vise na drugoj temi - kako pomoci novom imigrantu.

I dalje sam odusevljena gradom, okolinom, klimom, ljudima... Mi tu silnu kisu jos nismo videli. Vise je padalo u Beogradu. Dosta smo obilazili i jos uvek se odusevljavamo skoro svaki dan. Pre mesec dana smo napravili izlet do obale Pacifika, bili smo u Vankuveru, isli na hiking, obilazili okolne farme...

Deca su naucila engleski, starija je skoro na nivou svojih vrsnjaka a mladja prica neki izmesani srpsko-engleski. Sistem skolovanja je potpuno drugaciji nego kod nas. Ovde decu niko ne tera da uce. Oni nikada nece dobiti losu ocenu. Znanje je tu i ko hoce moze da ga uzme ili ne. Ovom drustvu trebaju visoko i nisko obrazovni kadrovi, a vi izvol'te se smestiti u kategoriju koju zelite. Ima jako puno razlicitih aktivnosti i svako dete treba da nauci da prema svojih zeljama, ambicijama ume da izabere cemu ce da se posveti.

I dalje smo u istom stanu. Polako se spremamo da kupimo kucu. Sada smo trenutno na samom pocetku, jos uvek ispitujemo koje su nam sve opcije, koje programe imamo na raspolaganju...

Sve u svemu, dobro smo. Napredujemo ali polako. Jos uvek nam dosta stvari nedostaje. Svakog meseca se malo stisnemo da poplacamo sve racune ali idemo napred, imamo svako svoj cilj i znamo sta treba da uradimo da bismo dosli do tog cilja. Nije Amerika zemlja snova, ali nam dozvoljava da sanjamo i da se nadamo.

Nedostaje ponekad moj divni Beograd. Desava se nekad da zatvorim oci i odjednom vidim Slaviju ili ugao Takovske i Cara Dusana a onda otvorim Blic ili Kurir i slike mog divnog grada se odmah rasplinu.

Konačno neki epilog!
Nisi pisala o onome što većinu nas najviše interesuje - o poslu. Sećam se da si pisala kako si imala dosta ponuda u početku ali si nas uskratila za informaciju šta si izabrala. A, najviše me zanima kako se tvoj muž snašao pošto je električar kao i moj. Doduše, mi ćemo u Kanadu ali pretpostavljam da je to sve slično.

teki
22.05.2015, 11:13
zvercica jedno pitanje,
i mi bi trebali na jesen u seattle pa sam skontala da kod tebe mladja cerka ide u vrtic pa me interesuje koji vrtic je u pitanju kako si to rjesila jer vidim da su im cjene vrtica bas visoke, a koja je skola starija cerka i jesu li joj vise paznje posvetili u skoli zbog jezika kako se uklopila? u mene stariji treba u skolu tj kindergarden onaj njihov ko predskolsko pa istrazujem skole.oblast oko green laka nam se jako svidja pa tuda ko gledamo samo sve kosta dobro..

zvercica
23.05.2015, 22:33
zvercica jedno pitanje,
i mi bi trebali na jesen u seattle pa sam skontala da kod tebe mladja cerka ide u vrtic pa me interesuje koji vrtic je u pitanju kako si to rjesila jer vidim da su im cjene vrtica bas visoke, a koja je skola starija cerka i jesu li joj vise paznje posvetili u skoli zbog jezika kako se uklopila? u mene stariji treba u skolu tj kindergarden onaj njihov ko predskolsko pa istrazujem skole.oblast oko green laka nam se jako svidja pa tuda ko gledamo samo sve kosta dobro..

Zena koja cuva nasu devojcicu ima svoj privatni biznis, day care u svojoj kuci. Mislim da moze da cuva do 10-toro dece. Kosta $45 na dan, i nama njene usluge trebaju dva ili tri dana nedeljno. Organizovali smo se tako da slobodne dane uzimam tokom nedelje ili trazim smene koje pocinju kasno popodne. Starija cerka je prve godine imala jako losu uciteljicu, koja ju je u stvari ignorisala sve dok nije pocela malo da prica engleski. Sada ima daleko bolju uciteljicu, ali i dalje nema poseban tretman vec potpuno isti kao i sva ostala deca.

Da li imate nekog ovde i zasto ste se bas odlucili za Seattle? Green lake je veoma lepo naselje, medjutim kuce su jako stare i sve je jako skupo.

Pitaj sta te interesuje, bice mi zadovoljstvo da odgovorim.

teki
24.05.2015, 15:00
Bas ti hvala, mi idemo na radnu vizu, a ja sam gore zavrsila srednju kao exchange student a imam i ujaka gore. Vidim po cjena stanova da je skup green lake, kako se zove tvoj dio gdje si ti si sjevernije cini mi se kad sam citala tvoj blog. Je li i ta zena sto ti cuva curicu isto tu u tvom neighborhood-u. Ja ko gledam po skolama oblasti za zivjet gdje su bolje skole ocjenjnene, stresno pravo

zvercica
25.05.2015, 07:41
Treba da ukljucis vise faktora prilikom trazenja stana:
School district - mozes pronaci ocene online za svaki school district ili skole posebno. Mi smo u NortShore School District i odlican je. Skola u koju ide moja cerka je ocenjena sa 8 sto je takodje dobro.
Commute - putovanje do posla. Saobracaj u Seattle je jeziv tako da je to velika stavka. Ja trenutno ne mogu da prihvatim posao u Seattle zato sto bi mi u rush hour trebalo oko sat i po, plus parking da-ako-ga-nadjem. Inace mi treba oko 20min do.
Cena - kolko para tolko muzike, bilo i bice. Ja sam sve informacije o naseljima nasla na city-data jos pre nego smo stigli, tako da i tebi to preporucujem

teki
25.05.2015, 10:18
da saobracaj je gore grozan to znam pa treba ukombinovati dobru skolu, ne skup toliko stan i da nije predaleko od posla muzu bar za pocetak jer ce on radit prvo u gradu mu je office. bas cu da procim ovaj city-date nisam prije isla na tu stranicu.

Magelan
07.08.2015, 00:12
Postovani clanovi,

Kao sto smo vec pisali na temi Vozacka dozvola i drugim temama, svi postovi koji promovisu nelegalne radnje i krsenje zakona kao i odgovori na iste ce biti brisanii, a clanovi koji i dalje budu ignorisali ova i druga pravila Foruma bice udaljeni.

Ja vas zato pozivam, jos jednom, da javno na Forumu ne trazite niti nudite lazne potvrde prebivalista radi dobijanja dokumenata u bilo kojoj drzavi (pogotovo Washington State i Massachusetts).

Moderator

SEEUSAIC
07.08.2015, 00:24
Tema je zatvorena jer je pocela da lici na Kupujem-Prodajem-Adresu-Za-Vozacku-Dozvolu oglasnu tablu. Drzava Washington daje zakonsku mogucnost ne-imigrantima da dobiju vozacku dozvolu UKOLIKO zaista zive u toj drzavi. Zakonodavci svakako nisu izglasali ovaj zakon da bi olaksali zivot nelegalnim vozacima kamiona iz drugih drzava. Ukoliko zelite da Forum opstane i kao takav uspesno pomaze novim imigrantima, odgovornost nije samo na moderatorima vec i na vama da diskusije zadrzite u granicama zakona i Pravilnika Foruma.