PDA

View Full Version : Kako vasi roditelji reguju na vas odlazak


wingreen
24.03.2009, 09:40
Zanima me kako su vasi reagovali kad ste im saostili da ste prosli i da idete u Ameriku?
Moji su reagovali normalno, zao im je i zbog unucice koja je sad najzanimljivija, i zbog nas ali kazu to je vas zivot, ako je vama tamo lepo, lepo je i nama....tesko im je ali nece da nas opterecuju...ali imamo veliki problem sa muzevljeve strane, tamo svi umiru...bukvalno...svi su bolesni, sto srce, sto secer i vec su na putu infarkta, odbijanja insulina....:no:
Zbog svega se osecamo vrlo, vrlo lose....da li je neko imao slicnu situaciju?

landlord
24.03.2009, 10:01
Uh, super da je neko pokrenuo i ovu temu..

Pa s obzirom da mi zivimo u Bosni, (cuo sam juce neki CIA izvjestaj da u septembru ovde ocekuju opet ratno zariste, ekonomija je u banani, svakid an najava novih strajkova i sl.), moja mama je odusevljena sto mi idemo. Jos mi je supruga dobila otkaz pa je i to ubrzalo nas odlazak. Sto se tice mog tate, on je uvijek bio realista i ono totalno objektivan. A sad.. totalno drugaciji.. sjebo se uzas jedan. Ne prica o tome kao da se nece ni desiti nas odlazak. Do pred intervjuu je govorio ma dobro nemojte se vi nadati previse.. ko zna ocete li dobiti uopste te vize.. E onda kad smo dobili onda je poceo... pa mi vam mozemo umrijeti u septembru a vi necete moci doci ni da nas sahranite..
To me strasno pogodilo.. Jako smo vezani porodicno.. i sl. Jos mi ostaju tu sestra i sestric, za kojim sam totalno lood. Ja isto ne razmisljam o tome jos uvijek. O tome koliko ce mi nedostajati. Vjerovatno ce me to strefiti kada krenemo... ili kada dodjemo tamo.

Suprugina mama je bila jako bolesna, nedavno imala prvo saobracajku pa onda i tezak infarkt, pa je supruga pomisljala da i ne ide sada za prvo vrijeme.. Ali ju je mama nagovorila i posto ona ne zivi u istom gradu kao i mi..
rekla joj meni ako nesto bude ti mi ni iz Sa ne mozes nesto puno pomoci.. i kao to je tvoj zivot i treba da ides..

previse subjektivan post.. ali takva je tema.. sorry.. malo sam sebi olaksao zbog ovoga..:)

xeg
24.03.2009, 10:02
Hmmm... znas kako, bilo je radovanja, plakanja, bodrenja, odgovaranja... a bice toga i sve do polaska. U reakciji se apsolutno ne oslikava ljubav, povezanost ili bilo sta slicno vec individualna razmisljanja i vidjenja stvari.
U nasim familijama mi smo prvi koji se sele u inostranstvo tako da je bilo dosta srceparajucih izjava ali u losim reakcijama pomogao je uvek razgovor sa nekim kome su deca/unucici vec negde preko. Zaista su od pomoci bile komsije kojima su deca sa porodicama u Svajcarskoj, Nemackoj... Nismo prisustvovali tim razgovorima ali smo primetili ishod i mogu reci da je pozitivan. E sada, nailazile su razne faze, bukvalno od onoga - ma divno, tamo ima svakakvih mogucnosti, do onoga da je tamo sve najgore i najruznije.

Ja sam resio da mojima sve govorim kako se vremenski odvijalo i nisam pogresio jer od maja kada je stigla koverta pa do sada bilo je vremena da prodju sve faze a sa druge strane moja draga je malo sa obavestenjima odugovlacila pa je to islo malo drugacije i ubrzano ali sve je doslo na isto.

Ima i kod nas izjava tipa: Da sam ja to znao ranije ne bih im dozvolio da idu! - ali cim se govori u proslom vremenu znaci da su se strasti vec stisale:;D:

D$D
24.03.2009, 13:09
Zanima me kako su vasi reagovali kad ste im saostili da ste prosli i da idete u Ameriku?
Moji su reagovali normalno, zao im je i zbog unucice koja je sad najzanimljivija, i zbog nas ali kazu to je vas zivot, ako je vama tamo lepo, lepo je i nama....tesko im je ali nece da nas opterecuju...ali imamo veliki problem sa muzevljeve strane, tamo svi umiru...bukvalno...svi su bolesni, sto srce, sto secer i vec su na putu infarkta, odbijanja insulina....:no:
Zbog svega se osecamo vrlo, vrlo lose....da li je neko imao slicnu situaciju?

To je tek pocetak situacija kulminira onih 10 dana pred odlazak.
A noc pred odlazak bljak, ne bih ni da se secam toga od toga momenta mrzim aerodrome i nekako uvek kada prolazim pored njega neka mi je mucnina on me asocira na rastanke i suze.
To ce sve da se slegne kada dodjete ovde ali da je ruzno, ruzno je,do onog momeenta kada sednete u avion oseticete olaksanje bar sam ja to tako doziveo, realno nije lako roditeljima ali vi imate samo jedan zivot-svoj.
Tesite ih da ce da dodju kod vas cim budete mogli da ih prhvatite i tako to,mada recimo nije to laz fakticki oni bi mogli biti kod vas vec za recimo 3-4 meseca od dolaska bar jedan roditelj i to do 6 meseci, tako da to nije ni lose.

xeg
24.03.2009, 13:34
... oni bi mogli biti kod vas vec za recimo 3-4 meseca od dolaska bar jedan roditelj i to do 6 meseci, tako da to nije ni lose.

Ko da dodje za 3-4 meseca!? Na koliko??? NA 6 MESECI!? Morao bih da budem http://img.photobucket.com/albums/v124/fingaup/Smileys/229031_screwy.gif
:grin:

wingreen
24.03.2009, 13:40
Oni su stvarno jako bolesni tako da je pitanje da li bi mogli uopste da dodju...moji bi mogli, ali njegovi, cisto sumnjam....
Ne znam situacija je vrlo ozbiljna...

landlord
24.03.2009, 13:58
Razmisli onda samo o aktivaciji green carda... a prije toga cekaj sto mozes duze da odes u USA.

poz.

landlord
24.03.2009, 14:02
OK je sto se tice roditelja. Znamo da oni nama uvijek zele najbolje.
Ali mene sada iznenadjuju neki prijatelji.. jer kod njih osjecam neku vrstu zavisti ili nesto sl. Tipa svi odreda mi govore kao pa vi ste ludi, nema sanse, gdje cete sada tmao, tamo je najgore.
Cak imam neke prijatelje koji su u Chicagou.. koji mojoj mami govore.. a pa nek ne dolaze ovamo ovde je katastrofa ovde se samo radi.. Pa nisu ovde vise 80-te i radno vrijeme od 7 do 3. Nisu ovo vremena koja su oni ostavili 92.
Naravno niko od ovih se ne vraca..

Moja tetka kaze.. krivo mi je sto dolazite sada kad je tesko.. ali je super i uz dosta truda i rada.. uspjet cete i bit ce vam bolje nego tu sasvim sigurno..

Tako da sto se ljudi tice.. nemojte se smarati.. zaista izadje neka vrsta zavisti ili nesto sl.

dreamerns
24.03.2009, 15:47
Moji su svi drugacije reagovali. Keva je standard...tesko joj je jako (moji su razvedeni), ali zna da je to za nas najbolje...itd. Cale je u pocetku bio protiv, ali se kasnije pomirio sa cinjenicom, a sada javlja da sam bio u pravu.... Generalno, ja sam isto tako imao 70% porodice protiv mene kada sam upisao fakultet...da to nije za mene. Ja se na to uopste vise ne obazirem.
Sto se drustva tice....slicna situacija. Neki su u varijanti "bezi odavde", dok postoje oni drugi, oni koji granicu u zivotu presli nisu...ti su najmudriji, ti najvise znaju kako je "na zapadu". Ovde sve propada, zapad je truo, amerika je sranje...sta ces tamo..."sunce tudjeg neba..." itd.
Jedino mi zao baba tetke, ona nije verovala do zadnjeg dana da cemo otici...a onda je nekako njoj bilo najteze, kao da je znala da se vise necemo videti.

U svakom slucaju, treba razmisliti i o tome, da mi odlazimo ovde svojom voljom, medjutim mi odredjene ljude kojima mnogo znacimo tamo ostavljamo. Naravno da iako nam oni zele dobro, pomalo ce biti podsvesno biti i ljuti na nas zbog toga....to je normalno.

Leona
24.03.2009, 17:13
(cuo sam juce neki CIA izvjestaj da u septembru ovde ocekuju opet ratno zariste, ekonomija je u banani, svakid an najava novih strajkova i sl.)
Ih oni cak znaju kada ce tacno da se zarati, joj sto ne mogu suplju.

Lande i nemoj da se cudis prijateljima i zavisti, ti znas dobro za onu "Bosanac ce ti sve oprostiti osim uspjeha" i vjeruj mi da i jest tako.
To kako je tamo lose, prednjaci od ljudi koji nisu makli van BiH nikada, najdalje im bila Makarska, a opet uzasni su i nasi Amerikanci koji te odgovaraju na svaki nacin i kukaju vjecno, jao ovdje se samo radi, pidzama odijelo, ovo, ono...ali niko od njih se nije pocesao po glavi pa se vratio ovamo, tako da... nije njima ni najmanje lose:;D:

A sto se tice moje situacije sa roditeljima pricala sam o tome u svom prvom postu na forumu, kada sam se jos dvoumila dal da se prijavim.
Tata me uvijek podrzava i shvata sve.
Mama ne moze da shvati i ne ocekujem.
Uvijek mi usta zacepi sa "ne sanjaj o stvarima koje su ti nemoguce".
I tako ja podvijem rep i sutim.
Ja kada se zakasljem ona skace, a kamoli nesto drugo, ali valjda ce vremenom ta briga proci.
U sustini ja zelim ici odavde zato sto ja sebe nisam nikada vidjela u ovom nasem lijenom, neperspektivnom, zavidnom drustvu.
U ovoj bijedi.
Nemamo parkove, kina, knjizare kako bog zapovijeda.
Kultura je na niskom nivou.
Svaka budala ti zacepi usta i nemas s kim pricati normalno.
Drustvo je odron u svakom pogledu.
Ja ne znam da li postoji ijedan dobar aspekat zivota u BiH tj.Sa.
Neimastina, lopovluk, korupcija, bezobrazluk...
Svaki dan prica o ratu, lopovima, prijetnje ovih i onih.
Svaki dan sve iste face na dnevniku sa istim pricama.
Niko nije zadovoljan ali niko nece nista da radi da bi nam bilo bolje, jer sto kaze nas narod "Dobro je dok se ne puca, i dok ima za cigare".
A ja takav mentalitet i drustvo ne volim, i nikako se ne mogu snaci ovdje, kao da sam stranac u svojoj drzavi i gradu.
Zelim da sirim vidike, da uzivam koliko toliko u nekim ljepsim stvarim, bez ovih gluposti ovdje.
Pa mozda kada izgubimo u nekom sportu vise me nece toliko doticati, koliko ovdje npr., narod se nada necemu bar u tom sportu, i uvijek nista.
Jednostavno ovdje nemamo nekog razloga za uzivanje i srecu.

A sada nostalgija i kako bi bilo bez svojih, pa bilo bi tesko sigurno, ali na sve se covjek navikne ako ti je bolje.
Moji nece imati nista od toga da me vidjaju svaki dan kao sto nemaju ni sada, a ja cu im vise pomoci otamo nego ovdje, vjerovatno.
A za nekoliko godina pretpostavljam i da ce mama to malo lakse prihvatati.

Uh sto se raspisah, a jako cekam kovertu:grin:

steficacvek
24.03.2009, 22:25
Eee svaka cast za temu wingreen. Svi smo manje-vise u slicnoj situaciji. Kod mene sam ja sama najveci problem cini mi se. Imam samo mamu i uvijek smo bile jako jako vezane. Kako se odvijala situacija sa kovertama i ostalim, ona je sve cvrsca i sve sretnija sto ja odlazim iz ovog naseg ludila. Realno i jeste tako, firma mi se raspada, salju nas na cekanja, situacija opet kao 90tih. Ali meni je strasno tesko. Nekako se osjecam odgovorno. Cesto se nas dvije zezamo da se ne zna ko je mama ko kcerka. Srecom, ona radi, sad je i zdravstveno dobro, mada je bilo nekih kriza prosle godine. To je sve ono sto me brine. U svakom slucaju, najvaznije je da stvarno osjecam njenu podrsku i da znam koliko god da joj je tesko, to mi nece pokazati. Sad se grozim tog momenta odlaska i ne znam uopste kako cu se pripremiti za to.
Sto se tice prijatelja, usput negdje sam se okruzila samo sa par iskrenih prijatelja za koje vidim da se vesele. Ne diraju me price "sta ces ti tamo". Moj zivot, moja nafaka. Sta bude bice, to cemo tek da vidimo.

stizeljeto
02.06.2009, 19:25
Jao, ja tek sad vidjela ovu temu. Evo da i ja kazem neka svjoa iskustva pa se mozda i neko novi nadoveze sa svojim iskustvima.

Nasi su vec navikli da smo van zemlje i da ih posjecujemo par puta godisnje ili jednom godisnje kao sto je bio slucaj zadnjih cetri godina. prvo smo isli na fakultet, sest godina od moje 18 godine su me vidali praznicima. Ja sam jedinica i kao tinejder ni sama neznam kako i sto su oni prolazili. Vjerojatno im je bilo drago sto sam na faksu a i mozda im je dobro doslo da se odmore od mene jer prve tinejderske godine nisam bas bila dijete za pozeljeti.

Onda nakon tih sest godina tijekom kojih sam se udala, odma nakon faksa s muzem selim za Makedoniju. E tu je bilo, pa kud tamo? kad si vec daleko sta ne odes u neku bogatu zemlju? Naravno roditelji su uvijek htjeli za mene bolje od onog sto su oni imali, zar to ne zeli svaki roditelj? Medutim shvatili su valjda nase razloge, nikad nam nije bilo stalo do para i slave, vec smo imali druge ideale u zivotu, nalazili srecu u onome sto radimo, bez obzira koliko nam to financijski donosilo neku dobit.

Znaci cetri godine u Makedoniji, sto je relativno blizu Hrvatske, ali eto, vidali smo se zbog poslovnih obaveza samo jednom godisnje. KAd smo im rekli da postoji sansa da idemo za Ameriku, i oni i vecina rodbine bili su sretni, konacno idemo negdje gdje je bolje, pa kad nasvide jednom godisnje, da se bar mogu pohvaliti da smo u Americi :)
Bilo je naravno i ljudi po komsiluku, posebno u selu gdje mama ima vikendicu, koji su govorili kako je u Americi grozno, kako znaju toga i toga koji je tamo i nista nij napravio u zivotu, bla bla bla. Zavist, prvo sto mi je palo na pamet i iako su to sve dobri ljudi, ocito evo kad je nekom drugom bolje onda se cini sve da ga se spusti na zemlju i omalovazi.

O aerodromu je tesko pricati jer se ne zelim ni prisjecati maminih i tatinih ociju kada su nas ispracali. To je bilo nesto najteze, nedoreceno, oni sa zeljom da nama bude bolje zrtvuju svoju srecu, a to bi bilo da gledaju svoga unuka svaki dan, a ne ovako preko kompjutera. Ko je imao srecu da ima roditelje koji su cijeli zivot podlozili da svome djettetu stvore dobar zivot, zna koliko zrtve i odricanja su njegovi roditelji morali podnijeti, za sta? Da otprate svoje dijete na kraj svijeta sa blagoslovom, ne ocekujuci nista zauzvrat. Al, eto mi smo otpraceni sa blagoslovom, uz internet kao utjehu jer se vidimo i slusamo svakodnevno i nadom da cemo se sto prije vidjeti, bilo oni kod nas ili mi kod njih.

mikiSA
27.10.2011, 18:55
Znam da izvlacim temu iz naftalina, ali citajuci ove postove imam potrebu da i ja par rijeci napisem. Iz potpisa se vidi da sam osvojila lutriju i u maju i u julu, pa je bilo ushicenje, onda razocarenje, pa onda opet ushicenje (bar mog).
Evo je kraj oktobra, po broju mislim da bih trebala imati intervju negdje u maju, ali moji roditelji jos ne shvataju da sam ja odlucila da idem. Mama cak i prijeti da ce mi zabraniti da idem (kako da ne, meni 30 i kusur godina), a tata jos uvijek i ne zna za lutriju, on misli da ja ostajem ovdje da zaradim (BiH LOL) penziju, ma kako da ne. Mama skrece temu cim ja pocnem da pricao o DV, kao bjezi od prihvatanja da stvarno idem.Tetak i tetka znaju i podrzavaju me, ali opet je i njima to nesto sumnjivo. Babi jos nisam rekla, ona mi je od cijele familije najvaznija i priznajem da me je strah da joj kazem, ima preko 80 godina i ja sam joj najvaznija unuka (iako ih ima 5).

Na poslu znaju dvije kolegice, sefica ne zna, cekacu maj da kazem. Ostali prijatelji: pa veoma ih malo zna, ovi koji znaju 90% me podrzava jer zna da cu se snaci tamo (zavrsila magisterij u US,i radila tokom skolovanja) ali ovih 10% je nevjerovatno zavidno, pokusava da te ubije u pojam svojim tamo nekim neuspjesima "rodjaka nekog tamo"...

2012 dobitnici kako vase porodice, prijatelji reaguju, mislim da trebamo pruziti podrsku jedni drugima, ako bar porodice to nece da urade...

jovke
27.10.2011, 20:43
JA nisam dobitnik ali reci cu par recenica. Mene kad bi izvukli sigurno ne bih puno sirio pricu oko sebe o dobitku do trenutka dok ne vidim vize u pasosu. To ti je pametna ideja da na poslu nikome nista ne govoris, to je najlakse jednog dana uraditi kad dodje trenutak. Moj predlog svima je da sjednu i razmisle nakon shvatanja da ste izvuceni da li se upustate ili ne u dalju proceduru. Ja bih napravio plan djelovanja koji bi se zasnivao na dva stuba. Jedan stub bi bio rad skupljanju novca a drugi stub na skupljanju informacija odnosno na pripremi terena za dolazak u USA. Sve ostalo je samokaznjavane sirenjem vijesti o dobitku da vas smaraju ljudi koji nemaju iste namjere, isti pogled ili su jednostavno beskorisni za neku pomoc i informacije a objasnjavate im sto idete ili pitate za misljenje. Ti naporni ljudi ne moraju vas da smaraju mogu vase roditelje raznim pricama o vasem odlasku a onda je i to nepotreban teret za vas. Treba energiju usmjeriti na kontakt sa ljudima u USA kako bi se sto bolje startovalo. Sto se tice roditelja ja sam svojima rekao da nema sile koja ce me zaustaviti ako me izvuku i to moraju da prihvate. E sad kako ce oni reagovati pa nema tu neke sredine samo krajnost. Ili ces njima udovoljiti ili ides jer roditelji kako ulaze u godine uglavnom svaciji pa i moji su sebicniji, oni najbolje sve znaju, pricaju price kako ce tu gdje jesu biti bolje da bi njihova djeca uz njih ostala itd. Moji nikad nista nece priznati da su krivi sto nisu otisli negdje prije i nakon raspada SFRJ a imali su priliku da zivimo kao normalna porodica sa nekim normalnim prihodima. Ako me izvuku to se meni nece desiti jer moja djeca ne smiju da placaju ono sto ja i moji roditelji danas placamo ostankom u Bosni. Znam da ce malo tugovati, ali mora se biti realan tu sredine nema. Ili udovoljavas roditeljima ili ideš. Od sjedenja jedni uz druge nema ništa ako nema perspektive za jednog pojedinca i njegovu djecu. Ja sam sve ovo govorio sa distance kao neko nemam sta ostaviti osim tih roditelja jer nemam stalan posao, stan, brata ili sestru i neke druge materijalne stvari. Onaj ko je vezan sa neke druge strane za roditelje u to ne bih ulazio. U svakom slucaju po cijenu da se roditelji naljute ne bih bacio vizu i time prokockao sansu za neku alternativu u zivotu sebi i djeci pa makar zbog roditelja morao stalno dolaziti, ili zivjeti pola-pola na liniji Balkan-USA dok su zivi. Roditelji ce se kad odljutiti a ti ostade zauvjek u ovoj realnosti ako sansu prokockas. Sta mi vrijedi sjedeti uz njih ako nemam djetetu ni pampers od cega kupiti?! Kakvo je to zadovoljstvo u zivotu i normalna porodicni zivot?! Tako mogu i u Somaliji zivjeti sta imam od tog zavicaja i rodne grude?! Ne mastam o nekom silnom materijalizmu ali budimo realni zivimo u 21. vijeku gdje ako nema osnovnog materijalnog zadovoljenja da prezivis od prvog do prvog jednog pojedinca ne interesuje puno nista.
Izvinjavam se ako sam nekog smorio svojim misljenjem. Pozdrav svima.

dejancic
27.10.2011, 20:59
Ja bih napravio plan djelovanja koji bi se zasnivao na dva stuba. Jedan stub bi bio rad skupljanju novca a drugi stub na skupljanju informacija odnosno na pripremi terena za dolazak u USA.

Po meni, sasvim ispravna logika. S' tim sto ne vidim razlog zasto ovaj prvi stub ne bi poceo vec sada da gradis :;D:
Moj slucaj je bio takav da sam umesto posle pet meseci dosao u Ameriku vec dva meseca posle intervjua. Cista racunica kaze da sam uslovno receno izgubio tri plate ranijim dolaskom. To mozda nije neka suma u poredjenju sa americkim standardom, ali bi mi u slucaju da nisam relativno brzo dobio posao svaki dolar, da ne kazem dinar, znacio. Pri tome, da iz bilo kog razloga nisam dobio vizu, ustedjena suma bi itekako mogla pametno da se iskoristi u Srbiji, a samim tim i da opravda ulozeno zrtvovanje i odricanje.

Sve najbolje...

Aura
27.10.2011, 21:08
Ja sam to uradila, za mene, na odlican nacin. Zivjela sam sama i uzi clanovi familije mi nisu bili blizu. Znalo se da cu ici ali niko nije znao kad. Rjesavala sam svoje privatne obaveze kako se blizio datum, ali sam i dalje sutila. Vidjala sam se sa svima i provodila vrijeme, ali na pitanje dokle sam s procedurom, nisam davala konkretne odgovore. Obavila intervju, viza u rukama, spakovala se i u roku deset dana otisla. Sve redom nazvala iz USA :==D: Svi prijatno iznenadjeni, nema plakanja, emocija...lakse podnijeli i oni i ja...fino smo se druzili prije odlaska i zeljela sam da tako i bude. Dovoljno sam imala stresa i obaveza oko procedure plus sve privatne stvari rijesiti da kad odem nemam brige, jos mi je samo falilo da s njima placem svaki dan. Ovako sve ispalo divno i svi srecni i zadovoljni. :1081: Isto bih uradila ponovo. Jednostavno, ne podnosim rastanke na aerodromu i mnogo plakanja, jer sam jako emotivna i to bi me unistilo :grin:

Amra Huric
27.10.2011, 23:03
JA nisam dobitnik ali reci cu par recenica. Mene kad bi izvukli sigurno ne bih puno sirio pricu oko sebe o dobitku do trenutka dok ne vidim vize u pasosu. To ti je pametna ideja da na poslu nikome nista ne govoris, to je najlakse jednog dana uraditi kad dodje trenutak. Moj predlog ...

Jovke potpuno se slazem sa tobom, pogotovo sto se tice roditelja. Ja sam iole uspjela da nekako pridobijem majkinu podrsku, mada i ona jako brzo zna promijeniti misljenje i dati jako teske komentare koje te privuku ka dnu, ali pokusavam da stojim na nogama cvrsto i rekla sam ne odustajem od svog cilja tj. odlaska odavde ama bas nikada. Samo iskrena da budem kada vidim kako i koji ljudi su izvuceni nekad se pitam "pa zasto Boze", neki iskreno i ne znaju engleski, nemaju gdje ici ili bezveze radi zezancije apliciraju a dobiju. A ja iskreno imam imucnu rodbinu tamo i imaju visak smjestaj za mene za stalno, znaju dosta ljudi koji bi mi mogli odmah obezbijediti poslic, jos znam engleski perfektno, jer nisam na balkanu odrasla dosla sam tek ovdje sa svojih 12 godina, i na kraju saznam da nisam izvucena.
Onda vidim da vecina izvucenih ima cijelu porodicu (zenu, muza, djecu) a ja samac sa svojih 24 godina, pa sam se i pitala milijon puta da li mozda i na to gledaju da se izvlace samo bracni parovi......vise ni sama ne znam, znam samo da necu odustati dok ne odem, a nije prvi put da apliciram.
Iskreno zivot mi se na balkanu smucio, kad se sjetim samo zivota vani i ovdje, dodje mi da se ubijem :smrc:

Valjda, dragi Bog nam da srecu pa da pozelenimo i mi koji imamo jaku zelju za odlazak na onaj svijet i za novi pocetak.

oskark
28.10.2011, 03:10
E pa mogu i ja datisvoje misljenje na osnovu toga sta bi bilo kad bi bilo, barem za sada. Aplicirao sam prvi put ove godine, iako pratim ovaj forum malo duze, a i celu proceduru. A naravno motivisan kao svi ostali ovde.
U svakom slucaju ne znam kako bi moji reagovali, al nisam ubedjen da ce biti bajno i sjano. znajuci moju mamu, ona bi mi trpala glavu svim i svacim, ne bi li odustao od sve. A moram priznati da ti radi bas cesto kad nesto hoce da bude po njenom. Inace moram da priznam da sam jako povezan sa kevom(verovatno sto sam joj jedini sin :bigkiss: ), tako da verujem da bi njoj to najteze palo. Znam iz iskustva, jer kada sam studirao, maltene svaki dan je zvala telefonom, sto ponekad zna i da nervira, al opet s druge strane prija...sta ces mame :grin:. Al na svu srecu nisam jedini, imam jos tri sestre i jednog brata, a sve ukupno imaju 6 unucica(malih i velikih):obrva: tako da nece ostati sami. Sto se caleta tice, sasvim je druga prica. Nismo nesto u preterano dobrim odnosima, tako da me ne brine nesto posebno njegovo misljenje. A za sestre ne znam, ni moje ni sa njihove strane kakve ce biti reakcije. Znam samo da ce biti jako tesko.
A za drusto se ne brinem. Slazem se sa Jovketom. Ne bih nikom ni rekao dok ne spakujem poslednju krpu u kofer. A to ce biti 2-3 dana pred polazak. Sta god cini nisam imao nikakvu podrsku prijatelja, tako da ne vidim ni sada kakva bi bila razlika. A naravno na poslu kao i svi...nista do zadnjeg dana :belj:.
Do sada sam rekao za prijavu samo jednoj drugarici koja je rekla da mi se divi i da ona nikad ne bi mogla da se snadje, niti bi se prijavila :ohman:.
Toliko od mene :beer:

Lotus
28.10.2011, 11:49
Ja nisam još dobio na lutriji ali kada sam radio na J-1 vizi, moji su se uspaničili da bi mogao ostati tamo. Otac je sjeo na avion i dosao u NY da me malo " vidi". Bio je 2 mjeseca, dosao doma i rekao mami... "nije ni on lud sto oce biti tamo".
Poanta je da ce roditelji uvijek misliti da je ovdje bolje jer smo mi dio njihovih uspjeha, ali ja njima znam cesto reci da im zato nisam kućni ljubimac...

cvale
28.10.2011, 12:33
Svaka ti cast kolega MikiSA što si izvukao ovu temu iz naftalina jer ja je prije nisam vidio. Ja nisam dobitnik lutrije, ali kao i zemljka Jovke dijelim isto mišljenje o zivotu i odlasku.
Ja već polako pripremam teren za porodicu i rodbinu pričom o skorom odlasku(da li u Ameriku ili Kanadu) odnosno o odlasku sa ovih prostora u sto skorije vrijeme. Iz godine u godinu svjedoci smo neviđeno teških uslova življenja na ovim prostorima i raznoraznim lopovlucima ( te treba ti „covjek“ za ovo te za ono). Ja sam svojoj majci i bratu rekao da o svom zivotu odlučujem sam, te kao i u Jovketovom slučaju ne želim da mi dijeca plaćaju danak ostankom u BiH. Mnogo sam se puta pitao da li sam ja normalan lik jer većina oz mog okruženja je mišljen da je ovdje dobro!? Šta crno dobro kad ja uopšte nemam dokolice!!!! Ne mogu na godišnji da odem!!! Zivim ko u getu !!!!
Radim u državnoj insituciji ali i u njima je mobing do bola. Te moras ovo te moras ono te ostani prekovremeno( koje se naravno ne placa) što me još prije tri godine navelo na razmišljanje o odlasku. Ne mislim ja da je u inostranstvu sjajno i bajno i da će biti lako ali upravo da ako ne pokušam mogla dovesti dao krivice što to nisam uradio, pa na kraju krajeva uvijek se mogu vratiti u ovo naše „blagostanje“.

dreamerns
28.10.2011, 17:59
Koliko se meni cini, ime teme je "Kako vasi roditelji reaguju na vas odlazak", a ne "Sta mislite kako bi vasi roditelji reagovali u slucaju da jednog dana dobijete na lutriji i odete za ameriku". Tema je stvarno dobra i super je da ljudi mogu da podele iskustvo....upravo to..."iskustvo", a ne SBBKBB. Koliko god mislili da poznajete svoju okolinu, totalno je drugacije kada dodje momenat i kazete "ja idem".

oskark
28.10.2011, 19:16
Koliko se meni cini, ime teme je "Kako vasi roditelji reaguju na vas odlazak", a ne "Sta mislite kako bi vasi roditelji reagovali u slucaju da jednog dana dobijete na lutriji i odete za ameriku". Tema je stvarno dobra i super je da ljudi mogu da podele iskustvo....upravo to..."iskustvo", a ne SBBKBB. Koliko god mislili da poznajete svoju okolinu, totalno je drugacije kada dodje momenat i kazete "ja idem".

U pravu si potpuno sto se toga tice. Ali nisam mislio ni ja ni jos po neko ko je napisao post u ovoj temi, da ce biti problema ako napisemo SBBKBB. Jednostavno sam mislio da podelim misljenje, iako svi isto reaguju na tako nesto, i po mom misljenju nema slucaja do slucaja. Barem ja tako mislim. Al pisuci post, samo sam napisao sta mislim da ce se desiti, a to mogu da zakljucim a i potpisujem da bi bilo tako, jer svako poznaje svoje.

E sad, ja sam polukvalifikovan.:woohoo: Ja sam rekao drugarici da sam se prijavio..i to se racuna, zar ne? :grin:

P.S. Ako je problem, necu vise pisati dok ne budem dobio na lutriji

highvoltage84
29.10.2011, 16:56
Moram i ja da pohvalim temu,zaista je odlična i u mnogome pomaže.
E sad moji roditelji su znali da je meni čitav život bila želja otići sa ovih prostora tj. iz Srbije jer sam nekad živeo u Sloveniji i kad smo se doselili u Srbiju zbog oca koji je bio vojno lice i patriota, ja se nikad nisam privikao niti prihvatio ovo društvo,sredinu i mentalitet,a ni činjenicu da smo troiposoban stan zamenili za prostoriju za vešeraj,da sam čiste ulice zamenio za prljave,da sam jedan prelep grad sa mnoštvo opcija zamenio za selundru poput Leskovca itd. itd. ...i tako se ja prijavim za lutriju,kad ono izvučen sam ja presrećan i kažem većini ljudi,medjutim i sam se plašio i pričao ma dok ne vidim vize u pasošima neću da se smirim.Kada sam i to završio onda je i definitvno sve bilo rešeno i kako smo pričali većini bilo je unaokolo različitih stavova i mišljenja,moji roditelji su se složili i istog momenta bili puno srećni ali i malkice tužni što je ipak normalno,dok sa druge strani ženina majka je toliko kukala i plakala i dan danas želi da nas odgovori i priča kako je ona puno vezana za ćerku i bla bla ali sam joj reko da se odveže i da ona sada ima svoju porodicu i da treba da živi svoj život ako neće ja idem pa makar i sam,i tako jedni su plakali,drugi bili srećni,treći zavidni,sve u svemu za nikog me nije briga kada je u pitanju moj život i bolje sutra mog deteta.
Tako bih savetovao i ostale,život vam je na prvom mestu i ne osvrćite se ni zbog čega kolko god da vam je teško jer i najmanja glupost i greška da ne odete sa ovog prokletog Balkana ima da vas totalno uništi.

Lucky
30.10.2011, 04:04
Nisam se duze oglasavao ali morao sam da primetim da kolega gore naziva Leskovac selendrom a istovremeno se uputio u Franklin, Indiana...za koji je Leskovac velegrad! Kao i za mnoge vece nazovi "gradove" u USA. Nemoj pogresno da me razumes, pretpostavljam da ti zivot tamo nije lak ali budi oprezan sa kvalifikacijama, tj pljuvanjem po svemu sa tih prostora.
Pozdrav!

Bockyman
30.10.2011, 04:49
nisam se duze oglasavao ali morao sam da primetim da kolega gore naziva leskovac selendrom a istovremeno se uputio u franklin, indiana...za koji je leskovac velegrad! Kao i za mnoge vece nazovi "gradove" u usa. Nemoj pogresno da me razumes, pretpostavljam da ti zivot tamo nije lak ali budi oprezan sa kvalifikacijama, tj pljuvanjem po svemu sa tih prostora.
Pozdrav!

да,назива ми родни град селундром! деки, полако... није у лесковцу најгоре!
мени је био проблем како ће мама да прихвати нове околности јер болесна и тата ми је одавно умро, али ме је њена реакција пријатно изненадила! идите где ће вама бити боље, а за мене не брини.
везан сам за сестре и оне за мене али знају шта је боље за нас и имао сам пуну подршку. слично је било и са женине стране а подржала нас је и њена баба која има 90 година!

highvoltage84
30.10.2011, 08:01
Lucky kolega :), ja sam Leskovac nazvao selundrom u poredjenju sa Ljubljanom ako malo bolje zapaziš, gde sam rodjen i nekad živeo,tvrdim i tvrdiću to dok sam živ,jer glupo je uopšte i uporedjivati ta dva grada po svim opcijama i mogućnostima,opet po svim kriterijumima za mene Leskovac nikad neće da bude grad,eto u Leskovcu je nekad postojao košarkaški klub Zdravlje koji nažalost propao zbog kriminalaca i lopova,pa se tako moglo otići ako ništa drugo bar ubiti vreme i odgledati utakmice sa velikanima poput Partizana,Zvezde itd. sada ni to nema,niti bilo kakvog sporta sem FK Sloge i FK Dubočice koji igraju amaterski fudbal i gde,u toku gledanja čuješ milionsku sumu deranja i psovanja koje se izvlače iz naftalina,niti imaš gde da izadješ ni da sedneš...nije to to što je nekad bilo,za posao neću ni da pričam ljudski život i ljudsko biće su izgubili ama SVAKU I TOTALNU VREDNOST,gore od ropstva i zatvora,matletiranje i omaložavanje itd.
mislim zna se sve zašto ponavljati po 100-ti put kad smo "svi" sa ovih prostora,opet Franklin po onome što mi pričaju zetovi i sestre jeste manji grad ali bolje uredjeniji,lepši,čistiji,više poslova gde ti se plaća svaki minut prekovremenog rada(ovde kad bi mu tražio te pare dobio bih momentalni otkaz),okolna jezera itd. opet ja ne idem tamo zbog provoda i daleko od toga da sve to uzimam zdravo za gotovo ali opet verujem da imam mnogo veće šanse da stvorim nešto u životu nego ovde.
Tako da nisam hteo nikog da uvredim i kažem nešto loše samo smatram da je to nažalost realna slika.
Boki zemo :) razumem te potpuno nemoj da se uvrediš,žao mi je zbog tvog gubitka ali to je život čast te gazi čas te mazi,ja imam ujaka koji je prošao dosta sveta,radio svuda i svašta,stvarno pravi pravcati majstor ma što se tiče gradnje,seče šuma,popravki i svega ostalog, mogo je da ostane,živi i radi u Sloveniji pošto su tamo bili kao izbeglice itd ali je ostao da čuva majku(a znam još slučaja),i kad su se vratili u Bosnu,pošto je moja majka od tuda,nakon nekog vremena je umrla dobio je kuću što su mu pripisali i to jeee,sad nema ni ćorav dinar,posla ama baš bukvalno nikakvog,i evo dok ti pišem ježim se,a najstarija ćerka(meni sestra) treba da mu na kraj godine krene u srednju i znaš šta joj oni kažu :((( para se nema kako ti misliš da ideš,čuvaćeš krave radićeš poljoprivredu i to ti je,a oni su jedno mesto blizu Doboja pa tu treba da se plaća put,stvari za školu itd. :((( zato sam i napisao gore,ma koliko god da je teško ljudi shvatite imate jedan život i proživite ga,grabite na sve strane da stvorite sebi boljitak jer to drugi umesto vas sigurno neće,a život ne čeka......

breee ubiće vas romantika :)

dreamerns
30.10.2011, 22:31
opet Franklin po onome što mi pričaju zetovi i sestre jeste manji grad ali bolje uredjeniji,lepši,čistiji,više poslova gde ti se plaća svaki minut prekovremenog rada(ovde kad bi mu tražio te pare dobio bih momentalni otkaz),okolna jezera itd. opet ja ne idem tamo zbog provoda i daleko od toga da sve to uzimam zdravo za gotovo ali opet verujem da imam mnogo veće šanse da stvorim nešto u životu nego ovde.


Placa ti se minut prekovremenog rada bilo gde u Americi, ne samo u Franklin, Indiana. Ne znam kako da ti kazem, ali ako ti Ljubljana nedostaje, tesko ce te mestasce od 20k stanovnika u sred Indijane zadovoljiti. Sto je Lucky rekao, Leskovac je velegrad za to. Takodje, Indijana bas i nije neka prosperitetna zemlja (osim ako se ne bavis poljoprivredom). Ako vec mozes da biras, ja bih malko vise proucio stvari i pogledao druge opcije koje ti se nude. Jednom kada sletis i kada se lociras, nije uopste lako (ni jeftino) seliti se kasnije.

wrath:of:the:lich:king
31.10.2011, 05:35
Moje iskustvo:

neki cetvrtak u septembru, 2008: stigla decku koverta (druga), razgovarali, dogovorili se da probamo
petak iste nedelje: rekla mami i tati... ljudi u soku, ali nas podrzali *iako je to znacilo da napustimo fakultete na kojima smo pri kraju (neko blize neko malo dalje :D)
ponedeljak, dva dana kasnije: zvali ambasadu, ubacili mene u proceduru
utorak: zakazali vencanje
sreda: kupili prstenje
cetvrtak, sept 2008: vencali se :D
6 meseci kasnije: krenuli put Amerike.

Podrska roditelja znaci neopisivo... da su samo rekli nesto tipa mislimo da ne treba da ides, ja verovatno ni ne bih. Ali da je tesko, tesko je.. bila sam dva puta za dve i po godine, i svaki put je isto. Mada shvatis kako se zivot tvojih roditelja nastavio i bez tebe i kako ti vise dom nije tamo gde je nekad bio.. cudan osecaj. Valjda kad osetis kako je biti sam svoj covek : )

Bockyman
31.10.2011, 07:49
moje iskustvo:

Neki cetvrtak u septembru, 2008: Stigla decku koverta (druga), razgovarali, dogovorili se da probamo
petak iste nedelje: Rekla mami i tati... Ljudi u soku, ali nas podrzali *iako je to znacilo da napustimo fakultete na kojima smo pri kraju (neko blize neko malo dalje :d)
ponedeljak, dva dana kasnije: Zvali ambasadu, ubacili mene u proceduru
utorak: Zakazali vencanje
sreda: Kupili prstenje
cetvrtak, sept 2008: Vencali se :d
6 meseci kasnije: Krenuli put amerike.

Podrska roditelja znaci neopisivo... Da su samo rekli nesto tipa mislimo da ne treba da ides, ja verovatno ni ne bih. Ali da je tesko, tesko je.. Bila sam dva puta za dve i po godine, i svaki put je isto. Mada shvatis kako se zivot tvojih roditelja nastavio i bez tebe i kako ti vise dom nije tamo gde je nekad bio.. Cudan osecaj. Valjda kad osetis kako je biti sam svoj covek : )

мој коментар је: само једно место на свету се зове дом!
прекратко сам у америци али мислим да по овом питању никада нећу да променим мишљење, таман милионе стекао у америци. сви смо другачији, сви мислимо и осећамо другачије, а можда је мој став такав јер сам (вероватно) више од пола живота провео у србији. скренух са теме...

Charlie
31.10.2011, 17:34
@oskark makar ćeš imati s čim da uporediš prave reakcije i one na koje si mislio da će biti.

Sve u svemu. Ja tek treba da apliciram, ali sam imao priliku da idem u Ameriku na razmenu učenika (4. godina srednje). Čitam ove vaše postove i suzi mi oko (samo jedno)... Tačno se sećam cele porodice i uže i šire kako su me pratili na aerodromu, a pritom me je baka (koja više nije s nama) molila da ne idem ( sva sreća vratio sam se na vreme). U svakom slučaju da bi preživeli to iskustvo morate dosta da vežbate, da ne bi cmizdreli u avionu :)

highvoltage84
31.10.2011, 18:18
Placa ti se minut prekovremenog rada bilo gde u Americi, ne samo u Franklin, Indiana. Ne znam kako da ti kazem, ali ako ti Ljubljana nedostaje, tesko ce te mestasce od 20k stanovnika u sred Indijane zadovoljiti. Sto je Lucky rekao, Leskovac je velegrad za to. Takodje, Indijana bas i nije neka prosperitetna zemlja (osim ako se ne bavis poljoprivredom). Ako vec mozes da biras, ja bih malko vise proucio stvari i pogledao druge opcije koje ti se nude. Jednom kada sletis i kada se lociras, nije uopste lako (ni jeftino) seliti se kasnije.

Znam i podrazumeva se da je svuda tako ne samo u Franklinu,drugih opcija nemam i ovo mi je jedna jedina a za dalje videćemo,a i ako je malo mesto, Indianapolis je barem vrlo blizu...

dreadnot
31.10.2011, 19:44
Dobra tema, nek si je izvukao... i to je nesto sa cime se treba suociti.
Nasi roditelji su bili spremni da nam pruze podrsku i da nas ohrabre u nameri da odletimo u novi zivot, sa solidnom dozom zabrinutosti kako cemo i sta nas tamo ceka. To je bio gornji sloj... Ispod toga je bila ogromna nada da ipak necemo otici. Pokusavali su da je prikriju do poslednjeg dana, cak mi se cini da su bili gotovo potpuno ubedjeni da cemo u nekom trenutku odustati. Narocito je bilo tesko mojoj tasti jer je pre toga provela dosta vremena sa nasim klinjom, navikla se na unuka i on joj neopisivo nedostaje. Ipak, roditeljska zelja da deci bude bolje je prevagnula, srecom pa se cesto cujemo i gledamo preko skajpa, tako da se sve nekako lakse podnosi.

dreamerns
31.10.2011, 22:27
мој коментар је: само једно место на свету се зове дом!
прекратко сам у америци али мислим да по овом питању никада нећу да променим мишљење, таман милионе стекао у америци. сви смо другачији, сви мислимо и осећамо другачије, а можда је мој став такав јер сам (вероватно) више од пола живота провео у србији. скренух са теме...

Meni je otac uvek govorio "Domovina je tamo gde ti je lepo" :-)
I sam si rekao da si prekratko u americi....i ja sam tako razmisljao u pocetku, danas razmisljam drugacije. No, svi smo drugaciji i imamo drugacija iskustva, zelje i sl.

mikiSA
01.11.2011, 18:39
Meni je otac uvek govorio "Domovina je tamo gde ti je lepo" :-)
I sam si rekao da si prekratko u americi....i ja sam tako razmisljao u pocetku, danas razmisljam drugacije. No, svi smo drugaciji i imamo drugacija iskustva, zelje i sl.

Slazem se s tobom dreamerns, iz vise razloga: ja sam kao student zivjela u Pgh malo, navikla se i dan danas razmisljam i o Pgh kao o mojoj kuci, jednostavno mi je prirastao srcu.
SA je gdje sam odrasla, ali da budem iskrena nije to to, meni ovdje menatalitet ljudi ne odgovara, uvijek nesto ostavi,sutra cemo... Ne meni u Bosni nije lijepo, pogotovo zadnjih godina, ovdje moj posao nije cijenjen, na to se gleda sa nipodastavanjem, nazalost.
Bosna nije meni dala nista, dok sam u US magisterij koji bi me kostao $55000 skoro pa dzaba dobila (placala sam samo neke fees, total $3000). Vratim se u Bosnu, da pomognem toj grani (kojoj je pomoc zaista potrebna) ovdje hoce da nostrifikujem diplomu za 1000 KM, a ne garantuju mi da ce mi biti nostrifikovana!!:wtf:
Srecom dobih ovu DV, pa imam sansu da odem gdje cu biti cijenjena i ja kao osoba, i kao radnik... uh ovo je bilo off topic, ali povuce me ono domovina od bockymana, .....:==D:

TheRealRocknRolla
03.11.2011, 23:14
Slazem se s tobom dreamerns, iz vise razloga: ja sam kao student zivjela u Pgh malo, navikla se i dan danas razmisljam i o Pgh kao o mojoj kuci, jednostavno mi je prirastao srcu.
SA je gdje sam odrasla, ali da budem iskrena nije to to, meni ovdje menatalitet ljudi ne odgovara, uvijek nesto ostavi,sutra cemo... Ne meni u Bosni nije lijepo, pogotovo zadnjih godina, ovdje moj posao nije cijenjen, na to se gleda sa nipodastavanjem, nazalost.
Bosna nije meni dala nista, dok sam u US magisterij koji bi me kostao $55000 skoro pa dzaba dobila (placala sam samo neke fees, total $3000). Vratim se u Bosnu, da pomognem toj grani (kojoj je pomoc zaista potrebna) ovdje hoce da nostrifikujem diplomu za 1000 KM, a ne garantuju mi da ce mi biti nostrifikovana!!:wtf:
Srecom dobih ovu DV, pa imam sansu da odem gdje cu biti cijenjena i ja kao osoba, i kao radnik... uh ovo je bilo off topic, ali povuce me ono domovina od bockymana, .....:==D:

miki SA OZENI me :bravo:

Sta jos da napisem da popunim 50 karaktera,znacu kad dobijem odgovor....

mikiSA
04.11.2011, 17:32
Ma bi ja TheRealRocknRolla, ali mislim da mi se momku bas i nece svidjeti to... :blink:



miki SA OZENI me :bravo:

Sta jos da napisem da popunim 50 karaktera,znacu kad dobijem odgovor....

vuxanne
05.11.2011, 03:12
Znam i podrazumeva se da je svuda tako ne samo u Franklinu,drugih opcija nemam i ovo mi je jedna jedina a za dalje videćemo,a i ako je malo mesto, Indianapolis je barem vrlo blizu...

Ako je cilj ziveti u metropoli, selidba u BG bi bila resenje. Al ne bezimo mi iz Srbije zbog nedostatka druzenja i kulturnih zibivanja obicno vec radi nestasice para. Za mesto u kome ja zivim Frenklin Indijana je velegrad.:drool: Ali opet sve je pitanje sta je kome prioritet.

TheRealRocknRolla
05.11.2011, 21:48
Ma bi ja TheRealRocknRolla, ali mislim da mi se momku bas i nece svidjeti to... :blink:

Rekoh i Ja da napisem sto god da ne zabajati. :==D:

highvoltage84
06.11.2011, 15:01
Ako je cilj ziveti u metropoli, selidba u BG bi bila resenje. Al ne bezimo mi iz Srbije zbog nedostatka druzenja i kulturnih zibivanja obicno vec radi nestasice para. Za mesto u kome ja zivim Frenklin Indijana je velegrad.:drool: Ali opet sve je pitanje sta je kome prioritet.

U Bg tek ne bi živeo i nije u pitanju metropola već ko što si sam reko,uslovi za bolji život a i još neke stvari pored toga, već sam u nekom postu pisao o tome,ali ovo bezzakonje,omaložavanje,vredjanje i laganje itd. itd. ima samo još po nekim afričkim plemenima koji žive negde zavučeni u prašumama.

dreamerns
07.11.2011, 18:25
Ja u BG ne bih ziveo u zivotu. Nisam ga voleo ni kada sam ziveo u Srbiji, ne volim ga ni sada. Glupavo je porediti prezentaciju Srbije sa ostatkom sveta (tipa BG je Chicago, LA, NYC, a Franklin IN je Leskovac). I ja sam tako razmisljao dok sam bio u Srbiji, ali realnost je drugacija. Coveku koji dodje ovde je daleko lakse da se prilagodi u nekom od vecih gradova, nego u selendri. Pri tom, ovde grad moze imati pola miliona stanovnika i da pri tom mu je centar grada 2 ulice....koje su vikendom uglavnom prazne....i to je to. Sve ostalo je industrijska zona, stambeni prostor i trzni centri. Takodje, nije svejedno da li je veci grad u ovoj ili onoj drzavi....mentalitet je veoma razlicit. Covek sto je stariji sve je vise ustaljen da zivi odredjenim stilom zivota. Te navike je jako tesko promeniti i sto ovde ode u razlicitije od onog sto je navikao, teze ce se prilagoditi. Otud nekome ovde super lepo, a neko prica kako se nikada nece prilagoditi ovde. Sada sam malko odlutao od ove teme....ali mozda bi ovo trebalo biti nova tema. Znam kako sam razmisljao kada sam dolazio u USA i tako mnogi razmisljaju, ali Amerika je skroz drugacija od Evrope.....mali gradovi ovde nisu isto sto i mali gradovi u Evropi.

Lucky
08.11.2011, 18:34
Sada sam malko odlutao od ove teme....ali mozda bi ovo trebalo biti nova tema.

Ako si raspolozen da je zapocnes ja bi dodao neki svoj komentar takodje.

vuxanne
08.11.2011, 22:14
Ako si raspolozen da je zapocnes ja bi dodao neki svoj komentar takodje.

Moze nova tema: Culture Shock - U.S.A. :;D:

Ja sam dosla u grad koji je iste velicine kao i grad u kome sam odrasla, ali su jako jako razliciti. Koliko vidim iz iskustva svih Evropljana u S.A.D. retko ko moze da se pohvali bogatim drustveno-kulturnim zivotom, i svima je prelazak na zivot u automobilu, nedostatak cesto malih prodavnica na 10 min od kuce i sl. prvi utisak za pocetak zivota u SAD.

Samo da napomenem, ja jos uvek nemam zelenu kartu tako da nisam bas u situaciji da biram bilo gde da zivim ovde tako da je moje prilagodjavanje uslovljeno sticajem okolnosti. Opet vi imate mnogo vise sanse da se selite unutar SAD jednom kad dodjete.

dreamerns
09.11.2011, 17:30
Evo otvorio sam novu temu ovde http://www.zelenalutrija.com/forum/showthread.php?p=26107#post26107

Nisam jos stigao nista napisati, ali cu obaviti to prvom prilikom :-) Mogli bi dalje nastaviti tamo, jer smo vec odavno skrenuli sa teme roditelja :-)

vuxanne
11.11.2011, 21:56
Ja imam samo majku. Pet i po godina sam u SAD a ona se i dalje nada da se vracam i non stop kad god se na bilo sta pozalim, kaze isto. Dodji kuci. :smrc:

mikiSA
12.03.2012, 18:33
Malo da dignemo temu:
stara jos i prihvatila da idem (nema vise da mi brani kao ranije, mozda u tome pomaze cinjenica da je sestra isto u Americi i da ovih mjeseci nas pomaze finansijski da mozemo da placamo racune za plin..., pa vidi da ce i od mene biti fajde: vec imam ponude za posao u US), baba je cula od dajidze da idem, ali nije direktno od mene, pa nista i ne pita, a ja necu da joj kazem dok viza ne bude u pasosu. Tetak i tetka odusevljeni, a tata jos nista ne konta:) Jos uvijek veoma malo raje zna da idem, mozda ukupno 5 ovdje u BiH. Na poslu je taj broj jos manji, ali smatram da je bolje tako. Ljudi iz BiH znaju kakva je situacija, svakim danom je sve losije, tako da mnogi sada podrzavaju moju odluku, cak je i prodavacica koja me je cula kako pricam sa komsinicom u redu za placanje prokomentarisala da je doslo vrijeme da se ide pa gdje god... i zazelila mi srecu... Sta je sa ostalima koji su dobili ili cekaju na vizu, kakve su reakcije roditelja sada kako se dan odlaska blizi??? Javite se, ovo neka bude kao psiholoska podrska za nas koji idemo...

Nedim
12.03.2012, 18:57
Malo da dignemo temu:
stara jos i prihvatila da idem (nema vise da mi brani kao ranije, mozda u tome pomaze cinjenica da je sestra isto u Americi i da ovih mjeseci nas pomaze finansijski da mozemo da placamo racune za plin..., pa vidi da ce i od mene biti fajde: vec imam ponude za posao u US), baba je cula od dajidze da idem, ali nije direktno od mene, pa nista i ne pita, a ja necu da joj kazem dok viza ne bude u pasosu. Tetak i tetka odusevljeni, a tata jos nista ne konta:) Jos uvijek veoma malo raje zna da idem, mozda ukupno 5 ovdje u BiH. Na poslu je taj broj jos manji, ali smatram da je bolje tako. Ljudi iz BiH znaju kakva je situacija, svakim danom je sve losije, tako da mnogi sada podrzavaju moju odluku, cak je i prodavacica koja me je cula kako pricam sa komsinicom u redu za placanje prokomentarisala da je doslo vrijeme da se ide pa gdje god... i zazelila mi srecu... Sta je sa ostalima koji su dobili ili cekaju na vizu, kakve su reakcije roditelja sada kako se dan odlaska blizi??? Javite se, ovo neka bude kao psiholoska podrska za nas koji idemo...
Uvijek mama sve zna,ali otac nikad nista nego tek kad se sve "skoro" zavrsi onda sazna,i kod mene je ista situacija,mama zna,a otac u Njemackoj tako kad se vrati tada cu mu reci,ljepo cemo sjesti popricat i sa njim i sa mamom opet.Sve u svemu mama je na mojoj strani,tako mislim da ce i otac biti.Evo meni se ne blizi,ali to je moja situacija.

mikiSA
12.03.2012, 20:00
Uvijek mama sve zna,ali otac nikad nista nego tek kad se sve "skoro" zavrsi onda sazna,i kod mene je ista situacija,mama zna,a otac u Njemackoj tako kad se vrati tada cu mu reci,ljepo cemo sjesti popricat i sa njim i sa mamom opet.Sve u svemu mama je na mojoj strani,tako mislim da ce i otac biti.Evo meni se ne blizi,ali to je moja situacija.

Ma ja kontam starom samo dan prije puta reci: ja odoh sutra, mozda mu tad dodje do mozga :)

Nedim
12.03.2012, 20:15
Ma ja kontam starom samo dan prije puta reci: ja odoh sutra, mozda mu tad dodje do mozga :)
ili ce burno reagovat ili ce samo hladno reci sretan ti put i cuvaj se,i malo ce ujutru proplakat i to je to xd

highvoltage84
12.03.2012, 21:04
Meni je ostalo još par dana do poletanja i sve je obostrano sasvim normalno i opušteno,tome je najviše doprinelo sigurno to što sam ja čitav život krivio svoje zbog napuštanja Slovenije uz ogromno i neopisivo razočaranje u sve pa se i samim tim ogradio i dosta distancirao, i već kao mali u svom svetu samo razmišljao i maštao kako ću jednog dana otići.
Drugi razlog je što nas 7 živimo u trosobnom stanu:ja,moja žena,sin,2 brata,otac i majka,mnogo ljudi na tako malom prostoru što celu situaciju čini konstantno napetom i nepodnošljivom,pa će sve to dosta olakšati i svi ćemo PREDAHNUTI.
Žena je druga priča,samo srčka što ih ne strefi,njena majka isključivo:"Tugo,tugo" ponavlja na bilione puta,sestra na fb share-uje pesme tipa Prokleta je Amerika i tike takoj uz bezrboj tužnih smajlija,pa onda decooo kude ćete će vas potrse onija cunami,tornada i ostale džidže midže mislim izdizanje od zemlju ali bukvalno,ok ja opet sve to razumem i shvatam,niko nije isti ali je ovako najbolje za nas i našu budućnost pa uz rakijicu i dobru muziku iz rasveselim i opustim.
I zato vam čika Velja kaže,radite onako kako mislite da će za vas biti najbolje,ne vezujte se za ništa i nikog jer će vas to totalno unazaditi pa i samim tim protraćili šansu koja se možda pruža jednom u životu,a znam takvih mnogo.
Neka mi neko ne zameri ali ja sam ubedjen da je tako.

dragonn
12.03.2012, 22:50
Sto se mene tice situacija je bila sledeca... Kada sam dobio prvu kovertu krajem juna, koliko mi se cini, ja sam moje obavestio da postoji sansa da odem za USA ako sve prodje kako treba sa drugom kovertom i razgovorom u ambasadi i mislim da nisam pogresio zato sto bi ih mnogo vishe pogodilo da sam im rekao tipa par dana pre polaska, jer bi tada bash bilo kao grom iz vedra neba a recimo da se tako nesto bash ni meni ne svidja :P. Tako sam uradio i kada sam dobio drugu kovertu, pa onda razgovor u ambasadi i mislim da je to mnogo pomoglo da lakse prihvate moju odluku, mada znam da se ne slazu da ne budem kuci pogotovu zato sto je i sestra otisla van zemlje tako da su sami ostali. Ali je ipak jedna sansa ovakvog tipa i nije bilo sanse da je propustim a u podsvesti znaju i oni da sam doneo pravu odluku bez obzira sto se ne slazu sa njom. Doduse ne pokazuju to skoro uopste ali s'obzirom da se prilicno dobro poznajemo :D za tako nesto ne trebaju reci - dovoljno je videti pogled, posle razgovora sa njima ( svakog puta skoro ) se oseti tuga u glasu. Sto se tice drustva i okoline, nije niko znao sem roditelja, sestre, brata i 2 najbolja druga da idem sve dok nisam dobio vizu u pasosu pa i posle skoro do poletanja, jer mislim da je "lakse" drugima da neznaju neke stvari i ne brinu tudju brigu ( pricam iz iskustva vezano za druge stvari ne samo za ovako nesto ) :D.

highvoltage84
12.03.2012, 23:04
Upravo tako,jelo treba odmah servirati vruće,a ne čekati da se o'hladi,pa ko kome.

MarkoS
13.03.2012, 11:05
Vec neko vreme pratim ovaj forum pa rekoh da je doslo vreme da se prikljucim :)

Ja sam eto vec preko 3 godine van Srbije, do duse ne u US, nego u Pragu/CZ. Cela prica oko mog odlaska je pocela kada mi je bilo 26 godina i kada sam trebao da razmisljam o odsluzenju vojnog roka. U to vreme sam radio u Beogradu, primao solidnu platu i nesto mi se bas i nije islo na prinudni rad u trajanju od 9 meseci. Ta prica sa vojskom je verovatno bila samo okidac da malo ozbiljnije razmislim o odlasku. U to vreme, sasvim slucajno se desilo da sam se zadesio u Pragu na nekih 5-6 sati (pauza izmedju letova) koji mi se jos tada veoma dopao i zato sam resio da, eto probam sa par oglasa za posao. Na srecu, dobio sam posao vrlo brzo.

Za vreme trajanja pregovora oko mog prelaska u Prag i pripreme dokumenata moji su bili skroz opusteni. Sigurno im nije bas bilo sve jedno, kao ni meni, ali njihova ideja je tada bila da eto kao ja idem na praksu u inostranstvo. Medjutim, kada je dosao dan odlaska i kada smo svi zajedno krenuli na aerodrom nije bilo ni malo prijatno. Jos uvek se secam tog prvog puta i njihovih pogleda preko onih policijskih saltera na aerodromu.

No eto, posle par godina provedenih ovde stvar se promenila. Oni su bili ovde vec par puta (prednost EU u odnosu na US :) ) i sada vec shvataju da je mnogo bolje da sam ovde nego u Srbiji.

E sada, zasto sve ovo pisem na ovom forumu:)? Prosle godine sam se prijavio za green card lottery tako da ako kojim ludim slucajem dobijem to onda se stvari verovatno menjaju, ali otom potom...

NightSky
13.03.2012, 12:54
Sto se tice drustva i okoline, nije niko znao sem roditelja, sestre, brata i 2 najbolja druga da idem sve dok nisam dobio vizu u pasosu pa i posle skoro do poletanja, jer mislim da je "lakse" drugima da neznaju neke stvari i ne brinu tudju brigu ( pricam iz iskustva vezano za druge stvari ne samo za ovako nesto ) :D.

E, ovo si odlično rekao! :bravo: Ima li išta draže našim ljudima nego brinuti tuđu brigu? Ih, još ako komšiji crkne krava - divota! :==D:

highvoltage84
13.03.2012, 14:42
Ja čim sam video da sam izvučen, na sva vrata sam pričao kako već idem i da je sve to rešeno,dok sam u suštini znao da ne bi trebalo tako da teram i da se glupiram, već da se ponašam baš kao što je dragonn reko i radio,ali eto budala zamajena,luda,blesava i beskonačno srećna :D

landlord
13.03.2012, 21:20
No eto, posle par godina provedenih ovde stvar se promenila. Oni su bili ovde vec par puta (prednost EU u odnosu na US :) ) i sada vec shvataju da je mnogo bolje da sam ovde nego u Srbiji.

E sada, zasto sve ovo pisem na ovom forumu:)? Prosle godine sam se prijavio za green card lottery tako da ako kojim ludim slucajem dobijem to onda se stvari verovatno menjaju, ali otom potom...

Eh, to je ta prednost Europe. Meni toliko neki ljudi i porodica fale da je to nevjerovatno. Za ovih (u maju 3 godine) ja sam kupio 11 avio karata. :) Sto za ljude koji su nas posjecivali sto za nas kad smo isli dole. Ja da sam u Pragu mislim da bih mjesecno bar jednom isao u rajvosa.

ZeljkoUSA
14.03.2012, 02:08
Jedina prednost USA u odnosu na EU sto se poseta tice je ta sto ti ljudi dolaze na duze.
U EU ti prijatelji bukvalno mogu doci za vikend low cost-om pa nazad. Mada ovo moze biti i mana, zavisi ko ti dolazi... :naughty:

MarkoS
14.03.2012, 11:00
Bas tako. Cak i autobusom od Beograda do Praga treba nekih 12-14h.

Sto se tice te daljine, sve je to manje vise relativno. Ja cu sledeceg meseca autom za Srbiju i trebace mi tako 10-11h. Za to vreme bih isto mogao da dodjem iz NYC u BEG. Jeste, bilo bi skuplje, ali opet i to je relativno. Kolege koje iz Praga lete za Skoplje, na primer, placaju duplo vecu cenu karte (cca 300-400 eur) nego sto ja placam kada idem za Beograd (cca 200 eur). U poredjenju sa nekih 600 eur koliko kosta karta PRG-JFK, ne izgleda bas strasno, pogotovu ako US ima da ponudi nesto vise i bolje :)

Jedino sto bi mi sigurno smetalo pri tim putovanjima bi bio jet lag. Nezgodna stvar u PM :)

landlord
14.03.2012, 16:16
Ma ako si se snasao u Pragu koji ces vrag dolaziti u USA. Mislim da samo u Pragu imas vise pozorista nego u cijeloj USA :).


@ZeljkoUSA - kako ti neko moze doci duze? Ako su ti roditelji u penziji onda da mogu doci na 6 mjeseci. Ali koliko je starijim ljudima interesantno da budu ovde 6 mjeseci? Oni koji nisu u penziji mogu ostati do maximalno mjesec dana (ako je godisnji u prosjeku neka 22 dana). U EU mozes sa turistickom ostati do 3 mjeseca. Dosta jeftinije ljudima da ddoju i dosta se lakse odluciti na posjetu. Tako da s ene bih bas slozio sa tobom da je prednost USA to da mogu duze ostati u posjeti.

Bockyman
15.03.2012, 03:35
Meni je ostalo još par dana do poletanja i sve je obostrano sasvim normalno i opušteno,tome je najviše doprinelo sigurno to što sam ja čitav život krivio svoje zbog napuštanja Slovenije uz ogromno i neopisivo razočaranje u sve pa se i samim tim ogradio i dosta distancirao, i već kao mali u svom svetu samo razmišljao i maštao kako ću jednog dana otići.
Drugi razlog je što nas 7 živimo u trosobnom stanu:ja,moja žena,sin,2 brata,otac i majka,mnogo ljudi na tako malom prostoru što celu situaciju čini konstantno napetom i nepodnošljivom,pa će sve to dosta olakšati i svi ćemo PREDAHNUTI.
Žena je druga priča,samo srčka što ih ne strefi,njena majka isključivo:"Tugo,tugo" ponavlja na bilione puta,sestra na fb share-uje pesme tipa Prokleta je Amerika i tike takoj uz bezrboj tužnih smajlija,pa onda decooo kude ćete će vas potrse onija cunami,tornada i ostale džidže midže mislim izdizanje od zemlju ali bukvalno,ok ja opet sve to razumem i shvatam,niko nije isti ali je ovako najbolje za nas i našu budućnost pa uz rakijicu i dobru muziku iz rasveselim i opustim.
I zato vam čika Velja kaže,radite onako kako mislite da će za vas biti najbolje,ne vezujte se za ništa i nikog jer će vas to totalno unazaditi pa i samim tim protraćili šansu koja se možda pruža jednom u životu,a znam takvih mnogo.
Neka mi neko ne zameri ali ja sam ubedjen da je tako.

Туго,туго.... А Хана није веровала да ћеш успети да дођеш овамо!
СРЕЋАН ПУТ пријатељу и добродошао на ову страну! :beer:

highvoltage84
15.03.2012, 10:08
Туго,туго.... А Хана није веровала да ћеш успети да дођеш овамо!
СРЕЋАН ПУТ пријатељу и добродошао на ову страну! :beer:

OMG evo ga i zema ko moja tašta,dosta mi je ona jedna :D...de si ti zemo nema te živ,lepo je videti da si se napokon javio...hvala u svakom slučaju pa se vidimo valjda nekad :;D:

mijan
15.03.2012, 11:25
Ja se uvek slatko nasemjem kad cujem da neko kaze Amerika ili neka druga zemlja su daleko! A od cega daleko?! Od onog sto napustas. Pa sto onda napustas?! Ako ti je daleko ili trcis nazad u domovinu sto ides onda ostani tu gde i jesi. Da hocu da trcim nazad u domovinu ne bih ni isao nigde.

landlord
15.03.2012, 15:36
Ja se uvek slatko nasemjem kad cujem da neko kaze Amerika ili neka druga zemlja su daleko! A od cega daleko?! Od onog sto napustas. Pa sto onda napustas?! Ako ti je daleko ili trcis nazad u domovinu sto ides onda ostani tu gde i jesi. Da hocu da trcim nazad u domovinu ne bih ni isao nigde.

Razloga za odlazak ima dosta i svako ima svoj. Tako da o tome ne bih.

Nije u pitanju koliko tebi nedostaje domovina, ali vjeruj mi kada ti se neko blizak udaje/zeni, kad ti neko blizak umre, kad ti se rodi dijete pa hoces da imas babu/dedu ili nkoga ko ce biti u tim trenucima da ti se nadje pri ruci onda ove stvari ti postanu bitne i onda ti postane bitno koliko si daleko/blizu.
Naravno, neko moze presjeci sve veze sa porodicom, prijateljima i zivjeti samo za sebe i to je ok. Ali opet ima i onih koji drugacije gledaju na te stvari.

vuxanne
15.03.2012, 17:05
Nije u pitanju koliko tebi nedostaje domovina, ali vjeruj mi kada ti se neko blizak udaje/zeni, kad ti neko blizak umre, kad ti se rodi dijete pa hoces da imas babu/dedu ili nkoga ko ce biti u tim trenucima da ti se nadje pri ruci onda ove stvari ti postanu bitne i onda ti postane bitno koliko si daleko/blizu.
Naravno, neko moze presjeci sve veze sa porodicom, prijateljima i zivjeti samo za sebe i to je ok. Ali opet ima i onih koji drugacije gledaju na te stvari.

Jeste. Nismo roboti pa da nas samo amputiras i doneses u novo okruzenje same samcijate. Porodica najvise nedostaje. Svima. I nama rodjenih van SAD ovde i onima odavde koji odu negde u inostranstvo.

Moju cerku od 15 meseci niko od familije nije jos ni video uzivo. Da Skajpa nema, ja bi odavno mozda bila nazad kuci. Ja ne kukam samo iznosim cinjenicno stanje. Odgajati dete bez baba, deda, komsija i prijatelja da ulete ako zatreba je znatno zahtevnije...

Samo 20 % Amera koji odu na internacionalnu lokaciju posla radi (international assignment) uspeju da se snadju. 40 % se vrati odmah prvog meseca, isfrustrirano. Kompanije para i para pobacase da obuce ljude, da ih pripreme za kulturni sok i da smanje nostalgiju. Ali to nije tako lako prevazici.

mijan
15.03.2012, 20:29
Razloga za odlazak ima dosta i svako ima svoj. Tako da o tome ne bih.

Nije u pitanju koliko tebi nedostaje domovina, ali vjeruj mi kada ti se neko blizak udaje/zeni, kad ti neko blizak umre, kad ti se rodi dijete pa hoces da imas babu/dedu ili nkoga ko ce biti u tim trenucima da ti se nadje pri ruci onda ove stvari ti postanu bitne i onda ti postane bitno koliko si daleko/blizu.
Naravno, neko moze presjeci sve veze sa porodicom, prijateljima i zivjeti samo za sebe i to je ok. Ali opet ima i onih koji drugacije gledaju na te stvari.
Sve ovo navedeno recimo nema babe dede i rodbine kao podrska, daljina i slicno, covek zna i pre nego sto je krenuo. Tako da svako od nas treba da odluci pre polaska da li vise dobija ili gubi i da se pomiri sa odabranom opcijom. Ne moze i jare i pare. Cuti i trpi.

curlika
15.03.2012, 22:01
Da i ja nesto komentarisem posto mi je tema vrlo poznata i aktuelna. Naime, 2008 smo supruga, ja i nasa Maja od pola godine iz Srbije preselili u Bosnu tj. Republiku Srpsku gde nikog zivog nismo znali. (ja pod stare dane upisao Muz. Akademiju a sad je zavrsavam). Evo sad ce biti 4 godine da smo tu (u B.Luci) i da oboje i dalje nemamo stalno zaposlenje a zivimo nekako od moje svirke. Supruga i Maja (sad napunila 4 godine) su u nekoliko navrata tokom ovih fodina i isli za Srbiju ali ja zbog obaveza na Akad. a i nedostatka novaca - nisam. Tako sam iskusio VRLO DOBRO sta je zivot bez prijatelja, babe i dede, kumova i svega ostalog, kad si oslonjen totalno sam na sebe i svoje sposobnosti. Evo...veceras sam trebao ostati vezbati ali sam dosao kuci jer Maja bolesna (strefilo je u vrticu nesto pa povracanje i temperatura). Skupljaj pare, juri u apoteku i kupuj lekice. Evo vec joj bolje, jurca po sobi. :)
Bilo je momenata kada je supruga radila honorarno u jednom restoranu pa je po ceo dan nije bilo kuci. Nije tu bilo nikoga da Maju ostavim pa da idem svojim obavezama tako da je ona redovno bila sa mnom na predavanjima, ispitima, kolokvijumima, isli smo jesti u studensku menzu, kad sam isao svirati svadbe i krstenja isla je sa mnom...stavim je popodne kasnije na spavanje pa kad odemo na svirku ona odmorna i lako doceka 1 ili 2 sata posle ponoci kad zavrsimo, a za to vreme se igra sa decom koja su tamo. I eto, preziveli smo i neka bude kako treba biti da nas dogodine izvuku za GC lepo mozemo za USA...jako dobro pripremljeni. (na zalost ili na srecu).

steficacvek
15.03.2012, 22:19
Svi mi imamo svoje razloge zbog kojih idemo i odlucujemo se na promjenu zivota. I ja sam mislila da sam spremna, pomirila se na zivot bez rodbine, prijatelja ba bla bla ... Ne kazem da sam se pokajala, opet bih uradila isto da se vrijeme vrati. Samo sta hocu da istaknem je da dok ne dodjes ovdje ne znas kako je. Landlord ja se osjecam isto i apsolutno razumijem taj osjecaj, kada si izmedju dva svijeta. Ja sam apsolutno prihvatila sve dobro i lose ovdje i navikla se na zivot u potpunosti, ali kad nostalgija zakuca na vrata sve je to nevazno. Lutrija je iskustvo koje se rijetko pruza i mislim da svi trebaju probati, ali nemojte previse razmisljati ni kako ce biti super ni kako ce biti lose. Svakom se kockice drugacije sloze. Sretno svima!

vuxanne
15.03.2012, 22:41
Sve ovo navedeno recimo nema babe dede i rodbine kao podrska, daljina i slicno, covek zna i pre nego sto je krenuo. Tako da svako od nas treba da odluci pre polaska da li vise dobija ili gubi i da se pomiri sa odabranom opcijom. Ne moze i jare i pare. Cuti i trpi.

Nismo ovce da samo cutimo i trpimo. Vama koji ste u Srbiji nek izgleda kako izgleda. To teoretski izgleda tako kako ti pricas ali opet zavisi licno od tebe hoce li ti tako i biti. Cisto sumnjam da ti niko ne bi nedostajao. Meni je to smesno - cuti i trpi. I sta onda? Da se hvalimo ovde kako je sve bajno i krasno a samo vi u domovini imate pravo na kukanje...

Ja sam veoma slican kulturni sok imala kad sam otisla na studije. Dosla sama u nepoznati grad gde nikog nisam znala. Osecala sam se ko marsovac. Isla sam kuci svakog petka u 17 i 30 na voz, dodjem kuci u 2 u noc i vracala se opet nazad nedeljom u noc, dodjem tamo u osam ujutru pa na predavanja. Zivela sam 6 h od mesta studiranja. Naviknes se da sve radis sam. Ovde sam sest godina a pre dolaska ovde sam zivela dva leta i radila u inostranstvu. Ja od 1994 zivim samostalno bez pomoci baba i deda (svi su odavno pomrli). A ovo pominjem vezano za brigu o malim bebama. Ko ih ima zna na sta mislim. Ko ih nema nece me ukapirati dok ih ne bude imao. Mislim da nece biti isto onima koji su studirali van mesta rodjenja i onima koji nikad nisu napustili rodni grad pre odlaska u inostranstvo.

mijan
15.03.2012, 23:36
Ako ti se ne svidja vratis se fino u Srbiju i ne mucis se vise tamo. Fino okupis komsije rodbinu i prijatelje postavis neko pecenje po srpskom obicaju na sto i kukas im danima i nocima kako je u USA tesko opstati zbog nostalgije. Kada se umoris onda ce oni tebi kukati na svoj zivot u Srbiji i svi ce te biti ispunjeni! :grin:

curlika
16.03.2012, 01:41
Ako ti se ne svidja vratis se fino u Srbiju i ne mucis se vise tamo. Fino okupis komsije rodbinu i prijatelje postavis neko pecenje po srpskom obicaju na sto i kukas im danima i nocima kako je u USA tesko opstati zbog nostalgije. Kada se umoris onda ce oni tebi kukati na svoj zivot u Srbiji i svi ce te biti ispunjeni! :grin:

Pa jeste...to sto pises je recept skoro svakog coveka na Ex yu prostorima. Takvi se uvek pronadju i razumeju. Pametan ce naci srodnu dusu po poslu koji radi ili hobiju ili zainteresovanosti ka necemu, a oni drugi po tome sto si naveo Mijane. Od takvih i ja bezim, koji prate Dnevnik da vide kad ce im biti bolje a da prstom ne mrdnu da poprave situaciju u kojoj su...ono u fazonu...bice Srbija clanica Eu, ...pa ce nam biti bolje. Uh, malogradjanjstine!

vuxanne
16.03.2012, 02:15
Ako ti se ne svidja vratis se fino u Srbiju i ne mucis se vise tamo. Fino okupis komsije rodbinu i prijatelje postavis neko pecenje po srpskom obicaju na sto i kukas im danima i nocima kako je u USA tesko opstati zbog nostalgije. Kada se umoris onda ce oni tebi kukati na svoj zivot u Srbiji i svi ce te biti ispunjeni! :grin:

E moj Miljane, ja sam ovde skoro sest godina a tu sam bila samo dva puta za svo to vreme. Da mi fali isla bih non stop. Neka vas pa se dicite sami i pricajte price o necemu o cemu jos uvek pojma nemate. Meni si i ti tipican primerak srpskog mentaliteta. Sve znas a da nisi vec nesto o cemu pricas iskusio. Kako da ne. Oprosti, ali ja se takvim izjavama slatko nasmejem. Vas sveznalica.

Ja kad kazem da mi nedostaje moja porodica (majka i dve sestre) ja ne kazem da se mucim. Ne kapiras me uopste. Samo kazem da mi nedostaju najvise oni. Ostali niko. Niti ista.

landlord
16.03.2012, 06:18
Ako ti se ne svidja vratis se fino u Srbiju i ne mucis se vise tamo. Fino okupis komsije rodbinu i prijatelje postavis neko pecenje po srpskom obicaju na sto i kukas im danima i nocima kako je u USA tesko opstati zbog nostalgije. Kada se umoris onda ce oni tebi kukati na svoj zivot u Srbiji i svi ce te biti ispunjeni! :grin:

Tvoj nacin rezonovanja mi izgleda kao IF THEN ELSE.
IF nekoTiNedostaje THEN
vratiSeKuci;
ELSE
tiSiSretan;

Ako nisi programer, definitivno razmisli o promjeni karijere. :)
Salu na stranu. Nije sve uvijek crno i bijelo. Ima i nekih tonova sive.

Primjetio sam u tvojim odgovorima, da ako nekome nesto fali, ili mu se neki segment zivota ovde ne svidja, uvijek potenciras to pa vrati se odakle si dosao. Takodjer mislim da ti previse idelizujes USA i mislim da bi ti se moglo desiti da kad dodjes ovde i ako ti se prva stvar ne svidi (tipa drvene bandere za struju ili ti starbucks kafa bude preslaba/prejaka) ti ces se odmah okrenuti nazad i vratiti se kuci.

mikiSA
22.04.2012, 09:41
Evo mali update o reakcijama porodice i prijatelja sada kad vec imam vizu, a znaju i otprilike kad planiram da idem:
tata sad sve podrzava, mama bas juce rece da se sve nada da ipak necu otici (samo neka se nada, jer ja ipak idem), nani sam rekla, pa je i ona to prihvatila OK. Tetka me je sada iznenadila, prije intervjua je izgledalo kao da me podrzava, a kad sam joj SMS javila da sam dobila vizu, ona me nazvala i rekla da se nadala da necu proci intervju?? WTH??? Strina koja zivi sa nama pokusava da me odvrati govoreci da imam sve sto mi treba ovdje :wtf: i da ne idem (LOL)
Reakcije prijatelja su opet u dva ekstremna slucaja: ili me totalno podrzavaju (to su oni koji znaju da sam zivjela, studirala i radila tamo) , ili mi govore kako je grozno u USA (a da pri tome oni sami nisu nikad dalje od Njemacke bili?!)
Dobitnici, kakve su sada reakcije rodbine kad su vize u pasosima???

Mikimax
22.04.2012, 18:30
Kakve su reakcije vase djevojke/momka, da li ste odlucili da idete sa njima zajedno ili ipak sami. Da li mislite da je bolje ici sam ako vec tamo imamo nekoga (prijatelje, rodjake) ili da idemo zajedno, odnosno da do kraja zivota budemo sa takvom osobom.

vuxanne
22.04.2012, 18:39
Ja ne bi mogla sama nema sanse. Lakse je u dvoje (bar moje misljenje).

landlord
23.04.2012, 04:49
Kakve su reakcije vase djevojke/momka, da li ste odlucili da idete sa njima zajedno ili ipak sami. Da li mislite da je bolje ici sam ako vec tamo imamo nekoga (prijatelje, rodjake) ili da idemo zajedno, odnosno da do kraja zivota budemo sa takvom osobom.

Ako se pitas dal da ides sa momkom/djevojkom ili ne, da ti ustedim 5000 dollara na advokata bolje idi sam/sama.

TRANCEMoDe
02.05.2012, 03:59
Moja stara je danas bila jako razočarana zato što me nisu izvukli. Taman je jadna očekivala da me se nekako riješi i kovala planove o mom odlasku, kad ono ništa :==D:

oskark
08.05.2012, 19:31
Moja stara je danas bila jako razočarana zato što me nisu izvukli. Taman je jadna očekivala da me se nekako riješi i kovala planove o mom odlasku, kad ono ništa :==D:

hahaha, na ovo sam morao da se nasmejem.

Moji jos uvek ne znaju, a necu im reci dok ne dobijem vizu u pasos.:grin:
Onda cu poceti polako da pricam okolo naokolo. Opet kao sto neko kaze u prethodnim odgovorima, necu ni ja svima reci. Prvo sam rekao da nema razloga da ne podelim sa svima ovu dobru vest, ali sam se pre dva dana uverio da nije bas dobra za sve ljude oko mene.
Taj dan ujutru kada sam saznao da sam izvucen, rekao sam najboljoj drugarici, koja me je maximalno podrzavala u svemu, i mogu vam reci da me je njena reakcija veoma pozitivno i ocekivano iznenadila. ona je maltene bila srecnija od mene(mada meni kaze da je srecna zbog mene, a ja joj verujem), samo zali sto nema ko da joj popravlja komp kada ja odem. Mada iskreno da vam kazem, mislim da je veci deo precutala. i da joj nije bas svejedno, jer se druzimo od zabavista....
A drugi slucaj...:lool: Vidim se pre dva dana sa drugarom, i naravno izlete mi lutrija kroz zube. Poceo ja pricu o GC, kako je to super stvar i bla bla, cisto da vidim situaciju. A on osuo najzesce "psovke" po amerima i svim tim administracijama. A onda kaze kako je svako glup i primitivan ko se prijavi za takvu budalastinu od prevare(tipican balkanac)...a ja ni 5 ni 6, hoces da kazes da sam ja budala? (ovo nisam hteo da kazem, nego me iznervirao) i tu covek skonta gde ova prica ide....a ostatak...je malo duzi...:gun:
Price kako je to glupost, sta ce mi to u zivotu, samo hoce da nas dovuku tamo pa da nas salju u ratove, kako amerika ne brine o svojim gradjanima, i tako te price...a ja slusam i ne verujem:wtf: (mislim covek je bio jednom u inostranstvu i to u bugarskoj), e tu shvatim da bolje da cutim do zadnjeg dana. i tad cu samo reci onima koji moraju da znaju....:no: neverovatno koliko su ljudi ignoranti, i koliko im je stalo da ostanu tu i da kukaju kako nemaju leba da jedu.
Tako da ostali nisam rekao...Mojima cu tek kad dobijem vizu..

landlord
08.05.2012, 20:18
Ne znam koliko je fer prema tvojima da cekas toliko dugo da im kazes. Nek ljudi imaju vrmena da se pripreme.

dinna3008
08.05.2012, 20:21
Evo da se i ja nadovežem da pomenutu temu, moja porodica mislim na dvije porodice (moja i od muža) padaju u nesvesti svaki put kad im kažemo da se bliže dani da odlazimo u Lijepu našu zemlju Ameriku :grin: ali zaista padaju u nesvjest bez preuveličavanja, jer mi lagano pakujemo kofere i tražimo najpovoljnije karte za let...ali opet kad "dođu" sebi kažu nam: Idite djeco u ljepši svijet, iskusite razna iskustva to će vas obogatiti u psihičkom i fizičkom smislu, ako ne bude išlo opet se imate gdje vratiti....probajte da upijete da po stare dane ne žalite"

oskark
08.05.2012, 23:16
Pa iskreno ne znam ni ja koliko je pametno. Ne znam uopste sta da radim. Sto se caleta znam njemu ce biti svejedno, verovatno ce popiti par casica rakije i bice sve u najboljem redu...
S druge strane za kevu, ne znam...Tu se i javise bojim da kazem. Koliko je spremna, na kolenima ce me moliti da ostanem, a to ce mi biti raspad sistema. Razmisljao sam da im dajem do znanja da planiram nesto, da razmisljam kako da odem u inostranstvo, ali da ne kazem konkretno o cemu je rec, da ih nekako psihicki pripremim, pa posle nekog vremena da im kazem.

Inace keva je jako vezana za mene, i uvek zabadaju nos u sta radim, sa kim pricam, gde sam bio, sa kim sam bio i tako to, pa verujem da ce ova vest jako tesko pasti...sto me opet nervira, mislim imam 26 godina, a oni se i dalje ponasaju prema meni kao da sam jos u srednjoj skoli(sem sto nemam curfew kad da se vratim kuci:grin:)

A tesim se sa svim tim da imam jednog brata i tri sestre, i dvoje bratanca, tri sestrica i jednu sestricinu....:grin: tako da ima sa kim da se zanimaju...:naughty:

Pedjat87
09.05.2012, 00:45
Pa iskreno ne znam ni ja koliko je pametno. Ne znam uopste sta da radim. Sto se caleta znam njemu ce biti svejedno, verovatno ce popiti par casica rakije i bice sve u najboljem redu...
S druge strane za kevu, ne znam...Tu se i javise bojim da kazem. Koliko je spremna, na kolenima ce me moliti da ostanem, a to ce mi biti raspad sistema. Razmisljao sam da im dajem do znanja da planiram nesto, da razmisljam kako da odem u inostranstvo, ali da ne kazem konkretno o cemu je rec, da ih nekako psihicki pripremim, pa posle nekog vremena da im kazem.

Inace keva je jako vezana za mene, i uvek zabadaju nos u sta radim, sa kim pricam, gde sam bio, sa kim sam bio i tako to, pa verujem da ce ova vest jako tesko pasti...sto me opet nervira, mislim imam 26 godina, a oni se i dalje ponasaju prema meni kao da sam jos u srednjoj skoli(sem sto nemam curfew kad da se vratim kuci:grin:)

A tesim se sa svim tim da imam jednog brata i tri sestre, i dvoje bratanca, tri sestrica i jednu sestricinu....:grin: tako da ima sa kim da se zanimaju...:naughty:

Navici ce se poslije mjesec dana, eto ima Skajp danas, sve resava, kao da si doma :)

oskark
09.05.2012, 06:21
Navici ce se poslije mjesec dana, eto ima Skajp danas, sve resava, kao da si doma :)

joj, veruj mi...moji ne znaju ni da iskljuce komjuter...

Bilo pre neko vreme, dodjem kuci vidim da je komp ugasen, a znam da sam ga ostavio ukljucen jer sam skidao igricu neku...pitam mama jel nestajala struja?
Kaze meni ona, nije ja sam ugasila...:nene: Pitam kako, pa kaze izvukla sam ga iz struje :blink:

Mada mislim da cu morati polako da ih ucim kako se koristi komp

vuxanne
09.05.2012, 12:20
joj, veruj mi...moji ne znaju ni da iskljuce komjuter...

Bilo pre neko vreme, dodjem kuci vidim da je komp ugasen, a znam da sam ga ostavio ukljucen jer sam skidao igricu neku...pitam mama jel nestajala struja?
Kaze meni ona, nije ja sam ugasila...:nene: Pitam kako, pa kaze izvukla sam ga iz struje :blink:

Mada mislim da cu morati polako da ih ucim kako se koristi komp

Bolje ih obuci dok si tu nego da posle bacas pare na telefon dok se ne ukapira.

Pedjat87
09.05.2012, 17:21
joj, veruj mi...moji ne znaju ni da iskljuce komjuter...

Bilo pre neko vreme, dodjem kuci vidim da je komp ugasen, a znam da sam ga ostavio ukljucen jer sam skidao igricu neku...pitam mama jel nestajala struja?
Kaze meni ona, nije ja sam ugasila...:nene: Pitam kako, pa kaze izvukla sam ga iz struje :blink:

Mada mislim da cu morati polako da ih ucim kako se koristi komp


Moji su isto takvi bili, nisu znali sto je skajp, email i slicno. Kad sma prvi put posao, slomili su se da nauce kako da pisu mejlove i skajp da koriste. Sve ce oni to za nekoliko dana ukapirati, samo da se zainteresuju :)

oskark
10.05.2012, 21:43
Da, u to verujem da hoce. kad budu imali razloga da nauce, a imaju, verujem da ce to biti lako za njih. Mada iskreno, Sestra ima komp, pa mocice svakako i kod njih da koriste skype da bi se culi :obrva:

ivanmilosavljevic
22.05.2012, 01:10
Evo da se i ja ukljucim.Ja sam pre dve godine,tacnije 2010 godine odlucio da idem u Ameriku.Roditelji nisu hteli ni da cuju,ali zato je u meni inat proradio.Odem u banku i podignem ,,laki kes'',uplatim prvu taxu za work&travel.Odem na intervju za posao,rekao sam uzimam sta god samo da zapalim.Dobijem najtezi posao night cleaner-a 10$ po satu.Zavrsim intervju u ambasadi,i to sa obnovljenom godinom(luda sreca).7 dana pre polaska,mojima kazem novost...
Bilo je suza pre polaska,od strane roditelja,ali ja sam bio u stanju da ujedam ako me nesto spreci da odem na Aljasku.
Prvog dana kad sam stigao U.S English mi je bio bas,bas los.Telefon upao u wc solju,a lap-top nisam imao...Sasvim slucajno upoznam gospodina rodom iz Bosne,koji mi je pozajmio laptop da se javim kuci(ponovo sreca).A inacee znam gde trebam da idem,odnosno znam da trebam da izvadim SSN.
Idem ulicama Enkoridza,placem i psujem sebi sve po spisku.,,KRETENU,GDE SI TI TO DOSAO''.Nadjem hostel,kupim telefon,i sasvim slucajno nadjem neke nase Srbe.Nadjem svoje konacno odrediste,napredujem na poslu,nadjem i second job.Naucim English very well,napravim super kintu i eto...
Kad sam kretao sa Aljaske,plakao sam kao malo dete i zakleo se da cu je opet obici.
Bog mi je pruzio drugu priliku,nadam se da cu u maju 2013 biti ponovo tamo.
Ne znam kako ce to podneti tata,ali znam da jedva cekam da zapalim.I meni je Amerika vise dala za 5 meseci nego Srbija za 25 god.

sonofamom
22.05.2012, 20:14
super reaguju! bili su presrecni kad sam otisao............................................ ............

:)

sonofamom
22.05.2012, 20:18
meni je Amerika vise dala za 5 meseci nego Srbija za 25 god.


ne boj se dao si i ti njima, i tek ces da im das ako odes... ne zaboravi da ti trebas njima isto koliko i oni tebi ako ne i vise. oni na takve ko ti i racunaju.

ivanmilosavljevic
23.05.2012, 02:58
ne boj se dao si i ti njima, i tek ces da im das ako odes... ne zaboravi da ti trebas njima isto koliko i oni tebi ako ne i vise. oni na takve ko ti i racunaju.
Verovatno nisi bio tamo,pa tako pricas.
Sta dajes Srbiji,a sta dobijas od nje.Dajes pola zivota,za 200 eura mesecno.

sonofamom
23.05.2012, 23:25
Verovatno nisi bio tamo,pa tako pricas.
Sta dajes Srbiji,a sta dobijas od nje.Dajes pola zivota,za 200 eura mesecno.

decko, ti si izgleda mnogo naivan a verovatno i mlad...ali valjda ces shvatiti jednog dana da Ameri nista ne rade bez DEBELOG interesa....

ivanmilosavljevic
24.05.2012, 00:07
[QUOTE=sonofamom;29823]decko, ti si izgleda mnogo naivan a verovatno i mlad...ali valjda ces shvatiti jednog dana da Ameri nista ne rade bez DEBELOG interesa....[/QUOTE
I mlad sam,i naivan i zelen.A koliko si ti dugo u Americi?

sonofamom
24.05.2012, 01:16
[QUOTE=sonofamom;29823]decko, ti si izgleda mnogo naivan a verovatno i mlad...ali valjda ces shvatiti jednog dana da Ameri nista ne rade bez DEBELOG interesa....[/QUOTE
I mlad sam,i naivan i zelen.A koliko si ti dugo u Americi?


dobro, evo priznajem, u pravu si. Amerikanci sve rade slucajno i nesmotreno, i uvek stavljaju interese drugih ispred svojih licnih interesa, narocito kada ti drugi dolaze iz nekih banana drzavica treceg sveta kao sto je Srbija...

:naughty:

ivanmilosavljevic
24.05.2012, 01:53
Te price,Ameri su glupi,ovakvi onakvi.Uopste nije tako.A mogu samo da pricaju oni koji su boravili ili borave tamo.A ja jos jednom ponavaljam,momente koje mi je pruzila Amerika na 5 meseci vrlo dobro pamtim.Shoping,izlaske,druzenje.

sonofamom
25.05.2012, 20:48
Te price,Ameri su glupi,ovakvi onakvi.


ja uopste nisam rekao da su glupi. naprotiv.

ali tebi u svakom slucaju zelim srecu.

mikiSA
02.11.2012, 16:09
Da malo dignemo i ovu temu, niko nista nije pisao od maja...

Ja sam i otisla (ima par strana prije kako su moji reagovali) a moji su sad veoma zahvalni da im i druga kcer moze finansijski pomoci. Bas prekjuce je stari zavrsio sa ugradnjom pellet peci (ovo je u SA, imamo problema sa plinom, prijetnjom da ce ga zavrnuti u decembru, a i sa kvalitetom istog) koju moji roditelji nisu mogli platiti (izadje oko$3500).
Prijatelji kazu kako im nedostajem, isto kao i bivsa sefica. Meni je OK ovdje, posao je u struci, dobro sam placena, i sto je najvaznije niko ti ne broji krvna zrnca da vide "ciji" si.
Da cujem sada ovogodisnje dobitnike...

Emmy
11.11.2012, 13:33
Moj vjerenik, koji je amerikanac, poslao je zahtjev za vjereničku vizu za mene u februaru ove godine, da bi ponovo poslao još neke dokumente, tj.dokaze da je ozbiljna veza u pitanju, na zahtjeve imigracionog servisa, a imigracioni servis je prije par dana dao odobrenje za taj zahtjev. On živi u državi New York. Zanima me da li je neko imao slično ili istovjetno iskustvo i koji je sljedeći korak? Ovdje sam pročitala puno korisnih savjeta ali nisam ništa našla o vjereničkoj vizi i koracima nakon odobrenja. Molim vas ako znate nešto da mi pomognete, malo sam i uzbuđena i uplašena oko svega toga kako ću i šta ću.
Zahvaljujem se na pomoći!

Branki
11.11.2012, 16:54
Moj vjerenik, koji je amerikanac, poslao je zahtjev za vjereničku vizu za mene u februaru ove godine, da bi ponovo poslao još neke dokumente, tj.dokaze da je ozbiljna veza u pitanju, na zahtjeve imigracionog servisa, a imigracioni servis je prije par dana dao odobrenje za taj zahtjev. On živi u državi New York. Zanima me da li je neko imao slično ili istovjetno iskustvo i koji je sljedeći korak? Ovdje sam pročitala puno korisnih savjeta ali nisam ništa našla o vjereničkoj vizi i koracima nakon odobrenja. Molim vas ako znate nešto da mi pomognete, malo sam i uzbuđena i uplašena oko svega toga kako ću i šta ću.
Zahvaljujem se na pomoći!

Emmy, razumljivo je što na ovom forumu nisi pronašla ništa vezno za vereničku vizu jer je ovaj forum posvećen dobijanju zelene karte preko lutrije a ne verenika/ce :) Mislim da ovde nema takvog slučaja ali ako grešim, verujem da će se taj neko javiti i pomoći ti... :) do tad, savetujem ti da pozoves ambasadu ili pročešljaš sajt am. amb. u potrazi za pravim informacijama...
Btw, da je u pitanju serbian/southafrican veza, to bih znala a ovako... :)

petrojka1980
11.11.2012, 22:29
Evo da se i ja ukljucim na ovu temu.
Mene je zapravo majka i ohrabrila da se prijavim za GC. I sada kaze "Daj Boze da sve bude ok i dobijes GC. Ne brini za novac snaci cemo se oko finansija. Samo bezi odavde." Mada moji su malo specificni jer su i oni hteli odavno da odu, ali ih je zavarao onaj 5. oktobar i nada da ce biti bolje... S druge strane, moja rodjena sestra od pre 2 godine zivi u Francuskoj tako da znaju sta znaci odvojenost, znaju da joj je bolje nego ovde, a i ne zele zbog svojih sebicnih razloga blizine da nas sputavaju u teznji kad boljem... Sve u svemu nemam problem, naprotiv imam podrsku. Znaju da koriste i racunar i skype i internet... Obucila ja sve to na vreme :)

landlord
12.11.2012, 15:56
Bas prekjuce je stari zavrsio sa ugradnjom pellet peci (ovo je u SA, imamo problema sa plinom, prijetnjom da ce ga zavrnuti u decembru, a i sa kvalitetom istog) koju moji roditelji nisu mogli platiti (izadje oko$3500).

Kakva je to vrsta peci? Na sta radi? kako se ugradi?

Zana
12.11.2012, 16:50
Kakva je to vrsta peci? Na sta radi? kako se ugradi?

Ja bih rekla (mada nisam sigurna) da je to pec na pelet gorivo (presovano drvo). Cula sam za to, ali nisam sigurna da je neko koga znam instalirao. Mislim da ima vece iskoriscenje goriva i da dobro greje, a pretpostavljam i da je jeftinije od plina za sada (mada se i taj odnos cena menja stalno). Nema tu neka mudrost - utaknes pecku za odzak :) i to je to. Ne znam ko proizvodi u Bosni, u Srbiji pravi Milan Blagojevic.
(http://www.mbs.rs/MBS_pelet_sr.html)
Z

ivanmilosavljevic
12.11.2012, 18:14
Moj drugar prodaje ta cuda.

Drveni peleti su efikasno ugljenik-neutralno gorivo – na gram ispuštenog CO 2 angažuje se jedan gram u fotosintezi, te se tako održava odnos ugljenika u prirodi.
Sagorevaju tako čisto da je skoro nemoguće videti dim iz dimnjaka, a iza sebe ostavljaju oko 1% pepela.
Sagorevanje drvenih peleta gotovo da uopšte ne proizvodi kreozot, glavni uzročnik požara u pećima i kaminima.
Za razliku od cepanica, drveni peleti pakovani su u vreće od po 15 kg, te su čisti i praktični za skladištenje, ne prljaju kuću i ne donose insekte sa sobom, a zauzimaju samo četvrtinu prostora potrebnog za skladištenje cepanica. Zbog veoma malog ostatka pepela, produžava se vreme između dva čišćenja peći, te se ovaj mukotrpan i skup posao svodi na minimum.
PE vreće od 1.030 kg Većim potrošačima u ponudi je takozvani BigBag težine 1.030 kg, dimenzija 91×91×180 cm

mikiSA
12.11.2012, 20:09
Moj drugar prodaje ta cuda.

Drveni peleti su efikasno ugljenik-neutralno gorivo – na gram ispuštenog CO 2 angažuje se jedan gram u fotosintezi, te se tako održava odnos ugljenika u prirodi.
Sagorevaju tako čisto da je skoro nemoguće videti dim iz dimnjaka, a iza sebe ostavljaju oko 1% pepela.
Sagorevanje drvenih peleta gotovo da uopšte ne proizvodi kreozot, glavni uzročnik požara u pećima i kaminima.
Za razliku od cepanica, drveni peleti pakovani su u vreće od po 15 kg, te su čisti i praktični za skladištenje, ne prljaju kuću i ne donose insekte sa sobom, a zauzimaju samo četvrtinu prostora potrebnog za skladištenje cepanica. Zbog veoma malog ostatka pepela, produžava se vreme između dva čišćenja peći, te se ovaj mukotrpan i skup posao svodi na minimum.
PE vreće od 1.030 kg Većim potrošačima u ponudi je takozvani BigBag težine 1.030 kg, dimenzija 91×91×180 cm
Evo landlord, ivan je objasnio.
Uglavnom, mi smo imali "kotlovnicu" u kojoj je bila konvertovana pec na ugalj na plin, pa smo izbacili tu pec (srusili jedan dio zida) i ubacili ovu. Znaci moras imati dodatno jednu prostoriju gdje ce biti ta pec (sto odmah smanjuje sanse za ugradnju svima onima koji imaju stanove, ali provjericu sa mojima, pa cu ti reci koja firma je ovo radila) Sve ostale cijevi su iste, samo se spoje na ovu pec. Mama kaze da se prvi put u zivotu ugrijala. Cijena je za BiH standarde paprena, pa zato malo ljudi hoce/moze da ovo ugradi. Nani uzimamo uljani radijator na struju, ona je na 3 spratu stambene zgrade pa ovo ne dolazi u obzir.

landlord
12.11.2012, 22:09
OK i moji su u stanu tako da onda nista od toga.

A cisto informativno kolika je cijena te vrece?

peja
13.11.2012, 08:51
Moj drugar prodaje ta cuda.

Drveni peleti su efikasno ugljenik-neutralno gorivo – na gram ispuštenog CO 2 angažuje se jedan gram u fotosintezi, te se tako održava odnos ugljenika u prirodi.
Sagorevaju tako čisto da je skoro nemoguće videti dim iz dimnjaka, a iza sebe ostavljaju oko 1% pepela.
Sagorevanje drvenih peleta gotovo da uopšte ne proizvodi kreozot, glavni uzročnik požara u pećima i kaminima.
Za razliku od cepanica, drveni peleti pakovani su u vreće od po 15 kg, te su čisti i praktični za skladištenje, ne prljaju kuću i ne donose insekte sa sobom, a zauzimaju samo četvrtinu prostora potrebnog za skladištenje cepanica. Zbog veoma malog ostatka pepela, produžava se vreme između dva čišćenja peći, te se ovaj mukotrpan i skup posao svodi na minimum.
PE vreće od 1.030 kg Većim potrošačima u ponudi je takozvani BigBag težine 1.030 kg, dimenzija 91×91×180 cm

Pelet može da se kupi sad na većini stovarišta u Srbiji, inače u pitanju je gorivo jako sličnog sastava kao Briket samo po dimenzijama i iskorišćenosti različito, pelet je veličine kao pola cigare, tj. kao opušak, možda još malo tanje. Iskorišćenost i efikasnost peleta može da se meri samo sa gasom.

Prednost ovih peći je i što može da se namontira dozator za pelet i onda u koš sipate pelet i najmanje 24h ste mirni i ne morate opet ložiti.

Pakovanja postoje razno razno u trgovinskim lancima sam viđao od 10kg, 15kg, 30kg.
Na stovarištima od 30kg, 50kg, 100kg i 500kg.
A kod proizvođača kako se dogovorite ali uglavnom 500kg, 1000kg.



OK i moji su u stanu tako da onda nista od toga.

A cisto informativno kolika je cijena te vrece?

Ovakva peć za centralno grejanje se kreće oko 2000€, greje kuću od 500m2, celu zimu, dan i noć i da Vam temperatura ne padne ispod 23-24 stepena. A Peleta Vam je potrebno oko 850€ ili oko 3,4t - 4t .

P.S.
Ovo su informacije iz prve ruke, jer mi tetak proizvodi te peći a njegove mogu još o na ljusku od lešnika, košpice od višnje, pelet i sl...

--

A sad u vezi teme ;)

Ženini i Moji još ne znaju da smo igrali, ako vidimo od maja lepu vest da smo izvučeni onda će ćemo im reći...

Ali Više puta sam ja u životu nagoveštavao da u Srbiji ne vidim sebe, ne osećam ovu državu svojom. Pa će verovatno i razumeti takvu odluku :)

redovnica
13.11.2012, 10:54
Mislim da ce svi roditelji podrzati svoje djete da ide, ja sam svojima rekla da sam se prijavila, dobro dodala sam da je to lutrija i da je sansa kao da dobijem na lotu. Tata nije nesto posebno reagirao, nadodao je da on nije htio ici zivjeti van svojevremeno, kada se pokazala sansa za australiju u zadnjem valu kada su masovno isli iz ex yu, a mama je nadodala da je njoj zao sta nije isla kada je mogla otici. U biti ju tata zakocio. Godinama mi je blinkala ta lutrija za zelenu kartu na svim mogucim stranicama, vjerjoatno od tih agencija sta te prijavljuju i mislila sam si da da bas cu te kliknuti da jos virus neki da poberem. Cijelo vrijeme sam mislila da je to neka fora ili za reklame ili za virus. Mozda mi jos tako nije bilo lose da bi se toliko zainteresirala. Prije par mj upoznala jednu gospodju na poslu i dole do teme kako joj je sin jedinac studirao u americi molekularnu biologiju, tesko joj je li kaze ima on svoj zivot. Tada kada sam ju upoznala sin joj je nasao posao u australiji mjesec dana prije i otisao, preko skypa imao razgovor. I kaze on njoj ajde mama doci ces za novu godinu i imati jedinstvenu priliku slaviti ju u ljeto. Uglavnom u 10tom mjesecu bio clanak na net.hr kako su pocele prijave za lutriju. Svrljala po netu, dosla do ove stranice. Procitala upute. Registrirala.se taj dan kada sam se prijavila. I citam o americi, o iskustvima. Sve mi je to novo. I kada dodjem na net prvo pogledam jer ima tu kkvih novih poruka pa odem dalje. Nisam sve procitala. Daleko od toga. Nekada odem na forum nadjem temu otvorim i citam i gle dva sata proslo. Dobro na mobu sam pa ugl iz kreveta citam ili na poslu kada je zatisje, tesko da bi mi se dalo sjediti za kompom toliko. Jos.moram saznati dali ovaj mob hvata americke frekencije, ali za to jos ima vremena. Kada me.izvuku.;-) Ne ako. :woohoo:

Zana
13.11.2012, 11:04
Ovakva peć za centralno grejanje se kreće oko 2000€, greje kuću od 500m2, celu zimu, dan i noć i da Vam temperatura ne padne ispod 23-24 stepena. A Peleta Vam je potrebno oko 850€ ili oko 3,4t - 4t .

P.S.
Ovo su informacije iz prve ruke, jer mi tetak proizvodi te peći a njegove mogu još o na ljusku od lešnika, košpice od višnje, pelet i sl...




Sad, ste me pogubili svi :) kad bas moram da skrecem sa teme: pa ne mora valjda da bude pec samo za centralno grejanje? Moze da bude i obicna pec koja radi na tu vrstu goriva. Ja koliko vidim, proizvode se i obicne peci za stan i slicno, a ne samo koje sluze kao kotao. Bar ja sam to tako shvatila. Ili gresim? Meni ova pec sto proizvodi MB uopste ne lici na pec za centralno.

Z

peja
13.11.2012, 11:17
Sad, ste me pogubili svi :) kad bas moram da skrecem sa teme: pa ne mora valjda da bude pec samo za centralno grejanje? Moze da bude i obicna pec koja radi na tu vrstu goriva. Ja koliko vidim, proizvode se i obicne peci za stan i slicno, a ne samo koje sluze kao kotao. Bar ja sam to tako shvatila. Ili gresim? Meni ova pec sto proizvodi MB uopste ne lici na pec za centralno.

Z

Prvo,
Izvinjavam se svima na izlasku iz ove teme.

Drugo,
@Zana ima više vrsta peći na pelet, može da bude peća za centralno (kotao+gorionik+dozator), može da bude sa,o gorionik pa da se ugradi u već postojeću peć za centralno a postoje i peći koje pravi MB...

Pelet je gorivo budućnosti... Evo u firmi gde ja radim se tako planiraju grejati, 15.000m2 pogona i 1000m2 kancelarija...

mikiSA
13.11.2012, 21:12
Prvo,
Izvinjavam se svima na izlasku iz ove teme.

Drugo,
@Zana ima više vrsta peći na pelet, može da bude peća za centralno (kotao+gorionik+dozator), može da bude sa,o gorionik pa da se ugradi u već postojeću peć za centralno a postoje i peći koje pravi MB...

Pelet je gorivo budućnosti... Evo u firmi gde ja radim se tako planiraju grejati, 15.000m2 pogona i 1000m2 kancelarija...

Landlord
mislim da je kod nas ovaj http://kovan.ba/index.php/en/ Kovan pec.
tona peleta je oko 250-300 KM

shljivovica
06.08.2013, 13:50
Prvi put kad sam isla (W&T), mama negodovala, cale bio presretan i ponosan, malo u strahu ali oke.
Kasnije, vratim se kuci, diplomiram, nadem poslic u struci ali nije to to, na stranu niska primanja,ali opcenito me situacija tu nije zadovoljavala i htjela sam vise, kada bi im spomenula da bi isla nazad reakcije su bile kao da sam rekla da idem u banglades.
Sada, propao posao, planiram seliti s muzem, nisu bas presretni da idem ali su svjesni da je za nas to bolje, meni se cini da su to mislili i prije samo je problem bio taj sto je ispadalo da trazim kruha preko pogace (stalan posao itd) i sta bi bi u tom slucaju isla sama,sad ipak ima neko da me pazi :drool:

Sad kad ste spomenuli to grijanje, znam da tamo imaju kamine i peci vise onako za uzivanciju, mislila sam da se svi griju na centralno-bila sam proljece do pocetka zime, a bilo je jako toplo te godine pa ne znam - plin, loz ulje..
Znaci situacija je ko i tu sta se toga tice?

Taty2
06.08.2013, 14:47
Ovi svi postovi su fantastični. Tačno se vidi iz svih psotova da je u pitanju skoro identična situacija kod svih, sve te reakcije okoline i familije.
Reakcija roditeljska - čista psihologija, njihova reakcija je uvijek pomalo iracionalna, čak i kad se otrgnemo i odemo u inostranstvo, može se desiti da ono iracionalno iz njih progovara "vrati se kući". Ničemu što kažu ne treba se čuditi, ali svako ima svoju volju i kuje svoj sreću.

U sklopu pripreme terena, ja sam zapravo lupila pred roditeljima da ću da igram DV u oktobru i reakcija je bila žestoka, pravo me iznenadila.
Dakle, na tom terenu su mi napadači - roditelji odmah žestoko uzvratili:" budeš li trošila pare iz ušteđevine za to, onda od mene nema ništa kad sve potrošiš".
Eto, kod njih je sve u tome drži se ušteđevine i sve će biti uredu.

Srećom pa pročitah sve ovo na ovom thread-u. :obrva:

vuxanne
07.08.2013, 05:32
Ovi svi postovi su fantastični. Tačno se vidi iz svih psotova da je u pitanju skoro identična situacija kod svih, sve te reakcije okoline i familije.
Reakcija roditeljska - čista psihologija, njihova reakcija je uvijek pomalo iracionalna, čak i kad se otrgnemo i odemo u inostranstvo, može se desiti da ono iracionalno iz njih progovara "vrati se kući". Ničemu što kažu ne treba se čuditi, ali svako ima svoju volju i kuje svoj sreću.

U sklopu pripreme terena, ja sam zapravo lupila pred roditeljima da ću da igram DV u oktobru i reakcija je bila žestoka, pravo me iznenadila.
Dakle, na tom terenu su mi napadači - roditelji odmah žestoko uzvratili:" budeš li trošila pare iz ušteđevine za to, onda od mene nema ništa kad sve potrošiš".
Eto, kod njih je sve u tome drži se ušteđevine i sve će biti uredu.

Srećom pa pročitah sve ovo na ovom thread-u. :obrva:

Ja bas cesto cujem Amere kako komentarisu za svoju decu, eh samo da dozivimo da ih posaljemo na koledz pa da malo danemo dusom. Nesto tog tipa. Masa vidja roditelje za Dan zahvalnosti i slicno. A mi - griza savesti do kraja zivota kakva smo nezahvalna deca.

free
07.08.2013, 08:35
U mom slucaju je bilo mesano.Zena je odmah po prijavljivanju rekla svojima i oni su bili u fazonu super,ali kako se situacija odvijala tj. kako smo prolazili faze pocela da ih hvata nostalgija jer mi idemo i vodimo im unukicu, i to je najveci problem. S druge strane ja mojima nisam nista pricao dok nismo saznali datum intervijua, i to najvise iz razloga sto su moji u fazonu amerika najvece zlo covecanstva bla,bla,.... Tako da sam ja morao malo to politicki da im saopstim pa sam u celu pricu ukljucio sestru koja ima je lepo objasnila sta gde kako i zbog cega, ali su bili u fazonu ma to je lutrija i tu nema sanse da se dobije i ako je sve bilo gotovo tj. oni su se nadali da od toga nema nista i da mi ostajemo i opet da nevodimo im unukicu. Generalno kod nas je problem sto samo vodimo im unukicu, a za ostalo su svesni da ne idemo sto smo besni, nego sto ovde nemamo apsolutno nista i da nam nije njih mi nemozemo da servisiramo tekuce obaveze nikako jer su i meni i zeni plate male, a troskovi oko deta su bas veliki. U svakom sjucaju dan za polazak se priblizava a trema raste polako, pa zivi bili videco kako ce se sve odigrati.

via
10.08.2013, 09:43
Da i ja malo olakšam dušu, kako reče netko na početku teme... Mi naime nismo još nikom ništa rekli i imamo osjećaj da ćemo eksplodirati. Poslije same prijave nismo ništa govorili jer ni sami nismo polagali puno nade u to, prijavili se, u podsvjesti imali 1.maj kao neki dan "d", ali u suštini nismo više puno razmišljali o tome. Nakon što smo izvučeni planirali smo i smišljali kako reći roditeljima i na kraju odustali, odgodili sve dok ne budemo imali vize u pasošima. Prijateljima nismo također ništa govorili jer nema smisla da objavimo svima, a roditelji ništa ne znaju, a također da izbjegnemo komentare tipa "ma jeste vi normalni, lutrija, prevara itd." jer moram priznati da ljudi koji nisu nikad imali dodira sa ovom temom upravo tako reaguju. U stvari reaguju i oni koji ponešto znaju, možda zato jer je u pitanju Amerika, "zlo zla" itd. kako je već pisano. Zavidnih će biti, to znam sigurno, koji će svoju zavist iskazivati pljuvanjem po lutriji, Americi i svemu sa prefiksom američki, ali sve je to život.

A kako će moji roditelji reagovati, toga se najviše bojim. Suprug ima brata i sestru, njegovi roditelji imaju sedmero unučadi i svi su ovdje, tako da će naš eventualni odlazak imati tko da nadomjesti. Naravno ne kažem da im neće biti teško, ali ipak imat će utjehu u nekome. Moji roditelji, sa druge strane, nemaju nikoga ako mi odemo. Ja sam jedinica, moja djeca su im jedini unučići i strašno se bojim kako će oni to sve podnijeti. Vjerujem da nas neće sputavati, odgovarati i sl. jer svjesni su situacije ovdje, ali bojim se i zamisliti rastanak...prebolno...

shljivovica
10.08.2013, 16:42
Via, bas krasan post. Drzim fige da uspijete pa da si mozete priustiti vidati roditelje cesce. :beer:
Mi smo rekli samo roditeljima da idemo,a prijateljima/poznanicima iz slicnih razloga jos nismo..

via
11.08.2013, 10:12
Via, bas krasan post. Drzim fige da uspijete pa da si mozete priustiti vidati roditelje cesce. :beer:
Mi smo rekli samo roditeljima da idemo,a prijateljima/poznanicima iz slicnih razloga jos nismo..

Hvala šljivovice, drago mi da što bar ovdje možemo podijeliti sve strahove, očekivanja, iskustva i sl. jer mislim da nitko to ne može razumjeti bolje od ljudi koji su tu "muku" već prošli. Da ne govorim da, za sada, jedino ovdje možemo reći da, ako bog da, sljedeće godine u ovo vrijeme više nećemo biti u BiH.
Ako se ne varam vi ćete u pohod na NY, osnovati firmu. Sretno i vama i držim fige svima na ovom forumu jer svačiji pojedinačni uspjeh ulijeva nadu da se trud i odricanje na kraju isplati.

johnny_nyc
11.02.2014, 10:27
već dugo nitko nije napisao ništa na ovu temu koja je u biti jaaako dobra, evo ja sam je pročitao od prve do zadnje stranice i mislim da je vrijedna obnove :)

i žena i ja jako želimo otići odavdje ali dok nam ne stave vize u putovnice nekako nam se čini da sanjamo. otići odavdje će biti jako teško, oboje smo jako vezani za ljude ovdje i za svoje familije ali eto od toga se ne živi i smatramo da imamo bolju budućnost ili priliku za to u usa.

kada sam rekao sam rekao svojima da je žena izvučena (tada cura) nekako su to hladno prihvatili, kao ok ali ništa od toga. mama koja je i bez obzira na lutriju bila protiv toga da idemo u usa (iako je lpr) mišljenje nije promijenila, tata koji je uvijek bio za to da idem odavdje okrenuo se skroz, kao šta ćeš tamo raditi? ovdje imate lijepe poslove, pa kako tamo sve ispočetka itd....on me iznenadio. skoro dobrih 3-4 mjeseca nisu o tome uopće pričali, i onda jedan dan progovorili...ali ne samnom nego sa ženom, i opet isto kako, šta, gdje...

pomalo već prihvaćaju da ako sve prođe ok da idemo, sestra koja je tamo jedva čeka da dodjemo i ona nam je pozitivan impuls u svemu. okolina je kako tko...najbolji prijatelj koji je u početku bio protiv sada je potpora i sretan je zbog nas, njegova mama (vezani smo s tom familijom) drži fige da ne prođemo interview jer se boji za nas ako odemo. baki i tetki još nisam rekao i to mi nekako teško pada. po prirodi sam emotivan i ne znam kako će proći taj dan na aerodromu ali mislim da će biti koma, odvratno i teško, ali sve to je dio života i drugačije ne može.

ove godine kod nas u stanu smo imali Božićnu večeru za prijatelje i nisam se mogao oteti razmišljanju da nam je to zadnji Božić ovdje...nekako čudan sretno/tužni trenutak. ne znam kako je drugima ali od trenutka kada su nas izvukli (šta će tek biti kad nam daju vize) sve šta radimo ovdje gledamo nekako drugim očima. eto....morao sam se malo ispuhati...

mikiSA
11.02.2014, 14:20
Bice to ok johnny_nyc, procitao si temu i moje postove, evo da ti nakon neke vremenske distance kazem da se porodica i prijatelji naviknu na odlazak, u maju ce 2 godine kako sam otisla i sad je mama totalno okrenula pricu, a i stvari u Bosni su se pogorsale bas puno, pa je shvatila da sam otisla u pravi trenutak.

Preporuka za aerodrom: probajte da sve pozdravite kod kuce (familiju, prijatelje) i da vas vozi na aerodrom samo jedna osoba, manje bude emocija i nakon sto i ta osoba ode mozete se fokusirati na check in, pasosku kontrolu i tako to. Mene je tata odvukao (jutarnji let u 6) i ja sam mu samo rekla da ide, da ne parkira auto. Meni je tako bilo lakse, mozda i vama bude.

vuxanne
11.02.2014, 17:01
Mi smo iznajmili kombi da nas odveze iz Novog Sada na aerodrom pravo, bez ikakve pompe. Dosla je muzevljeva porodica najuza da nas pozdravi, a ja sam mojima rekla (sve smo zene u pitanju u prici) da ne dodju jer ne bi onda mogla mozda da odem. I tako mi je bilo lakse. Putuj igumane.

johnny_nyc
12.02.2014, 18:36
Bice to ok johnny_nyc, procitao si temu i moje postove, evo da ti nakon neke vremenske distance kazem da se porodica i prijatelji naviknu na odlazak, u maju ce 2 godine kako sam otisla i sad je mama totalno okrenula pricu, a i stvari u Bosni su se pogorsale bas puno, pa je shvatila da sam otisla u pravi trenutak.

Preporuka za aerodrom: probajte da sve pozdravite kod kuce (familiju, prijatelje) i da vas vozi na aerodrom samo jedna osoba, manje bude emocija i nakon sto i ta osoba ode mozete se fokusirati na check in, pasosku kontrolu i tako to. Mene je tata odvukao (jutarnji let u 6) i ja sam mu samo rekla da ide, da ne parkira auto. Meni je tako bilo lakse, mozda i vama bude.


znam da će se naviknuti i da će brzo doći ali taj momenat odlaska je koma. Što se tiče preporuke i o tome sam razmišljao, doduše da idemo bez ikoga, rent a car od kuće do aerodroma i to je to, ne bi htio ući u avion sav uzrujan i živčan od pozdravljanja...i mislim da će tako biti najbolje.

Rumija
16.04.2014, 13:53
Znam i podrazumeva se da je svuda tako ne samo u Franklinu,drugih opcija nemam i ovo mi je jedna jedina a za dalje videćemo,a i ako je malo mesto, Indianapolis je barem vrlo blizu...

Moj sin je dobio stipenijdu za jednogodisnje skolovanje u SAD.E sad, dobio je gradic Franklin.Vidim ti zivis tamo !On je srednjoskoloac, bice smjesten kod neke porodice u Franklinu.Mozes li mi dati nesti informacija o tom gradu:
Kakva je skola, kakvi su ljudi, da li je miran grad itd.?
Unaprijed ti zahvaljujem.
Pozdrav, Dusko.

mikiSA
16.04.2014, 21:37
Moj sin je dobio stipenijdu za jednogodisnje skolovanje u SAD.E sad, dobio je gradic Franklin.Vidim ti zivis tamo !On je srednjoskoloac, bice smjesten kod neke porodice u Franklinu.Mozes li mi dati nesti informacija o tom gradu:
Kakva je skola, kakvi su ljudi, da li je miran grad itd.?
Unaprijed ti zahvaljujem.
Pozdrav, Dusko.

Dusko, evo par stranica gdje mozes vidjeti detaljnije:
http://www.franklin.in.gov/ zvanicna stranica grada
http://en.wikipedia.org/wiki/Franklin,_Indiana wikipedia stranica.
Koliko vidim, gradic je mali, oko 20.000 stanovnika, preko 95% white population (ako ti sta znaci). Ne brini se puno, sin ce se navici. Reci mu da koristi skolsku biblioteku a i gradsku biblioteku: http://www.pageafterpage.org/

Sretno.

vuxanne
17.04.2014, 02:44
Da je moja mama ovako nesto pitala slala bi joj ovo (prevod iz google translate) klikni (http://translate.google.com/translate?sl=auto&tl=sr&js=y&prev=_t&hl=en&ie=UTF-8&u=http%3A%2F%2Fwww.city-data.com%2Fcity%2FFranklin-Indiana.html&edit-text=)

Mali gradic, nula ubistava u poslednjih nekoliko godina. Okolina je geografski slicna Vojvodini samo umesto zita ima kukuruza. Ravnica. Malo juznije pocinju brezuljci tipa ako idete od Sapca prema Valjevu pa tek kad se izadje iz Valjeva onako tek tek da se malo zabrezulja. Velicinom je kao npr Becej.

hope
18.04.2014, 14:03
u Vojvodini se uglavnom proizvodi kukuruz. pšenica manje.

Bockyman
18.04.2014, 15:55
какве везе има задњих неколико постова са темом? зашто модератор не реагује? нови члан постави питање на погрешној теми и сви преокрену тему у погрешном правцу...
без везе...

vuxanne
18.04.2014, 19:00
какве везе има задњих неколико постова са темом? зашто модератор не реагује? нови члан постави питање на погрешној теми и сви преокрену тему у погрешном правцу...
без везе...

Novi clan tako reaguje na detetov odlazak, brine se i pita gde nadje za shodno. Veoma imaju veze sa temom, cak najvise. Vidimo kako roditelj reaguje iz prve ruke.

luka224
19.04.2014, 08:38
A sta pita i pise o svom reagovanju kao roditelja? Covek samo pita za informacije o gradu Frenklinu. Ne vidim sta je on to napisao o reagovanju roditelja na odlazak na ovoj temi?! Nigde veze....

Bockyman
19.04.2014, 14:35
чак није написао да ли мисли на град френклин у индијани, пошто има френклина у многим државама...

vuxanne
19.04.2014, 15:07
Ala trolujete bez razloga, pa kopirao je sa druge teme klikni (http://www.zelenalutrija.com/forum/showthread.php?t=1055&page=2). Nisu svi vispreni ko vi sa interentom i forumima... :beer:

Rumija
28.04.2014, 19:52
Koliku sam samo buru izazvao ! Izvinite ljudi, eto ja kao roditelj pokusavam da dodjem u kontakt sa nekim ko zivi u Franklinu (Indiana).Primjetio sam, da jedan od ucesnika ovog foruma bas zivi u tom gradu.Ponadao sam se da ce mi se on javiti.Usput, ako vas zanima, roditelj sam i vjerujte pod stresom.Pod stresom i konstantnom brigom.Sin, jos uvijek maloljetan, ide na drugi kraj svijeta.I to kod ljudi koje ne poznajem.U grad o kojem ne znam nista.Izvinite jos jednom zbog promasene teme !

vuxanne
29.04.2014, 04:40
Koliku sam samo buru izazvao ! Izvinite ljudi, eto ja kao roditelj pokusavam da dodjem u kontakt sa nekim ko zivi u Franklinu (Indiana).Primjetio sam, da jedan od ucesnika ovog foruma bas zivi u tom gradu.Ponadao sam se da ce mi se on javiti.Usput, ako vas zanima, roditelj sam i vjerujte pod stresom.Pod stresom i konstantnom brigom.Sin, jos uvijek maloljetan, ide na drugi kraj svijeta.I to kod ljudi koje ne poznajem.U grad o kojem ne znam nista.Izvinite jos jednom zbog promasene teme !

Rumija, izgleda da on nije bio aktivan od maja prosle godine. Ako napises po jos koju poruku, mislim da treba ili 5 ili 10 moci ces da mu posaljes privatnu poruku pa mozda se javi. Srecno.

Bockyman
30.04.2014, 00:01
ево, ја ћу послати смс човеку да се јави и да одговоре на ову тему, наравно ако жели...

srecica
14.01.2015, 22:14
Kako reagujem...pa bila bi preeeeesrecnaaa da moja deca zive tamo...zbog njih ne zbog mene...tamo bi imali zivot a ne imitaciju zivota kao ovde...mogli bi da rade i zive od svog rada što ovde nije moguće...potrebna je magija Koperfilda da se čovek iščupa svaki bogovetni dan...mladi su i treba da zive i stvaraju porodicu...ne mora baš svaka generacija da se pati muči...ili je to prokletsvo ovog prostora:smrc:

DDAmkd
23.04.2015, 15:45
Moji vec odavno znaju da imam zelju da odem odavde,podrzavaju me,ier i ne nudi ova drzava neki normalan zivot. Imaju iskustvo,isla sam dva puta u USA po godinu dan,jes da je ovo za duze,ali ziveo skajp kaze moja mama.

Ja se vise bojala kako ce rodbina od mog muza reagovati,jer su jako vezani (vise oni,nego on),ali rekla sam da cemo razmisljati ako nas izvuku. Medjutim uz neobavezno caskanje sa svekrvom,ona me iznenadila. Ja rekla da postoi mala mogucnost da nas izvuku,objasnila da je to lutrija i kako to ide,kad zena se obradovala... ja u shoku. Razumno,kaze da cemo (ako budemo isli) mnogo faliti i unuk i mi,ali da ne bi stajala na nas put,da imamo njen blagoslov da odemo,ako znamo da je to sto zelimo.... pardon za moj srpski i padeze ;)

Isend
23.04.2015, 16:23
Da se razumemo, tek planiram da se prijavim na lutriji ove godine, ali kome god sam pomenuo lutriju i moguce preseljenje svi mi se smeju, kazu da lupam bezveze...donekle ih i razumem, jer najveci problem u svemu tome su pare za odlazak i boravak tamo za prvo vreme, do kojih ja realno ne mogu bas lako da dodjem...medjutim, mene takve njihove reakcije samo jos vise vuku da se prijavim...ali videcu, ima jos dosta vremena do prijave...i te kako bi voleo da odem, ali...(uvek neko "ali" :-) )

ggtron
23.04.2015, 18:32
Ja vec godinu dana pokusavam da odem odavde, svi mi govore da sam lud i smeju mi se. Majka je zabrinuta, ne bi volela da odem, mada se posle toliko vremena navikava na pricu, ali sam siguran da se u sebi nada da ipak necu otici. Tast i tasta su se cak i posvadjali sa mnom i nude da mi nadju bolji posao ovde samo da ostanem. :)

Andrija89
23.04.2015, 20:07
Mene roditelji podrzavaju, zato sto i oni ljudi vide da ovde vise zivota nema. Majci malo zasuze oci cim se pomene odlazak ali me podrzava zato sto se nada da ce mi tamo biti bolje, za ovde izgubila nadu...

voja82
23.04.2015, 22:37
Ja vec godinu dana pokusavam da odem odavde, svi mi govore da sam lud i smeju mi se. Majka je zabrinuta, ne bi volela da odem, mada se posle toliko vremena navikava na pricu, ali sam siguran da se u sebi nada da ipak necu otici. Tast i tasta su se cak i posvadjali sa mnom i nude da mi nadju bolji posao ovde samo da ostanem. :)

Druze kao da citam svoj post, slicn situacija i kod mene, ali na kraju ce ipak da vide da se dzabe nadaju da necemo otici...izuzev ako ne dodjem na red za intervju...

Daxer
23.04.2015, 22:59
Isend situacija mi je slična kao u tebe,moji me podržavaju ali svi ostali mi se smiju što mi je ustvari još veća motivacija da se prijavim i ako bog da da pozelenim... :)

srecica
23.04.2015, 23:05
Mene roditelji podrzavaju, zato sto i oni ljudi vide da ovde vise zivota nema. Majci malo zasuze oci cim se pomene odlazak ali me podrzava zato sto se nada da ce mi tamo biti bolje, za ovde izgubila nadu...E tako je, isto mislim...izmedfju moje potrebe da mi deca budu pred očima,da ih vidjam,i budem sa njima kad god pozelim i njihove potrebe za boljim zivotom glasam za ovo drugo...neka njima bude dobro a meni ce onda biti još bolje:1081:još mi u glavi slika kad je sin sa 20god. otišao u Ameriku...osecala sam se kao da mi je neko iščupao srce:no:svejedno sam i onda podrzala tu odluku koja je bila rezultat zajedničkog spremanja i ulaganja u bolje sutra...i nisam se nikad pokajala zbog toga,njemu je tamo kudikamo bolje nego da je ostao...osamostalio se,polako se pretvara u odgovornog mladog čoveka...

vuxanne
24.04.2015, 06:39
E tako je, isto mislim...izmedfju moje potrebe da mi deca budu pred očima,da ih vidjam,i budem sa njima kad god pozelim i njihove potrebe za boljim zivotom glasam za ovo drugo...neka njima bude dobro a meni ce onda biti još bolje:1081:još mi u glavi slika kad je sin sa 20god. otišao u Ameriku...osecala sam se kao da mi je neko iščupao srce:no:svejedno sam i onda podrzala tu odluku koja je bila rezultat zajedničkog spremanja i ulaganja u bolje sutra...i nisam se nikad pokajala zbog toga,njemu je tamo kudikamo bolje nego da je ostao...osamostalio se,polako se pretvara u odgovornog mladog čoveka...

Ja razmisljam o sebi u buducnosti, tesko, ne mogu ni da zamislim (kako moje dete odlazi negde da zivi gde god - mala je ima samo cetiri godine ali opet pomislim nekad na ove stvari). Ali ovde je normalno da odes od roditelja mlad, odes na studije, posle se vidjaju samo za par praznika godisnje... Uh...

Pahuljica
24.04.2015, 09:25
I kod mene je slicna situacija, moji mi konstantno govore da sam luda, ali svakako da bi me podrzali kao sto su svaki put do sada (jednom na odlazak na Master u inostranstvo, drugi put radi posla). Jedino znam da bi im bilo tesko jer su se bas vezali za unuka, ali o tom - potom. :)

A kad pricate o djeci, ne znam sta bih vam rekla... Moj je jos mali, nepune 2 godine, ali me takodje ponekad uhvati razmisljanje o tome i ne bude mi svejedno. Pogotovo sto kaze vuxanne, tamo se mladi rano osamostale i odvoje od roditelja, sto smatram dobrim sa jedne strane, ali mi se recimo ne svidja to njihovo "zahladjenje" u odnosima sa porodicom, sto se tih stvari tice nekako vise volim ovaj nas mentalitet.

Srećko
24.04.2015, 10:07
I kod mene je slicna situacija, moji mi konstantno govore da sam luda, ali svakako da bi me podrzali kao sto su svaki put do sada (jednom na odlazak na Master u inostranstvo, drugi put radi posla). Jedino znam da bi im bilo tesko jer su se bas vezali za unuka, ali o tom - potom. :)

A kad pricate o djeci, ne znam sta bih vam rekla... Moj je jos mali, nepune 2 godine, ali me takodje ponekad uhvati razmisljanje o tome i ne bude mi svejedno. Pogotovo sto kaze vuxanne, tamo se mladi rano osamostale i odvoje od roditelja, sto smatram dobrim sa jedne strane, ali mi se recimo ne svidja to njihovo "zahladjenje" u odnosima sa porodicom, sto se tih stvari tice nekako vise volim ovaj nas mentalitet.

Ja sam ubeđen da su roditelji ti koji utiču na to kakav će detetov karakter biti, a pored toga i na njegovo vaspitanje. Supruga i ja ćemo svoje dete, nadam se kroz par godina decu, vaspitavati u duhu tradicionalnih vrednosti i toplog doma odnosno onako kako smo i mi vaspitavani. Hoću reći da mi nikada ne bi smo ni razmišljali o odlasku iz Srbije da nije u ovakvom stanju kakvo jeste pa se nadamo da ćemo uspeti da vaspitamo svoju decu na isti način.

Naši roditelji su svesni situacije u kojoj se ova zemlja nalazi, a i mi sa njom tako da na odlazak odavde gledaju kao spas. U ostalom svesni su toga da smo odrasle, odgovorne osobe i da možemo da uradimo sve što poželimo. Kako kaže moja majka:"Ruke se pozlatile onom ko izmisli ovaj Skype! :1072: :smil42d2: ".

Pahuljica
24.04.2015, 10:12
Ja sam ubeđen da su roditelji ti koji utiču na to kakav će detetov karakter biti, a pored toga i na njegovo vaspitanje. Supruga i ja ćemo svoje dete, nadam se kroz par godina decu, vaspitavati u duhu tradicionalnih vrednosti i toplog doma odnosno onako kako smo i mi vaspitavani.

Dijelimo misljenje :)

Samo sam htjela reci da je moja slika o njima da su generalno takvi, a mozda i grijesim...

Srećko
24.04.2015, 10:52
Dijelimo misljenje :)

Samo sam htjela reci da je moja slika o njima da su generalno takvi, a mozda i grijesim...

I ja sam stekao isti utisak mada je on u mom slučaju formiran isključivo na osnovu informacija iz filmova pa pokušavam da se distanciram od njega zato što nisam siguran da je ispravan. :nene:

srecica
24.04.2015, 21:43
Ja razmisljam o sebi u buducnosti, tesko, ne mogu ni da zamislim (kako moje dete odlazi negde da zivi gde god - mala je ima samo cetiri godine ali opet pomislim nekad na ove stvari). Ali ovde je normalno da odes od roditelja mlad, odes na studije, posle se vidjaju samo za par praznika godisnje... Uh...Da mala je i još puno godina ćete provesti zajedno...u Srbiji je normalno da deca budu sa roditeljima do beskonačno,to znaš...da ih oni paze i maze(to jest mi:grin) ali kad se pojavila prilika da sin ode svi smo prepoznali šansu za boljitak,štaviše i ćerku nagovaram da pokuša da se pridruzi bratu...ona je više za Evropu, ok.i to je bolje od ovog ovde...kad je sin otišao na studije, ta prva god,je bila jako teška...i on sam je već na pola god.došao čuvena nostalgija je uradila svoje...a onda mic po mic se potpuno uklopio i kaze da mu ništa ne nedostaje...

vuxanne
26.04.2015, 15:49
Da mala je i još puno godina ćete provesti zajedno...u Srbiji je normalno da deca budu sa roditeljima do beskonačno,to znaš...da ih oni paze i maze(to jest mi:grin) ali kad se pojavila prilika da sin ode svi smo prepoznali šansu za boljitak,štaviše i ćerku nagovaram da pokuša da se pridruzi bratu...ona je više za Evropu, ok.i to je bolje od ovog ovde...kad je sin otišao na studije, ta prva god,je bila jako teška...i on sam je već na pola god.došao čuvena nostalgija je uradila svoje...a onda mic po mic se potpuno uklopio i kaze da mu ništa ne nedostaje...

Kazu da je najbolje sto roditelj moze da uradi za svoje dete da ga pozdrzava i osposobi za samostalan zivot... Biti ceo zivot zavistan od roditelja vidimo po Srbiji (npr. danas u Blicu uzasna vest na naslovnici) vodi do dosta pocinjenih zlocina u porodicama usled besa i neslaganja. Savremeno drustvo vodi do odvajanja porodica jednih od drugih kao posledica ne-plemenskog nacina zivota.

Ali kao sto rece vec neko pre mene: Skype i ostali nacini onlajn komunikacije nam svima sa internetom i kompjuterima olaksavaju umnogome boravak na strani. Mogu misliti koliko je to teze bilo ranije. Ja imam samo jednog roditelja vec dugo dugo (22 godine vec) a mama mi je tu, na Skajpu, Gtalku, Facebook-u i svaki dan smo u kontaktu. Prati me kuda idem, ja joj se i dalje javljam svaki put kad mi avion sleti i kad stignem na destinaciju na koju putujem.

Ja sam otisla od kuce sa 19 godina kad sam otisla da studiram, nisam se posle vracala. Moji roditelji tako isto.

Time never dies. The circle is not round.

pelcer224
27.04.2015, 08:16
Mozete pricati o raznim skajpovima i programima, zna se sta roditelje najvise boli, a to je sto nema nedeljnog rucka sa djecom, sto ne mogu da se poigraju sa unucetom i slicno. Skype im nikad nece ublaziti bol sa saznanjem da ne mogu da se poigraju sa svojim unucetom, koliko god lagali sebe "evo rjesenja" kad kliknemo skype, jer unucad su (uglavnom) najveca sreca i svetinja u nasem sistemu odgoja. Nemoguca je improvizacija, ostaje bol i jednima i drugima, a druga je stvar sto ce roditelji podrzati odlazak iz ljubavi prema djetetu. Neki i "sagore" od te ljubavi za djetetom i unucetom, pa prerano odu i u grob. Nisam govorio o tome sta je ispravno, nego sta je realnost, bol nema improvizaciju. I moje roditelje to ceka, ako me izvuku, vec su vezani za unuce vise nego za mene (svoje rodjeno dijete). Mozda ce se sa dolaskom kapitalizma na Balkan vremenom nesto i promijeniti u odnosu roditelj-dijete, kad se pocnemo otudjivati jedni od drugih kako socijalizam izumre. Sta da se radi, do tada sve ima svoju cijenu ako se hoce u USA.

Pahuljica
27.04.2015, 16:51
Skype im nikad nece ublaziti bol sa saznanjem da ne mogu da se poigraju sa svojim unucetom, koliko god lagali sebe "evo rjesenja" kad kliknemo skype, jer unucad su (uglavnom) najveca sreca i svetinja u nasem sistemu odgoja.

Ovo potpisujem.

Moj sin kada se probudi prvo trci kod babe u sobu (zivimo sa mojim roditeljima), pa tek onda ide umivanje, itd... :)

Oni su par puta kroz salu spomenuli "ti idi, ali on ostaje kod nas" :) Naravno da se nece protiviti ako sve bude kako treba i odlucimo da odemo, ali takodje znam da vise nista nece biti kao sto je bilo dok im je on bio tu. Moj tata je pomorac i evo prije par dana je otisao na brod i oci su mu bile pune suza tek kada je on poceo da ga grli "Deda, deda baci 5" i svaki dan zove da vidi sta radi a ostaje samo 4 mjeseca i da ne spominjem da nikada nije plakao kada je odlazio jer nam je to vise svima bilo normalno...
Kazu da je to ljubav jos jaca nego prema rodjenom djetetu :)

Ja nemam tih problema sa odvajanjem, jer kao sto sam vec negdje spomenula - 2 puta sam odlazila od kuce i to na duze, ali se sad sve promijenilo od kada imam njega. A i sto sam starija sve se vise vezujem za roditelje i sve me vise obuzimaju misli oko njihove starosti, itd... Da ne mracim temu :)

noki
27.04.2015, 18:36
O ovoj temi sam pisala ranije,kad smo odlazili iz domovine, ali evo vec cetiri godine smo ovde u USA. Kad smo otisli od doma obecali roditeljima(roditelji mog muza) da cemo ih (cim nam se pruzi sansa)dovesti ovde u Ameriku da vide gde smo i kako smo.Posto smo prosle godine kupili nasu kucu, mi odma podneli za njih turisticku vizu,i oni dobili na 10 godina. Uzeli smo ih u oktobru,oni prezimili sa nama,proslavili sve moguce praznike i evo pre neki dan ih ispratismo nazad u Makedoniju,sa obecanjem da oni oped dodju. Nije mozda zamena za zivot sa nima, ali bar ovako oni dodju vide se sa unucima, pa i naprave rucak,tako kad dodjes sa posla-kuca ti mirise na lepu domacu hranu. Roditeljima ce uvek biti tesko kad treba da se odvoje-pogotovo od unuka,ali obe strane treba da shvate da je bolje biti i daleko ovako,ali da imas sve sto ti je potrebno za jedan normalni zivot, nego kao nazad u domovini svi u zajednici i svadje svaki dan,dali imamo dovoljno para za ovo za ono, pa ko ce da plati za struju i sl. To ja bar onako iz licnog iskustva pisem :;D:

vuxanne
28.04.2015, 02:51
Mozete pricati o raznim skajpovima i programima, zna se sta roditelje najvise boli, a to je sto nema nedeljnog rucka sa djecom, sto ne mogu da se poigraju sa unucetom i slicno. Skype im nikad nece ublaziti bol sa saznanjem da ne mogu da se poigraju sa svojim unucetom, koliko god lagali sebe "evo rjesenja" kad kliknemo skype, jer unucad su (uglavnom) najveca sreca i svetinja u nasem sistemu odgoja. Nemoguca je improvizacija, ostaje bol i jednima i drugima, a druga je stvar sto ce roditelji podrzati odlazak iz ljubavi prema djetetu. Neki i "sagore" od te ljubavi za djetetom i unucetom, pa prerano odu i u grob. Nisam govorio o tome sta je ispravno, nego sta je realnost, bol nema improvizaciju. I moje roditelje to ceka, ako me izvuku, vec su vezani za unuce vise nego za mene (svoje rodjeno dijete). Mozda ce se sa dolaskom kapitalizma na Balkan vremenom nesto i promijeniti u odnosu roditelj-dijete, kad se pocnemo otudjivati jedni od drugih kako socijalizam izumre. Sta da se radi, do tada sve ima svoju cijenu ako se hoce u USA.

Neki od nas su odavno izgubili jednog roditelja (neki i dva), neki odavno otisli od kuce svakako tako da je svima promena drugacija... Npr. kod mene, ja nisam jedino dete, niti je moje dete jedino unuce, tako da ipak nema za sta da se sagoreva, ima i druge dece i drugih unicica da se zivi za njih.

Mene kao roditelja najvise bi bolelo da detetu nemam za hranu ni za igracku. A to sto ce mog roditelja da boli sto nije sa mnom stalno do kraja zivota, opet, pitanje je koji je od ta dva roditelja (ja) ili moj roditelj prioritet...

Katja75
03.12.2015, 16:12
Secam se jedne situacije od pre par godina; neki radni dan, jutro oko 8h, tada sam radila od 7h, cujem se sa mamom redovno.

Pita me sta se radi, a ja: evo Zoka i ja pricamo kako da odemo u Kanadu, ona tamo ima tetku. A moja majka (kojoj sam ja nazalost posle smrti mog brata jedinica) kaze, samo gledajte evo ja dizem kredit za kartu u jednom smeru.

Od tada se dosta toga promenilo, srecom ne odlazim sama, od marta ove godine smo otisli ali je u pitanju Evropa. A opet deca iz prvog braka ostala u Srbiji. Taj prvi odlazak nije bilo toliko traumatican, nije definitivan, ko zna sta ce i kako ce biti, kako srediti papire i sl. Pa nismo daleko (sto neko rece, sta je sada daleko), za 2h kuci ili oni vamo, ne trebaju vize. I stvarno smo tu imali podrsku i proslo je relativno kao put na "radni odmor".

Onda u maju prijatno iznadjenje, suprug je izvucen, u feb ocekujemo da nas broj dodje na red, moj mladji sin ce poci sa nama, stariji ne ispunjava uslove ( 6 meseci vise imao od dozvoljenih godina za prijavu).

Mozda je rano dok ne vidimo vize u pasosima nesto planirati/nadati/strepeti/radovati, ali naiđoh i na ovu temu.. I mogu vam reci da ste me par puta dobro rasplakali.. Moji se nadaju da ce nam se ispuniti zelja, suprug nazalost nema nikog od zivih.

Toliko o temi STBBKBB, nadamo se da ce biti.

Iako sam oduvek vise nego samostalna, i tako sam i svoju decu vaspitala, na kraj sveta sve se moze, vasa iskustva su mi bas znacajna da iskoristim pravilno vreme pre poletanja, da se ja pripremim, da svoje roditelje pripremim.

Stromae
03.12.2015, 18:43
Hajd da se nadovezem na temu... Meni je situacija cudna, niko od brace i sestara nije vise u zemlji i sad sam ja ona koja ce otici sa suprugom po svoj komad srece tamo negde, i kako smo se uvek salili "kako poslednja izlazim, da ne zaboravim da ugasim svetlo" :)..

Iz tog razloga moji roditelji nisu znali dok nismo videli vize u pasosima. Realno niko jos ne zna. Nekako nisam imala srca da ih provlacim kroz celu proceduru i kroz "sta ako".. Majka je znala da hocemo da idemo, imali smo punu podrsku ali kad smo rekli i pokazali vize, mislila je da se salimo. I evo par dana posle toga i dalje je u nekom blagom soku, srecna jer imamo plan za svako pitanje sta ako, opet tuzna sto necemo biti tu ali smirena jer zna zasto to radimo.

I kao sto je rekla vuxanne (ja mislim da je ona), zao mi je sto oh ostavljam ali znam da je to prava odluka zbog buduce dece i iz tog razloga su i roditelji smireniji..

mikiSA
03.12.2015, 19:05
Secam se jedne situacije od pre par godina; neki radni dan, jutro oko 8h, tada sam radila od 7h, cujem se sa mamom redovno.

Pita me sta se radi, a ja: evo Zoka i ja pricamo kako da odemo u Kanadu, ona tamo ima tetku. A moja majka (kojoj sam ja nazalost posle smrti mog brata jedinica) kaze, samo gledajte evo ja dizem kredit za kartu u jednom smeru.

Od tada se dosta toga promenilo, srecom ne odlazim sama, od marta ove godine smo otisli ali je u pitanju Evropa. A opet deca iz prvog braka ostala u Srbiji. Taj prvi odlazak nije bilo toliko traumatican, nije definitivan, ko zna sta ce i kako ce biti, kako srediti papire i sl. Pa nismo daleko (sto neko rece, sta je sada daleko), za 2h kuci ili oni vamo, ne trebaju vize. I stvarno smo tu imali podrsku i proslo je relativno kao put na "radni odmor".

Onda u maju prijatno iznadjenje, suprug je izvucen, u feb ocekujemo da nas broj dodje na red, moj mladji sin ce poci sa nama, stariji ne ispunjava uslove ( 6 meseci vise imao od dozvoljenih godina za prijavu).

Mozda je rano dok ne vidimo vize u pasosima nesto planirati/nadati/strepeti/radovati, ali naiđoh i na ovu temu.. I mogu vam reci da ste me par puta dobro rasplakali.. Moji se nadaju da ce nam se ispuniti zelja, suprug nazalost nema nikog od zivih.

Toliko o temi STBBKBB, nadamo se da ce biti.

Iako sam oduvek vise nego samostalna, i tako sam i svoju decu vaspitala, na kraj sveta sve se moze, vasa iskustva su mi bas znacajna da iskoristim pravilno vreme pre poletanja, da se ja pripremim, da svoje roditelje pripremim.
Katja, vi mozete cim udjete u zemlju predati aplikaciju za starijeg sina kao LPR: duze se ceka, on mora biti neozenjen dok ne dobije zelenu kartu
Vidi vise ovdje: http://www.uscis.gov/family/family-us-citizens/children/bringing-children-sons-and-daughters-live-united-states-permanent-residents TO je F2B imigraciona viza, a trenutno rade na aplikacijama od 01Mart2009 (znaci nekih 6 godina je cekanje) Opet ako odmah predate bice manje cekanje nego da cekate 5 godina za drzavljanstvo, pa onda predate i onda je cekanje nekih 7 godina (bar po bulletinu tako pise) Sretno!

vuxanne
03.12.2015, 22:50
Hajd da se nadovezem na temu... Meni je situacija cudna, niko od brace i sestara nije vise u zemlji i sad sam ja ona koja ce otici sa suprugom po svoj komad srece tamo negde, i kako smo se uvek salili "kako poslednja izlazim, da ne zaboravim da ugasim svetlo" :)..

Iz tog razloga moji roditelji nisu znali dok nismo videli vize u pasosima. Realno niko jos ne zna. Nekako nisam imala srca da ih provlacim kroz celu proceduru i kroz "sta ako".. Majka je znala da hocemo da idemo, imali smo punu podrsku ali kad smo rekli i pokazali vize, mislila je da se salimo. I evo par dana posle toga i dalje je u nekom blagom soku, srecna jer imamo plan za svako pitanje sta ako, opet tuzna sto necemo biti tu ali smirena jer zna zasto to radimo.

I kao sto je rekla vuxanne (ja mislim da je ona), zao mi je sto oh ostavljam ali znam da je to prava odluka zbog buduce dece i iz tog razloga su i roditelji smireniji..

Sve je to kao Tamni Vilajet. Ko ne ode kajace se, ko ode kajace se. A ja mislim da ce vise da se kaje onaj koji nikad ni ne proba. Kuci uvek mozes nazad teoretski. Skajp, viber i ostale online stvari su tu pa nije kao pre. Odes pa totalno daleko od ociju, daleko od srca.

ejpril88
04.12.2015, 08:32
Moji su izuzetno burno reagovali, izbila je svađa koja je trajala danima (iako su pre toga sto puta govorili kako ovde nema budućnosti i kako treba ići napolje). Svačeg sam se naslušala - razočarala sam ih, nije mi stalo do porodice, potrošiću sve pare i završiti kao klošar na ulici i pokrivati se kartonom, bacila sam fakultetsku diplomu jer ću ceo život prati sudove, zar ne mogu negde bliže a ne preko okeana itd.
To je trajalo nekoliko nedelja ali sam odlučila da se ne nerviram i ne dižem ton (iako mi nije bilo lako) jer sam znala da je to samo njihov odbrambeni mehanizam. I bila sam u pravu, posle nekog vremena sve je došlo na svoje i sada me maksimalno podržavaju (i tvrde da one stvari nikada nisu pričali :) ). Imajte strpljenja sa roditeljima i stavite se u njihov položaj, nije lako ni njima.

Katja75
04.12.2015, 08:39
mikiSA, ovo je bas znacajna informacija!:1072: Hvala, ako Bog da cim pre sletimo eto i te aplikacije:)

Katja75
04.12.2015, 08:42
Sve je to kao Tamni Vilajet. Ko ne ode kajace se, ko ode kajace se. A ja mislim da ce vise da se kaje onaj koji nikad ni ne proba. Kuci uvek mozes nazad teoretski. Skajp, viber i ostale online stvari su tu pa nije kao pre. Odes pa totalno daleko od ociju, daleko od srca.

E to meni mama i kaze od kada koristi Viber i video poziv, imam utisak kao da si u BG, sada te cesce gledam nego kad si bila u NS-u:)

JelenaX
04.12.2015, 11:17
Kod mene je suprug najburnije reagovao jer valjda nije verovao da možemo biti izvučeni :)

Meni je mama odavno umrla i moj tata je sam. Ja sam jedinica i mislila sam da tu može biti problema. Ipak me je iznenadio koliko je pozitvno reagovao, baš srećan što imam priliku da se izvučem odavde (a ja nisam baš mlada :) i pružim svom detetu bolji život. Ja sam mu rekla čim sam bila izvučena, pa smo zajedno prolazili kroz sve faze do ove poslednje sa vizom u pasošu.
Moj muž je svojima rekao tek kad smo išli na intervju i oni su nas baš iznenadili pozitivnom reakcijom jer od njih nismo to uopšte očekivali.
Tako da smo sad svi veseli :)

Mislim da i oni koji burno reaguju u suštini to čine samo kao odbranbeni mehanizam, a kad se malo saberu, shvate realnost života.

Mrs.Ryan
04.12.2015, 12:46
Mi za intervju nismo nikome rekli, jer kad god se pokrene tema potencijalnog odlaska krece se s pricom tipa "pa ok idi, ali nemoj nikako posao da napustas. Jeste da je firma u raspadu i da plata kasni, ali bar imas posao" i sl. Varijanta cuti i trpi, bice bolje i slicna sr*.
I ne iznadjuje me sto tako reaguju roditelji, razumem, stari su, vise bi boleli da su deca uz njih, ali ne kapiram ostale (blisku rodbinu) koji su nasih godina ali su im komentari takvi kao da bi im najveca sreca na svetu bila da ne dobijemo vize.
Uh, odmah se iznerviram. :budalo:

Trepavica
08.12.2015, 13:16
Mi smi se ove godine prijevili prvi put. Samo smo rekli mojoj mami, onako neobavezno, uz razgovor, na sta je njena reakcija bila: Jao, pa bas lepo...Vi u Ameriku, a ja na Orlovacu...:wtf:
Naravno da se nisam primila na tu njenu izjavu... Klasican odbrambeni meanizam, sto je vec pomenuto ovde...
E, sad, mene interesuje jos nesto...
Muz i ja imamo dvoje dece, skolskog i predskolskog uzrasta. Meni oci ispadose, ali ja ne videh temu, a mozda sam i obnevidela od zevanja po forumu, koja se bavi decom i njihovim prilagođavanjem potpuno drugacijem nacinu zivota.
Ili me uputite na tu temu, ako postoji ili je, molim vas, otvorite. Takva iskustva su dragocena... hvalaaa....

Magelan
08.12.2015, 18:55
E, sad, mene interesuje jos nesto...
Muz i ja imamo dvoje dece, skolskog i predskolskog uzrasta. Meni oci ispadose, ali ja ne videh temu, a mozda sam i obnevidela od zevanja po forumu, koja se bavi decom i njihovim prilagođavanjem potpuno drugacijem nacinu zivota.
Ili me uputite na tu temu, ako postoji ili je, molim vas, otvorite. Takva iskustva su dragocena... hvalaaa....

Nije se mnogo pisalo o tome. Stavicu linkove par nekih tema gde su ljudi razmenjivali iskustva o tome:

Tema1 (http://www.zelenalutrija.com/forum/showthread.php?t=1300), Tema2 (http://www.zelenalutrija.com/forum/showthread.php?t=1529), Tema3 (http://www.zelenalutrija.com/forum/showthread.php?t=1436).

Ljudi jesu pisali sporadicno po raznoraznim temama u kratkim crtama uklapanje dece, ali nemamo pravu temu za to, bar ne jos uvek. Poenta price je da ljudi sa decom, po nekom nepisanom pravilu, nemaju previse vremena za forum nakon dolaska ovamo (sto je sasvim razumljivo) i onda mahom ostanemo "kratki" za tu vrstu informacija.

jasmin_nikol
10.12.2015, 07:54
Da, u to verujem da hoce. kad budu imali razloga da nauce, a imaju, verujem da ce to biti lako za njih. Mada iskreno, Sestra ima komp, pa mocice svakako i kod njih da koriste skype da bi se culi :obrva:

Hvala na odlicnom blogu!!!! Jedan od najboljih!!! Opis svega, odlicnih saveta, iskustava, fotografija....:bravo:

Trepavica
11.12.2015, 15:17
Magelan,
Puno hvala :)
Verujem da ljudi kad stignu u USA ne znaju gde ce pre, ali nama sa decom od velikog je znacaja svaka informacija.

DzokicaMicev
20.04.2016, 14:41
Magelan,
Puno hvala :)
Verujem da ljudi kad stignu u USA ne znaju gde ce pre, ali nama sa decom od velikog je znacaja svaka informacija.

Da da I ja sam sa malom decom I svaka informacija je dobrodosla.

radeLe
21.06.2016, 15:11
Iščitao sam skoro ceo forum, ali ova tema me nekako najviše zaintrigirala.
Radi se o tome da jako želim da promenim sredinu, a o Americi maštam 5-6 godina unazad i nikako da presečem i da probam. Imam 26 godina, završio fakultet, skoro počeo da radim kao pripravnik u struci, ali nije to to jednostavno. Toliku jaku želju imam da odem odavde, da promenim ovu prokletu sredinu, da ne gledam više ovu malogradjanštinu i sujetne, nepismene ljude koji me okružuju. Medjutim, u čemu je problem...pre 3 godine mi je mladji burazer umro od raka. To smo moja porodica i ja jako teško prihvatili i iako je prošlo tri godine, još uvek se nismo oporavili. Moji roditelji pogotovo. Ja se nekako mirim sa sudbinom, jer sam mlad, život je predamnom, jbg, moram nastaviti sa životom. Jer znam da bi i on bio najsrećniji da mene vidi srećnog (Izvinjavam se zbog patetike jbg). Jako se plašim kako bi moji roditelji podneli da ih jednog dana napustim. Stalno mi govore kako sam ja najbitniji i moja sreća, ali znam da bi im to srce slomilo, jer bi na neki način izgubili i mene. Iako je sada 21.vek, postoji milion načina da ostanemo u kontaktu i da se čujjemo svakodnevno, ipak je drugačije kada je neko pored tebe. Oni bi bili materijalno obezbedjeni, zbog toga ne brinem, iako osećam neku vrstu odgovornosti prema njima. Ali bi ostali sami, a ja sam jako vezan za njih. Žrtvovali su se celog života zbog mene i brata, i na kraju ostanu i bez mene i bez njega. Previše je surovo to. Medjutim, prijaviću se ove godine na lutriju pa šta bude. Ne opterećujem se previše ishodom lutrije, ali svakako da ću pokušavati svake godine i ako mi se ukaže sigurno je neću ispustiti. Eto, hteo sam samo da podelim moju priču sa vama :) Daleko je maj, ali svima želim puno sreće ove i narednih godina. Forum je odličan i sve pohvale za trud. Pozdrav svima.

BetterFuture
21.06.2016, 23:15
Dobrodošli na forum! Žao mi je zbog vašeg gubitka i kao roditelj ne mogu ni da predpostavim kako vam je, ali bas zato što imam dete, mogu da te uverim u iskrenost reči tvojih roditelja kada ti kažu da im je tvoja sreća najvažnija. Videćeš to kada i sam postaneš otac. Neće oni tebe izgubiti ako odeš od njih i ako se boriš za svoje snove. Pre će da te "izgube" ako si neraspoložen, letargičan, depresivan pa makar bio pored njih.

Izvinjavam se svima ako sam malo otišao u off ali sam imao potrebu da ovo napišem, kao svoje mišljenje i da pružim podršku svima da žive svoje snove. I ubeđen sam da nema tog roditelja koji svom detetu može to da zameri.

Mariquita
22.06.2016, 16:55
RadeLe, na žalost, znam o čemu pričaš. Moja mlađa sestra je iznenada preminula, ja sam tada bila u Kanadi. Malo je reći da je teško, što meni što mojim roditeljima. Ali iako sem mene nemaju više nikoga, pritom su jako vezani za unuka, mog klinca, opet shvataju sve i koliko god bilo teško podržavaju nas u naporima da odemo iz Srbije. Kao što BetterFuture reče, roditelj svom detetu želi samo sreću, pa makar ona bila negde daleko od njih. Ko zna šta nas sve sutra čeka i gde će se naša deca otisnuti.

vuxanne
25.06.2016, 04:16
Uvek ces osecati da ti fali deo srca, to ti je u opisu svakodnevnice svih koji su odnekud otisli. Godinama ce da se secanje muti i samo ponekad da nailazi... Kad osnujes svoju porodicu (ako osnujes) fokus zatim prelazi na tu primarnu jedinicu a ona, do tada primarna, postaje sekundarna.

Lako je meni da pricam kad imam dve mladje sestre, jedna je u drugoj (sada stranoj nam) komsijskoj drzavi, a druga zivi sa mamom jos uvek tako da naravno to ima veze sto nekako mi se cini da ipak ljudskije sve to bude. A i moja mama je otisla od svoje kuce daleko, ne ovoliko daleko, ali dovoljno daleko da ih vidja jednom godisnje...

Sto rece moja tetka pre neku nedelju: "Ko nas je to prokleo da se raspemo po svetu kao maslacak?"

Bas je lepo sazela moju porodicnu istoriju sire mi porodice, ima nas u vise drzava, vise na strani nego tamo gde smo odrasli...

radeLe
25.06.2016, 12:25
Ma vreme je da počnem da gledam malo i sebe, jer je ova sredina postala predepresivna za mene i apsolutno nikakvu perspektivu ne vidim ovde. Cela Srbija je u rasulu, a pogotovo ovaj moj prokleti Leskovac. Toliko mi se sve ogadilo, da imam osećaj da bih pre prao uši slonovima u Nigeriji nego da radim u struci ovde :D

Katja75
26.06.2016, 04:09
Moji roditelji su super reagovali, a ja kao roditelj kojem su oba deteta ostala u Srbiji nadam se da sam upola dobra, kao moji roditelji. Sto neko rece uvek postoji neki izbor samo treba odrediti prioritete. Uvek se trudim da budem fokusirana na cilj, tako i sada. Ovo sve je za neko bolje sutra. Strpljen spasen.

Katja75
13.12.2016, 03:30
Katja, vi mozete cim udjete u zemlju predati aplikaciju za starijeg sina kao LPR: duze se ceka, on mora biti neozenjen dok ne dobije zelenu kartu
Vidi vise ovdje: http://www.uscis.gov/family/family-us-citizens/children/bringing-children-sons-and-daughters-live-united-states-permanent-residents TO je F2B imigraciona viza, a trenutno rade na aplikacijama od 01Mart2009 (znaci nekih 6 godina je cekanje) Opet ako odmah predate bice manje cekanje nego da cekate 5 godina za drzavljanstvo, pa onda predate i onda je cekanje nekih 7 godina (bar po bulletinu tako pise) Sretno!

Prelistavam forum i sada vidim da mi je ova tvoja poruka promakla. Moracu ovih dana da se posvetim ovome, dok se klinci ne ozene :)
Hvala ti MikiSa :1072:

mikiSA
13.12.2016, 21:55
Prelistavam forum i sada vidim da mi je ova tvoja poruka promakla. Moracu ovih dana da se posvetim ovome, dok se klinci ne ozene :)
Hvala ti MikiSa :1072:

Katja75, jeste li vec u US? Ako jeste ja bih predlozila da ODMAH sad predate jer ce cijena aplikacije ici navise od Decembra 23 koliko shvatih: sad je $420, a bice $535 nakon toga. Znaci ako mozete da predate u postu do Decembra 22 i onda ce se pikati manja fee, ako predate dan poslije bice visa cijena. Payment moze i money order ili check vas licni.

Katja75
15.12.2016, 04:03
Da, tu smo vec od aprila. Mislila sam za vikend da sve to proucim, ali moracu da ubrzam svakako. Hvala puno:)))):1072:

Katja75
15.12.2016, 04:14
Samo moram za obojicu da predam, mladji jos nema 21 i stariji preko..