PDA

View Full Version : savet..vasa iskustva...


nelson
01.06.2009, 23:18
Posto svi pricate o USA, USA,USA…i svi vi, i ja naravno, obozavate USA :1072:, kada ste aplicirali i dobili GC, kako su vasi najblizi reagovali? Jesu li vas sputavali da ne idete tamo, da ostanete u Srbiji i nastavite zivot sa njima tu gde jeste?
Ja, konkretno imam problem sa mojima :no:, nikako ne mogu da se sloze da ja zelim da odem. Nikako ne zele ni da pricaju o tome, sto je po meni jako tesko (za mene i moje planove i zelje). Najgore je otici preko „bare” bez blagoslova svojih najmilijih. Ja znam u svakom slucaju da ako ikad budem dobio GC ili neku konkretniju sansu (koja i dalje postoji u mom slucaju ali sam je stopirao neko vreme) da cu otici i nastaviti zivot u USA, ali...tu su moji koji me sputavaju u svemu tome.
Koji su vasi saveti, iskustva sa celokupnom takvom situacijom...

kaneolopa
02.06.2009, 03:25
Naravno da je jako jako jako bitno da imas podrsku svojih najblizih. Vidim da to nije slucaj sa tobom, ali to bi onda trebalo da ti olaksa odlazak, jer neces biti u okolini ljudi koji te ne podrzavaju. Svaki roditelj treba da zna da pusti svoje dete. Naravno tezak je rastanak i odvajanje od svoje sredine, svojih prijatelja, porodice i drustva, ali ako je to nesto sto ti je stvarno na srcu onda je sve OK, prati svoj instikt. Ja sam ceo svoj zivot znala da cu se jednog lepo dana spakovati i otici i da se necu vracati.... to se i ostvarilo. Da li sam zelela da to bude USA, pa i ne bas ali sada kada sam tu, plivam. Da li mi nedostaju moji Da, da li mi je tesko Da, da li bi se vratila nazad NE.

wingreen
02.06.2009, 08:24
Bas sam ja i otvorila temu " Kako vasi roditelji reaguju na vas odlazak"

http://www.zelenalutrija.com/forum/showthread.php?t=438

jer su roditelji moga muza reagovali i jos uvek reaguju ocajno....Moji su malo realniji po tom pitanju, zao im je mnogo, jos sam jedinica ali su svesni da je to moj put i da sama moram doneti tu odluku bez pritiska.
Prvo sam bila ocajna a onda kad sam malo razmislila i stavila se u njihov polozaj jer i sama imam dete, razumem da im je jako tesko prvenstveno zbog unuceta ali bih ja mom detetu pozelela samo srecu i dala mu svoj blagoslov bas zato sto nije kraj mene i sto je u dalekom svetu. Kad sam tako postavila stvari shvatila sam da to sto oni pricaju i rade nije normalno a ovo sto se nama desilo je nesto sto ne treba propustiti. A iskreno se nadam da njihovo ponasanje i reci nece uticati na nas tamo, mada je mnogo lakse svuda ici sa roditeljskim blagoslovom.

ex-usa
09.06.2009, 12:47
ali...tu su moji koji me sputavaju u svemu tome.
Koji su vasi saveti, iskustva sa celokupnom takvom situacijom...

moj savet i iskustvo je da pupcana vrpca kad tad mora da se presece, i ptici moraju da odlete iz gnezda. ti zivis svoj zivot zbog sebe a ne zbog svojih roditelja.

i jos nesto, ne sputavaju tebe tvoji roditelji, vec ti sam sebe sputavas, koristeci roditelje kao izgovor. mogao bih da razumem jedino situaciju da su nedaj boze tesko bolesni pa da zato ne mozes da ih ostavis.......