PDA

View Full Version : Najgori momenat na samom pocetku


spectra
06.11.2011, 09:02
Dakle, sta vam je najteze bilo, koji momenat, pri dolasku ovamo, na samom pocetku?

Kao sto sam vec rekla na jednoj temi, mi prilikom dolaska ovdje nismo imali bas nikoga, tako da su neki momenti bas bili gadni..

1. ...kada smo sami izisli s aerodroma, i znas da te niko ne ceka...
2. ...kada smo popunjavali aplikaciju za jedan kurs, i trebalo je obavezno unijeti kontakt osobu "In Case of Emergency", a mi smo imali samo jedno drugo (a vjerujte da je to i najbitnije kada dolazite ovamo), i jedan zajednicki mobitel...

--------
Ako koga zanima happy end :)
1. Nakon izlaska s aerodroma, otisli smo busom do Rent A Car (njihovi busevi kruze non-stop na aerodromu), a onda uz pomoc navigacije, koju smo ponijeli sa sobom, pravac na adresu hotela. Ja se i dan danas divim kako je moj suprug uspio voziti prvi put po LA nakon 25 sati putovanja....
2. Na kraju smo za kontakt osobu unijeli podatke porodice kod koje smo smjesteni, i koju smo pronasli preko airbnb sajta.

dejancic
06.11.2011, 16:52
2. ...kada smo popunjavali aplikaciju za jedan kurs, i trebalo je obavezno unijeti kontakt osobu "In Case of Emergency", a mi smo imali samo jedno drugo (a vjerujte da je to i najbitnije kada dolazite ovamo), i jedan zajednicki mobitel...


Potpisujem! Mislim da je ovo jedan od onih momenata kada sam shvatio koliko sam sam samcijat. Meni su ovo trazili kada sam isao na lekarski pregled. Onako zbunjen sam dao broj sa posla i seo u cekaonicu nadajuci se da ce biti lakse ako se isplacem kao covek, ali suza nije bilo...

Meni je prvi momenat otreznjenja bio tek posle par meseci boravka u Americi. Doslo vreme da se proslavi prvi rodjendan :grin: Iako su oko mene bili divni ljudi koje sam upoznao ovde ja sam se osecao uzasno sam. Sreca moja da mi secanja jos uvek rade, pa se nisam u isto vreme osecao i usamljen, jer sam znao ko me ceka sa one strane okeana :;D: I naravno, velika sreca je da sam rodjendan slavio u pabu sa velikim izborom alkohola pa sam svoj mozak terao da razmislja samo do nekih pola dvanaest, a onda se jadnicak odmarao dok se nisam probudio sutradan :grin:

American dream
06.11.2011, 22:16
@spectra

meni je ovo fantastična priča. doživljaj koji ćete prepričavati unucima. gotovo kao i početkom prošlog stoljeća kad su ljudi iz naših krajeva ostavljali sve za sobom kako bi svojoj djeci osigurali bolji život. tada su vremena bila drugačija i ljudi nisu fizički znali na što dolaze ali danas je pak amerika puno surovitija kad se jednom tamo dođe.
rekao bih, danas je (uz malo/puno) sreće lakše fizički doći tamo, ali kad se jednom dođe potrebno je jako puno godina da bi se mogao čovjek smatrati nekakvim prosječnim srednjim slojem ćemu vjerojatno većina nas ovdje teži.

p.s. naravno, ovo je moje mišljenje samo

vuxanne
08.11.2011, 22:20
Evo copy/paste sa druge teme:

Meni je bilo najgore spavanje na podu prve noci dok nismo kupili krevet na naduvavanje

I muz i ja i bus i nosenje stvari koliko mozemo fizicki da ponesemo. I pesacenje 10 min sa svim tim stvarima koje smo kupili u Walmart-u. I tako mislim prve dve nedelje dok nismo dovukli osnovne potrepstine.

nsbee
22.11.2011, 06:05
Teški, a ujedno i zanimljivi momenti...prvih mesec dana verglanja biciklima i kupovine samo onoga što smo mogli da stavimo u ranac. Pa se pošteno oznojiš od ranca i uđeš u prodavnicu, a hvala Bogu, sve su doooobro klimatizovane!
Ili pešačenje... oboje volimo da se šetamo ali gledaju vas ko čudake. Ili ti neko nešto dobaci. Ništa uvredljivo, ali opet...zna da ti bude krivo. I neki momenti gde si navikao da imaš porodicu i dugogodišnje prijatelje oko sebe-rođendani, slava, sad će Božić. Ali samo :grin: i sve je lakše.

vuxanne
22.11.2011, 20:38
Teški, a ujedno i zanimljivi momenti...prvih mesec dana verglanja biciklima i kupovine samo onoga što smo mogli da stavimo u ranac. Pa se pošteno oznojiš od ranca i uđeš u prodavnicu, a hvala Bogu, sve su doooobro klimatizovane!
Ili pešačenje... oboje volimo da se šetamo ali gledaju vas ko čudake. Ili ti neko nešto dobaci. Ništa uvredljivo, ali opet...zna da ti bude krivo. I neki momenti gde si navikao da imaš porodicu i dugogodišnje prijatelje oko sebe-rođendani, slava, sad će Božić. Ali samo :grin: i sve je lakše.

E, isto i mi. Ali nam je kilaza bila bolja tada od pred-Americke hehe :grin:

dreadnot
12.01.2012, 21:46
Momenat kada se lova koju smo poneli priblizila nuli, a posla jos uvek nema... Da li se pakovati i podvijena repa krenuti nazad ili rizikovati i ostati jos malo, mozda nesto upali... Rizik se isplatio, upalilo je, i veo nas i dalje ovde posle skoro godinu i po.

mijan
13.01.2012, 11:38
Mogao si nam napisati koliko si odmakao po tvom misljenju za tih godinu i po, a konstatacija da ste jos uvek tu nije bas neka ohrabrujuca poruka. Valjda je cilj posle tog perioda nesto vise od golog opstanka...

smexor
13.01.2012, 12:32
mijan je postavio odlicno pitanje za dreadnot. Ja bi se nadovezao pitanju:
dreadnot, ako nije problem da kazes kakav ste posao nasli, pocetna satnica koja e i sl. Unapred hvala.

jovke
13.01.2012, 13:27
mijan je postavio odlicno pitanje za dreadnot. Ja bi se nadovezao pitanju:
dreadnot, ako nije problem da kazes kakav ste posao nasli, pocetna satnica koja e i sl. Unapred hvala.

Dreadnot je vec pisao o tome detaljno (posao, stanice...). Nepotrebno je od ove teme praviti vec postojecu.

dreadnot
13.01.2012, 18:27
Iako nije za ovu temu, mislim da sam dosta odmakao od onoga kako je bilo na pocetku, samim tim sto sam se adaptirao na potpuno novi nacin zivota. Ja imam satnicu nesto manje od $17 (na zalost, nauka je slabo placena i trpi krizu), moja supruga $12, a radi part time. Uz to, firma mi placa oko $2000 mesecno za zdravstveno, tako da smo barem sa te strane svo troje zasticeni kao beli medvedi i ni za sta ne brinemo, sve nam je pokriveno i bez deductibles, tako da benefiti nadoknadjuju skromnu platu. Zivimo normalno i opusteno, ne prezivljavamo, ili sto bi rekla moja lepsa polovina - nikada u zivotu nisam imala toliko obuce kao sada, kupujem cizmu na cizmu. Kada osetis da ti u stanu koji je veci od bilo kog u kome si do sada ziveo (u Srbiji) ponestaje prostora i da ne znas kuda ces sa stvarima, pa napunis cetiri velike kese i poklonis ih u Goodwill-u, onda shvatis da ti se zivot zaista promenio nabolje, barem sto se tice materijalne strane. Tu su i prijatelji koje smo ovde stekli, sa kojima se druzimo i obelezavamo vazne datume (rodjendane, praznike i sl.), tako da nam je drustveni zivot visestruko zivlji i bogatiji nego u Beogradu, gde smo ugl. sedeli kod kuce jer nismo imali para da izlazimo, pa cak ni da zovemo ljude u goste, zbog nedostatka prostora. Sve u svemu, zaokret na svim poljima :-)))

jovke
13.01.2012, 21:32
DA li sve to dostignuto u materijalnom smislu smatras nekim realnim prosekom za taj period tamo proveden ili nesto vise od proseka za nekog tako obrazovanog kao ti?
Pominjao si i ranije faktor srece kao neki pozitivan momenat u startu (recimo za posao, djelimicno prvi auto..), pa da li smatras da je sreca i kasnije zasluzna za tvoj dostignuti nivo ili ti je bila jako korisna u samom startu?
Pozdrav.

dreadnot
16.01.2012, 22:15
Sreca je bila potrebna samo na startu. Ne moze da traje toliko dugo, da samo od nje zavisis. Ovo sto sada radim, morao sam dobro da se potrudim da udjem u oblast koja mi je potpuno strana, da savladam tehnike koje nikada nisam koristio i da se prilagodim uslovima rada kakve do sada nisam poznavao. Zakljucak - sreca dobro dodje na pocetku, moze da olaksa prve korake, ali daleko od toga da na nju mozes da se oslonis za kasnije... samo rad, rad i postovanje pravila igre. Sto se tice moje skolske spreme, sada kada smo se stabilizovali, pocinjem lagano da gledam oglase (opet...) i da merkam bolje pozicije. Naravno, sada je tu drugi problem, ko ce opet da se seli, klinac vec kuka da hoce da ostane u ovoj skoli "jer je to pametna skola i tu su mu svi novi drugari"... tek da nikada ne budes bez nekih briga, ma kako male ili velike bile :-)))

vuxanne
22.01.2012, 00:01
Tema je najgori momenat na pocetku, ali evo da i ja kazem jedan momenat ne na pocetku nego kad sam dobila prvi pravi posao nakon zavrsavanja skole. Odbranila sam sta sam odbranila (aj da se ne puvam sad po forumu), dobijam diplomu za 20 dana, trudna do zuba, deset dana pre porodjaja - tog dana kad sam potpisala ugovor za posao (koji pocinje za mesec i po dana od datuma) - otisla sam kod prvog zastupnika automobila koji mi je bio usput od poste i kupila prvi najjeftiniji auto u koji mi je moj muz visok za japanske pojmove mogao komotno da sedne a da ne udara glavom u plafon. Kupila sam nov novcijat auto sa svim onim dzidzu bidzama unutra - klima, CD, automatska brava, i slicno.

To sam uradila da znam sto sam ostala u SAD (imala sam ponudu posla za jednu veliku Evropsku firmu - EADS). A sticajem okolnosti sam morala da ostanem u SAD (porodila sam se 8 dana pre nego sto bi mi dali diplomu - morala bi da napustim zemlju u roku od 2 meseca - bez plate svo vreme).

Dok sam bila u Srbiji za 5 godina rada kao stalno zaposlena uspela sam da kupim (sve na kredit): foto aparat (tad je bio 250 evra), klima uredjaj, ormar, policu za knjige, dva kreveta i nesto posudja... Auto ni u snu.