View Full Version : otici li ne :)
Pozdrav,
Ja koliko sam citao po forumu razna iskustva, ja sve manje zelim da idem u ameriku. Jer svi pisu da je zajebano za posao, da ga neces tako lako naci, itd... ili ljudi samo strase nas koji planiramo doci haahaha :)
jel to stvarno tako tesko, a malo se njih vrate iz USA. pa necu otici i ganjati posao 6 mj ili vise i na kraju se morati vratiti kuci jer sam ostao bez para i usteđevine:(
zvercica
31.10.2012, 09:53
Ja mislim da ljudi pišu samo svoja subjektivna iskustva. Neka su dobra a neka loša. Svoj sud ne možeš kreirati na osnovu tudjih iskustava, već se moraš dobro, dooooooooooobro informisati, stvari sagledati iz svih uglova i doneti odluku.
redovnica
31.10.2012, 09:54
Pozdrav,
Ja koliko sam citao po forumu razna iskustva, ja sve manje zelim da idem u ameriku. Jer svi pisu da je zajebano za posao, da ga neces tako lako naci, itd... ili ljudi samo strase nas koji planiramo doci haahaha :)
jel to stvarno tako tesko, a malo se njih vrate iz USA. pa necu otici i ganjati posao 6 mj ili vise i na kraju se morati vratiti kuci jer sam ostao bez para i usteđevine:(
Dobra tema.. Mene je isto zamislilo kada je jedan napisao kako je njegova zena trazila 9mj posao da bi ga napokon nasla kao prodavacica..
Sta kazu nasi amerikanci koji je prvi posao koji su radili i koliko im je trebalo da ga nadju.. Bas me to interesira? Jer osobno bi morala polagati njihove ispite posto sam zdravstvene struke, a to bi potrajalo vremena a do polozenih ispita i nadjenog posla treba i zivit..
~ Your dream life is ALWAYS out of your comfort zone.
Da nesto ja izmudrujem na ovu temu. Pa, svaka velika odluka u zivotu, je neka vrsta kocke. E sad, ko ne zeli da se kocka i zivi zivot kakav ima a nezadovoljan je s njim - zaista nema sta da izgubi ali nece nista ni dobiti.
Potpuno je individualno kako ce ko proci u USA. Zavisi sta zeli, kakav "zanat" ima i kako i koliko se pripremio za to. Bez dobrog engleskog jezika i para zaista bi bilo suludo otisnuti se u tu "avanturu"...pa ako je bilo koja od ove 2 opcije nekome problem, ima dooosta vremena da to sredi.
Ima fakultetlija koji ganjaju posao samo u svojoj struci, i naravno da ce duze traziti posao od onoga koji bez obzira sta je zavrsio - prihvata se prvog ponudjenog posla pa dok radi istrazuje kako moze nesto bolje raditi...a na kraju krajeva, kad i uspe naci posao u svojoj struci nije sedeo mesecima i cekao da mu se to dogodi.
Kratko cu izloziti svoj plan za koji mislim da je dobar. Imam suprugu i cerkicu od 5god. Od januara sledece godine treba da dobijem posao u struci (profesor klarineta) u muzickoj skoli, u mestu u kome nemam apsolutno nikog poznatog. Kao stranom licu (iz Srbije), bice mi uradjena radna viza, vec mi je direktor skole nasao i stan i nadam se da ce sve biti kako treba. Supruga je vec pocela raditi i ima solidnu platu.
I sad. Neka nas selektuju sledece godine i sta treba da uradim? Da steceno poverenje i sansu za dobrim poslom i ugledom "mozda" prokockam s tim sto bi otisli negde u "nedodjiju" da se snalazimo? Ne.
Ako nam se pruzi sansa, necemo je ignorisati vec bih ja sam, po zavrsetku skolske godine (krajem 6.meseca) otisao gde vec budem odredio, i pokusacu da tokom naredna 2 meseca nadjem nesto odgovarajuce. Ako (i kada) uspem u tome, onda ce za mnom doci i porodica. Siguran sam da je 2 meseca dovoljno ali Boze moj, ako ne uspem, imam jos sanse da se vratim do 9.meseca, do pocetka naredne skolske godine i nastavim raditi i ziveti kako sam zapoceo. Mislim da pored pruzenih mogucnosti ne trebam ici "preko hleba pogace" pa da se kompletno izvrgnemo riziku da sve ostavimo i odemo zajedno. Dakle, konstatacija i zakljucak je: Otisli bi ziveti i raditi u USA samo ako bi nam bilo bolje (nego sto ce nam biti )
E sad. Ko nema posao i mogucnosti za zaposljavanje, njemu je svejedno i nema sta da izgubi. To su te individualne razlike od coveka do coveka, od porodice do porodice.
Kompjuterasi npr. koji su otisli za USA i sada tamo rade u struci i imaju lepe plate, beneficije itd. su isto imali posao na nasim prostorima i u odnosu na ostale koji nemaju posao, su bili u povlascenom polozaju...ali ipak su otisli. Zasto? Pa isto zato da bi im bilo bolje jer, uvek, ma kako ti dobro bilo, uvek ti moze biti bolje (ako naravno smatras da mozes da das vise nego sto u tom momentu dajes i ako imas sansu da tu svoju sposobnost mozes bolje unovciti nego do tad).
Zakljucak je...ne bojte se rizika vi koji nemate posao jer nemate sta da izgubite ali jednostavno morate se pripremiti za odlazak i integraciju u potpuno novu sredinu. Onaj ko ima nekoga tamo je u mnogo boljem polozaju jer bar ima gde da zivi dok se ne snadje ali svejedno, ona 2 faktora koja sam na pocetku naveo...s akcentom na jezik su glavna.
Pripremite teren, kontaktirajte ljude iste ili slicne struke koji tamo vec rade (nebitno jesu li nasi ili ameri), hvatajte veze i vezice gde god mozete, usavrsavajte engleski ne cekajuci da li cete biti selektovani. Pa i na ovom forumu..i smanjicete rizik koji vas ocekuje. Ko to ne moze, ko nije drustven i ko je navikao da sve dobija na lepe oci bez puno sopstvenog truda...bolje da se ne zavarava sa "blagostanjem u Americi". Prezivljavaju i opstaju najjaci a uspevaju tvrdoglavi (mislim-pozitivno tvrdoglavo-uporni tj. oni sto kad nesto odluce ili kazu, stoje iza toga i to sprovedu do kraja) i koji rizikuju naravno, u nekoj odredjenoj meri - ne da ugroze sebe ili druge iz svoje okoline.
I da i ja dodam jednu. Ja sam dosla preko doktorskih studija i dana nisam bila bez posla. Ako imate fakultet probajte da upisete poslediplomske ako vam zanimanje nije neko sa kojim cete brzo naci posao. Ja sam tako savetovala jednog svog druga (nosioca zelene karte) koji je dipl.ing, zavrsio je neke postdiplomske u struci (razvalio svaki ispit mu bio boza u poredjenju sa nasim) i evo ga radi u super firmi, nije morao da se seli gde se smestio. Jeste radio drugi posao dok to nije izgurao ali i tome je dosao kraj. Mislim da je mnogo lakse naci posao sa Americkom diplomom/sertifikatom. Naravno nije nemoguce i kod nas dobiti neki sertifikat koji oni priznaju i naravno postoje i oni koji su se brzo snasli (obicno iz kategorije visokoobrazovanih) ali ipak smatram da su to izuzeci koji ne potvrdjuju pravilo i koliko mi se cini su vezani za IT industriju ili ako neko ima jos visu diplomu - magistar/doktor nauka).
Sve zavisi koliko se zna Engleski, kakve su ambicije sto se mesta zivljenja tice, kakva je priprema za trazenje posla, sta se donosi sa sobom, kakva, pre svega vrsta znanja. Ja licno mislim da je mnogo teze ljudima koji nemaju neku tehnicku ili informaticku struku i onima koji dolaze sa srednjom skolom i koji moraju da rade te blue collar (sto bi kod nas rekli sloserske poslove) koji nisu puno placeni.
d.radjenovic
31.10.2012, 13:08
Super tema, jer svakog imigranta to sasvim sigurno jako muci (naravno nekog manje, nekog vise).
Zato mislim da je najbolja usporedba/primer BRAK!
- Dok ne probas - neznas! (mislim da je ovo sustina)
- Pre nego probas - dobro se upoznas/proveris neke stvari! (ok ima ljudi koji ni brak ne provere dobro :))))
- Pitas druge za njihovo iskustvo ili savet - ali na kraju ipak TI odlucujes i kreiras svoj zivot!
- Napravis prvi korak i KRENES!
- i onda ti preostaje da se trudis, pravis kompromise, da se trudis, pravis kompromise....i tako dok ne skontas da li si sretan i nastavljas takav zivot ili nisi sretan i menjas!
Prosto! :==D:
ivanmilosavljevic
31.10.2012, 13:09
Naravno otici.Pobeci odavde,ne dozvoliti da ti zivot prodje u plati od 250 eura.I u dugovima do guse.Bio sam,radio sam u Americi i znam kako je.A to sto neko nije nasao posao,pa eto nije se snasao.Svako od nas ima gde da se vrati,ako ne proba kajace se tek za koju godinu.
landlord
31.10.2012, 20:09
Svako od nas ima gde da se vrati,ako ne proba kajace se tek za koju godinu.
Sa ovim se 100% slazem. Svakako treba pokusati pa ako ne ide uvijek se mozete vratiti.
Evo da i ja kazem koju:
Otisla 31.maj ove godine, dobila full time permanent posao 4.oktobra. Od juna do kraja septembra sam radila part time (u mojoj struci) i u isto vrijeme aplicirala na bar 20 pozicija (opet u struci, na svim geografskim lokacijama). Od tih 20 pozicija dobila sam 7 intervjua za posao (sto telefonski, skype, sto in-person). Ovaj posao na kojem sad radim je nastavak tog part time.
E sad, kod mene je situacija da sam ja dosla sa US diplomom, i da sam ciljano dosla u grad/univerzitet u kojem sam prije par godina magistrirala. Znanje engleskog skoro kao native, a i znanje u struci je u vrhu, pa je i to pomoglo u dobijanju posla. Isto tako moram priznati da sam imala odlicne preporuke bivsih (US) poslodavaca i profesora.
Smjestaj: Obzirom da sam single nije mi bio problem sublease sobu (u kuci) na 3 mjeseca, a onda sredinom avgusta nadjem sebi jednosoban stan za $450 + rezije.
Pare: sestra me pogurala par mjeseci + moj part time job, ovaj sublease je bio (za 3 mjeseca sa svim rezijama) $600, a godisnja karta za javni prevoz je $60.
Da mi ponude da se vratim u Bosnu: nema sanse! Moje kolegice koje rade u ovoj struci jedva prezivljavaju, plata im nije bila zadnja 3 mjeseca, a od titule se ne moze zivjeti.
Moj savjet je da se dodje, uzme zelena karta, proba nesto negdje naci. Dobro, mozda ne odmah u struci, ali ima posla za one koji traze.
Sretno svima.
dejanmaksa
31.10.2012, 22:35
Kazu nasi stari: "Najveci rizik je ne rizikovati". Ne rizikujes - sigurno gubis, malo rizika, uspeh minimum 50 - 50.
MiCemoProbati
31.10.2012, 22:56
Pa ovako, evo i ja nesto da kazem na ovu veoma interesantnu i korisnu temu.
Slazem se da je to veoma komplikovana odluka, pogotovo kad je u pitanju neko ko ima uz sebe zenu i malu bebu.
Moram naglasiti da do nekih godinu unazad nisam uopste ni razmisljao o odlasku u Ameriku, ali dolazak bebe covjeku promjeni zivot iz korijena, postane vam osnovni smisao zivota i nekako zrelije pocnete sagledavati stvari.
Ono sto nas sve stavlja u dilemu je strah od nepoznatog, ali bez rizika nema ni dobitka. Do skoro sam sebi govorio, imas posao, zena ima posao, plate za sada redovne, zasto se zaliti, neko nema ni to i to je tacno, ali...
Kad realno postavis stvari,sve izgleda mnogo drugacije: imas posao koji svaki dan zbog necije slobodne volje mozes da izgubis, koliko god ga dobro radio, koliko god se trudio, zalagao. Radno vrijeme ne postoji (mislim zvanicno postoji, ali nema ne mogu da produzim, imam privatne obaveze i slicno), na kraju mjeseca plata ista, nekad cak i manja, opet cisto iz samovolje, o povisici ili adekvatnoj nagradi za prekovremeni rad ni govora. I onda se pitam gdje je ovdje sigurnost?
Zenu ucjenjuju prijevremenim povratkom sa porodiljskog ukoliko zeli da zadrzi posao, inace dugo godina radi na odredjeno vrijeme i ako je u pitanju drzavna firma, gdje je tu sigurnost?
I pored svega zaradis za ovdje neku prosjecnu platu, koja ti nije dovoljna da izguras do sledece plate. Ne dozvoljava ti da djetetu pruzis normalno djetinjstvo, jos sada dok je sasvim mala, a sta ce tek biti kako bude rasla. O nama da i ne pricam, ne pamtim kada smo negdje otisli za vikend ili ne daj Boze na neki normalan godisnji odmor.
E zbog svega toga vrijedi rizikovati, zbog bolje buducnosti svog djeteta, zbog kvalitetnijeg nacina zivota, u pogledu toga da ukoliko zelim da radim vikendom placa se, ukoliko ne zelim, niko me ne tjera, mogu da priustim porodici izlet ili jednostavno mozemo provesti vrijeme zajedno.
Slazem se da rizik postoji, zaduzis se, odlazak kosta, ali ako ne daj Boze ne uspijes, a ne vidim razlog zasto ne bi, jer svi ovdje mnogo vise rintamo, i rad nam nije problem, uvijek se imas gdje vratiti i nastaviti da otplacujes dugove kao sto vjerujem vecina nas i sada cini. Po meni vise rizikuje onaj kome se ukaze sansa da ode i ucini nesto za svoju buducnost,a ne ode, nego onaj ko pokusa.
Mnogo je primjera ljudi koji su poslije rata otisli u Ameriku, niti su znali jezik, niti su imali neke ne znam kakve zavrsene skole, i eto ih snasli se, neki ni do danas nisu se udostojili ni jezik nauciti, pa opet se ne vracaju. Dakle moje misljenje je da za sve uporne, a takvi smo mi balkanci, ima velike nade
Ja licno mislim da je mnogo lakse kad je dete 5 godina i kad moze da krene u public school (javnu skolu koja je za dz). Mozda gresim, meni bi kostalo 800 dolara da stavim dete od 22 meseca u vrtic.
Ajde i ovde da malo pametujem. Pisao sam gomilu stvari o selidbi u mom blogu ali za ljude koji ga nisu citali evo malo ukratko.
Govorim o Kaliforniji.
Dakle ako je neko bio pozitivan o odlasku u US to sam bio ja. Nije bilo dileme otici ili ne, pitanje je bilo kako sto pre otici kad vec mogu. Da se ne bih ponovo upustao u literarne sastave, ja cu samo da nabrojim stvari za koje smatram da bi ste morali bitni svesni pre same odluke ici ili ne.
Za sam odlazak vam treba gooomila para. Treba platiti vizu u ambasadi, avionske karte (1400$ po osobi povratna), ako nemate nikoga ovde - pare za hotel, za klopu, za prevoz (posebna prica, public transport, rent a car, zavisno gde ste?)
Zaboravite na iznajmljivanje stana/kuce odmah po dolasku, i ako imate milion dolara u dzepu, niko vam nece nista iznajmiti ako nemate posao i lokalni prihod. I treba vam par hiljada za depozit za stan i ako preskocite nedostatak kreditnog skora.
Posao? Zavisno na kakav posao pucate, takav vam je i engleski potreban. Ukoliko cete cistiti kancelarije posle radnog vremena, ne treba toliko, ako hocete da radite kao inzenjer - "malkice" vise znanja jezika treba. Najveca gomila poslova ovde (non -IT) ce vas platiti 8-14 dolara na sat maksimum a od toga cete placati i porez. Obicno se radi i vikendom, i ako vam treba neki alat ili auto ili mobilni morate da koristite svoje! Cak i benzin vam pausalno placaju ako ga plate... Na gomili poslova nemate platu nego samo proviziju. Nase skole se ne racunaju mnogo kod njih ukoliko niste neki bas vrsni strucnjak, interesuju ih samo US diplome koje proveravaju i levo i desno. Tu je i policijska provera, provera da li se drogirate, da li ste imali saobracajne kazne ukoliko zelite da vozite kao posao....Ukoliko napravite malu saobracajnu gresku, i uhvate vas, to su stotine dolara.
Ukoliko imate malu decu za obdaniste, i hocete da ih i tamo date da bi, recimo, radili, to ce takodje da vas kosta minimum 1,000 $, po komadu, nema drzavnih obdanista (pre-school), sva su privatna.
I kao slag na tortu vam dodje zdravstveno osiguranje koje ne daj boze da vam zatreba a nemate ga, obrali ste bostan. I da ga imate a nesto vam se nedaj boze ozbiljno desi, bes ga, isto vam se hvata...
Da rezimiram, nije sve u vasoj volji da dodjete, nadjete posao i radite i sve je roze. Mnogo amera radi dva ili cak i vise poslova da sklope kraj sa krajem, nista od americkog sna, ta su vremena prosla.
Ne kazem, ima ljudi koji lepo zive, ali ih je sve manje i sve je teze napraviti nesto ni iz cega, cemu se vecina pridoslica nada. Ako nemate kapital, ili niste genije, to je tesko u p..... m......!
Ja sam u drugacijoj situaciji u slucaju da se pitate sto sam ja jos uvek ovde, da ne pricam sad o tome.... Probajte da nadjete posao negde u EU, MNOGO cete se bolje osecati, verujte mi.
Znam da dzaba pricam i da vas nista nece odgovoriti kao sto ni mene ne bi pre, ali bar znam da sam vam rekao. Triput merite pre nego isecete!
wladinho
01.11.2012, 07:35
@Score
Svaka cast za post :bravo:. Surovo realno, ali je tesko tim ocima gledati situaciju pre samog odlaska, pogotovu ako ste se i ovde "patili" pa ste odjednom dobili sansu da nesto uradite, tj. pokusate da uradite.
Iako nemam nikoga tamo, osim nekih drugara koji su rekli da ce pomoci koliko god budu mogli (ali cemo to da vidimo kada bude trebalo), znam mnoge koji su otisli pa su radili svakave poslove dok nisu usli u posao u struci, a neki nikada nisu ni uspeli da rade ono sto im je struka. Kako koga sreca zadesi, nisu svima zvezde isto naklonjene.
Posto ja znam da ce mene da izvuku :;D::;D::;D:, ja vec imam spreman plan sta cu i kako cu, ali necu da ga otkrivam :woohoo::woohoo::woohoo:
TUZLAKDV14
01.11.2012, 13:50
Zelio bih da pozdravim sve forumase i da zaista pohvalim ovaj,nadasve,odlican forum.
Ja sam aplicirao za sebe i porodicu za DV 2014 (supruga i djeca od 9,7 i 4 godine.Mnogo stvari me zanima pa ako znate super bi bilo da mi neko odgovori jer bi sve te info bile dobre za sve ostale:
Naravno,ovo sve ako budemo izabrani
1-Da li mogu da odem prije porodice9Imam veliko iskustvo za 3 USA kompanije,KBR,FLUOR i ITT,6 godina na Bliskom Istoku i 8 godina u Bosni ) i da li postoji neki vremenski rok kada oni trebaju doci.
2-Ciji su troskovi avio prevoza
3-Koji gradovi su podobni za nas Balkance
4-Nacuo sam ponesto za sponzore...kako ih pronaci i da li oni snose dio troskova
5-Kada se dodje u USA,kakva je procedura za posao i citav taj pocetak,tj da li ce tamo biti neka osoba za kontakte ili po slijetanju smo prepusteni sebi
Pozdrav i hvala svima za bilo kakav odgovor
Sve odgovore imas na forumu pogledaj i druge teme. Niko ti nista ne placa i nema sponzora. Dobijes samo pravo na boravak i rad od njih u obliku vize i briga ih od cega ces i gde otici. Pre porodice mozes otici samo ako tebe izvuku a ne suprugu. I ono glavno, ako imas volju a nemas love nemoj dzaba ni razmisljati sa 3 dece da ces otici. Bez 15-20 hiljada dolara samo za proceduru i pocetno prezivljavanje u USA petoclane porodice nemoj se uopste nadati odlasku. Nije ovo imigracija kao za Kanadu i Australiju gde ti oni nesto daju, ovo je nesto sasvim drugo. Ovde je lova prvi uslov.
TUZLAKDV14
01.11.2012, 18:20
Mijane
Srdacno se zahvaljujem na ovome odgovoru.Bas Vam je svaka recenica jedna tema koja mene zanima i odlican odgovor.
Ma tako sam nesto i kontao.Ali s obzirom na moje iskustvo u radu sa njihovim kompanijama moj plan je nesto kao: da ja prvi odem na neki period od 1 godinu,nadjem posao i zaradim odredjenu svotu da povucem moje ostale.Otprilike,mi imamo novac za te pocetne uplate viza za sve,ljekarski i sve ostalo...ukljucujuci moj odlazak tamo sa nesto $$ dok ne pocnem raditi.Eeehh..mene zanima sada da li je to izvodljivo da ja budem tamo 1 godinu bez mojih...da li USA nesto uslovljavaju,neki vremenski period,kada moji ostali MORAJU doci.S obzirom da sam za njih radio na istoku,ponekada "u komadu" 11 mjeseci bez dolaska kuci na R&R,nece mi tesko pasti 1 godina da tamo budem bez svojih.
U svakom slucaju,hvala za predjasnju pomoc.
Kada vam izdaju vize u ambasadi od tog trenutka svi clanovi porodice moraju u roku od 6 meseci uci u USA inace oni koji ne udju gube vizu. Ti kao dobitnik bi mogao odmah po izdavanju viza da odes a oni da dodju za 4-5 meseci pred isticanje tih 6 meseci od izdavanja viza. To je pravilo koje moras ispostovati. Postoji pojam "odlaganje viziranja pasosa" pa se mozda moze kupiti jos neko vreme za njihov dolazak ali o tome citaj na drugoj temi pa ces i videti ostale mogucnosti o tome gde nasi ljudi najvise idu, koliko novca su poneli sa sobom, i uopste kako su stvari fukcionisale kod drugih posle dobitka.
redovnica
01.11.2012, 18:55
Mijane
Srdacno se zahvaljujem na ovome odgovoru.Bas Vam je svaka recenica jedna tema koja mene zanima i odlican odgovor.
Ma tako sam nesto i kontao.Ali s obzirom na moje iskustvo u radu sa njihovim kompanijama moj plan je nesto kao: da ja prvi odem na neki period od 1 godinu,nadjem posao i zaradim odredjenu svotu da povucem moje ostale.Otprilike,mi imamo novac za te pocetne uplate viza za sve,ljekarski i sve ostalo...ukljucujuci moj odlazak tamo sa nesto $$ dok ne pocnem raditi.Eeehh..mene zanima sada da li je to izvodljivo da ja budem tamo 1 godinu bez mojih...da li USA nesto uslovljavaju,neki vremenski period,kada moji ostali MORAJU doci.S obzirom da sam za njih radio na istoku,ponekada "u komadu" 11 mjeseci bez dolaska kuci na R&R,nece mi tesko pasti 1 godina da tamo budem bez svojih.
U svakom slucaju,hvala za predjasnju pomoc.
Ta je tema i mene mucila. Sta se moze traziti za ostatak porodice ako propadne tih 6 mj. Malo gledala na forumu, ali jos nisam naisla. Nesto sam naletila za vizu za sjedinjavanje obitelji samo ne znam koliko se ceka i kakva prava gubi ostatak te familije kada dodje za razliku da su odmah isli. Prosvrljaj malo po forumu. Ja listam citam pa vidim neki zanimljiv naslov teme otvorim, udjem u tu temu i zaboravim sta sam trazila.
Photographer
02.11.2012, 01:27
Evo i da ja kazem misljenje :-)
Dosao iz EU, plata tamo bila odlicna za standard, supruga isto zaposlena, malo dete. Izvuku nas i eto nas u SF bay. Prvi utisci su da je EU zakon za USA. Po svim pitanjima i za 99% ljudi (1% su visoko rangirani menadzeri i inzenjeri koji u USA imaju dosta veca primanja za razliku od EU).
Jos se trazi posao i nikako nije lako naci isti iako ja licno imam dosta iskustva, preporuke, prosli poslodavac mi je bila jedna od najvecih firmi u svom domenu + je firma iz USA pa opet sve ide jako kilavo.
Za sada se trudimo da gledamo pozitivne stvari ovde a iste se ticu uglavnom ljudi i osecaja da nisi stranac (za razliku od EU) iako to nije neki veliki faktor niti nama nesto preterano znaci. Sve u svemu EU pogotovo severo-zapadni deo je nekoliko reda velicina ispred US generalno i moje neko misljenje je da je USA jedna zemlja u razvoju i da to sto ima nekoliko meganopolisa nikako ne znaci da je ispred neke Danske, Norveske ili DE po standardu gledano na obicnog coveka.
Da li se kajemo?
Jos je rano. Mi ni nismo pobegli od necega vec smo dosli da probamo i na sve ovo gledamo kao na neku avanturu ili duze putovanje pa sta bude. U EU se uvek mozemo vratiti i to je neka olaksavajuca okolnost za razliku od nekih ljudi iz Srbije koji misle da nema alternative.
Sve u svemu slazem se sa dosta stvari koje je rekao Score i sto se mene tice ako dobijem neki job offer u EU a ovde ne bude posla koji osigurava minimum standarda zivota eto nas nazad...
Ivana717
02.11.2012, 01:34
Bilo bi pozeljno da ljudi koji su vec tamo i koji su odmah nasli posao u struci kazu koja je struka u pitanju (nadam se da nije sve IT :nene:). Ja planiram da 2014 upisem tamo neki koledz ili univerzitet. Koledz sigurno, to mogu da isfinansiram, a univerzitet ako mi daju dobru stipendiju. Ako ne, onda cu probati transfer sa koledza. Sad samo razmisljam sta da upisem. Novinarstvo mi je prva zelja, ali tesko cu naci posao u Americi sa tom diplomom. Criminal justice je druga karijera koja mi se svidja- kriminolog, ili kriminalni psiholog i ima jos par zanimljivih smjerova (ne bih bas da radim na terenu, previse sam smotana). Za kraj sam ostavila marketing, biznis ili IT smjer, ali to samo ako bas, bas budem morala. U medjuvremenu cu igrati lutriju i nadati se najboljem, a ako ne bude nista- platim nekom Ameru da me zeni zbog papira :1072: Mozda steknem i nekog prijatelja za vreme skolovanja, pa to bude i lakse. Sa green card bih mnogo lakse privela skolovanje kraju, kao elegible non-citizen. I eto meni brzo papira. Nadam se. To je plan, u svakom slucaju. Meni je koliko-toliko olaksano zato sto cu prvo na skolovanje, pa onda `trbuhom za kruhom`, drugacije je veliki rizik ali ja bih rizikovala! Znam ljude koji nisu isli sa 20-30 hiljada pa su se itekako fino snasli. Istina, oni su uglavnom isli sami :-_-;: Meni je olaksavajuca okolnost to sto idem sasvim sama, brinem samo za sebe i to je to.
AllenJohnJohnson
02.11.2012, 03:09
Evo i da ja kazem misljenje :-)
Dosao iz EU, plata tamo bila odlicna za standard, supruga isto zaposlena, malo dete. Izvuku nas i eto nas u SF bay. Prvi utisci su da je EU zakon za USA. Po svim pitanjima i za 99% ljudi (1% su visoko rangirani menadzeri i inzenjeri koji u USA imaju dosta veca primanja za razliku od EU).
Jos se trazi posao i nikako nije lako naci isti iako ja licno imam dosta iskustva, preporuke, prosli poslodavac mi je bila jedna od najvecih firmi u svom domenu + je firma iz USA pa opet sve ide jako kilavo.
Za sada se trudimo da gledamo pozitivne stvari ovde a iste se ticu uglavnom ljudi i osecaja da nisi stranac (za razliku od EU) iako to nije neki veliki faktor niti nama nesto preterano znaci. Sve u svemu EU pogotovo severo-zapadni deo je nekoliko reda velicina ispred US generalno i moje neko misljenje je da je USA jedna zemlja u razvoju i da to sto ima nekoliko meganopolisa nikako ne znaci da je ispred neke Danske, Norveske ili DE po standardu gledano na obicnog coveka.
Da li se kajemo?
Jos je rano. Mi ni nismo pobegli od necega vec smo dosli da probamo i na sve ovo gledamo kao na neku avanturu ili duze putovanje pa sta bude. U EU se uvek mozemo vratiti i to je neka olaksavajuca okolnost za razliku od nekih ljudi iz Srbije koji misle da nema alternative.
Sve u svemu slazem se sa dosta stvari koje je rekao Score i sto se mene tice ako dobijem neki job offer u EU a ovde ne bude posla koji osigurava minimum standarda zivota eto nas nazad...
Ne možeš uspoređivat cijeli SAD s jednom Danskom ili Norveškom. Ja radije uspoređujem SAD s cijelom EU, a pojedine savezne države s pojedinim članicama EU. Osobno mi nije važno samo koliko zarađujem, već i da li mogu potrošiti tu lovu na ono što želim. Iako svugdje ima ekstrema, po pitanju ekonomije i uređenosti, ti ekstremi su veći u EU (od Bugarske do UK-a). U gotovo cijelom SAD-u možeš imati dobar život, a u EU samo u Njemačkoj, Francuskoj, UK, Skandinaviji i nekim manjim razvijenim državama.
Europa svugdje ista, i sve što turisti dolaze gledati su crkve i palače. Europa je stara, i gusto naseljena... nešto što se meni osobno ne sviđa. A SAD, od Havaja do NY, čuda neviđenih, prirodnih i ljudskih...
Photographer
02.11.2012, 03:50
Nadam se da ces biti izvucen i doci ovde pa ces videti da to sto pricas jeste jedan mit.
Ja sam ziveo i radio u Bugarskoj i mogu ti reci da sto se tice nekih svakodnevnih stvari ovde imas dosta losiji standard i mogucnost izbora.
1. Nemas normalnih i cistih restorana gde mozes da pojedes normalnu hranu po normalnim cenama. Trebaju ti kola za SVE.
2. Signal za mobilnu telefoniju je blagi uzas u SF Bay-u. Mogu da zamislim kako je u Ajdahu ili Dakoti.
3. Internet je preskup i prespor.
4. Kvalitet usluge je katastrofalan za placen novac. (od banke do frizera).
5. 90% stanova i apartmana NEMA masinu za pranje vec odecu moras da peres u perionicama i za to naravno treba da putujes kolima uglavnom jer 10 Kg se ne nosi peske cak i da je perionica blizu. Kad dodas izgubljeno vreme i kvalitet pranja dolazis do dosta frustrirajucih trenutaka, pogotovo kad imas decu.
Veoma je bitno doci ovde i videti kako je jer je 99% ljudi u velikoj zabludi. Od funkcionisanja administracije, kvaliteta usluga za placen novac do svakodnevnog zivota. Jedno je San Francisco ili New York (cak i tamo nije idealno kako neki pricaju) a drugo je centralni deo USA i sela. Ono sto sam video jeste da i najzabacenije Bugarsko selo ima bolji standard od nekih u Kaliforniji, da ne govorimo za neke drzave srednjeg zapada...
Nisam hteo da pisem nista ovde, ali... Da nisam zeleo da odem, ne bih se ni prijavljivao.
Standard ovde mi je dovoljno los, da mogu da kazem da lebdim iznad dna u stilu Tom Kruza u M:I. Ne ocekujem ja da mi u prvih pet dana u USA procvetaju ruze, gladiole i slicno sareno mirisljavo rastinje, ali znam za sigurno da ako se dovoljno trudis, taj trud se na kraju isplati. Da u USA nije bolji standard, ne bi se iz celog sveta svake godine delilo desetine hiljada viza, a prijavljivalo stotine puta vise ljudi. I svi koji su tamo, vratili bi se odavno. Moja poznanica je zavrsila arhitekturu u Srbiji, a u USA cuva decu, a njen verenik isto ima neku fensi diplomu sa naseg fakulteta, a radi kao izbacivac u diskoteci. Pa se ne vracaju. Pitam se, zasto... :ohman:
Moja rodjaka je vec nekoliko godina u US, zavrsila faks i posle mesec i po nasla posao u svojoj struci, da joj pola Klivlenda zavidi. A to se desilo u kriznoj 2010-oj godini. Sa druge strane, moja najbolja drugarica u Srbiji je pre 18 meseci odbranila master rad na fakultetu bezbednosti. Nema posao, NIKAKAV, a o struci da ne pocinjem. A nije da ne trazi, jednostavno je upala u zacarano kolo "treba ti dve godine iskustva", kao da te dve godine mogu da se kupe na buvljaku, ili kod sve brojnijih Kineza.
Ko zivi po principu "Bolje prvi u selu, nego poslednji u gradu", nek ne krece, nek ne ide. Neka ostane ovde, i tapka u mestu do kraja zivota, jer iz mog ugla, ova kola mogu dalje u samo jednom pravcu, a to je nizbrdo.
“Your time is limited, so don’t waste it living someone else’s life. Don’t be trapped by dogma – which is living with the results of other people’s thinking. Don’t let the noise of other’s opinions drown out your own inner voice. And most important, have the courage to follow your heart and intuition. They somehow already know what you truly want to become. Everything else is secondary.”
Photographer
02.11.2012, 05:03
Da razjasnimo neke stvari. Ja sam poredio EU i USA a ne Srbiju i USA.
1. Kvalitet skolovanja za ulozen novac je svetlosnu godinu ispred u odnosu na USA.
2. Kvalitet zdravstvene zastite za ulozen novac je opet na strani EU.
Samo ove dve stavke stavljaju EU pre USA za svakoga ko ima decu. Tu nema diskusije i nema nikakvog rezona to porediti osim ako niste tom menadzer ili inzenjer pa vam je tada sve jedno gde ste.
Sto se tice prijava za lutriju, viza i ostalih stvari to isto treba razjasniti.
Vecina viza je iz non-EU drzava i drzava koje se vode kao treci svet. Vecina ljudi koji ostaju u USA su iz tih i takvih drzava.
Nadam se da ces biti izvucen i doci ovde pa ces videti da to sto pricas jeste jedan mit.
Ja sam ziveo i radio u Bugarskoj i mogu ti reci da sto se tice nekih svakodnevnih stvari ovde imas dosta losiji standard i mogucnost izbora.
1. Nemas normalnih i cistih restorana gde mozes da pojedes normalnu hranu po normalnim cenama. Trebaju ti kola za SVE.
2. Signal za mobilnu telefoniju je blagi uzas u SF Bay-u. Mogu da zamislim kako je u Ajdahu ili Dakoti.
3. Internet je preskup i prespor.
4. Kvalitet usluge je katastrofalan za placen novac. (od banke do frizera).
5. 90% stanova i apartmana NEMA masinu za pranje vec odecu moras da peres u perionicama i za to naravno treba da putujes kolima uglavnom jer 10 Kg se ne nosi peske cak i da je perionica blizu. Kad dodas izgubljeno vreme i kvalitet pranja dolazis do dosta frustrirajucih trenutaka, pogotovo kad imas decu.
Veoma je bitno doci ovde i videti kako je jer je 99% ljudi u velikoj zabludi. Od funkcionisanja administracije, kvaliteta usluga za placen novac do svakodnevnog zivota. Jedno je San Francisco ili New York (cak i tamo nije idealno kako neki pricaju) a drugo je centralni deo USA i sela. Ono sto sam video jeste da i najzabacenije Bugarsko selo ima bolji standard od nekih u Kaliforniji, da ne govorimo za neke drzave srednjeg zapada...
Pre tri godine ti ne bih verovao ni rec i pitao bih se zasto pricas to sto pricas. A sada znam da si za skoro sve potpuno u pravu. Nazalost, najveca vecina je zrtva ekstremno uspesne americke marketinske masine i misli isto kao i ja pre tri godine i uzaludan nam je trud da im to pokusamo objasniti. Kao kad roditelji probaju objasniti tinejdzerima da za nesto nisu u pravu. Moraju to osetiti na svom iskistvu, sta je tu je.
Da razjasnimo neke stvari. Ja sam poredio EU i USA a ne Srbiju i USA.
1. Kvalitet skolovanja za ulozen novac je svetlosnu godinu ispred u odnosu na USA.
2. Kvalitet zdravstvene zastite za ulozen novac je opet na strani EU.
Samo ove dve stavke stavljaju EU pre USA za svakoga ko ima decu. Tu nema diskusije i nema nikakvog rezona to porediti osim ako niste tom menadzer ili inzenjer pa vam je tada sve jedno gde ste.
Sto se tice prijava za lutriju, viza i ostalih stvari to isto treba razjasniti.
Vecina viza je iz non-EU drzava i drzava koje se vode kao treci svet. Vecina ljudi koji ostaju u USA su iz tih i takvih drzava.
1. Dzaba kvalitet skolovanja, kad nema posla nakon skole. Primer iz bliske okoline sam ostavio u prethodni post, a to je samo jedan od mnogih.
2. O zdravstvenoj zastiti u Srbiji: ovde imate doktore koji ce osobi sa pecatima na rukama, koji su prvi znaci leukemije, reci: "Zeno, radis u kuhinji, oprzilo te ulje." Licni primer, a samo jedan od mnogih. Najkorumpiraniji sistem u zemlji, vec decenijama, je zdravstveni.
Photographer
02.11.2012, 05:29
Zelim ti da dodjes i da se uveris da to sto pricas jeste samo mit. Ne znam na osnovu cega mislis da je u USA mnogo bolji kvalitet usluge nego u EU...
Opet, ja sam poredio EU i USA a ne USA i Srbiju.
Gospodine, meni nije bitno poredjenje Nemacke i USA (npr.), jer ja zivim u Srbiji. GC se izdaje za Ameriku, a ne Austriju (npr.), tako da mi nije bitno poredjenje standarda neke Zapadno-Evropske zemlje sa standardom u USA.
Photographer
02.11.2012, 05:56
Ja sam u USA dosao iz EU tako da pricam o svom slucaju :-) Kao EU rezident mogu da zivim i u UK i u Austriji i u Poljskoj. Samo pravim paralelu izmedju zivota koji sam imao pre i posle dolaska u USA. Cemu nervoza...
Nije nervoza, jednostavno morate shvatiti da su na ovom forumu pretezno stanovnici Srbije, i okolnih zemalja, koji ne bi mogli biti rezidenti ni jedne od tih zemalja. Sad shvatam da ste Vi navikli na neke vise standarde, ali ovde, u Srbiji, cak i ta Poljska koju ste pomenuli zvuci kao bolja opcija. Ja, recimo, radim u novom, skupom hotelu, i ima posla, ali plata je minimalac. Verujte mi, radio bih (i nadam se, radicu), entry level poslove svih oblasti dok ne docekam nesto bolje, jer ZNAM da je i to bolje od dobrog i lakog, ali lose placenog posla u Srbiji.
“Your time is limited, so don’t waste it living someone else’s life. Don’t be trapped by dogma – which is living with the results of other people’s thinking. Don’t let the noise of other’s opinions drown out your own inner voice. And most important, have the courage to follow your heart and intuition. They somehow already know what you truly want to become. Everything else is secondary.”
redovnica
02.11.2012, 08:19
Photographer vjerujem da si u pravu, kazu da je i u bavarskoj 3 posto nezaposlenosti. To je i blizu. Mozda je i tih tri posto domacice koje brinu za djecu niti planiraju raditi dok djecaa ne odrastu jer im muzevi imaju dobru placu. I vjerujem da bi vecina tu sa foruma koja su se prijavila za usa gledala i da tu dodju. Ali svi vise manje znamo kakav takav engleski, ne upotrebljavamo ga pa je naglasak ajme. Svi ga znamo makar pasivno i provjezbat cemo ga do izvlacenja, vecina ga ucila u skoli. Sta da radim s njemackim. Isla sam na dva stupnja nekada davno i nije mi ostalo apsolutno nista u glavi. Njega tek nisam slusala ni na tv-u. Da ne pricamo o svedskom i danskom. Da sila natjera, prala bi sudje ili pomagala u kuhinji, van radnog vremena ucila jezik i tek onda trazila posao u struci. Da se vratim na pocetak misli, vjerujem da bi vecina razmatrala i europu da nije barijera jezik.
wladinho
02.11.2012, 08:24
Ja sam u USA dosao iz EU tako da pricam o svom slucaju :-) Kao EU rezident mogu da zivim i u UK i u Austriji i u Poljskoj. Samo pravim paralelu izmedju zivota koji sam imao pre i posle dolaska u USA. Cemu nervoza...
E vidis sad, ovo boldovano mnogo menja situaciju! A zasto? Pa zato sto mozes da se vratis u EU, pa mozes da uporedjujes EU sa USA jer ces sa tvojim EU statusom ponovo lako naci posao u EU. Ja postujem sve sto si ti rekao i verujem ti sve na rec, ali isto tako bih otisao i ja u EU kada bi mogao na nacin na koji se ide u USA, ali je to nemoguce.
Ali, kao sto rece Maruko, mi idemo iz Srbije a ne iz EU, pa cemo i dalje uporedjivati sa Srbijom. Isto tako, ja znam samo jednog coveka koji se vratio iz USA zbog nekih porodicnih razloga, pa se sada ne vraca jer se ovde ponovo lepo snasao, a zbog svojih godina mu se i ne radi vise posao koji je radio (nosac namestaja).
Ma opustite se, pravila tu nema. Svako od nas je drugaciji, drugacije poima svet oko sebe i vrednuje stvari. Gde bi bio ovaj svet da smo svi isti. Naopako.
Meni se danas vrti u glavi od cifre koliko kosta zelena karta preko zaposlenja. Mogu samo da kazem prijavljujte se na tu lutriju sta se mislite uopste.
Ufffff bas teska tema za filozofiranje, ali izgleda da stoji ona narodna da sit gladnog nikada nije razumeo.Ja jedino znam da ovde u fucking sugavoj Srbiji nema leba, dzaba meni skole i sertifikati kad sve polupismena stoka drzi firme i zajebava te u ono malo zdravog mozga sto ti je ostalo, plus nova vlast koja je ubacila rikverc u 5 brzinu i ekspresno nas vraca u 90-te, i jos gomila koje kakvih sranja koja malog coveka guse i dave. I to su razlozi sto hocu da idem odavde, i ja sam hteo da begam u Evropu, ali u Evropu jok more, kako je krenulo opet ce da nam vrate i sengen, jednostavno nece nas i to je to. Ko da smo sugavi. Onda ajde da begamo za Kanadu, koja je inace moja velika zelja, ali za Kanadu je procedura ogromna tako da pre cu ja da postanem astronaut, nego sto cu da dobijeme papire za Kanadu. Australija mi se nesto nesvidja, pa je ona otpala iz kombinacije, tako da je GC i Amerika ostala kao jedina naj realnija kombinacija za beg iz ovog blata. Ne idem ja odavde sto sam besan, nego sto me muka naterala, i neocekujem nista spec u USA, ali moram da se nadam da cu nesto uspeti za moje sadasnje dete i decu koja ce doci. Da, plasim se i to se mnogo plasim, i sta cu i kako cu se snaci u USA,i da li cu se snaci pogotovu sto bi isli sa malim detetom, ali znam da nema predaje i da cu se boriti, nema neki izbor, ili to ili natrag u kaljugu.
redovnica
02.11.2012, 22:35
Free tebe su izvukli ili nisu? Vidim da ti broj manji nego ovi sta su izvuceni u 10tom mj? Pitam jer ne pise ostatak price u potpisu.
Ivana717
02.11.2012, 23:02
Meni je samo smijesno (cudno) sto se svi zale, a niko se ne vraca :suure: Ja sve koji znam da su otisli u USA, snasli su se, ali bas svi- a imam mnogo prijatelja i iz razvijenih zemalja koji su otisli tamo- Njemacke, Austrije, Luksemburga... A Amerika ima najkvalitetnije obrazovanje na svijetu, pa neka prica ko sta hoce, od top 20 univerziteta na svijetu, 16 ih je u USA! Mislim da to dovoljno govori.
Free tebe su izvukli ili nisu? Vidim da ti broj manji nego ovi sta su izvuceni u 10tom mj? Pitam jer ne pise ostatak price u potpisu.
Jesmo izvuceni smo u to u maju i da imamo veliki Case Number ali idemo dalje sa nadom da cemo proci.:naughty:
Photographer
03.11.2012, 00:06
Ivana, ima u USA top univerziteta na svetskom nivou i to niko nije porekao pitanje je samo da li imas novaca i znanja da se upises ne neki od njih.
Ako imas decu i zelis da studiraju neki od tih univerziteta to bas nece biti niti jednostavno niti lako sto sa finansijske strane sto se strane mogucnosti da ih prime tako da se ja bas ne bi tako zaletao i mastao.
Kada sam poredio kvalitet skolovanja mislio sam na prosecnog coveka, srednju klasu kojoj vecina pripada. Bolji kvalitet za ulozeno ce se dobiti u EU i tu nema nikakvih dilema.
Jesmo izvuceni smo u to u maju i da imamo veliki Case Number ali idemo dalje sa nadom da cemo proci.:naughty:
Free, nije to velik broj, i moj je bio 26XXX (skoro pa 27000) pa sam imala intervju u pocetkom aprila.
Ivana, ima u USA top univerziteta na svetskom nivou i to niko nije porekao pitanje je samo da li imas novaca i znanja da se upises ne neki od njih.
Ako imas decu i zelis da studiraju neki od tih univerziteta to bas nece biti niti jednostavno niti lako sto sa finansijske strane sto se strane mogucnosti da ih prime tako da se ja bas ne bi tako zaletao i mastao.
Kada sam poredio kvalitet skolovanja mislio sam na prosecnog coveka, srednju klasu kojoj vecina pripada. Bolji kvalitet za ulozeno ce se dobiti u EU i tu nema nikakvih dilema.
Ma ne mora uvek top top. Ja samo da dodam jedan podatak. U Srbiji (zemlji odakle sam ja) akademski je obrazovano samo 4.9 % populacije. Isto toliko trenutno studira ali na zalost jako malo procenata zavrsava (idite na zavod za statistiku, mene nije mrzelo da trazim podatke).
u SAD, nacionalni prosek ljudi sa Bachelor diplomom (cetvorogodisnjim fakultetom) je 27.5 % (izvor Chronicle of Higher Education (http://chronicle.com/article/Adults-With-College-Degrees-in/125995/)).
http://www.cga.ct.gov/olr/documents/maps/HED%2003%20Percent%20College%20Educated.JPG
Ako vas zanimaju mape sa procentom koliko studenata zavrsava skole u kojim oblastima kliknite ovde (http://www.cga.ct.gov/olr/maproom2.asp?sWhich=HED). To su obicno i dobri pokazatelji kakve su oblasti.
Ja koliko vidim ovde ima mnogo vise sanse da vam deca zavrse koledz, posto se placa pa se i ozbiljnije shvata kad se studira. Nije samo poenta upisati kao kod nas sto se cesto radi a ne zavrsava (motivacija, perspektiva, kriterijumi, mesani su faktori koji na to uticu).
Elem, ovde sirotinja moze da pronadje vladine zajmove i da nesto zavrsi (ne mora da bude to najbolja moguca skola niti cesto cetvorogisnji fakultet, moze i neka visa). A najveci burzuji i ne moraju da studiraju ili idu u Ivy League. A najcesce i studira ta srednja klasa. Zato im postoje public university-eti. Mogu isto tako da se udju u price vezane za stipendije pa da krajnja cifra koja mora da se plati bude manja, da se upise univerzitet u svom gradu i slicno. Kako god, srecno svima bilo. Uvek mozete da dete posaljete u maticu da studira (znam nekoliko takvih slucajeva).
Educational attainment in the United States, Age 25 and Over (2011) (http://www.census.gov/hhes/socdemo/education/data/cps/2011/tables.html)
Education Percentage
High school graduate 87.58%
Some college 56.86%
Associate's and/or Bachelor's degree 39.89%
Bachelor's degree 30.44%
Master's degree 7.95%
Doctorate or professional degree 3.00%
Photographer
04.11.2012, 04:39
Naravno da ne mora uvek top. Problem je sto se to ovde stavlja kao prednost USA u odnosu na EU a to nikako nije nesto sto bi trebalo da je prednost jer ako imas znanje za Stanford ili MIT nije bitno odakle si i gde zivis jer ces vrlo lako isti upisati. Samo neka ljudi bace pogled koliko kosta studiranje tamo pa ce im neke stvari biti jasnije i prestace da sanjare.
Sto se tice ostalih univerziteta i koledza oni daju kvalitet koji je ako ne nizi onda sigurno u rangu vecine drzavnih unvierziteta u zapadnoj i severnoj evropi sa razlikom sto se u EU skolarina ili ne placa ili je smesno mala u odnosu na USA. Recimo Upsala Univerzitet, stariji je od samih USA (osnovan 1477. godine), free je za EU gradjane i rezidente a za ostale je duplo jeftiniji od bilo kog univerziteta u USA slicnog ranga + u vecini postoji i opcija studiranja na engleskom jeziku. Takvih i slicnih univerziteta ima po celoj Evropi tako da ta "prednost" pada u vodu.
Ja bih pre rekla da je apsolutno bolje ovde upisati poslediplomske a ne dodiplomske studije. Dodiplomske su skupe a za poslediplomske se mogu dobiti stipendije, dovoljne za krov nad glavom i hranu na stolu obicno.
A sto se tice posledipomskih studija u Evropi, one ne znace ulazak u tu zemlju, masa njih koje vidim da su pozavrsavali neke master studije u zemljama Evropske Unije su se zaposlili u dobrim firmama ali zavrsili po kojekakvim -stanovima, daleko od Evrope. A kad zavrsis u SAD, ulazis direktno medju njihovo trziste rade i imas sansu da ostanes.
Ista stvar sa doktorima nauka iz zapadne Evrope. Znam masu Nemaca koji su mi rekli da sa svojim Nemackim doktoratom nikad ne bi mogli da nadju nikakav posao profesora predavaca jer su i kod njih sistemi selekcije kao kod nas, izaberu te da ostanes u akademiji, ako zavrsis sa strane i na svoju ruku tesko upadas medju te odabrane. Isti elitisticki princip. Znam dosta doktora nauka iz Zapadne Evrope koji se drndaju po postdokovima u SAD ne bi li negde dobili neko radno mesto: profesorsko ili u industriji. Neki se i zaposle na fakuteltetima ovde. Ovde je svaka pretraga za profesorom otvorena stvar, svi imaju podjednake sanse. Sama priroda posla je jako kompetitivna (tenure track sistem) tako da mnogi i ispadaju usput i non stop postoje novootvorena radna mesta kako za docente tako i za vanredne profesore. Mnogo je fluidnije trziste rada u odnosu na evropske institucije gde cesto vazi sistem zasticenog belog medveda. Naravno i tamo se to polako menja. A uvodjenjem Bolonjske transformacije obrazovanja u Evropi odjednom se pojavljuje ekstremni broj poslediplomskih programa, pogotovu doktorskih studija. A buducnost ce pokazati sta ce biti sa tolikim brojem novih doktora nauka, ima li mesta za sve njih.
TUZLAKDV14
03.12.2012, 18:48
Zanima me u koliko budem izvucen,znaci aplikacija koja je na moje ime,a prijavio sam suprugu i 3 djece,da li mogu samo za sebe pokrenuti svu proceduru oko papirplogije i sam otici.
Zanima me u koliko budem izvucen,znaci aplikacija koja je na moje ime,a prijavio sam suprugu i 3 djece,da li mogu samo za sebe pokrenuti svu proceduru oko papirplogije i sam otici.
Možeš bez problema, bit je da ste svi prijavljeni (ti, žena, djeca do 21 godine - znači da nitko ne fali u originalnoj prijavi),
a oni ako ne misle ići s tobom to je u redu (njihova odluka u konačnici i ne predstavlja tebi nikakav problem kao glavnom aplikantu na kome se vodi prijava u slučaju da te izvuku).
TUZLAKDV14
03.12.2012, 19:41
dulobar,
iskreno se zahvaljujem na ovako brzom i lijepo objasnjenom odgovoru
vrhunski
03.12.2012, 20:11
Samo bih ja na njihovom mestu uzeo vizu pa onda razmisljao. Pogotovo jer deca ne mogu sama da misle za sebe sta im je najbolje.
wladinho
03.12.2012, 22:22
Zanima me u koliko budem izvucen,znaci aplikacija koja je na moje ime,a prijavio sam suprugu i 3 djece,da li mogu samo za sebe pokrenuti svu proceduru oko papirplogije i sam otici.
Koliko sam ja ukapirao za sada, ako odes sam, tek za jedno 5 godina mozes da pokrenes proceduru za porodicu i njihovo dobijanje papira. Jeste da je to veliki trosak u startu, ali mislim da se isplati, jer i ja imam zenu i dvoje dece tako da cemo svi da "begamo" ako nas izvuku. Jedino sto ako mene izvuku, ja cu da odem sam na par meseci a oni ce deci u tom famoznom roku od 6 meseci. Ipak je lakse snaci se sam nego sa dvoje male dece. Ako pak izvuku zenu idemo svi, pa kako nam je sudjeno!
I ja sam planirao ako me izvuku da odletim sam, a zena sa decom da dodje bar dva-tri meseca posle mene.
... Do skoro sam sebi govorio, imas posao, zena ima posao, plate za sada redovne, zasto se zaliti, neko nema ni to i to je tacno, ali...
Kad realno postavis stvari,sve izgleda mnogo drugacije: imas posao koji svaki dan zbog necije slobodne volje mozes da izgubis, koliko god ga dobro radio, koliko god se trudio, zalagao. Radno vrijeme ne postoji (mislim zvanicno postoji, ali nema ne mogu da produzim, imam privatne obaveze i slicno), na kraju mjeseca plata ista, nekad cak i manja, opet cisto iz samovolje, o povisici ili adekvatnoj nagradi za prekovremeni rad ni govora. I onda se pitam gdje je ovdje sigurnost?
Zenu ucjenjuju prijevremenim povratkom sa porodiljskog ukoliko zeli da zadrzi posao, inace dugo godina radi na odredjeno vrijeme i ako je u pitanju drzavna firma, gdje je tu sigurnost?
I pored svega zaradis za ovdje neku prosjecnu platu, koja ti nije dovoljna da izguras do sledece plate. Ne dozvoljava ti da djetetu pruzis normalno djetinjstvo, jos sada dok je sasvim mala, a sta ce tek biti kako bude rasla. O nama da i ne pricam, ne pamtim kada smo negdje otisli za vikend ili ne daj Boze na neki normalan godisnji odmor.
E zbog svega toga vrijedi rizikovati, zbog bolje buducnosti svog djeteta, zbog kvalitetnijeg nacina zivota, u pogledu toga da ukoliko zelim da radim vikendom placa se, ukoliko ne zelim, niko me ne tjera, mogu da priustim porodici izlet ili jednostavno mozemo provesti vrijeme zajedno....
Brate mili, ako se desi da nas izvuku pokrenucu svoj blog povodom odlaska u USA, a ovaj tvoj citat ima da drzim ispod naslova za vjek i vjekova.
dinna3008
05.12.2012, 20:20
I ja sam planirao ako me izvuku da odletim sam, a zena sa decom da dodje bar dva-tri meseca posle mene.
Mi smo krenuli svi zajedno, rizikovali i uspjeli, muž, dvoje male djece i ja. Jedino nam je pas ostao kod kuće, sad ganjamo da i njega dovedemo jer djeca stalno pitaju za njega :;D: i nedostaje nam
Moja iskustva sa zivotom i radom u inostranstvu su zaista minimalna a to minimalno mogu da opisem: 2010 negde u junu mesecu isao sam sa grupom u kojoj sam svirao, na 10 dana turneje u Oslu. (imali zakazanih 7 koncerata-nastupa). Dosta sam ljudi upoznao tamo, sto nasih sto stranaca tj. norvezana mada ih je bilo sa svih strana. Kako ljudi opusteno pricaju, kako imaju blagi osmeh na usnama, kako pricaju o tome gde ce putovati, sta ce kupiti ili na cega ce potrositi pare...APSOLUTNO NIKO NIJE KUKAO! Doduse, soj ljudi sa kojima sam bio su uglavnom umetnici, bilo da su muzicari ili slikari ali i pored toga je bilo sveta koji su u drugim vodama. Npr. jedan poznanik od nekog lika iz ambasade, doteran - rekao bih da radi u nekoj kancelariji je...komunalac! I kao komunalac kaze da ima 4000 eura (citaj cetiri hiljade eura) platu. Ne znam ni da li sad da mu verujem ali su to posle i drugi potvrdili rekavsi kako su to jedne od manjih plata u Oslu! Pa zamislite ljudi onda kakav je osecaj kad ne moras najosnovnije stvari smisljati kako da kupis, kako da platis ili sl. Gde je donja granica bede? I sta je?
MiCemoProbati
06.12.2012, 13:51
Brate mili, ako se desi da nas izvuku pokrenucu svoj blog povodom odlaska u USA, a ovaj tvoj citat ima da drzim ispod naslova za vjek i vjekova.
@ASSI
Ja bih bio srecan kad bi nas se sto manje pronaslo u ovome sto sam napisao, ali surova realnost je drugacija, i na zalost mnogo je onih koji ce se pronaci, a i mnogo onih kojima je jos i gore. Tako da samo glavu gore i hrabro naprijed. A za blog te drzim za rijec :==D:
Mi smo krenuli svi zajedno, rizikovali i uspjeli, muž, dvoje male djece i ja. Jedino nam je pas ostao kod kuće, sad ganjamo da i njega dovedemo jer djeca stalno pitaju za njega :;D: i nedostaje nam
Jeste imali kod koga biti ili ste krenuli bez igde ikoga? Malo mi je nezgodno svi cetvoro odmah da dolazimo.
Ako bih isao kod nekoga bilo bi mi jako neprijatno da mu na grbacu stavim nas cetvoro, sa druge strane ako nemas nigde nikoga u USA, vuci decu u puku neizvesnost je po meni totalna ludost kad vec mogu da sacekaju u Srbiji.
Smijesno je pitanje otici ili ne....jer koliko god neki clanovi foruma ubjedjivali u surovu realnost Amerike,i dalje su gore. Ja ne ocekujem Holivudski zivot,vile uz more,duge setnje uz plazu sa radnim vremenom od sest sati provedenih u nekoj udobnoj fotelji otmjenog americkog ureda. Ja ocekujem da posao,kakav god on bio,jer nisam iskompleksiran i spreman sam sve raditi,budem placen pristojno,da mi isplata ne kasni mjesec ili dva,da mi poslodavac ne bjezi od uplate doprinosa,da imam radno vrijeme,a ne da moram zivjeti na poslu,zapostavljajuci porodicu za 250 eura... Zelim osnovno,a toliko znam da mogu gore ostvariti,a ne da doslovno prezivljavam iz mjeseca u mjesec,pitajuci se kako izgurati slijedeci. A to je realnost 90% Balkanaca. Zato,ako mi se pruzi sansa,trcim odavde.
Jeste imali kod koga biti ili ste krenuli bez igde ikoga? Malo mi je nezgodno svi cetvoro odmah da dolazimo.
Ako bih isao kod nekoga bilo bi mi jako neprijatno da mu na grbacu stavim nas cetvoro, sa druge strane ako nemas nigde nikoga u USA, vuci decu u puku neizvesnost je po meni totalna ludost kad vec mogu da sacekaju u Srbiji.
Nećeš ni biti u poziciji da biraš i postavljaš pravila igre oko odlaska sa ili bez porodice. Moli Boga da izvuku bilo koga iz porodice bila to i supruga, jer većina ljudi pa i većina nas sa foruma, nikad i neće dobiti vizu na lutriji. Biće ti možda po principu uzmi ili ostavi koga god izvuku, imao novac ili ne. Ko ima novac i ide, ko nema njega amerikanci i ambasada neće žaliti niti razumjeti njegove želje i mogućnosti.
Mogu ti reći da je dosta ljudi (uglavnom onih sa prvim učešćem) od prošlog Oktobra do Maja bilo aktivno na forumu u euforiji i raznim kalkulacijama kako će i s kim za pocetak, te gdje otici. Kada je došao Maj i vidjeli da to ne ide sve tako ekspres sa dobitkom na izvlačenju povukli su se u mišju rupu i nema ih sad nigdje na forumu. Imaćeš vremena da doneseš odluke oko odlaska. Prvo sačekaj izvlačenje pa pravi detaljnije planove. Do tad uči jezik, prati informacije o mogućim promjenama oko pravila i procedura na lutriji i eventualno skupljaj neki dinar ako imas od čega skupljati.
dinna3008
06.12.2012, 20:18
Jeste imali kod koga biti ili ste krenuli bez igde ikoga? Malo mi je nezgodno svi cetvoro odmah da dolazimo.
Ako bih isao kod nekoga bilo bi mi jako neprijatno da mu na grbacu stavim nas cetvoro, sa druge strane ako nemas nigde nikoga u USA, vuci decu u puku neizvesnost je po meni totalna ludost kad vec mogu da sacekaju u Srbiji.
Nismo imali nikoga u USA, osim jednog prijatelja koji je uvijek bio tu ako bi nam šta zatrebalo ali nismo bili kod njega, ja sam se tome jako protivila jer kao što kažeš ne želim da ikome budem na grbači, bili smo u hotelu prve dvije sedmice dok nismo našli stan, a znam da je ludost ali krenuli smo tako i tako je bilo jer nakon razgovora sa službenicom u ambasadi oko spajanja porodice svega toga nešto nam je bilo sumljivo, ustvari nešto ko dugo se čeka, pa moraju se predati aplikacije, pa ovo pa ono....tako da smo krenuli svi zajedno pa šta bude biće i dobro nam je ne žalimo se
Mozes li nam reci koliko ste placali hotel za vas cetvoro? Koliko treba jednoj porodici sa 4 clana za mesec dana u hotelu?
Da li ste hotel rezervisali i odabrali dok ste bili u Bosni ili ste tamo trazili hotel po dolasku?
Mogu ti reći da je dosta ljudi (uglavnom onih sa prvim učešćem) od prošlog Oktobra do Maja bilo aktivno na forumu u euforiji i raznim kalkulacijama kako će i s kim za pocetak, te gdje otici. Kada je došao Maj i vidjeli da to ne ide sve tako ekspres sa dobitkom na izvlačenju povukli su se u mišju rupu i nema ih sad nigdje na forumu. .
Tu smo jos uvek sa istim idejama, samo sad to gledamo sa drugacije tacke gledista nego prosloe godine u ovo vre,e. prosle godine sam mucio muku gde cu za novu godinu, a sada mucim muku sto je Visa bulletin tako spor :)
Inace, kalkulacije uvek postoje, tj to nece ni prestati, mesto je vec odluceno...samo pare jos da kompletiramo i pecat u pasos docekamo :)
dinna3008
07.12.2012, 14:49
Mozes li nam reci koliko ste placali hotel za vas cetvoro? Koliko treba jednoj porodici sa 4 clana za mesec dana u hotelu?
Da li ste hotel rezervisali i odabrali dok ste bili u Bosni ili ste tamo trazili hotel po dolasku?
Mi smo rezervisali hotel preko interneta nekih 10dana prije dolaska u Houston, tako kad smo sletili na aerodrom znali smo tačno gdje idemo, i gdje ćemo spavati. Hotel nije neki bilo luksuz sa pet zvjezdica, nije ima teretanu, bazene ili spa, ali poslužio je svojoj svrsi, mi smo uzeli apartman sa 2velika kreveta, kuhinjom i terpezarijom (zbog djece da im mogu ujutro doručak napraviti a ne da se spemamo i tražijm fast food da jedemo ) i wc naravno :woohoo:.
Cijene se kreću od $40 pa naviše po noći, istražite malo po internetu motele/hotele u mjestu gdje hoćete da idete, ako nemate kod koga ostati odmah po dolasku u Usa, kao ni mi što nismo imali...ovo je po meni najbolja varijanta. Jer teško je iznajmiti stan preko interneta, ustvari neće vam ga skoro pa niko ni iznajmiti na taj način jer nemate naravno nikakve papire da bi vas proverili. Mi smo bili u hotelu 2sedmice a za to vrijeme smo tražili stan, jako brzo smo dobili i ssn brojeve tako da smo već krajem druge sedmice planirali selidbu u stan.
pozdrav dina
zanima me samo da li ste na intervjuu dali tu adresu motela u kom ste odseli kao kontakt adresu zbog dobijanja dokumenata ssn itd...ili ne?
pitam jer me interesuje kako su vam prihvatili adresu motela u amabsadi pri intervjuu, jer verujem da ima ljudi koji zaista nemaju kod koga da odu za prvo vreme pa bi uradili isto sto i vi, tj iznajmili motel/hotel itd...
sve najbolje
pozdrav dina
zanima me samo da li ste na intervjuu dali tu adresu motela u kom ste odseli kao kontakt adresu zbog dobijanja dokumenata ssn itd...ili ne?
pitam jer me interesuje kako su vam prihvatili adresu motela u amabsadi pri intervjuu, jer verujem da ima ljudi koji zaista nemaju kod koga da odu za prvo vreme pa bi uradili isto sto i vi, tj iznajmili motel/hotel itd...
sve najbolje
mislim da je vrhunski na svom blogu rekao da je naveo ime hotela, ali pri sletanju a ne u ambasadi. mislim da je tako nesto islo.
vrhunski
07.12.2012, 23:20
da da. Dali smo ime hotela na aerodromu a u ambasadi smo dali adresu kod druga i sasvim razlicit state. Sve je bilo ok. U hotelu nismo uspeli da budemo 15 dana kao vi vec 3 meseca jer niko nije hteo da nam izda stan bez kreditne istorije a pitali smo na jedno 20 mesta.
vi samo navedite ulicu i broj bez imena hotela i sve ce biti ok :)
Svaka 2-3 meseca neki pokolj i masakr u nekom trznom centru ili skoli. Kuda to vodi da li zaista otici?! Ako ce u buducnosti skole i radnje biti ogradjene zidovima do neba koje ce cuvati naoruzani robokapi kakav je to zivot?! Ako se ovo nastavi imigrante sa decom ce samo beda terati u Ameriku.
Svaka 2-3 meseca neki pokolj i masakr u nekom trznom centru ili skoli. Kuda to vodi da li zaista otici?! Ako ce u buducnosti skole i radnje biti ogradjene zidovima do neba koje ce cuvati naoruzani robokapi kakav je to zivot?! Ako se ovo nastavi imigrante sa decom ce samo beda terati u Ameriku.
Ja samo da podsetim kao utesnu stvar da je USA = 50 drzava. Ne jedna. Nije mi naravno drago to sto se desava ali treba gledati desavanja u odnosu na povrsinu i broj stanovnika...Pa kad vec dobijes "bingo" i odes za USA, nece te strefiti valjda "crni bingo" da se zadesis na tako velikom prostoru bas tamo gde bude neko sranje.
vrhunski
16.12.2012, 22:32
i ne samo to treba porediti US sa celom EU pa kad pogledas sta se sve desava u celoj EU = isto ili gore nego u US. Jednostavno ljudi su takvi, razliciti ima raznih slucajeva i to je to. Sta da se radi.
Svaka 2-3 meseca neki pokolj i masakr u nekom trznom centru ili skoli. Kuda to vodi da li zaista otici?! Ako ce u buducnosti skole i radnje biti ogradjene zidovima do neba koje ce cuvati naoruzani robokapi kakav je to zivot?! Ako se ovo nastavi imigrante sa decom ce samo beda terati u Ameriku.
Brate, malo preterujes. Sranja ima svuda, samo su tamo najbolje medijski ispracena.
Svaka 2-3 meseca neki pokolj i masakr u nekom trznom centru ili skoli. Kuda to vodi da li zaista otici?! Ako ce u buducnosti skole i radnje biti ogradjene zidovima do neba koje ce cuvati naoruzani robokapi kakav je to zivot?! Ako se ovo nastavi imigrante sa decom ce samo beda terati u Ameriku.
Imaju jako gadan zakon o naoružavanju, drugi amandman, može svako da kupi oružje uz minimum papirologije.
vrhunski
18.12.2012, 22:35
Nije ni Srbija daleko od US. :)
http://en.wikipedia.org/wiki/Number_of_guns_per_capita_by_country
Uglavnom od kako je uveden zakon da svako moze da nosi oruzije crime rate se visestruko smanjio ali su se onda pojavili ovakvi ludaci.
Problem je sto se u americkom drustvu polako sve komercijalizuje pa i sam ljudski zivot. Nije samo veliko prostranstvo problem vezan za masakre u Americi.
Rusija, Kina pa i cela Evropa su velika prostranstva koja se mogu podeliti na 50 drzava ali osim Brejvika u Norveskoj ja nisam cuo ni za jedan pokolj sa tolikim brojem zrtava. Celo americko drustvo treba da se zapita kuda vodi komercijalizacija svega pa i samog ljudskog zivota u koju se sve dublje tone. Ovakva Amerika zna dobro da komercijalizuje i unovci sve pocevsi od ratova, smakova sveta do maskra. Majstori su za marketing i komercijalu u svrhu profita. Mislim da to ne vodi stabilnosti njenih gradjana nego u vece bezbednosne probleme, a vreme ce pokazati da li sam u pravu.
I na Balkanu vlada trend da svaki balavac ima pistolj koji upotrijebi svako malo,tako da nema neke razlike. Istina je da si u fizickom smislu ovdje mozda bezbjedniji jer nema madovnih pokolja niti serijskih ubica,ali imamo sadiste i mazozohiste politicare,tihe ubice,koje namjernim gusenjem svakog pozitivnog koraka te dovodjenja drzave i ljudi na prag i dno siromastva ,tjeraju ljude na bijeg odavde i ruse im onaj posjednji prag obraza i dostojanstva.... Tamo toga nema,tako kad sve saberes opet si u Usa u plusu... Ako nista zbog mogucnossti izbora a ne osudjenosti na jednu te idtu vlast korumpiranu i zainteresiranu samo ta kradju naroda i onoga sto mu pripada. Zivjela USA
chicagopn
23.12.2012, 12:43
Evo moje iskustvo da podelim ovde, mnogo lep naslov OTICI ILI NE?
I ja cu vam ispricati moj slucaj onako iz dushe...
Ja nisam dobio GC preko lutrije ja sam dobio preko roditelja jos davne 1979 imao sam 4 godina ovde sam isao u skolu 4 godine a onda moj resili da se vrate 80-te su bile majka u Jugi moj otac je zaradjivao sam vise od mojih babe i dede ovde u US. Ali posle se to iskundacilo sto bi reko Radasin i moji se ponovo vrate u Ameriku ali ja nisam hteo,nije da nisam voleo Ameriku ja sam ovde proveo dobar deo detinjstva,cak kad smo se vratili 84-te ja sam zaboravio Srpski jezik,bilo mi je tesko da se uklopim posle tamo u skoli ,kao sto mi je bilo tesko i ovde u predskolsko.Secam se eto posle 30 godina prvi dan skole u US bilo je to na foster i ashland Trumbull school za ljude koje znaju gde je to ,uveo me otac i sad oni me pitaju kako se zovem ja kazem Dragan sa akcentom na R ali oni ga izgovaraju Dragen bez tvrdo akcentovano R a ja placem suza suzu stize sto nemogu moje ime da izgovore tacno ali eto i dan danas sam Dragen ili Dragon.
Ali posle povratka i tog detinjstva tamo koje nije ni slicno ovom ovde,nije mi padalo na pameti da se vracam u Ameriku pogotovu posle ono Dragen.
Ali stvari se menjaju kod nas postaje sve teze ozenio sam se ,dobili smo dete i dosli su problemi svakog dana.Ja sam radio kod nas sve ali bukvoalno sve lakse bih nabrojao sta nisam radio I NISTA.Nisam zalio za Amerikom hteo sam kod nas da radimo ja i Supruga mucili se na sve moguce nacine,postene naravno I NISTA.Secam se da mi je bila zelja da kupim LCD 32 inch Toshiba bio u metrou 500$ ja sam stedeo 3 meseca da kupim taj tv naravno mogu da kazem od usta sam odbijao ali voleo sam taj tv.Secam se momenata kad smo u frizideru imali jedno pakovanje virsli i nista vise,bili smo na ledjima tasta i taste ma kolko smo radili.Znate kako je mladi ste volite dobar TV,volite dobar mobtel,volite da izadjete a za sve to treba $$$.Moji iako su bili u US u tom periodu nisu nas nesto finansirali mozda posalju 500$ jednom u 3 meseca sve u svemu mucili se da opstanemo tamo i ja vise nisam imao nikakvo resenje osim da bezim otuda.
Verovao sam da nam Milosevic upropastio zivote bio sam za promene ucestvovao sam u demonstracijama bio sam 5 oktobra u Beogradu i skinuli ga napokon ,kako smo njega skinuli postavili smo drugog Milosevica samo ovaj drugi je bio Milosevic x 10 .Posle smo samo gledali ,nadali i cekali to bolje vreme ali to vreme nikako da dodje i nikad nije ni doslo,bar meni.Ja sam morao da se spakujem sa zenom i detetom i da idemo trbuhom za kruhom,moji roditelji nisu bilo za to da mi dodjemo ovde jer im je trebao neko da bude dezurni kuci tako da od njih nisam imao nikakvu pomoc.
Kupili smo karte i dosli da vidimo kako je ,dosli smo kod mojih babe i dede i od njih nisam imao nikakvu pomoc ali hvala im i za onu jednu sobu jer bi uprotivnom bilo jos teze.Oni nemaju osecanja prema meni kao unuku a prema mojoj zeni i da ne pricam ja sam se od njih odaljio oni su tamo slabo dolazili i kad dodju dodju na kratko 3-4 nedelje i vracaju se, tako da jednom reciju smo se odrodili to se dalo i videti i osetiti ,ali opet ponavljam hvala im za prijem pa ma kakav bio.
Oni su u neku ruku hteli da mi pomognu za moj ostanak i oporavak moje GC i za to su mi platili 370$ .Kad smo dosli ovde bilo je tesko teze nego tamo nismo imali para mada smo se na to nekako i navikli sto kaze pare nam nisu problem jer ih nemamo:grin: secam se otisli smo na Red wood drive kod nase crkve ljudi koji su ovde znaju gde je to, bio je serb fest, sa babom i dedom naravno oni su kupili 2lbs jagnjetine to vam je 900grama ko nezna za nas petoro ,zena nije pojela ni jedno parce ja sam jedno i sin jedno parce oni su pojeli ostatak,imao sam u dzepu 4 dolara kupio sam 2 kafe za mene i zenu 2$ i detetu sam kupio parce pite sa jabukama.
Tu smo bili do uvecer i otisli kuci mrtvi gladni.Mozda bude nekom smesno nekom tuzno ja kao sto sam rekao ispricacu vam iz dushe moju muku,. samo sto cu vam ovde ispricati 3% jer da ne duzim mnogo i sam nevolim da citam duge postove.Tada sam sebi rekao i zakleo se da nikad vise necu da trpim gladan i porodica da mi trpi gladna snacicemo se kako znamo i umemo.
Ugledali smo thrift store (mnogo ljudi ne ulaze u ovim prodavnicama jer su to sekend hend shopovi sto se kaze kod nas) ali mi smo morali.Ljudi ovde imaju mnogo para i ne kapiraju te kako i zasto moras da ides u tim prodavnicama ali nema to veze ovo je USA slobodna zemlja moze sta ko hoce,ja sam otisao u toj prodavnici i razgledao sta ima,ovako kupio sam 2 para NIKE shox plave i crne i jedan ruter sve to za 12$ koje sam uzeo od deteta.
Registrovali Ebay i paypal i postavili to sto sam kupio cekali smo 5 dana i pala je prva lova patike su prodate jedne za 32$ druge mislim da za 28$ i ruter za 25$ nasoj sreci nije bilo kraja.
Moram da napomenem koga ja sve ovde imam,ovako...Otac,Majka,Baba,Deda,babina 2 brata rodjena sa zenama,2 strica,2 strinke 3 brata od striceva 2 sestre od striceva (svi odrasli ljudi) 2 kuma,2 kume,3 kumceta a njihove rodjake i prijatelje da i ne nabrajam.
Niko od ovih ljudi meni nije pomogao da nadjem posao pomogla mi je zena iz bosne i nasla mi posao na aerodromu.
Zaboravio sam reci da sam dobio u medju vremenu GC onu iz 1979 tako da mi je to pomoglo da napravim zeni i detetu ostanak posto sam ja polozio drzavljanstvo odmah.
Taj posao mi je bio placen 10$ po satu lova do krova:1081:
Poceli smo da trazimo stan suprugu sam uposlio da juri po sekend hend prodavnicama a ja sam radio na aerodromu radili smo ebay punom parom,dosli smo do momenta da ebay moze da plati rentu za stan od 800$.
Isli smo po okolini setali i nasli jednosoban stan nismo ni sanjali da su vlasnici nasi ljudi iz Srbije ovde igra sreca veliku ulogu jer su nam ovi ljudi pomogli kao da su nam roditelji oni nemaju dece.
Posle godinu dana od nase nule kupili smo auto 2 godine star sa 13000 milja za 12000$ od ljudi koji nam rentaju stan dali smo im 4000 ostalo smo isplatili po 1000$ mesecno auto isplacen,kupili smo jos jedan za mene toyota 2007 konacno sam dobio kredit ,imam jos malo i taj smo isplatili.
I evo posle skoro 4 konstatnih godina ovde isplivali smo.
Supruga radi ima ebay store radi trgovinu sa neki kompanijama ja sam presao u vozace svakog dana smo kuci dete u skoli 4 razred ima sve A.
Nismo neki milioneri ali smo skromna porodica ne zali niko za nista.Naravno ja sto sam zalio za tv ovde sam kupio 60inch sharp :;D:
Mogu da kazem ovako,moj zivot tamo i ovde nije isti ipak sam ovde nesto stekao od nule tamo nisam uspeo uvek sam bio na nuli.Za nepune 4 godine 2 auta ,2 laptopa, desktop,ipad,tv 60inch,tv 40inch,xbox 360,igrice da ne nabrajam jedno 60 odprilike,canon dslr kamera naravno kupio sam pre 3-4 dana lens platio 450$ zena htela u top da me stavi ali rekli smo da necemo da patimo za nista:naughty: i da ne nabrajam dalje ,shtedimo para za ucesce za kucu koju planiramo kupiti u 2013 .
Sve u svemu zadovoljni smo do sad hvala Bogu .
Otici ili ne ? Kako se ko snasao ja sam morao ....ako neko ima dobar posao nebih mu preporucio jer i dalje mislim da zivot "ZIVOT" kod nas i ovde nemoze da se poredi ,ovde cvece ne mirise u pravom smislu te reci ,jednostavno nema tah duh kao sto ima kod nas.
Ovo vam je moj zivot u kratkim crtama ...zadovoljan sam ali zadovoljniji bih bio da ovako mogu da zivim kod nas.
I naravno kad idem na Red wood drive kod crkve na serb fest kupujem 1,5kg jagnjetine i 1,5kg prasetine :;D:
Svaka ti cast na iskrenosti. Tvoj post sam procitao bez daha. Vidim da si se stvarno namucio, kao i svi mi, neko manje neko vise. Neznam sta bi bio da si ostao ovde i da li bi mogao da kupis sve to i da zivis nekim normalnim zivotom da si ostao ovde da radis. U Srbiji je situacija svakim danom sve teza i gora. Zvanican podatak je da 30,000 ljudi godisnje napusti zemlju, a zamisli koliko je nezvanicno. Ja sam zaposljen, zena ne radi vec 3 godine i pitanje je kada ce da radi.Trazi se od 3-5 hilj evra da bi je zaposlili ali ti niko ne garantuje za koje vreme, jer moze se sutra promeniti vlast i pedala.Stekli smo stan na kredit , dva automobila i skromno zivimo. Nismo neki koji bi se razbacivali. Cerka je rasla vise uz zenu nego uz mene jer sam ja bio veliki patriota i po prirodi posla branio SFRJ i ratovao od Hr, BiH do Kosova. Sta sam sve preziveo da ti ne pricam. Dete mi je poraslo,ide u srednju skolu i pita me jednog dana sta ce i koji fakultet da upise kad zavrsi skolu kad i mama koja je zavrsila ekonomski fakultet nema posla. Da li mi treba fakultet da radim u trafici ili u nekom marketu za 180 evra. Nisam imao odgovor.
Otici ili ne za mene nije dilema. Otici odmah i sto dalje odavde jer ovde nema zivota, bez obzira sto cvece mirise, dzepovi su ti prazni. Jos nisam cuo da je neko iz Amerike dosao u Srbiju da zaradi i nesto stekne od svog rada. U ostalom ceo svet se seli ka Americi i bogatiji i siromasniji od nas a mali broj se odatle vraca nazad jer je to ipak zemlja koje je uredjena i u kojoj se postuje red rad i zakon. Toga ovde nema niti ce ga biti jer su problemi suvise veliki a koreni prilicno duboki. Bez obzira Srbija je samo gola zemlja,obicna livada....
Ja sam evo vec drugi put aplicirao za GC i boga molim svako jutro da mi se taj san ostvari i napustim zemlju kojoj sam dao mnogo a nisam dobio nista. Idem, ako bog da, u zemlju gde cemo raditi i ja i moja supruga bez obzira na struku, a dete se skolovati na nekom normalnom fakultetu i posle toga naci normalan posao. Mi u stvari zelimo samo normalan zivot kao i svi ljudi ovog sveta.
Mogao bih ti mnogo o zivotu u Srbiji mnogo pisati i sa tobom polemisati oko toga,ali ako bog da da dobijem GC i dodjem u Chicago to cemo uz 3kg jagnjetine i 3 kg prasetine i neko dobro vino da razmotrimo.
Do tada veliki pozdrav
Svaka ti cast na iskrenosti. Tvoj post sam procitao bez daha.
...ali ako bog da da dobijem GC i dodjem u Chicago to cemo uz 3kg jagnjetine i 3 kg prasetine i neko dobro vino da razmotrimo.
Do tada veliki pozdrav
Vele iskoristiću tvoj odgovor za moj ;)
chicagopn hvala na iskrenosti, to se ceni! Samo napred i sve najbolje...
I posle ovoga poverujte da nece biti novih pokolja i tragedija kao nigde u svetu?!
САД: Незапамћена помама за оружјем
Продаја оружја у САД неочекивано је повећана после недавног масакра у основној школи у Конектикату, тако да се и највећи светски добављач муниције једва бори са потражњом.
Компанија “Браунелс” се извинила муштеријама, јер је у “последња три дана забележена незапамћена потражња за оквирима за полуаутоматску пушку АР-15”.
Ову пушку користио је и убица из Ауроре, као и Адам Ланца који је починио масакр у Њутауну.
Компанија наводи да је за 72 часа продала трогодишњу залиху оквира и да зато сви “раде као луди како би одговорили на све поруџбине”.
Како пише утицајни “Хафингтон пост”, потражња за оружјем у САД расте из дана у дан, а 24 часа након масакра у школи “Сенди Хук” продавнице оружја у Њутауну су имале рекордну продају.
Иначе, 2012. година је била рекордна по продаји оружја у САД и пре трагедије у Њутауну.
Samo je pitanje dana kada ce opet da dodje do puskaranja... Zalosno ali istinito...
U CHGO nosenje oruzja nije dozvoljeno, dok je dole po republikansom jugu to kao mobilni telefon. Kad uzmem u obzir kakvih mentalnih sklopova sve ima, zapitam se kako ovih incidenata nema cesce...
Mene ako izvuku imao bih kod koga otici u Atlantu za pocetak, ali me strah ici na jug bas zbog bezbednosti. Ratovi koje vodi Amerika, nasilne igrice kao svakodnevica medju mladima, razni bolesni umovi kao proizvod komercijalizacije svega i svacega... I sta se moze ocekivati osim novih pokolja i upotrebe oruzja medju mladim narastajima?! Nisam ovde da kritikujem sistem u koji jos nisam ni stigao nego bih voleo da se nesto promeni po pitanju bezbednosti u SAD. Ubijaju me u pojam i sputavaju ovakve stvari kad razmisljam o eventualnom dobitku na lutriji i odlasku u Ameriku.
Nigde nije idealno, pa ni ovde...
Mada dosta stvari se popravlja, koliko god USA bila komercijalizovana, postoji gomila zakona koja te stiti kao individuu...
Konkretno, izbegavanje moguceg susreta sa oruzjem je moguce. Jednostavno ne kreces se u sredinama koje imaju lose statistike. Gde god da planiras da se preselis, proucis prvo te brojke, vidis sta je okolo sigurno, sta nije i onda polako krenes da organizujes zivot... Atlanta, GA jeste republikansko tlo, ima oruzja, ali zato se drzis po belackim delovima i bice ti ok. Znam da je skuplje kad si u "fancy" kraju, al' sve ima svoju cenu (da nije skupo i struktura komsija bi ti bila mnoogo drugacija) :)
Zamislite da je ta sloboda kupovine oruzja u Srbiji na sta bi nam zemlja licila. Somalija, Banglades ili sta vec. Ne verujem da ima Srbina koji nema neko oruzje legalno ili ilegalno u posedu, pa cak i vise komada. Ja ih imam legalno 4 ali na njih i ne obracam paznju osim kada mi zatrebaju za lov, streljanu i sl. Drugo je to sto USA ima 50 drzava i svaka ima svoje zakone. Ja pre mislim da je sistem bezbednosti popustio kod njih pa vise obracaju paznju na spoljasnje neprijatelje i ekonomsku situaciju a manje na bezbednost gradjana. Recite mi drzavu koja ima toliko nacija i da je u njoj raj i blagostanje. Uostalom Brejvik nije bio amerikanac pa je ubio 80 ljudi.
-Budale se ne seju one same nicu, kaze stara narodna poslovica
Jasno je vec svima da nas Amerika svako malo iznenadi manijackim pohodima budala na nevine ljude,kao i serijskim ubicama,silovateljima,pedofilima... Ali, iznenadi nas i herojstvom pojedinaca,njihovim super djelima, kao sto je ucinila uciteljica Viktorija Soto,zrtvujuci vlastiti zivot u cilju odbrane zivota prvacica. Dusu da ne grijesim,vecina nasih prosvjetnih radnika bi od tijela djece napravila stit ili se krila iza ucenika.Tako,ima dakle kod njih i izuzetno svjetlih primjera koji su itekako manje komercijalni za TV stanice i ne emituju se na svakom kanalu. Ali ih ima i njihova velicina nadilazi sva ljudska shvatanja,prelazi i najvece granice humanosti,ljibavi prema poslu,prema djeci,drzavi... Takvo sto kod nas je nemoguce
Od 1942 pa naovamo broj stanovnista u SAD se povecava za 2-3 miliona godisnje. Konkretno 2,24 miliona je porastao broj izmedju 1. jula 2011 i 1.jula 2012 godine. Ako na svakih 100 ljudi u americi ima 88 oruzja to mu dodje za godinu dana se povecao broj oruzja za nekih 1,80 miliona komada i ja tu zaista ne vidim nista sporno. Kad je zakon vec takav normalno je da se broj oruzja povecava srazmerno povecanju populacije. Da li je normalno da se u tolikoj meri poseduje oruzje necu da diskutujem, ali stvarati alarme na povecanje broja oruzja kad se zna da se i stanovnistvo povecalo za 2,24 miliona je krajnje zlonamerno.
chicagopn
05.01.2013, 09:51
Srecna svim ljudima na forumu Nova 2013 god.puno srece i zdravlja,radosti i veselja ali mislim da je sreca najbitnija...jer bez nje nemoze se ni u USA:;D:
I posto sam ovde evo da ujedno nesto i napisem...
Citao sam malo vise forum i uvedeo sam da ima par ljudi koji ulivaju nepoverenje i strah novim emigrantima koji jos nisu krocili na Americko tlo .
Mene to iritira jer i meni isto tako pricano da stvar bude gora meni su to pricali cak moji roditelji ,kako nije vise kao sto je bilo,kako nemam osiguranje sta ces ako ti se nesto desi ,tesko je za posao ,gde ces sa detetom ....itd,itd.
Ja svemu tome nikad nisam pridavao znacaj iz razloga sto mi sve to neko prica koji zivi i radi u Americi.
Da mi je barem neko od povratnika rekao ovakve stvari ja bih se pomislio,ali povratnika nema ,ko ode OTISAO JE.
Tako da ja svim normalnim, neisfoliranim, radnim ljudima zeljnim normalnog zivota kazem IDITE NE PREDAJTE SE.
Sta ako mi se nesto desi? pazi mene moze da udari auto na ulici bilo gde,mogu da dozivim mozdani udar bilo gde,ako nema posla ...pa nemam posla ni u Srbiji.
Dok sam bio u Srbiji ja sam bio sit tema kad dodju gasterbajteri i pocnu pricu kako ti nisi sposoban za tamo,kako nije tamo kao sto je bilo i kako bih ja umro na poslu kolko se to radi.Naravno moj odgovor im je bio ako si ti opstao pa opstacu i ja,jer sta je taj neko sposobniji od mene.Hocu da kazem da bukvoalno nisam sreo coveka koji bi mi rekao :idi bre bezi odavde,svi te nekako sputavaju,iz kog razloga stvarno neznam.
Ako mene sada neko pita a pitaju me nedeljno po jedan od mojih drugara pa do nekih ljudi koje nikad nisam video u zivotu :STA TI MISLIS kako je? moj odgovor je svako ko ima sansu ne treba je ispustiti pa bilo kakvu sansu.Definitivno ja kod nas u Srbiji nevidim nista dobro ,daleko bilo da ne volim svoju zemlju ali dzaba da je volim kad mi ona tu ljubav ne uzvraca,ne pruza mi nikakvu buducnost,nemogu da zivim normalno.
Naravno nikad nisam bio za neku ilegalu tipa doci ovde i sedeti na crno sto se kaze nekako mi to izgleda kao da si duh ,jer si covek bez identiteta zato to vam ne predlazem.
Da skratim pricu ne obracajte paznju na nikakve barikade i negativnosti u vasoj nameri .
Procitao sam temu gde je covek naveo sve najgore varijante sta vam se moze desiti kad dodjete ovde a taj isti covek tipka iz Amerike,ja stvarno nemogu da shvatim takve osobe, i stavljam sebe u situaciji da ja sad odavde iz tople sobe subota, vikend, day off tipkam kako ovde ljudi nije nista, tuga pazi te se gde dolazite !!! Stvarno to nemogu da razumem po meni pravim od sebe budalu.
Naravno nije blagostanje ima u tome istine ali nije nigde blagostanje pogotovo u drzavi iz koje se odlazi.
Zato glavu gore udahnite punim plucima i samo napred ne okrecite se za sobom jedno 4-5 godina i voleo bih da mi se onda javite da me pozovete na neko pice i popricamo o ovoj temi,aj uzdravlje
chicagopn
05.01.2013, 10:15
E da zaboravih jednu dobru pricu o povratniku ,prica je o povratniku koji je ziveo u Americi ja mislim jedno 10-12 godina necu da imenujem u pitanju je porodica iz Bosne ,ljudi su ovde imali sve sto se kaze posao, kucu deca u skolu, dobri djaci
dobre poslove sa dobrim primanjem i muz i zena. I naravno bolest nostalgija koju mi svi ovde bolujemo neko vise neko manje.
Ovde imamo i racune koje moramo da placamo i koji nas izludjuju ali sami ih pravimo :wtf:
Coveku puko film iz nekog razloga verovatno mu dopizd..lo vise ovde sve i resio da se vrati u Bosnu. Posalje zenu i decu nazad i spakuju sve svoje stvari na ocean kontejner sve sve sve.
Zena je otisla pre da bi upisala decu u skolu jedno dete je bilo 3 razred drugo 4
on je ostao ovde da bi prodao kucu. Za nekih 5-6 meseci prodao kucu naravno malo ispod cene i put pod noge.
Sta mislite kolko su sastavili dole ? ni 2 pune godine...deca se mucila u skoli nisu se mogli uklopiti nikako ,posla nema,dok se imale pare ustedjevina odavde bilo je dobro posle su nastupili problemi.
Vratili se nazad ali sad sve izpocetka, sada zive u stanu krecu u nove pobede deca se uklopila u skolu ponovo sto je najbitnije.Na pitanje zasto si se vratio?samo odgovara dole vise definitivno ne idem nikad nema se vise sta traziti tamo kaze ovoliko mi je trebalo da shvatim. jbg coveku nije bilo dovoljno onih 2-3 nedelje odmora da ukapira .
Dobro je sto su bili svi USA drzavljani uprotivnom bilo bi gusto.
Tako da imamo misljenje povratnika.
E da zaboravih jednu dobru pricu o povratniku ,prica je o povratniku koji je ziveo u Americi ja mislim jedno 10-12 godina necu da imenujem u pitanju je porodica iz Bosne ,ljudi su ovde imali sve sto se kaze posao, kucu deca u skolu, dobri djaci
dobre poslove sa dobrim primanjem i muz i zena. I naravno bolest nostalgija koju mi svi ovde bolujemo neko vise neko manje.
Ovde imamo i racune koje moramo da placamo i koji nas izludjuju ali sami ih pravimo :wtf:
Coveku puko film iz nekog razloga verovatno mu dopizd..lo vise ovde sve i resio da se vrati u Bosnu. Posalje zenu i decu nazad i spakuju sve svoje stvari na ocean kontejner sve sve sve.
Zena je otisla pre da bi upisala decu u skolu jedno dete je bilo 3 razred drugo 4
on je ostao ovde da bi prodao kucu. Za nekih 5-6 meseci prodao kucu naravno malo ispod cene i put pod noge.
Sta mislite kolko su sastavili dole ? ni 2 pune godine...deca se mucila u skoli nisu se mogli uklopiti nikako ,posla nema,dok se imale pare ustedjevina odavde bilo je dobro posle su nastupili problemi.
Vratili se nazad ali sad sve izpocetka, sada zive u stanu krecu u nove pobede deca se uklopila u skolu ponovo sto je najbitnije.Na pitanje zasto si se vratio?samo odgovara dole vise definitivno ne idem nikad nema se vise sta traziti tamo kaze ovoliko mi je trebalo da shvatim. jbg coveku nije bilo dovoljno onih 2-3 nedelje odmora da ukapira .
Dobro je sto su bili svi USA drzavljani uprotivnom bilo bi gusto.
Tako da imamo misljenje povratnika.
Znam lično sličan slučaj. Fakat ljudi se pokupili, u Americi proglasili bankrot, dosli ovdje vjerujuci da ce im biti "k'o od sale" naci posao, sto se, naravno, nije desilo. Posijedili od besorisnosti. Nakon nepune dvije godine se vratili u Ameriku i ponovo ispočetka. Medjutim djeca su izmučena teškom prilagodbom na život ovdje u Bosni, nakon američkog načina života Opet su imali problem kad su se vratili u Ameriku na ponovnu prilagodbu. Sada je, kako čujem, sve ok. Samo što su bespotrebno izgubili dvije godine i ko zna koliko novca. Ali osim ovog slučaja ima ih još dosta. Ljudi jednostavno teško povjeruju da ovdje život nije dobar, da nema posla, da je teško zaraditi novac, a da ne pričamo priuštiti sebi neki luksuz, pa i onaj minimalni. Misle da mi samo leškarimo i čekamo da nam ko šta udijeli (mada nas ima i takvih) :)
Evo slucaja iz moje okoline. Otisao komsija pre 12 god za Chicago, sam bez porodice. Porodica(sin i supruga od koje se prethodno formalno razveo) ostala u Srbiji da mu cuva stare roditelje, a on ce da radi i salje nesto njima za zivot. Otisao je covek koji nista u zivotu nije znao da radi osim da drzi olovku, jer je bio racunovodja. Rad za racunarom,bilo sta od majstorskih poslova, vozac, ama bas nista nije znao. O jeziku da i ne govorimo. Tamo je ziveo 12 god kao ilegalac, radio normalno ali sa malo vise paznje sto se tice policije da ga ne bih otkrili, vozio auto i naucio da radi sve. Od postavljanja parketa i hoblovanja, krecenja,postavljanja gipsanih ploca, ma sve, bukvalno sve majstorske radove. Cak su ga ljudi videli da visi na uzadima i farba mostove. I jezik je naucio perfektno.
Jednoga dana stize mu poziv od roditelja da se vrati kuci, da su bolesni, da nema ko da ih gleda i da se brine o njime i ako primaju nemacke penzije. To kljucanje u glavu je trajalo danima, mesecima. Spakuje se i vrati se nazad, na aerodromu naravno dobije zabranu povratka i ako u pasosu nije nista upisano. Kada se vratio imao je sta da vidi, majka zdrava ko dren, otac bolestan postao invalid, u kolicima, ali ne toliko da ne mogu da plate neku medicinsku sestru koja bi se brinula o njemu. Majci je jednostavno dosadilo da se brine o njemu pa pozvala sina da se vrati i da se brine o ocu, a ona da uziva. A to sto je on dosao ovde i ostavio svoju porodicu bez egzistencije, bez para, bez icega. Od oceve penzije nema ni 1euro, jer kaze kad bi imao i malo para prvo sta bi uradio je da kupi konopac i da se obesi. Kada zna sta je sve ostavio u Americi , kakav posao i jos bolju zaradu,normalan zivot, dosta prijatelja i poznanika amerikanaca koji su mu tamo u prvim trenucima dolaska pomogli i sa kojima je radio i lepo se slagao, i to sve kao ilegalac radeci na crno. Mogu zamisliti onda kakav je onda zivot ljudi koji imaju drzavljanstvo ili gc i koji mogu normalno da rade, da kupuju kuce, kola i sve ostalo.
A njemu sta je ostalo. Ostalo mu je to da se nada da ce se ozeniti nekom amerikankom ovde u Srbiji i da ce tako uspeti da se vrati. To vam je ukratko ispricana prica a vi razmislite o ''dobrom'' zivotu u zemlji Srbiji.
chicagopn
05.01.2013, 21:23
Znam lično sličan slučaj. Fakat ljudi se pokupili, u Americi proglasili bankrot, dosli ovdje vjerujuci da ce im biti "k'o od sale" naci posao, sto se, naravno, nije desilo. Posijedili od besorisnosti. Nakon nepune dvije godine se vratili u Ameriku i ponovo ispočetka. Medjutim djeca su izmučena teškom prilagodbom na život ovdje u Bosni, nakon američkog načina života Opet su imali problem kad su se vratili u Ameriku na ponovnu prilagodbu. Sada je, kako čujem, sve ok. Samo što su bespotrebno izgubili dvije godine i ko zna koliko novca. Ali osim ovog slučaja ima ih još dosta. Ljudi jednostavno teško povjeruju da ovdje život nije dobar, da nema posla, da je teško zaraditi novac, a da ne pričamo priuštiti sebi neki luksuz, pa i onaj minimalni. Misle da mi samo leškarimo i čekamo da nam ko šta udijeli (mada nas ima i takvih) :)
Danero jesi li ti u Chicagu ili u Kladusi ?Ako si u Kladusi onda si ti jedini covek koji je ostao tamo :D Imam dosta prijatelja iz Kladushe ,sad smo bili na podzvizko sjelo i tako ,dobri su jarani
Danero jesi li ti u Chicagu ili u Kladusi ?Ako si u Kladusi onda si ti jedini covek koji je ostao tamo :D Imam dosta prijatelja iz Kladushe ,sad smo bili na podzvizko sjelo i tako ,dobri su jarani
Heheheh, dobro si to rekao. U Kladusi sam :) nadam se ne još dugo. Kladuša ima veliki broj ljudi u Americi, a posebno u Chicagu i St. Louisu, ma i u drugim mjestima, nema gdje nas nema. I kako je bilo na tom podzvizdskom sijelu :D
Ima ona izreka za ljude koji nose veliki crni oblak iznad glave i gde god da odu oblak ide sa njima.
http://elmundomaschido.com/wp-content/uploads/2011/10/dark-cloud.jpg
chicagopn
06.01.2013, 01:27
I kako je bilo na tom podzvizdskom sijelu :D
Pa nista narocito ono pijanka, druzenje, muzika i kolo nemoze ovde ko tamo da bude ludnica do zore,sve u svemu lepo je malo sa drustvom
Vecina ljudi koji redovno i ozbiljno prate forum pa i ovu temu (a valjda je takvih najvise) su odlucili da zele otici. Mislim da ljudi uglavnom razmisljaju o tome sa kojim novcem otici, i to je pravo pitanje, kako do novca za odlazak i pocetak u USA?! Tudja iskustva, greske, promasaje i ovo sto pisete sve mi to vidimo i razumemo, i mozemo o tome u nedogled ali dzaba je to sve nama kad nema dobitka i vize u dzepu. Godine prolaze a promene nema.
Pozdrav,
Ja koliko sam citao po forumu razna iskustva, ja sve manje zelim da idem u ameriku. Jer svi pisu da je zajebano za posao, da ga neces tako lako naci, itd... ili ljudi samo strase nas koji planiramo doci haahaha :)
jel to stvarno tako tesko, a malo se njih vrate iz USA. pa necu otici i ganjati posao 6 mj ili vise i na kraju se morati vratiti kuci jer sam ostao bez para i usteđevine:(
Ako si resi idi,ne slusaj price,to su sve sujetni ljudi sto pricaju da je tesko,itd....Ne znam gde je danas lako?Pitaj ih sto se ne vrate,ako im je toliko tesko.Ako kod nas nije tesko,ne znam gde je,zato put pod noge i srecno.....
Ako si resi idi,ne slusaj price,to su sve sujetni ljudi sto pricaju da je tesko,itd....Ne znam gde je danas lako?Pitaj ih sto se ne vrate,ako im je toliko tesko.Ako kod nas nije tesko,ne znam gde je,zato put pod noge i srecno.....
Marko je u pravu, svi mi smo stisnuli i otisli, niko ne kaze da je bajno, ali moze se naci posao (ja sam nasla stalni, sa beneficijama za 4 mjeseca aktivnog trazenja). Ja samo kazem da gore od Bosne ne moze biti: slomis se radeci (na crno, ugovor o djelu) a plata ni 300 KM ($200), ljudi mi ovdje ne vjeruju kad im kazem da mi bivsa sefica ima platu od 500 KM, a da je zadnja plata joj bila iz jula 2012 godine!
vrhunski
06.03.2013, 00:47
Vecina ljudi koji redovno i ozbiljno prate forum pa i ovu temu (a valjda je takvih najvise) su odlucili da zele otici. Mislim da ljudi uglavnom razmisljaju o tome sa kojim novcem otici, i to je pravo pitanje, kako do novca za odlazak i pocetak u USA?! Tudja iskustva, greske, promasaje i ovo sto pisete sve mi to vidimo i razumemo, i mozemo o tome u nedogled ali dzaba je to sve nama kad nema dobitka i vize u dzepu. Godine prolaze a promene nema.
Kes kredit kod bilo koje banke :-) Mi smo nase novce skoro sve vratili koje smo "ulozili" jos 2 meseca i to je to. :D
Kes kredit kod bilo koje banke :-) Mi smo nase novce skoro sve vratili koje smo "ulozili" jos 2 meseca i to je to. :D
To je super varijanta ako imas srece da ti ga banka odobri :grin:
Dok sam bio u Srbiji banka nije htela da mi odobri ni obicne cekove, a kamoli kreditnu karticu jer sam u Telenoru radio na odredjeno (Telenor ima dve agencije - Trenkwalder i Multiman i setaju te tamo vamo svake godine) i banka me nije tretirala ni 3% :grin:
Ali ako imas nekog u banci i uspes da dobijes cash kredit, to je najbolja fora
zvercica
06.03.2013, 10:17
A kako uplaćujete rate? Mislim, možda je i glupo pitanje, ali kada su naši rodjaci iz Kanade pokušali da uplate neke pare na naše račune, nisu uspeli, već su morali da nam šalju preko Wester Uniona. Pretpostavljam da je isti problem i kada treba da se uplati rata za kredit - lupam, možda nije.
Drugo me brine kako ću to da vraćam, da li ću moći da dovoljno odvojim uz obaveze koje ću tamo imati da izmirim i obaveze koje sam ostavila u Srbiji? Moj suprug radi u banci i imao je nekliko klijenata koji su uzeli keš kredite, otišli, vraćali u početku a onda prestali - u toj situaciji nikako ne bih želela da se nadjem.
vrhunski
06.03.2013, 10:34
A kako uplaćujete rate? Mislim, možda je i glupo pitanje, ali kada su naši rodjaci iz Kanade pokušali da uplate neke pare na naše račune, nisu uspeli, već su morali da nam šalju preko Wester Uniona. Pretpostavljam da je isti problem i kada treba da se uplati rata za kredit - lupam, možda nije.
Drugo me brine kako ću to da vraćam, da li ću moći da dovoljno odvojim uz obaveze koje ću tamo imati da izmirim i obaveze koje sam ostavila u Srbiji? Moj suprug radi u banci i imao je nekliko klijenata koji su uzeli keš kredite, otišli, vraćali u početku a onda prestali - u toj situaciji nikako ne bih želela da se nadjem.
Moze da se uplati iz inostranstva na devizni racun u Srbiji bez problema. Lepo se uplate $$ a onda neko ode u banku podigne $$ i promeni u Eure (u menjacnici naravno).
Ratu placas od plate u US. Svakako odlazak bez ZNACAJNE kolicine novca u US nije bas pametno odraditi ako se nema drugog resenja kes kredit je odlicna stvar.
dreadnot
07.03.2013, 16:26
Mi smo uzeli onaj Dinkicev kredit od 300.000 din. sa prvom godinom grejs perioda, samo placas kamatu, a onda druge dve otplacujes. Novac smo poslali po prijatelju (dolare), pa su nam roditelji promenili u dinare i uplatili na racun. Prvo smo, pred polazak, tako odradili pricu da nam poslednje plate legnu na racun (uzeli godisnje odmore u celosti pred sam polazak, pa je i to "uslo u staz"), to je bilo dovoljno da pokrije celu prvu "grejs" godinu i par prvih rata. Za to vreme smo "stali na noge", pa smo mogli da posaljemo najveci deo po vec pomenutom prijatelju. Sada nam se blizi kraj otplate, ostale su samo jos 4 poslednje rate (maj - avgust), i to cemo da posaljemo u kesu, a u avgustu idemo za Beograd, pa cu taman da zatvorim taj racun, da vise ne placam ni odrzavanje, jer ionako nema nikakvih prihoda na njemu, pa bi se samo gomilao minus.
100% podrzavam prethodni post - odlazak bez ZNACAJNE kolicine novca nije pametan potez.
Koji su uslovi za takav kes kredit? Da li se mora biti zaposlen na budzetu i imati plata minimalno 500 evra?
Ne verujem da svaki dobitnik iz Srbije moze izvesti taj scenario s obzirom na vrstu trenutnog zaposlenja i visinu plate u Srbiji.
Mijane, zavisi od toga da li si na neodredjeno ili na ugovoru i da li imas kreditnog staza u toj banci, zatim da li tvoja firma posluje preko te banke... ima gomilu uslova koji stvaraju tvoju stvarnu kreditnu mogucnost i koja se poprilicno razlikuje od onih koje mozes da procitas na sajtovima banaka ili da gledas na reklamama. Posebno su fleksibilne manje banke po tim pitanjima :)
vrhunski
08.03.2013, 01:24
Drugo me brine kako ću to da vraćam, da li ću moći da dovoljno odvojim uz obaveze koje ću tamo imati da izmirim i obaveze koje sam ostavila u Srbiji? Moj suprug radi u banci i imao je nekliko klijenata koji su uzeli keš kredite, otišli, vraćali u početku a onda prestali - u toj situaciji nikako ne bih želela da se nadjem.
Veruj mi treba mnogo vise da se brines kako ces da opstanes (al bukvalno) bez pocetnog kapitala a za vracanje otom potom. Osim toga moram da ti kazem iskreno to kako ces da vratis ako uzmes 5-10.000 eura kes kredita ce ti biti najmanja briga :)
Srecna svim ljudima na forumu Nova 2013 god.puno srece i zdravlja,radosti i veselja ali mislim da je sreca najbitnija...jer bez nje nemoze se ni u USA:;D:
I posto sam ovde evo da ujedno nesto i napisem...
Citao sam malo vise forum i uvedeo sam da ima par ljudi koji ulivaju nepoverenje i strah novim emigrantima koji jos nisu krocili na Americko tlo .
Mene to iritira jer i meni isto tako pricano da stvar bude gora meni su to pricali cak moji roditelji ,kako nije vise kao sto je bilo,kako nemam osiguranje sta ces ako ti se nesto desi ,tesko je za posao ,gde ces sa detetom ....itd,itd.
Ja svemu tome nikad nisam pridavao znacaj iz razloga sto mi sve to neko prica koji zivi i radi u Americi.
Da mi je barem neko od povratnika rekao ovakve stvari ja bih se pomislio,ali povratnika nema ,ko ode OTISAO JE.
Tako da ja svim normalnim, neisfoliranim, radnim ljudima zeljnim normalnog zivota kazem IDITE NE PREDAJTE SE.
Sta ako mi se nesto desi? pazi mene moze da udari auto na ulici bilo gde,mogu da dozivim mozdani udar bilo gde,ako nema posla ...pa nemam posla ni u Srbiji.
Dok sam bio u Srbiji ja sam bio sit tema kad dodju gasterbajteri i pocnu pricu kako ti nisi sposoban za tamo,kako nije tamo kao sto je bilo i kako bih ja umro na poslu kolko se to radi.Naravno moj odgovor im je bio ako si ti opstao pa opstacu i ja,jer sta je taj neko sposobniji od mene.Hocu da kazem da bukvoalno nisam sreo coveka koji bi mi rekao :idi bre bezi odavde,svi te nekako sputavaju,iz kog razloga stvarno neznam.
Ako mene sada neko pita a pitaju me nedeljno po jedan od mojih drugara pa do nekih ljudi koje nikad nisam video u zivotu :STA TI MISLIS kako je? moj odgovor je svako ko ima sansu ne treba je ispustiti pa bilo kakvu sansu.Definitivno ja kod nas u Srbiji nevidim nista dobro ,daleko bilo da ne volim svoju zemlju ali dzaba da je volim kad mi ona tu ljubav ne uzvraca,ne pruza mi nikakvu buducnost,nemogu da zivim normalno.
Naravno nikad nisam bio za neku ilegalu tipa doci ovde i sedeti na crno sto se kaze nekako mi to izgleda kao da si duh ,jer si covek bez identiteta zato to vam ne predlazem.
Da skratim pricu ne obracajte paznju na nikakve barikade i negativnosti u vasoj nameri .
Procitao sam temu gde je covek naveo sve najgore varijante sta vam se moze desiti kad dodjete ovde a taj isti covek tipka iz Amerike,ja stvarno nemogu da shvatim takve osobe, i stavljam sebe u situaciji da ja sad odavde iz tople sobe subota, vikend, day off tipkam kako ovde ljudi nije nista, tuga pazi te se gde dolazite !!! Stvarno to nemogu da razumem po meni pravim od sebe budalu.
Naravno nije blagostanje ima u tome istine ali nije nigde blagostanje pogotovo u drzavi iz koje se odlazi.
Zato glavu gore udahnite punim plucima i samo napred ne okrecite se za sobom jedno 4-5 godina i voleo bih da mi se onda javite da me pozovete na neko pice i popricamo o ovoj temi,aj uzdravlje
Chi,
Izvini tek sada sam nasla ovaj tvoj post i apsolutno sve aminujem! Identicne recenice slusam od nekih ovdasnjih "dusebriznika" i njihovih istomisljenika. Drago mi je sto si uspeo i cenim sto saljes pozitivne vibracije. Sada mi se jos vise dolazi. Vise od neopisivog. Tebi i tvojoj porodici zelim sve najbolje!
Ima ona izreka za ljude koji nose veliki crni oblak iznad glave i gde god da odu oblak ide sa njima.
http://elmundomaschido.com/wp-content/uploads/2011/10/dark-cloud.jpg
E vuxanne i chi veceras ste me dokusurili! Ne ljutim se, nego emotivni momenat...
dreadnot, koliko bi novca trebali da ponesemo sa sobom a da sa malim detetom prevazidjemo sve pocetnicke poteskoce bez vecih problema?
Pozdrav.
Amerika44
08.10.2014, 22:57
Zanima me misljenje iskusnijih ljudi koji su vec u Americi ili imaju informacije iz prve ruke. Igram lutriju vec drugu godinu. Situacija je sledeca: nemam nikoga u Americi,imam zavrsen privatni fakultet i jako malo iskustva sto se struke tice. Sto se novca tice imam oko 50.000e sa kojim bih krenula tamo u slucaju da me izvuku. Sta vi mislite koliko je pametno i sta se moze ocekivati sa takvim startom u Americi? Svima koji bi mogli i imali vremena da me upute u vezi bilo cega oko ovih stvari bila bih jako zahvalna.
Puno vas pozdravljam...
Zanima me misljenje iskusnijih ljudi koji su vec u Americi ili imaju informacije iz prve ruke. Igram lutriju vec drugu godinu. Situacija je sledeca: nemam nikoga u Americi,imam zavrsen privatni fakultet i jako malo iskustva sto se struke tice. Sto se novca tice imam oko 50.000e sa kojim bih krenula tamo u slucaju da me izvuku. Sta vi mislite koliko je pametno i sta se moze ocekivati sa takvim startom u Americi? Svima koji bi mogli i imali vremena da me upute u vezi bilo cega oko ovih stvari bila bih jako zahvalna.
Puno vas pozdravljam...
mnogi nemaju nikoga u inostranstvu, a narocito zalihu novca da krenu u novu avanturu
pitanje koje bih ja sebi postavio, da li zelim i zasto zelim da odem iz zemlje, sve ostalo ce polako da se razresi samo....
snowflake
09.10.2014, 04:47
Zanima me misljenje iskusnijih ljudi koji su vec u Americi ili imaju informacije iz prve ruke. Igram lutriju vec drugu godinu. Situacija je sledeca: nemam nikoga u Americi,imam zavrsen privatni fakultet i jako malo iskustva sto se struke tice. Sto se novca tice imam oko 50.000e sa kojim bih krenula tamo u slucaju da me izvuku. Sta vi mislite koliko je pametno i sta se moze ocekivati sa takvim startom u Americi? Svima koji bi mogli i imali vremena da me upute u vezi bilo cega oko ovih stvari bila bih jako zahvalna.
Puno vas pozdravljam...
Sa tim parama mozes lepo i bezbolno da se smestis negde, kupis autic i upoznas se sa okolinom, a nakon toga da na miru razmislis o kljucnim pitanjima (o kojima je bolje da razmislis odmah sada):
1) Sta cu ja tamo?
2) Koliko dobro govorim engleski?
3) Da li znam nesto da radim?
4) Da li mi vredi da nesto studiram tamo prvo da bih onda mogla da nadjem neki posao?
...
Za tvojih 50k € Amerika ce ti jedino ponuditi 1000 nacina da ih sto pre potrosis.
Srecno!
Sa tim parama mozes lepo i bezbolno da se smestis negde, kupis autic i upoznas se sa okolinom, a nakon toga da na miru razmislis o kljucnim pitanjima (o kojima je bolje da razmislis odmah sada):
1) Sta cu ja tamo?
2) Koliko dobro govorim engleski?
3) Da li znam nesto da radim?
4) Da li mi vredi da nesto studiram tamo prvo da bih onda mogla da nadjem neki posao?
...
Za tvojih 50k € Amerika ce ti jedino ponuditi 1000 nacina da ih sto pre potrosis.
Srecno!
Ja da sam imala toliko na gomili, ne znam bas da li bi isla... Ali opet, razni ljudi, razne price. Za pocetak vise nego dovoljno.
Amerika44
09.10.2014, 17:21
mnogi nemaju nikoga u inostranstvu, a narocito zalihu novca da krenu u novu avanturu
pitanje koje bih ja sebi postavio, da li zelim i zasto zelim da odem iz zemlje, sve ostalo ce polako da se razresi samo....
To pitanje sam odavno postavila sebi i jedino na to pitanje znam odgovor a on je pozitivan,sa tim sam odavno rascistila :)
Amerika44
09.10.2014, 17:25
Sa tim parama mozes lepo i bezbolno da se smestis negde, kupis autic i upoznas se sa okolinom, a nakon toga da na miru razmislis o kljucnim pitanjima (o kojima je bolje da razmislis odmah sada):
1) Sta cu ja tamo?
2) Koliko dobro govorim engleski?
3) Da li znam nesto da radim?
4) Da li mi vredi da nesto studiram tamo prvo da bih onda mogla da nadjem neki posao?
...
Za tvojih 50k € Amerika ce ti jedino ponuditi 1000 nacina da ih sto pre potrosis.
,
Srecno!
1. Da zapocnem novi zivot,svakako.
2. Onako,solidno.
3. Nemam puno radnog iskusva.
4. Mislim da ne bi bilo lose,ako se finansijski uklopim.
Da,nije to losa suma ni ovde,ali ne zivi se od kucice koju ces kupiti. Problem je u nemogucnosti nalazenja pristojnog posla,i uopste zivota ovakvog kakav je ovde.
wladinho
13.10.2014, 09:15
Ja da sam imala toliko na gomili, ne znam bas da li bi isla... Ali opet, razni ljudi, razne price. Za pocetak vise nego dovoljno.
50,000 eura u Srbiji nije neka značajna cifra, a opet sa druge strane jeste. Sve zavisi kako se iskoristi i kako te sreća posluži. A sada me Vuxanne podseti na moju kumu koja je već par godina u UAE. Kaže "Da sam znala kako će mi biti prvih 6 meseci, verovatno ne bih ni otišla", a sada nema nameru do daljnjeg da se vraća. A pritom kada je odlazila odavde nije imala posao skoro godinu dana unazad, a tamo je uspela posle nekog vremena i muža da zaposli.
Sa 50.000,00 eura mozes da se skucih i sta onda? Mozes da pocnes biznis, ali ne znam koliko je pametno ista ulagati u Srbiji. Supruga i ja imamo svoju kucu, nova kola i jos jedna polovna, oboje radimo, a opet ne zelimo da ostanemo u srbiji, tacnije jedva cekamo da odemo odavde, ovo je jednostavno nezdrava sredina za zivot, besparica, svi su nervozni, zavidni, jednostavno previse negativnih stvari nas okruzuje, a kako stvari stoje tako ce biti jos duuuugo, svaki dan milion losih vesti, sto iz novina, sa TV-a...ne zelim da zivim u takvoj sredini, a ponajmanje da mi dete odrasta u takom okruzenju.
Tema "otići ili ne"?
Moj odgovor: ŠTO PRE!!! Realnost, tužna ali istinita!
Da se ja pitam ja bih preimenovao ovu temu u "otici ili da :)". :judge:
Amerika44
14.10.2014, 23:32
Slazem se sa Voja82 u potpunosti. Upravo i ja tako razmisljam zato sam se i prijavila.
Ova tema bas nema nekog smisla na ovom forumu.....................
sanjavujinovic
15.10.2014, 20:06
Ova tema bas nema nekog smisla na ovom forumu.....................
Zavisi
Evo jedne "teorije zavere":
Šta ako slusaj me sad pazljivo !!!!
sta ako je namena teme odgovoriti potencijalne dobitnike GC da bi se sebi obezbedio siguran prolaz:wtf:
Sigurno niste o tome razmiljali :obrva:
Ja negledam na tu temu tako jer meni green card ne treba. A da i gledam na tu temu tako onda bi dosao da zakljucka da su sanse da se bude izvucen uvijek vrte blizu istog postotka.
sanjavujinovic
15.10.2014, 21:21
Ovo je bio samo pokusaj da ubacim malo humora u ovu preozbiljnu skupinu:wee:,naravno da ni ja na to ne gledam tako .
Zdravo svima:-)
Da reaktiviran malo ovu temu bas me zanima vase misljenje iz danasnje perspektive. Naime izvuceni smo u maju na lutriji. Presrecni. Cekamo intervju. Kako vreme prolazi i kako se upoznajemo sa americkim zivotom javljaju se zebnje i strahovi od neizvesnosti. Nasa situacija je sledeca: imamo po 40 god, zivimo sa srpske uslove veoma dobro: u elitnom delu Beograda, imamo nekoliko nepokretnosti, ja radim vec 15 godina u stranoj korporaciji imam dobru platu, privatno zdravstveno osiguranje i penzioni fond. Muz je promenio nekoliko velikih korporacijam i pre par godina osnovao privatnu firmu. Sada se malo muci, vise ulaze nego sto zaradjuje ali veruje da ce mu se jednog dana vratiti. I pored toga zivimo veoma pristojno: odemo min 2 puta godisnje na more i isto toliko na skijanje, otputujemo i van toga na neki mini break po Evropi. Imamo kcerku od 10 godina koja ovde svira uspesno klavir, trenira pobedjuje na takmicenjima. Bili smo dva puta turisticki u USA i odusevili kako su ljudi tamo bez predrasuda.
Mi ne idemo zbog finansija! nama su se u Srbiji smucili ljudi! Opsta devalvacija ljudkih vrednosti i morala: u korporacijama laktanje, namestanja, ogovaranja, malogradjanstina, mediokriteti na svakom koraku. U privatnom biznisu, prevare, lazi, nepostovanje dogovora, naplata postenog rada nemoguca misija; kod kcerke u skoli takmicenje od 1. razreda ko ima bolji telefon, koliku kucu, ciji mama ili tata je na boljoj poziciji, ucitelji koji slezu ramenima a kolo vode "uspesni biznismeni", deca nevaspitana, ne postuju nikakav red. Radimo mnogo, a prijatelje koje volimo i koje smo izabrali redje vidjamo jer su dalje, a osudjeni smo na kompromise sa ljudima koji imaju decu slicnog doba ili u blizini.Novine, vesti i politiku smo odavno prestali da pratimo kako bi "pregurali" dan.
Od USA ocekujemo da radimo i da se nas rad adekvatno vrednuje i materijalno i moralno.Ali i da nastavimo da mozemo da putujemo i uzivamo u zivotu. Najvise da pruzimo detetu bolju perspektivu. Imamo i puno prijatelja tamo koji su afirmisani i rade na dobrim pozicijama u dobrim kompanijama i koji ce nam pomoci. Imamo i love za pocetak. Sa GC i radnim iskustvom od 15 i vise godina na razlicitim menadzerskim pozicijama ne bismo se zadovoljili radom u butiku ili piceriji.Svesni smo da cemo morati malo da zrtvujemo makar u pocetku ali me zanima vase misljenje sta biste radili na nasem mestu i da li je neko imao slicno iskustvo.
Veliki pozdrav svim forumasima:-)
Ja da sam na vasem mestu, nista ne bi dirao, ako vec imate pristojna primanja, nekretnine, onda mozete detetu da priustite priv skolu. Ja bi bar tako uradio.
Ovde koliko god imali kvaliteta i iskustva, sve vam pada u vodu bez americke diplome.
E sad ako bi dosli ovde sa pristojjnom kolicinom novca, da ne morate da se nervirate kada ce da vam stigne zel karta, ili vozacka ili socijalni brojevi...onda bi mozda i bio dobar potez.
Zdravo svima:-)
Da reaktiviran malo ovu temu bas me zanima vase misljenje iz danasnje perspektive. Naime izvuceni smo u maju na lutriji. Presrecni. Cekamo intervju. Kako vreme prolazi i kako se upoznajemo sa americkim zivotom javljaju se zebnje i strahovi od neizvesnosti. Nasa situacija je sledeca: imamo po 40 god, zivimo sa srpske uslove veoma dobro: u elitnom delu Beograda, imamo nekoliko nepokretnosti, ja radim vec 15 godina u stranoj korporaciji imam dobru platu, privatno zdravstveno osiguranje i penzioni fond. Muz je promenio nekoliko velikih korporacijam i pre par godina osnovao privatnu firmu. Sada se malo muci, vise ulaze nego sto zaradjuje ali veruje da ce mu se jednog dana vratiti. I pored toga zivimo veoma pristojno: odemo min 2 puta godisnje na more i isto toliko na skijanje, otputujemo i van toga na neki mini break po Evropi. Imamo kcerku od 10 godina koja ovde svira uspesno klavir, trenira pobedjuje na takmicenjima. Bili smo dva puta turisticki u USA i odusevili kako su ljudi tamo bez predrasuda.
Mi ne idemo zbog finansija! nama su se u Srbiji smucili ljudi! Opsta devalvacija ljudkih vrednosti i morala: u korporacijama laktanje, namestanja, ogovaranja, malogradjanstina, mediokriteti na svakom koraku. U privatnom biznisu, prevare, lazi, nepostovanje dogovora, naplata postenog rada nemoguca misija; kod kcerke u skoli takmicenje od 1. razreda ko ima bolji telefon, koliku kucu, ciji mama ili tata je na boljoj poziciji, ucitelji koji slezu ramenima a kolo vode "uspesni biznismeni", deca nevaspitana, ne postuju nikakav red. Radimo mnogo, a prijatelje koje volimo i koje smo izabrali redje vidjamo jer su dalje, a osudjeni smo na kompromise sa ljudima koji imaju decu slicnog doba ili u blizini.Novine, vesti i politiku smo odavno prestali da pratimo kako bi "pregurali" dan.
Od USA ocekujemo da radimo i da se nas rad adekvatno vrednuje i materijalno i moralno.Ali i da nastavimo da mozemo da putujemo i uzivamo u zivotu. Najvise da pruzimo detetu bolju perspektivu. Imamo i puno prijatelja tamo koji su afirmisani i rade na dobrim pozicijama u dobrim kompanijama i koji ce nam pomoci. Imamo i love za pocetak. Sa GC i radnim iskustvom od 15 i vise godina na razlicitim menadzerskim pozicijama ne bismo se zadovoljili radom u butiku ili piceriji.Svesni smo da cemo morati malo da zrtvujemo makar u pocetku ali me zanima vase misljenje sta biste radili na nasem mestu i da li je neko imao slicno iskustvo.
Veliki pozdrav svim forumasima:-)
Neka vam je sa srećom.
Naravno, odluka je vaša, ali i mi smo u skoro istoj situaciji. 40 godina, 2 djece, nekoliko nekretnina, prilično novca za naše uslove, s tim da je lokacija Bosna, a ne Srbija.
Mi smo odlučili da idemo, iz jednostavnog razloga što se ovdje uvijek možemo vratiti, a isto tako, vjerujem da je SAD puno bolja opcija za djecu, a možda i za nas.
Ovdje me brinu demografski trendovi, neodrživost ekonomskog sistema, te uopšte jako malo novca u opticaju, a sa nekim stvarima se nisam nikada ni slagao (sve ono što bi se moglo svrstati pod balkanizme u negativnom smislu).
Već ste putovali, tako da ste dobrim dijelom upoznati sa onim što vas čeka vani. Mi smo imali tu sreću i da smo i putovali, ali i živjeli vani. Npr, djeca su nam išla u američku školu zadnjih par godina, i bojim se da ćete i tamo vidjeti to 'takmičenje' ko ima više.
Također, neko opšte pravilo je da ćete imati manje vremena nego što imate sada, iz jednostavnog razloga što ćete imati manje godišnjeg, a i npr. poprijeko se gleda na bolovanje, itd. Možda vi budete izuzetak.
S obzirom da radite u internacionalnim kompanijama, ne vjerujem da će to biti neki veliki kulturološki šok u organizacijskom smislu.
I na kraju, moj neki zaključak je da u najveće govno, bar na početku, moraju da pojedu oni koji najviše ostavljaju iza sebe. Npr ako ste u tituli imali 'manager' i vozili solidno auto, možda se treba pomiriti sa tim da ćete (bar neko vrijeme) morati provesti radeći kao konobar ili na kasi, što nije stepenicu ili dvije niže, nego baš početak od nule. Naravno, neko ko ima 24 godine i radio je kod nas kao konobar će sasvim drugačije gledati na to.
I opet kažem, svjestan svega toga, odlučio sam da idem, zajedno sa porodicom.
I btw, prodajemo sve nekretnine koje imamo u Bosni, a radio bih isto i da sam npr u Hrvatskoj, Srbiji, Makedoniji, pa i Sloveniji.
Hvala drustvo! Mogla sam ocekivati razlicita misljenja a posto smo mi po prirodi avanturisti a ovo je sve jedna velika avantura idemo da probamo: manje mozemo da izgubimo nego da dobijemo. Srecno nam svima!
tomas121974
14.07.2017, 23:28
Pozdrav svima,
Sa zenom i detetom odlazim u USA krajem godine. Po misljenju vas koji ste vec otisli, da li je 10-tak / 15-tak hiljada $ dovoljna cifra za start?
Da dodam da mi ne idemo sa nekom strukom koja je cenjena tamo (drustvenjaci), niti se nadamo nekom boljem poslu u pocetku.
Btw, dobitnici smo GC na lutriji i odlazimo legalno. Poznajemo jednog Amera koji ce da nam pomogne oko iznajmljivanja stana u NJ (garantovace za nas, a mi cemo naravno placati kiriju i sve po redu).
Pozdrav svima,
Sa zenom i detetom odlazim u USA krajem godine. Po misljenju vas koji ste vec otisli, da li je 10-tak / 15-tak hiljada $ dovoljna cifra za start?
Da dodam da mi ne idemo sa nekom strukom koja je cenjena tamo (drustvenjaci), niti se nadamo nekom boljem poslu u pocetku.
Btw, dobitnici smo GC na lutriji i odlazimo legalno. Poznajemo jednog Amera koji ce da nam pomogne oko iznajmljivanja stana u NJ (garantovace za nas, a mi cemo naravno placati kiriju i sve po redu).
Pa bice vam dovoljno za 3 4 meseci... ako ne budete motorizovani, onda cete najvise para da date za kola
Nazalost kakvo je stanje u ex yu otici sto prije a onda za koju deceniju ako se stvari poprave opet se vratiti
Siguran sam da se stvari za našeg života neće popraviti. Ovo se odnosi na sve koji imaju 10+ godina. Ovde se uništavalo poslednjih 30 godina. Nismo se vratili na nivo iz 80-tih godina prošlog veka. Prvo treba to da se desi, a onda da se kaže da se nešto promenilo. Na žalost, ovde se stvari menjaju samo og lošeg ka gorem.
Moje mišlješljenje je: Bežite koliko vas noge nose i ne pomišljajte da se vratite bez preke potrebe.
Copyright ©2005-2024, ZelenaLutrija.com by VUXYS, LLC