Zasto se (skoro) niko ne vraca u ex-Yu?

[buckuris]

Pozdrav svima!

Dosta puta sam cula i cujem i danas dan ono famozno pitanje: "Ako ti je toliko lose zasto se ne vratis?" Sta vi mislite...zasto se niko (skoro niko jer ima i nekih koji su se vratili ali u veoma malom broju) ne vraca u ex-Yu, a non-stop se zali na zivot u US?

[peja]

dovoljno je da se izađe iz granica Srbije i da se shvate neke stvari, a kad se ode do Amerike onda ti se otvore mnogi vidici i putevi i samo od tebe zavisi kojim ćeš putem...

A mi (Ex-Yu) smo navikli na svakojake probleme, prepreke, i onda nam nije problem da se prilagodimo, snađemo u inostranstvu, a i shvatimo da uz malo truda možemo da imamo normalan život za sebe, za porodicu...

Tako da prosto ne poželimo da se vratimo. To je moje mišljenje, a mislim da će neko od forumaša ko je duže u Americi imati pravi odgovor...

[Jack]

Zanimljivo pitanje o kojemu se može dosta toga napisat.

Zavisi koga se pita to pitanje. Ja osobno znan puno ljudi koji su se vratili u Hrvatsku iz Amerike i Canade. Pod tin mislin na mlade ljude oko 25 godina dok su njiove ćaće i matere ostale gori u novon svitu.

Znan i neke primjere za Bosnu di opet mlađi ljudi dolaze natrag.

Ta starija generacija crnči svaki dan i tako će dokraja života. Masu nji je sramota vratit se jer onda ka nisu uspili vanka, pa šta će susid reć.

Mentalni je to sklop u večine judi bivše YU.

Meni je drago da vidin ove mladje da zavrsavaju skule u nas (zato jer je jeftinije nego u US) ali da i nalaze poslove i ostaju ovde. Masu nji mi govori da zivot u Hrvatskoj nebi minjali za zivot u Americi iako znaju da bi vise zaradili para tamo. Normalno oni svaćaju da nije ni u parama sve.

Ja se pitan bi li oni to isto mislili da nisu našli posal vamo pa da počmu živit ka većina Hrvata?

Za Bosnu je druga priča. Svak koga znan se vratio jer nije moga bez Bosne i toga načina života. Iako žive par puta gore nego u Americi puno su zadovoljniji. Svakog različite stvari čine sritnim.

[NinaPetra:)]

Evo, ja moram da napisem zasto, iako nisam u USA( jos uvek:naughty:), ali jesam u jednoj zemlji Zapadne Evrope, a mislim da je sistem slican. Uredjena drzava, postoje zakoni, koji se postuju, u suprotnom su sankcije, svima isto, a ne po babu i stricevima. Koriste se magicne reci: dobar dan, dovidjenja, hvala, izvinite, molim vas( to uce deca kao obaveznu lekciju kako krenu u vrtic). LJubaznost i kultura. Kad odem u opstinu, skolu, bolnicu da bilo sta uradim, niko mi nece zatvoriti salter pred nosem, niko me nece 'otkaciti', jer mi fali jedan papir:grin:. Iako se vidi, po akcentu, da sam stranac, niko nece biti neprijateljski raspolozen, naprotiv, zainteresovace se odakle sam, kakvi su obicaji, hrana, muzika u mojoj zemlji. Znam sta radim i kakva mi je perspektiva: mozes da napredujes na poslu, ako si vredan i ambiciozan, niko ti nece podmetati nogu. Kad radis, siguran si da ti poslodavac uplacuje doprinose. Sa redovnom platom, mozes da uzmes stan na kredit, a da se kamata ne promeni. Dete je zasticeno kao beli medved, nista ne sme da mu nedostaje. Ako roditelj ne moze da mu obezbedi osnovne stvari, drzava ce. Ako ne mozes da placas kiriju, struju, to dokazes, postoji institucija koje ce placati polovinu. Kad udjem u prodavnicu, mogu da kupim litar mleka od 2e, ali mogu i od 50centi, dakle, nece mi doci nekakav kriminalac i uvesti monopol, da samo kod njega nesto ima, po njegovim cenama. Prevoz ide na 3 minuta, metro u spicu na 2min. Znanje se ceni. Bilo kakvo poznavanje neke materije ti je veliki plus( ja sam, recimo, zavrsila eng i spanski, ali govorim i pomalo ruski, na razgovoru za posao i to je donelo poene, iako nemam 'papir' da to dokazem). lakse se nalazi posao. Neko se brze i bolje, neko teze integrise u drustvo, ali jedno kad se nauci jezik i shvati kako sistem funkcionise, najprirodnije prihvatis svoj nacin zivota. O mestima za videti, brojnim atrakcijama, bioskopima, pozoristu, necu ni da govorim. Meni je sve to i vise ne go dovoljno, da me prebolim nostalgiju za dragim ljudima, uspomene i zivot koji sam imala u Srbiji. Sto neko rece: Bolje da te zele, nego da te zale.

[oki9]

NinaPetra
koliko sam videla u prethodnim postovi ti si u Fr, ako se ne varam...nemoj pogrešno da me razumeš, ne zabadam nos gde mi nije mesto, već htedoh da te pitam zbog čega, ako nije neka tajna, želiš u USA? Pitam to, jer pouzdano znam, aevo i ti potvrdjuješ svojim postom, da je Fr daleko sređenija zemlja od Usa, po pitanju zdravtsva, dečije zaštite, školovanja, podrške socijalno ugroženima i sl..
to se tamo u USA sve debelo plaća.
dakle ne pričam niti sugerišem ništa, čisto mi je interesantno odakle volja za tom avanturom?

Što se tiče teme, smatram da svi ostaju (velika većina) iz razloga što su svesni da ovde na Balkanu, ne mogu sebi obezbediti ono na šta su se tamo već navikli. Znamo da se ljudi brzo naviknu na lepo. Pritom, stariji emigranti se po defaultu vraćaju u maticu, tek i onda kada im prođe radni vek, nakon što su podigli kuće i sl, znači ne pre toga, ili bar retki..a oni koji šalju decu, to je zbog jeftinijeg obrazovanja, a i toga što im dete sa njihovim dotiranjem iz inostrantsva ovde može živeti sasvim normalno

Hoću reći, niko se ne vraća jer ga muka ne tera na to. Prosto. Da potera - došli bi. Takođe, nije u emigraciji kao šo je bilo pre nekih 10 godina, to je jasno, ali nije ni skoro nemoguć život kao ovde na Balkanu
pozdrav svima

[ivanmilosavljevic]

Niko nije lud da se vrati.Jedan komsija se vratio iz Ciriha,ziveo je tamo citav zivot,i to sa porodicom.Ponistio pasose,doneo neku lovu sa kojom je zapoceo biznis i naravno ugasio ga neki ,,Miskovic''.Nedavno imao slog,a mlad covek...

[dreadnot]

Pre oko dve godine b io je na forumu par sa decom koji je dobio zelenu kartu, otisli u USA - ako se ne varam San Diego ili neko drugo mesto u blizini, a svakako Kalifornija. Glava porodice je bio situiran u Srbiji, imao dobru poziciju (recimo, u tatinoj firmi ili sl.), ali je hteo vise. Iznajmili dobru kucu, kupili kola, pucali pare uzduz i popreko. On je pucao samo na menadzerska mesta jer je to i ovde radio, nije hteo da prihvati cinjenicu da ako dodjes iz nedodjije i niko te ne zna, nemas radnu istoriju i rezultate ovde, kao da si niko i nista. Za pola godine otisle sve pare, a posla ni od korova. Sta ce drugo - spakovali se i nazad. To je jedan od najeklatantnijih primera - lose planiranje, nepoznavanje sistema u koji ides, vodjenje za sopstvenim (pogresnim) predpostavkama i vizijama i odbijanje da se prihvati realnost. Predpostavljam da ima i onih koji "ne mogu bez zivota na Balkanu", ali o cemu se tu radi? Kakav "zivot na Balkanu"? Ne radim nista, a plata ide? Vuku se godinice, sad ce i penzija, jeste minimalac, ali niko ne moze da me plati toliko malo koliko malo ja mogu da radim. Umesto da sam na poslu, izadjem na pauzu za rucak od jedno sat i po, pa sa drustvom na picence s nogu. Da, takvog zivota nema, barem ne u tolikoj meri. Super je sto smo svi na Balkanu smekeri, samo sto nema pas za sta da nas ujede. Nekome se svidja da bude takav smeker, jer je odgovornost prema sebi i svojoj porodici neuporedivo manja i uvek mozes da se vadis kako bi ti postigao mnogo, samo da nije drzava tako sjebana. Strah od stvarnog rada, stvarnog davanja sebe, strah od uspeha... to je ono sto vrati te "melanholicare" otrgnute od Balkanskog stila zivljenja.

[zvercica]

Jedni naši poznanici, brat i sestra, vratili se iz Australije. Inače su oni otišli za vreme rata kao izbeglice i tamo završili srednju i fakultete. Kada su se vratili, zaposlili su se vrlo brzo po stranim firmama i to na visokim pozicijama, i plata je naravno u evrima ili dolarima. Oboje su uvek komentarisali kako je u stvari to dobitna kombinacija. Živeti i odgajati decu u Srbiji, a raditi u stranim firmama za devize. Oboje su vrlo brzo kupili stanove na NBgd, kola na karticu ???, putuju, uživaju u svojim poslovima i nemaju nameru da se vraćaju.

Kada smo bili u Kanadi 2007, upoznala sam mnogo naših ljudi koji su pljuvali po svemu i svačemu. I na moje pitanje o mogućnosti povratka, svi su kategorično odbili, tako da sam na kraju shvatila da su to ljudi koji u stvari vole da kukaju i da će uvek biti nezadovoljni, ma kako živeli.

Jedno vreme sam radila zajedno sa jednom gospođom, vrlo bogatom, sestra nekih bogatih bivših muzičara (bez veze mi da kažem puno ime i prezime, verujem da svi znate), uglavnom, u 10 ujutro je kukala kao da je oprala četiri mašine, usisala tri kuće i ne znam šta još... Nije progovarala a da ne kuka...

Meni se čini da je to jedna od odlika našeg mentaliteta, bolje da kukam, svi će misliti da mi je loše, neće niko pare da mi traži, ne moram nikome vizu da sređujem...

[dulobar]

I ja znam čuti da se ljudi žale ovo ovako, ovo onako (što sve biva u tom trenutku da im ne odgovara), no kad jednom istinski sjednu i razmisle gdje žive, a gdje su nekad bili živjeli nema onda više priče ni razmišljanja, ono što hoću reći što je ivanmilosavljevic rekao: nitko nije lud da se vraća, nebitno bila Njemačka, Švicarska, ili pak Amerika kojoj svi ovdje na forumu težimo (iz ovog ili onog razloga).
Naravno, nekom neće odgovarati ovo, nekom ono, netko se neće snaći, nekom će faliti prijatelji, roditelji, baba, stričevi... no većina ipak ostaje jer zna da je sve to za njihovo dobro, dobro njihove djece, da nema smisla ni logike ići iz takve zemlje i situacije gdje čovjek može normalno živjeti, gdje se ima čemu nadati i gdje boljitak postoji nazad u jad, siromaštvo, tugu i čemer pod imenom Balkan.

[vuxanne]

Pre oko dve godine b io je na forumu par sa decom koji je dobio zelenu kartu, otisli u USA - ako se ne varam San Diego ili neko drugo mesto u blizini, a svakako Kalifornija. Glava porodice je bio situiran u Srbiji, imao dobru poziciju (recimo, u tatinoj firmi ili sl.), ali je hteo vise. Iznajmili dobru kucu, kupili kola, pucali pare uzduz i popreko. On je pucao samo na menadzerska mesta jer je to i ovde radio, nije hteo da prihvati cinjenicu da ako dodjes iz nedodjije i niko te ne zna, nemas radnu istoriju i rezultate ovde, kao da si niko i nista. Za pola godine otisle sve pare, a posla ni od korova. Sta ce drugo - spakovali se i nazad. To je jedan od najeklatantnijih primera - lose planiranje, nepoznavanje sistema u koji ides, vodjenje za sopstvenim (pogresnim) predpostavkama i vizijama i odbijanje da se prihvati realnost. Predpostavljam da ima i onih koji "ne mogu bez zivota na Balkanu", ali o cemu se tu radi? Kakav "zivot na Balkanu"? Ne radim nista, a plata ide? Vuku se godinice, sad ce i penzija, jeste minimalac, ali niko ne moze da me plati toliko malo koliko malo ja mogu da radim. Umesto da sam na poslu, izadjem na pauzu za rucak od jedno sat i po, pa sa drustvom na picence s nogu. Da, takvog zivota nema, barem ne u tolikoj meri. Super je sto smo svi na Balkanu smekeri, samo sto nema pas za sta da nas ujede. Nekome se svidja da bude takav smeker, jer je odgovornost prema sebi i svojoj porodici neuporedivo manja i uvek mozes da se vadis kako bi ti postigao mnogo, samo da nije drzava tako sjebana. Strah od stvarnog rada, stvarnog davanja sebe, strah od uspeha... to je ono sto vrati te "melanholicare" otrgnute od Balkanskog stila zivljenja.

I ja mislim da je ovo jedan od najvaznijih filtera za kasnije kako se stvari ispostave. Koja si kasta bio u Srbiji/gde god i u koju kastu upadnes ovde. I naravno od srece i milion ostalih sitnica.

[nina-venus]

Ne vracaju se zbog para i zato sto su se otrgli od bede.

[edinze]

Bolest je ocekivati da u zemlji u kojoj te doslovno niko ne zna budes ime,pozicija,faca... Ne kazem da sad treba biti dno dna,ali neke prije svega postene i pristojne poslove objerucke treba prihvatiti i polagano graditi ime,poziciju,uz dodatno skolovanje i prekvalifikacije.... Trenutno mi jos samo posteljina nedostaje da bih mogao reci da zivim na radnom mjestu,a za nikakav novac....zasto ne takvim istim tempom,ali za onim sto bih mogao nazvati platom,,bez stida i neugodnosti... Tesko razumljivo onom ko nije pregazio sve receno...

[NinaPetra:)]

NinaPetra
koliko sam videla u prethodnim postovi ti si u Fr, ako se ne varam...nemoj pogrešno da me razumeš, ne zabadam nos gde mi nije mesto, već htedoh da te pitam zbog čega, ako nije neka tajna, želiš u USA? Pitam to, jer pouzdano znam, aevo i ti potvrdjuješ svojim postom, da je Fr daleko sređenija zemlja od Usa, po pitanju zdravtsva, dečije zaštite, školovanja, podrške socijalno ugroženima i sl..
to se tamo u USA sve debelo plaća.
dakle ne pričam niti sugerišem ništa, čisto mi je interesantno odakle volja za tom avanturom?

Što se tiče teme, smatram da svi ostaju (velika većina) iz razloga što su svesni da ovde na Balkanu, ne mogu sebi obezbediti ono na šta su se tamo već navikli. Znamo da se ljudi brzo naviknu na lepo. Pritom, stariji emigranti se po defaultu vraćaju u maticu, tek i onda kada im prođe radni vek, nakon što su podigli kuće i sl, znači ne pre toga, ili bar retki..a oni koji šalju decu, to je zbog jeftinijeg obrazovanja, a i toga što im dete sa njihovim dotiranjem iz inostrantsva ovde može živeti sasvim normalno

Hoću reći, niko se ne vraća jer ga muka ne tera na to. Prosto. Da potera - došli bi. Takođe, nije u emigraciji kao šo je bilo pre nekih 10 godina, to je jasno, ali nije ni skoro nemoguć život kao ovde na Balkanu
pozdrav svima

<izvinjavam se ostalima , jer rasplinjujem temu, ali odgovoricu ti( uz rizik da dobijem epitet razmazene, koji su mi vec nalepili roditelji). Zasto da ne? Sve decije bolesti imigracije sam prelezala, i kad sam bila devojka, a i sada, kad imam porodicu.Dakle, znam kako je raditi, a da te ne plate(srpska posla), kad svaku informaciju moras da izbunaris sam, jer te drugi nece namerno posavetovati(opet srpska posla), kad ti iznajme rupu od 16 kvadrata za 550e, kad smo Zmu i ja skupljali cente za baget...Ali, isplivali smo. Kad smo uspeli ovde, ne vidim razlog da ne uspemo i tamo, jer sam oprezna i znam sta moze da me saplete. Dosla sam ovde ne znajuci rec francuskog, pa sam naucila, i da citam i pisem( sto je meni veliki plus, jer je dosta onih kojima je to nepremostiva barijera, jer jeste malo komplikovano sa svim njihovim pravilima pisanja). Sa engleskim takav problem nemam, u startu sam u boljoj poziciji. Sad, mala su mi deca( starija 3 god, mladja 4 meseca) i zbog toga stvaram opciju 'sigurnog posla' odavde, sto je jedan zajednicki poduhvat sa mojim, vec pominjanjem prijateljem Amerikancem, tako da, ako nam to 'proradi', ipak bih otisla na malo sigurnije i mogu da se oslonim na njegovu pomoc oko stana, birokratskih zezalica. Svidja mi se Amerika, realna sam, pa zato triput merim. Na kraju, sta mogu da izgubim? Nije preteran podvig, da za neko vreme ovde ustekamo neke pare, kao siguricu. Provela sam 32 god u Evropi, rado bih ostatak zivota provela tamo, a i ne bih se bunila da mi deca imaju i fr i americki pasos, pa da sutra odaberu, gde ce ziveti. Znam da se sve placa i vrtic i skola, ali, ako radim i zaradjujem, ne smeta mi da ulazem u decu, to je uvek najbolja investicija. To bi bilo, otprilike to:grin:

[ASSI]

Gde da se vrate? U zemlju bez perspektive! Tamo ako je i tesko imas cemu da se nadas, ovde bas nicemu.

[NightSky]

Meni se čini da je to jedna od odlika našeg mentaliteta, bolje da kukam, svi će misliti da mi je loše, neće niko pare da mi traži, ne moram nikome vizu da sređujem...

+1

To, to! :grin: Ja kad ih nekad čujem koliko kukaju, upitam hoće li da im pošaljem paket s humanitarnom pomoći, malo riže, bašna i šta para, jer, što bi rekla Ljeposava iz Đekne: "Mene je dobro", nego njih mi žao :grin:

[buckuris]

Evo posto sam ja postavila temu kontam bio bi red da i ja dam neki svoj odgovor. Napomena: skoro 20 god. sam ovde i ovo cu da napisem cisto kao iz nekog iskustva mnogih nasih koji su ovde dosli 90-tih god. iz rata zahvacenih podrucija.

Neki nikada nisu imali svoj stan/kucu/prostor odvojen od zajednice.
Neki nikada nisu vozili kola. (Sta cu ja u Bosni kad sam tamo muzla krave a ovde vozim auto. :) Istinita izjava jedne Bosanke.)
Neki nikada nisu stali na asfalt.
Neki nisu imali wc u kuci.
Neke zene su bile domacice i nikada nisu imale svoj dinar.
Nekima se nije moglo prici kuci kolima.
Neki su prodali svu imovinu koju su imali preko bare.
Neki nisu imali bazen. :)
Neki nisu prodali imovinu ali im je ostala u nekom dijelu grada/drzave u kojem oni ne zele da zive.
Neki su preko bare trpili svasta jer su iz mijesanog braka.
Neki su svasta radili u ratu i boje se da su na nekom spisku.
Neki nisu tamo zaradili za penziju a nisu ni ovde. (Jesu po stazu ali ne i po godinama)
Nekima su se djeca udala i pozenila pa dobili unucice koji ne zele da se vracaju.
Neki ne bi dobili posao kad bi se vratili.
Neki nemaju para da kupe nekretninu preko bare.
Neki ne mogu da izadju iz zemlje.
Neki nemaju rodbinu preko bare (svi su dosli u grad u koji su oni izbjegli)
Nekima je sve tamo malo i usko.


Mogla bih ovako do sutra...Hocu da kazem da svako ima neki svoj razlog. Neki su smijesni, neki cudni ali eto opet su legitimni razlozi da se ne vrate. Moje licno misljenje je da vecina ljudi ne zeli da se vrati jer nema posla, a kad nema posla ne mogu da dignu kredit za kuce/stanove, auta...a nemaju ni para da sve to kupe u kesu, a i ako imaju opet im treba posao da bi mogli da zive. Bas me interesuje da li bi se vratili kad bi dobili glavnu premiju na lotu (pricam o milionskim ciframa)? Ili mozda da vas forumase pitam da li bi vi isli preko bare kad bi dobili neku milionsku premiju na lotu (ne u dinarima nego u evrima :)?

[veko]

.... Bas me interesuje da li bi se vratili kad bi dobili glavnu premiju na lotu (pricam o milionskim ciframa)? Ili mozda da vas forumase pitam da li bi vi isli preko bare kad bi dobili neku milionsku premiju na lotu (ne u dinarima nego u evrima :)?

Ja sam još uvijek sa ove strane bare (u Bosni), a dobijanje sedmice na loto i milionskog iznosa u evrima bi mi bio još jedan razlog više da se selim za SAD (ili neku drugu normalnu zemlju u EU) i započeo neki privatni biznis.
Ovdje i ako imaš mnogo para, da bi započeo nešto NORMALNO I NESMETANO raditi, moraš:
- biti član neke političke partije
- pored redovnih državnih nameta (koji su takođe veliki) morao bih da podmažem desetak lokalnih političara i moćnika čije bih takođe ljude morao zaposliti da bih nesmetano radio (npr...otvoren jedan veliki market kod nas, i čistačica je načelnikov čovjek a da ne pričam o kasirkama...)
-....itd
A na kraju i najvažniji razlog je da mi djeca rastu u normalnoj sredini i da se uče pravim vrijednostima a ne da uče da kradu i varaju druge kako bi opstali i da mrze druge nacije i religije.

[peja]

J... a dobijanje sedmice na loto i milionskog iznosa u evrima bi mi bio još jedan razlog više da se selim za SAD (ili neku drugu normalnu zemlju u EU) i započeo neki privatni biznis.


Isto to, potpisujem......

Dosta mi je svih ovih naših političara, mazanja očiju, nepravde i sl...

dosta mi je naše policije i sudova koji štite kriminalce, sumorne atmosfere...

posle petog oktobra postojao je neki san, ali vidim da je na ex-yu području neostvariv!