View Full Version : Parksa - info oko prakse i vize za praksu
Pozdrav svima :grin:
Nisam naišao na temu u vezi sa praksom u SAD, pa bi ova tema mogla da bude posvećena tome.
Isčitao sam forum uzduž i popreko i imam osećaj kao da lično poznajem Magelana i Vuxanne :lool:
- Da li neko ima iskustva u obavljanju prakse ili poznaje nekog ko je radio praksu?
Oko vize
Ja spadam pod kategoriju studenata koji imaju godinu dana radnog iskustva u struci. Kapiram da je u pitanju J1 viza. Znam da nema pravila, ali obzirom na to da nisam zaposlen trenutno niti imam nekretninu na svoje ime; da li je to ozbiljan problem za dobijanje vize za praksu? Drugo, moja radna iskustva su stečena u tri različite zemlje, da li to predstavlja problem?
Dosta informacija koje sam pročitao na forumu su stare i po 5 godina, možda se nešto u međuvremenu promenilo, pa moram opet da pitam. Ja bih išao kao trainee; da li po isteku J1 vize (tj. prakse) mogu pronaći drugu praksu i produžiti vizu ili mi je jedina opcija da se prebcujem na F1 ili H1B vizu. Hteo bih svoj CV da unapredim da povećam šanse za upis PhD programa i dobijanje stipendije. Da li neko ima informaciju koliko je danas teško ili lako prebaciti se sa prakse i upisati neki kurs na F1 (pa eventualno po isteku kursa opet na J1 ili je to nemoguće)? Na primer, po isteku prakse hteo bih da upišem ESL da unapredim znanje akademskog izražavanja ili pripremu za TOEFL ili GRE.
Oko prakse
Work&Travel otpada, jer koliko sam video većina naših agencija nude sezonske poslove za redovne studente preko leta ili poslove-prakse koji nisu ni blizu moje obalsti. Da li neko ima iskustva ili informacije oko pronalaženja prakse u svojoj oblasti? Da li tražiti U.S. agencije po netu (a time i platiti usluge) za pronalaženje prakse ili pisati direktno organizaciji? Kako realno doći do prakse u svojoj oblasti?
@Dusan83
Ukoliko sam dobro razumeo, tvoja struka spada u liberal arts - humanities - social sciences, a ni Vuxanne ni ja nismo iz tih struka. Ona je inzenjer, a ja zdravstveni radnik. U nasim strukama je mnogo lakse naci mesto pod Suncem u US jer rodjeni Ameri nisu skloni od teskim (inzenjerija) i odgovornim (zdravstvo) zanimanjima...
Ono sto ti trazis je u principu "Assistantship", gde udjes na postdiplomske studije gde ne placas skolarinu ali moras da radis na faksu kao asistent. Viza koju dobijas za taj program je uglavnom F1. Imaj u vidu da strance na programima tog tipa tretiraju kao robove i uzimaju ih jer znaju da nemaju izbora i mogu sa njima da rade sta hoce. Do zelene karte, taj put uzme po deset godina...
Sto se prakse tice koliko znam to sam kontaktiras firmu/organizaciju kod kojih bi to radio, a za vizu ne znam kako bi to islo. Pretpostavljam da bi obicna turisticka bila dovoljna za tako nesto.
Sto se skolarine tice, u US ne postoji besplatno skolovanje za postdiplomce cak ni za drzavljane. Ovde se uzimaju studentski krediti koje daje drzava, a stranci se za to ne kvalifikuju.
Sta je realnost u US: Sociologija? Da li zaista mislis da je to nesto deficitarno gde samo cekaju da im dodju stranci i spasu situaciju?
Ako si tehnicka struka, praksu u SAD mozes dobiti veoma retko, bas veoma retko posto retko ko odavde hoce da ode da radi u industriji u Srbiji. Postoji organizacija za internacionalne prakse studentima tehnickih nauka preko organizacije IAESTE (http://www.iaeste.org/). Ja sam radila jedno leto u Spaniji i jedno leto u Sloveniji preko te organizacije. Kvalifikujes se prosekom, znanjem jezika i rezultatom na testu iz Engleskog jezika. Ekonomisti imaju slicnu organizaciju, zove se (kako ono bi) AISEC (http://aiesec.org/)valjda... Ono sto sam primetila za studente drustvenih nauka, obicno ih vise vuce razmena po Zapadnoj Evropi pa ima ona razmena tipa ERASMUS (http://esn.org/)programa... Ja sam upoznala neke "liberal arts" studente u Spaniji iz Amerike ali oni su mahom isli da uce jezike i to one tipa Spanski, Francuski, Nemacki. Nismo njima toliko popularni sto se praksi tice, a internacionalne prakse, pa i sama J1 viza su vise tipa razmene. Mnoge zemlje Zapadne Evrope imaju dosta programa razmene, neki su za dodiplomce, neki za poslediplomce... Npr. Fulbright (http://us.fulbrightonline.org/), vidi sajt Fulbright Srbija (http://us.fulbrightonline.org/countries/selectedcountry/serbia)
@Magelan
Kako ne postoji školarina za postdiplomske, ne razumem? Mnogi naši su otišli na postdiplomske, najbolje da su imali po 50 000 dolara. Ako ne na svim, a onda na većini fakulteta koje sam gledao za PhD daju full školarine (za sve studente). Negde automatski dobiješ pri upisu, a nege apliciraš posebno. TA i RA i kad dobiješ ne može da pokrije školarinu. Za master je drugačije, nigde nisam pronašao (za ono što me je interesovalo) da daju školarine automatski, već se po upisu aplicira i posotoji mogućnost da se dobije školarina ili određena finansijska pomoć (a to je mahom za one već u toku studija).
TA/RA ce ti pokriti skolarinu i nesto sitno preko toga, cisto za da prezivis. Nasi uglavnom tako dolaze na postdiplosmske studije. Vuxanne je prosla kroz to pa moze da ti da vise detalja. Sve nase koje ja znam su se tako infiltrirali u sistem.
Ovako da dodjes i dobijes besplatno skolovanje, koliko ja znam, nije moguce. Rodjeni drzavljani nemaju besplatno visoko skolovanje. Cak se i skolarina na Community Colleges placa. Ovde se generacijama bore za besplatno skolovanje i zdravstvo, ali toga jos nema na vidiku. Postoje studentski krediti (sto ne treba mesati sa skolarinom jer je to bukvalno kredit koji se nakon skole otplacuje) koje daje drzava za koje su podobni drzavljani i imaoci zelene karte. Ne znam odakle ti ta informacija o besplatnom skolovanju...
Pročitao sam i njeno i tvoje putešestvije :) Ipak je prošlo dosta godina, pa se možda nešto promenilo, a s tim u vezi i oko prakse za koju mislim da bi mi pomogla da mi aplikacija bude "jača". Ja govorim o školarini koju dobiješ kad upišeš postdiplomske studije.
Tajna je u tome da na tim fakultetima gde se prijavljujes (ti koji imaju mnogo internacionalaca i mnogo para, stvarno ne svaki) imas extremno visok GRE i TOEFL. Npr. ja sam slalala odavde studenta tamo gde sam ja studirala da ide na magistarske, nisu ga primili, mali GRE. Ja sam na matematici na GRE pogresila samo jedno pitanje. To su kod mene gledali. I naravno moras da ostvaris kontakt sa profesorom koji ce da ti bude adviser.
Za mene su sa projekta davali za skolarinu $40,000 cini mi se, davali su mi $18,865 pre poreza i zdravstvenog na godisnjem nivou, placala sam I'm international student fee po semestru $850, leti $425. Znaci imala sam ustvari $16.740 godisnje ili $1,395 mesecno (pre poreza i pre zdravstva). Nakon sto uzmu porez i zdravstvo, platim stan ($510) za zivot mi je ostajalo po $240 mesecno. To je ok za jednu osobu, ali meni je mama slala po $1000 svakog semestra (oko $200 mesecno vise). Pojela sam joj celu otpremninu. Plus mi je trebalo $4,300 da pokazem da imam za muza posto nije smeo da radim, to sam dobila sa raznih strana pre nego sto smo dosli ovde.
I naravno moras da ostvaris kontakt sa profesorom koji ce da ti bude adviser.
Eto to mi isto nije jasno, a već mi je to rečeno. Ni na jednom sajtu fakulteta ne postoji info da bi trebalo kontaktirati profesora; to je onda valjda nešto što se podrazumeva.
Znači pre apliciranja ja bih morao da kontaktiram profesora i da kažem šta? Čime bih voleo da se bavim ili moram da imam jasno spremljen predog za tezu?
U suštini razumeo sam da se gleda kompletna aplikacija studenta i selekcija se vrši na osnovu aplikacija ostalih kandidata. Tako je bar na svim fakultetima koje sam ja gledao. Neko može imati manje bodova na GRE, ali dobre preporuke i motivaciono pismo. Opet, ni dobri GRE rezultati ne znače mnogo ako neko ima loše motivaciono pismo ili loši writing sample.
Ti si razumem najverovatnije upisala i dobila školarinu zato što si pored rezultata imala i neko iskustvo iza sebe (to što si radila na fakultetu). Da si aplicirala samo sa dobrim prosekom i visokim GRE rezultatom, pitanje je da li bi te primili.
SEEUSAIC
05.09.2016, 00:07
Ti si razumem najverovatnije upisala i dobila školarinu zato što si pored rezultata imala i neko iskustvo iza sebe (to što si radila na fakultetu). Da si aplicirala samo sa dobrim prosekom i visokim GRE rezultatom, pitanje je da li bi te primili.
"Ona" nije imala "neko iskustvo" radeci na fakultetu, vec impozantan CV i tada, a pogotovo sada. S obzirom na to da mozete doci u situaciju da vam jednog dana upravo taj clan naseg Foruma odlucuje o aplikaciji i/ili mentorstvu - mozda bi bilo dobro da zauzmete isti stav kao i prema onim profesorima kojima planirate da saljete aplikacije. Pozdrav i srecno.
Sup.Mod.
Vala bas.
GRE ti je ulazna cistka. Ako nemas zadovoljavajuci GRE (to ti je prijemni na poslediplomske), dzabe ti je i kontakt, i visok prosek i visok TOEFL, i kakva god biografija. Shvati GRE bas kao prijemni ispit. Bez dobrog rezultata, ne trosi dzabe svoje vreme ni sebi, ni drugima. Razmisli o nasem prijemnom u srednji skolu. Sprski i matematika? Dodaj sastav na to i slicno je. Jedan deo dokaze koliko mozes da se nosis sa ritmom poslediplomskih (to sa citanjem, razumevanjem i ostalo), drugi deo objasnjava kako racunas (ovde ti za MS i PhD i u liberal arts treba i matematika/statistika jer su im istrazivanja cak i u tim oblastima veoma sto bi oni rekli data driven ili sastoje se od prikupljanja i analiziranja podataka). Pa makar i to bilo istrazivanje tipa da li se strani jezik bolje uci gledanjem TV-a ili uzimanjem kurseva. I za to treba stastika. Treci deo pokazuje tvoje analiticko i kriticko misljenje - tvoj naucnicki potencijal. Veruj mi, cak i debate na forumima i u privatnom zivotu te lepo spremaju za to. Iznesi argument, potkrepi ga cinjenicama. Uzmi stranu - za ili protiv. Odbrani je. Ili malo za, malo protiv, pa na kraju suma sumarum - istina je negde izmedju...
Profesor nece da investira u tebe (ja npr. svog graduate studenta placam s svog projekta) ako misli da neces da mu uzvratis tu investiciju nekim npr. napisanim radovima (najvise ovim, jer nam to ulazi u biografiju i zauvek ostane nakon sto neko zavrsi), d amozes da odradis ono sto se od tebe trazi, da mozes da polozis ispite koje treba da polozis (uslov da ostanes kao TA/RA je da imas prosek preko B - preko devet u principu). Dakle, broj i kvalitet objavljenih radova se itekako ceni. Ja sam imala 16 konferencijskih kad sam se priajvila i dva objavljena udzbenika.
Kontakt takodje sa buducim mentorom, obicno treba da se poklope ne samo interesovanja nego i ono sto neko zna, a za to je potrebno da postoje dokazi - u vidu diplome, radova, sertifikata, cega god. Ne moze neko tvrditi kako je zainteresovan neku oblast ako mu CV jasno govori da se time nikada nikako nije bavio. Zamisli da si sef koji trazi buduce zaposlene. Koga bi primio da radi za tebe i zasto?
Ja sam shvatio da mi je sve bitno, uključujući i GRE, to nije sporno. Samo kažem da dobar GRE nije dovoljno; kao na primer kod nas bodovi na prijemnom ispitu i to je to.
Ok ja nemam CV da sam se bavio time što me interesuje; ali sam imao module na masteru iz oblastsi sociologije (imao sam i metodologiju istraživanja sa statistikom takođe). Napisao sam par seminarskih radova na teme iz oblasti sociologije i master rad mi je iz oblasti sociologie. To se valjda računa?
Neću stići ove godine da apliciram, pa ću sledeće. Za to vreme ću pokušati da nađem praksu, da objavim neki članak, a možda ovde kod nas i da učestvujem na nekoj konferenciji.
Nego nisi mi odgovorila, pre apliciranja da li moram imati jasan predlog PhD; ili je dovoljno da objasnim profesoru šta me interesuje i čime bih voleo da se bavim.
E još i ovo, kad si već spomenula šefa. Negde sam već pročitao da na PhD treba da gledam kao na apliciranje za posao. Donekle mi je to jasno, ali bilo bi super ako budeš imala volje i kad nađeš vremena da detaljnije opišeš kako izgleda PhD, od apliciranja do samog PhD programa i rada kao asistenta. Iz tvojih ranijih postova sam pokupio dosta korisnih informacija, ali nekako fali još detalja; pa ako ti ne bude mrsko piši jednom o tome.
Nego nisi mi odgovorila, pre apliciranja da li moram imati jasan predlog PhD; ili je dovoljno da objasnim profesoru šta me interesuje i čime bih voleo da se bavim.
Moras da objasnis profesoru da te ekstremno zanima njegova/njena oblast istrazivanja i da zelis da doprineses njegovoj/njenoj istrazivackoj grupi, i kako. Jasan predlog PhD teme ces predloziti nakon sto polozis sve ispite. U mom program je to bilo 15 ispita, u nekim ostalim je manje.
E još i ovo, kad si već spomenula šefa. Negde sam već pročitao da na PhD treba da gledam kao na apliciranje za posao. Donekle mi je to jasno, ali bilo bi super ako budeš imala volje i kad nađeš vremena da detaljnije opišeš kako izgleda PhD, od apliciranja do samog PhD programa i rada kao asistenta. Iz tvojih ranijih postova sam pokupio dosta korisnih informacija, ali nekako fali još detalja; pa ako ti ne bude mrsko piši jednom o tome.
Nemam ti ja vremena za dugacka pisanija, za to opisivanje bi mi trebala knjiga. Pogledaj sta je profesorka Prodanovic napisala o tome, mislim da je to dovoljno. klikni ovde (http://www.zelenalutrija.com/forum/showthread.php?t=1026)
Plus potpuno ti je nepotrebno cuti kako je raditi PhD u inzenjerstvu/tehnologiji jer to uopste nije isto kao raditi PhD u sociologiji. Svaka struka je prica za sebe.
Jedna moja drugarica je studirala PhD iz sociologije i kad je skontala kolika ce joj mala plata biti kao profesoru Sociologije presla je na MBA HR i sad radi kao HR u nekoj internacionalnoj kompaniji, nije ni ostala ovde u SAD.
Pa dobro sociologija je širok pojam mogu se raditi razni poslovi, profesura je samo jedna opcija. Drugo i profesor mora neko da bude, ne možemo svi da budemo inžinjeri, tehnolozi, ITevci i vozači kamiona.
Evo uzmi filozofiju na primer. Kojoj zemlji su potrebni filozofi? Srbiji sigurno nisu, a opet fakultet je pun studenata svake godine. Zašto ljudi i dalje studiraju slikarstvo? Što ne studiraju industrijski dizajn, kome treba slikar?
A zavisi i od čoveka, neko više teži da radi posao koji voli za manju platu, nego posao koji ne voli za veću platu. Nekad te muka natera da radiš nešto što ne bi ni u ludilu, nekad se desi da ti se to na kraju i dopadne; a nekad imaš mogućnosti za više opcija. I tako, ajd budite pozdravljeni forumaši.
Pa dobro sociologija je širok pojam mogu se raditi razni poslovi, profesura je samo jedna opcija. Drugo i profesor mora neko da bude, ne možemo svi da budemo inžinjeri, tehnolozi, ITevci i vozači kamiona.
Evo uzmi filozofiju na primer. Kojoj zemlji su potrebni filozofi? Srbiji sigurno nisu, a opet fakultet je pun studenata svake godine. Zašto ljudi i dalje studiraju slikarstvo? Što ne studiraju industrijski dizajn, kome treba slikar?
A zavisi i od čoveka, neko više teži da radi posao koji voli za manju platu, nego posao koji ne voli za veću platu. Nekad te muka natera da radiš nešto što ne bi ni u ludilu, nekad se desi da ti se to na kraju i dopadne; a nekad imaš mogućnosti za više opcija. I tako, ajd budite pozdravljeni forumaši.
A sto se filozofije tice, to ti je sad jako relativno. Jer ja sam npr Ph.D. a to ti bas i znaci Doctor of Philosophy zar ne? Tako da sam i ja u principu, filozof. Ne?
Profesor filozofije jeste nesto manje placen nego profesori na drugim smerovima. Najvise su ti placeni oni na poslovnim koledzima (Business, ekonomija). Zato sto mogu da sa tim svojim doktoratom mlate pare po bankama i hedz fondovima. Oni su top placeni. I jos neke struke. Za njima Science, Engineering, Technology (ono sto zovu STEM) pa tako dalje. Zato sto se rade istrazivanja koja su vezana za tehnoloski razvoj i neke inovacije pa se vrte tu neke pare vezane za projekte koji se rade za ovdasnja Ministarstva za Nauku. Isto vazi za medicinu, tu se isto vrti jako puno novca jer se non stop izmisljaju nove stvari.
Nije uopste stvar u tome da sociologija i filozofija nisu popularne za studiranje. Cak naprotiv. Problem je sto jesu. Sto imas jako mnogo domacih koji to studiraju. Nama koji smo tehnicke struke, nama je lakse sto se tice trazenja posla samo zato sto to nisu popularne stvari za studiranje, pa im u tim oblastima fali radne snage.
Bas imam jednu komsinicu, magistar istorije, nema ni zdravstveno osiguranje, radi kao adjunct professor za neku crkavicu, konobarise i radi na nekim prijemima katering. Problem je sto nije deficitarno zanimanje, ima ih previse sa njenom diplomom, vise nego radnih mesta.
Samo da objasnim sta prethodno napisah. U SAD profesor je neko ko radi na fakultetu, ko ima obicno magistraturu ili doktorat. Neko sa zavrsenim fakultetom ko predaje se ovde zove nastavnik (teacher) a ne profesor. Ja kad kazem profesor mislim na one sto rade na fakuletima pre svega. Profesori na fakultetu mogu biti i filozofi, i ineznjeri i ITijevci itd...
Nastavnici u srednjim skolama ovde vise spadaju u edukatore (education), ne mozes bas ni sa fakultetom spociologije predavati u srednjoj skoli bez polozenih nekih pedagoskih ispita, obicno treba 3-6 u zavisnosti od drzave. Drugacije im je skolstvo, ima dosta standardizovanih stvari. Sociologija nije obavezna, spada u "electives" npr klikni (http://www.phs.wjusd.org/socialsciencecourses)
Evo malo podataka od Ministarstva za rad:
- koliko zaradjuju oni koji predaju sociologiju na fakultetima i visim skolama klikni (http://www.bls.gov/oes/current/oes251067.htm)
karadjordje
08.09.2016, 22:34
@Dusan83
Zasto ne probas da nastavis negde u Evropi, raspitaj se kod svojih profesora sa kojim fakultetima imaju saradnju i preko napomenutih organizacija.
Ja preko Erasmusa, dual degree programa idem u Nemacku na dalje studije (na engleskom). Pokusaj neki master da upises tamo, kod njih se ljudi lakse zaposaljavaju sa njihovom ''visom'' skolom jer je fokusirana na praksu a fakulteti su vise ''filozofija'' kao kod nas. Tamo su svi drzavni fakulteti besplatni.
Tu ti je i atraktivna Norveska, Finska, samo googlay...
Srecno
Nije uopste stvar u tome da sociologija i filozofija nisu popularne za studiranje. Cak naprotiv. Problem je sto jesu. Sto imas jako mnogo domacih koji to studiraju. Nama koji smo tehnicke struke, nama je lakse sto se tice trazenja posla samo zato sto to nisu popularne stvari za studiranje, pa im u tim oblastima fali radne snage.
Evo da potkrepim ovo pisanije podacima. Ovo je iz studije koja skoro uradjena, srecom po nas iz ovih struka, nisu nesto popularne lokalno
http://www4.slikomat.com/13/1003/csc-000005.jpg (http://www.Slikomat.com/slika/6045523.htm)
Copyright ©2005-2024, ZelenaLutrija.com by VUXYS, LLC