Kakav je to osecaj?

[Tarzan]

Jos nije ni mart cestito poceo, a ja vec redovno proveravam postansko sanduce.:nene: Bas sam sasav, ali eto - vec pocinje da me hvata lutrijska groznica. Citajuci vase postove, nekako se osecam prilicno sigurnim da cu biti izvucen.:grin:
I pitam se, kakav je to osecaj, kada zateknes tu famoznu prvu kovertu iz Kentakija? Da li se ljudi promene nakon toga? Jer, ipak - ako si izvucen, veoma je velika verovatnoca (gotovo 100%) da ces sledece godine u ovo vreme vec biti (i pivo piti) "preko bare".:beer:
S druge strane, nakon ove svetske krize, koja je pocela u Americi, i koja se za sad tamo najvise i oseca (otkazi i tome slicno), postavlja se pitanje - koliko se radovati prvoj koverti?!
Ipak, siguran sam da je mnogo lep osecaj kada imas GC u dzepu i mozes da biras: hocu li u "Srbiju brale" ili SAD ili mozda u Kanadu.:naughty:

[Zvezda]

Kad sam ja dobila kovertu sa aplikacijama unutra pocela sam da drhtim od uzbudjenja:blink:, jer je moj muz bas tada dobio radnu vizu za Canadu - posle 3 odbijanja. Pa mozes da zamislis kolika je bila sreca, jer nismo hteli da se razdvajamo po drugi put. Inace ljudi se ne promene nakon dobijanja koverte, samo promene planove :no:ha, ha. A tek onda, kad prodju lekarski,pa intervju,pa dok zalepe vize u pasosu, tu vreme ne prolazi. E kad bude sve gotovo , onda molis Boga da te sreca prati u Americi.
Ali sta je tvoje docice:grin:

[xeg]

Sve zavisi od toga ko kako gleda na odredjene stvari. Ja sam presrecan sto se svega ovoga tice i stavio sam to ovako: sa mojih 30 i kusur godina ukazala mi se prilika da se ponovo rodim ali ovaj put da biram gde. Imam 51 drzavu tj. Srbiju i jos 50 USA sa svim prednostima i manama... i po mojim razmisljanjima stvari stoje ovako:
NISAM DOVOLJNO LUD DA BIH SE PONOVO RODIO U SRBIJI!!!
:grin:

Sve je to maximalno individualno, ovo je samo malo karikirano moje razmisljanje.
Drzim ti palceve Tarzane, oduvek sam voleo Johnny Weissmuller (http://en.wikipedia.org/wiki/Johnny_Weissmuller)-a ali znas da je i on rodjen u Srbiji pa zbrisao za States. Pa kad je otisao Tarzan - odoh vala i ja:;D:

[kaneolopa]

Fora je da se ne nadas previse. Prve godine kada sam se prijavila sve sam ko kuche ispred sanduceta chucala, i nista se nije dogodilo, druge godine sam gotovo i zaboravila na sve... ali kada su nas izvukli nismo se treznili sedam dana... :1081:. Jedino sto me je jako jako nerviralo je bilo kada sretnes neke poznanike, a oni te pitaju "Vi josh niste otishli?"(od ovoga sam dobijala slom zivaca).

[dreamerns]

Jaaoooooj....gde me to podseti. To je bas uzasno. Pizdeo sam na to najstrasnije. Znaci, otkada se proculo da smo dobili zelenu kartu....momentalno na svakih nedelju dana ljudi pitaju "a vi ste jos tu?", "jos niste otisli?"....i iako si 8000x doticnim osobama rekao, "ne...idem tad i tad (npr za 6 meseci)"....oni i dalje uporno svake nedelje ponavljaju isto pitanje...ono kao, zaboravio je. Bez ikakvog preterivanja, ali to pitanje nam je bilo ponavljano nekih 10x nedeljno.
Onda tek stize posebna garda mudrosera, koji mrdnuli iz svog grada/sela u zivotu nisu...da ti objasnjavaju kako je srbija najlepse mesto za zivot...."Sta ces tamo?"...kako nigde osim u Srbiji ne valja...itd.
Sve je to bilo korisno....sve je to uticalo da odlazak bude sto laksi u mojoj glavi....na kraju jedva cekas da "pobegnes".
Na samom kraju shvatis kako su te vec svi otpisali i (bar nama, koji smo kasnije otisli od planiranog....em zbog zapaljene ambasade, em zbog mog posla) ne preostaje ti nista drugo...nego da odes :-)

[kaneolopa]

Da ne spominjem da su nam svakih dva dana recitovali "Ostajte ovde, sunce tudjeg neba.... " Strasno je kada te tako otpisu... znaci nemozes nista da uradis... svi su ubedjeni da ti ides sutra, a ne da je to proces za koji treba vremena i sve po redu. Vodimo se motom: Home is where the heart is i stvarno je tako.

[Leona]

I mene pocinje hvatati neka lagana nervoza:suure::grin:
Ali ako ne bude ove godine, bice neke druge nadam se, ako Bog da.
A osjecaj kakav bi bio...pfff, ne znam dal bih ostala na nogama:grin:

[steficacvek]

Ja sam bila sigurna da cu biti izvucena. Dragi i ja smo toliko razlicitih varijanti kontali kako da ja dodjem, i pored svih njih, ma koliko sigurne ili definisane bile, ja sam nekako znala da ce ta koverta doci. Iako ne vjerujem bas u ono "jako zeli nesto i dace ti se", tu sam prvi put pocela razmisljati o svemu sto sam procitala u knjizi "Secret" :D
Nisam bila kod kuce, bila sam poslovno na putu, u autu, kad me mama nazvala i rekla dosla je velika koverta iz Kentucky-ja! Bas sam imala potrebu da vrisnem, ali sam se suzdrzala zbog ostalih ljudi u autu :)
Jedino je tesko bilo sto u tom periodu nisam mogla da dijelim tu radost sa dragim, ali nadoknadicemo kad ja napokon dodjem :grin:

[dreamerns]

Ja imam neke daleke rodjake koji su dobili zelenu kartu. Znao sam da ih 500 dobije svake godine u srbiji, a da ne igra tako puno ljudi...i jednostavno....ziveo sam sa planovima...radim svoje, pokusacu da odem bilo gde...ali znam da ce mi jednog dana ovo uleteti :-)

[Dida]

Ja sam prvi put ispunila aplikaciju (za mene i dečka, sadašnjeg muža) iz čiste dosade..i stavila da smo oboje "married" :1072: ..zaboravila na to..otišla u inostranstvo na nastavak studija..i onda mi je dečko javio da je dobio veliku bijelu kovertu iz Kentakija, u maju... ne znam kako je njemu bilo...meni je bilo smiješno, nekako imali smo u planu (petogodišnjem) odlazak iz BiH ali ne tako - na vrat na nos...da se vjenčavamo nabrzinu...ili lažiramo papire o vjenčanju (svašta nam je padalo na pamet) i onda smo odlučili da nećemo poduzeti apsolutno ništa po tom pitanju..ja sam ostala vani - završavala školu, a on je radio ovdje :==D: ..

Kad sam se vratila, taman je bio rok za ponovno prijavljivanje, i ja sam opet uredno popunila aplikaciju za nas oboje...iste slike, isto sve, samo bračni status - single ovaj put...

Nekad krajem aprila, tada već muž se počeo migoljiti i nespavati noću - hajde da ispunimo one formulare od prošle godine i da šaljemo... bukvalno sam ga morala ubjeđivati da sačeka još malo... da nije tolika frka... za svaki slučaj on je već bio popunio sve (govorim o papirima za DV 2008) i spremao se da pošalje... kad 21. maja 2008. u sandučiću opet ni manje ni više - bijela koverta iz Kentakija DV 2009 i opet njegovo ime...

E to je bio potpuno drugi osjećaj..euforija, nada, strah...all in one..S tom razlikom što smo ovaj put bili 98% sigurni da hoćemo da idemo do kraja, i evo polako završavamo ovu fazu života...

[Tarzan]

Re: NISAM DOVOLJNO LUD DA BIH SE PONOVO RODIO U SRBIJI!!!
To mi zvuci poput onog: "Nisam dovoljno bogat da bih kupovao jeftine stvari"

U svakom slucaju sigurno je da su razlicita reagovanja ljudi povodom ove lutrije i odlaska u ameriku - uopste. Sto bi Balasevic rekao: "Jedni te hvale, drugi zale, treci kazu - e, moj brale...".

Re: "a vi ste jos tu?", "jos niste otisli?" (od ovoga sam dobijala slom zivaca). Secam se, svojevremeno, kad sam dobio (turisticku) vizu za ameriku i otisao popodne da se pohvalim drugarima, jedan je odmah rekao: "Ja da sam dobio vizu, otisao bih prvim nocnim letom". Mogu misliti koliko bi me takvi gnjavili... da nisam otisao za par dana.

Javicu vam ako sta bude.

[Zana]

Hej Dida :grin::grin::grin:pazi kad sam morala da odreagujem :1081: what are the odds.... vidis kod takvih situacija ja zaista pomislim da je nekim ljudima zaista destiny da im se u zivotu desava to sto se desava, i ne mozes da pobegnes pa to ti je... jao kad te zakace sada svi koji apliciraju godinama i ne da im se, a kod tebe dva puta hihihi.... salim se: moj osecaj je bio uvrnut, sva onako neobavestena sta se desava sa DV, ja sam literally shvatila njihovo uputstvo da nastavim zivot kao da se nista ne desava sa aplikacijom. Iskreno, nemam pojma ni koji broj aplikacije je bio. Dakle, ne mogu da definisem to "uvrnuto" jer mnogo mi se lepih stvari desavalo u vreme kad je koverta stigla pa me je bas docekala nespremnu... ja sam dosla na par meseci cisto da se ne kajem posle ako ne probam. Nisam jurila ni kreditne karte niti bilo sta planirala sve dok se Srbiji nije desio 12. mart 2003. (koverta sa zakazanim terminom u ambasadi je je stigla 12-og marta 2002.) A onda mi se prelomilo za trecinu...jos jedna trecina kad su tog septembra hteli da me carine na Tesli jer imam jedan kofer vise od propisanog i odustali zbog $20 u pasosu (????)... i poslednja trecina, kad sam sletela ponovo u LA i docekala me sluzbenica na kontroli na LAX sa "Welcome home"...

Dakle, osecaj - zbunjena, srecna i zalosna sve u isto vreme. I mada uvek imam nesto da "pametujem" jedine moje izgovorene reci tada u narednih pola sata su bile "I sta sad?" Pazi kad sam se pogubila totalno :grin:

[landlord]

ma Dida ta prica je toliko nevjerovatna. Mislim da je super i velika sreca sto je dobio dva puta zaredom kovertu. I pametno ste postupili sto niste otisli sa tom prvom kovertom jer bi vas odbili definitivno.

Ja sam slao jos od kad se slalo postom. I tek ove godine sam imao srecu da me izvuku. Bio sam na poslu kad sam se cuo sa tatom.. i rekao mi je ej doslo ti je neka koverta iz Amerike.. e to je panika.. ludilo.. ja na poslu.. puna kancelarija.. tu je bilo oko 40 ljudi, onda ide tesko disanje... spustanje slusalice... i opet zovem tatu da provjerim broj koji sam dobio.. jer sam cijelo vrijeme tripovao i ako dobijem kovertu da cu biti broj tipa 90000.. to bi mi bio najveci peh...::)

Do tada sam jako malo znao o cijeloj proceduri.. a onda visis po forumima.. i kopas i sad mislim da bih mogo doktorirati na ovoj oblasti..

[steficacvek]

Sto bi Balasevic rekao: "Jedni te hvale, drugi zale, treci kazu - e, moj brale...".



:1072:
volimo Đoleta!..

A svakako ces da nam javis sta bude, vidjeces kako ce ovaj forum da ti bude zlatak kad dobijes kovertu i budes sav izbezumljen. Iskustvo iz mene progovara :)

He who dares, wins!

[Misa]

Iskreno, nisam nikad imao neki preterani trip da zivim u Americi (doduse, nisam imao pik ni na jednu drzavu posebno). Godinama sam (jako) zeleo da odem odavde, a Amerika se tu nametnula kao zemlja u koju mi je sestra od tetke otisla pre 10-ak godina. Kako sestra tamo nije imala nikoga, a nostalgija je poprilicno drmala, svi smo morali da igramo lutriju :grin:.
Jedne godina sam uspeo i da omasim rok za prijavljivanje za pola sata zbog pogresnog poimanja 12 PM/AM, pa sam morao i da je lazem da sam uspesno aplicirao. A kakva su to tek bila ubedjivanja...jednom sam sa zetom pricao 7 sati preko Skype-a...a mi uvek prolongirali konkretizaciju odluke o odlasku (islo se na varijantu da ja kao programer trazim posao preko neta i da eventualno pokusamo nesto preko njihovih prijatelja programera). Oboje smo bili pri kraju poslediplomskih studija i bilo nam je bezveze da odustanemo...

Za mene je bila treca sreca (ako ne racunamo godinu u koju sam omasio apliciranje). Aplicirali smo i Milica i ja i posle o tome uopste nismo razmisljali...sve do par dana pre nego sto sam dobio kovertu, kada sam video jednu od reklama neke od agencija i setio se da tih dana stizu koverte (to je bilo sve sto smo znali u vezi sa lutrijom).

Milica je pokupila kovertu iz sanduceta i obavestila me preko Skype-a (bio sam na poslu) da sam dobio neku kovertu iz Kentacky-a. Odmah mi je sinulo da to moze da bude to i samo joj brzo otkucao da vidi da li u pismu negde pise DV-2009 i potom uzeo telefon da je nazovem. A joj, kakva je to sreca bila kada mi je preko fona rekla da pronasla DV-2009 i pocela da cita pismo...skakao sam od srece po kancelariji i ljubio sve kolege oko sebe. Bio sam van sebe narednih 7 dana. Jedan od kolega mi je rekao da je jedan od njegovih prijatelja izvucen na lutriji i povezao me sa dreamerns-om od koga sam dobio neke pocetne informacije. On me je i uputio na ovaj forum. Sledeceg meseca zena magistrirala, posle par meseci se uzeli, ja se malo reorganizovao i uspeo i ja da magistriram krajem prosle godine. Verovatno ne bih nikada ni magistrirao da nije bilo ovoga, jer sam uvek sebe lagao i prolongirao rad na studijama, a ovako sam znao da ako to ne odradim sada, onda sigurno necu nikada.

Sve u svemu, nama ovo sa lutrijom nije moglo da cucne u bolje vreme...

[dejancic]

ma Dida ta prica je toliko nevjerovatna. Mislim da je super i velika sreca sto je dobio dva puta zaredom kovertu.

Ajde, za svaki slucaj, da nadjemo dobitnika-dobrovoljca koji ce da odustane i da se prijavi za sledecu godinu, da vidimo da li ce opet da ga izvuku:grin:
Cisto da ljudi znaju da li smeju da se igraju prvi put:grin:

[Sloba_Kg]

kad 21. maja 2008. u sandučiću opet ni manje ni više - bijela koverta iz Kentakija DV 2009 i opet njegovo ime...


Auuuu al je tvoj muz jedan srecan covek!!!! :)

[Sloba_Kg]

Ajde, za svaki slucaj, da nadjemo dobitnika-dobrovoljca koji ce da odustane i da se prijavi za sledecu godinu, da vidimo da li ce opet da ga izvuku:grin:
Cisto da ljudi znaju da li smeju da se igraju prvi put:grin:

Pa mislim ja i moja supruga smo se prijavili i za DV-2010 iako smo znali za prvu kovertu, just in case, da ako se desi nesto ne predvidjeno, mozda nju izvuku (ili mene opet svejedno) tako da ako nesto stigne javicemo :D

[Amerikanac2009]

Ja sam slicno burno odreagovao na dobijanje druge koverte. s obzirom da radim u BiH, u povratku s posla, roditelji su me pozvali i rekli da je neka zena zvala i pricala nesto na engleskom. s obzirom da se njihovo znanje engleskog svodi na "Yes i No" pretpostavio sam da su zvali iz USAFIS-a jer sam preko njih aplicirao i ostavio im kucni broj telefona - ne razmisljajuci da ce me nekada nazvati. Godinu dana pre toga sam se vratio iz USA zbog isteka vize i vec je pocelo da me nervira sve u okruzenju. Potajno sam ocekivao taj NL iz Kentakija... Odmah po dolasku s posla posaljem upit USAFIS-u da proverim da li su me bas oni zvali i naravno ostavim broj mobilnog u BiH.
Dva dana posle toga u povratku s posla i to u voznji autom zvoni mob. i ni manje ni vise neka zena iz USAFIS-a. Secam se da je rekla samo "Congratulation" (valjda se ovako pise) osvojili ste zelenu kartu... Sledece ceka se secam je uspesan pokusaj da omasim bandere i izbegnem kanal usput!!!
Ta doza adrenalina se ne moze opisati!!! Potom slicno sam doziveo kada je objavljen na visa biltenu redni broj u cijoj kategoriji je i moja prijava. A tek kada sam saznao da je stigla i druga koverta - to je nesto neuporedivo!!!
Eh sada treba docekati taj famozni dan D!

[stizeljeto]

Moj muz je jedan dan dosao kuci i rekao da su mu u kancelariju dosli opet nasi priajtelji, bracni parovi da ih slika i da posalje neku aplikaciju za Ameriku. Znam da sam i ja slikala ljude prethodnih godina uza bijeli zid ali uopce nisam kontala o cemu se radi, niti me je nesto zanimalo da pitam.

I onda kazem muzu, ajde da apliciramo i slikali se mi uza zid naseg stana i poslali aplikacije. POslali smo i nekoliko drugih te godine od nasih prijatelja. Prijateljica mi se te godine odselila sa muzem amerikancem u ameriku i svakodnevno smo se cule preko skype-a. Ja sam, buduci sam imala neki snazan feeling da cemo dobit kovertu, vec pocela gleduckat stanove, poslove, gradove, citati na Best cities koji je najbolji grad za zivjeti itd. Sa frendicom sam cesto pricala o tome kako bi bilo da mi stvarno dodemo. I eto u cetvrtom ili petom mjesecu muz dobije kovertu. E tad me uhvatila nevjerica, pa sam davila ljude na ovom forumu, pa jel to sigurno, jel moj broj siguran (a bio je 5xxx znaci vrlo nizak broj), pa dali takav nizak broj znaci definitivan prolazak. I ostatak vremena dok nije dosla druga koverta, tj. email sa datumom intervjua, bila sam vise ko Nevjerni Toma, nisam vjerovala dok mi ovi nisu javili da je aplikacija primljena, da je sve u redu i da smo prosli.

Potpuno sam bila zaludena Amerikom, filmovima i svime sto nam je servirano na tv/u, a sad kad sam u Americi, mal omi je vec i dosadilo, nekako mi se ide negdje gdje je uzbudljivije, u neki veci grad ili negdje na ocean. Mada jednom kad dobijes posao i kad se skucis negdje sve ti to postane toliko normalno i beezveze ponekad, a zelja za starim prijateljima i nacinom zivotom ti sve vise fali. No, evo i mi smo tu tek tri mjeseca i jos se borimo sa tom krizom i ne vidimo ameriku onakvu kakvu smo ocekivali i sanjarili. Ipak, jos uvijek sa uzbudenjem i ponosom cekam naseg novog predsjednika i nadam se da ce se ponovo probuditi ona carobna strana Amerike zbog koje smo svi dosli ovamo. :)

[Radja]

Vreme je i da se ja oglasim na ovom forumu iako ga citam i pratim vec nekoliko godina.
Prosle godine sam po 7 put konkurisao za DV lutriju i nikada kao ove godine nisam imao osecaj da cu zaista da budem izvucen (videcemo, nije daleko).

Moja kuma (prepoznace se vec ona) je svake godine ponavljala "moras da verujes da bi je dobio, vidis kako smo je mi dobili - jer smo verovali"

I sada ja zaista verujem......

Pozdrav svima

[landlord]

Dobro dosao i nadam se da ce kuma imati pravo ovaj put..

poz.

[stizeljeto]

Dobrodosao na forum Radja i nadamo se da cemo se zajedno radovati kad nam porucis dobre vijesti :))

[ljiljadule]

Xeg nikada nista bolje nisam cula od ove recenice."Nisam dovoljno lud da bi se opet rodio u Srbiji".Volela bi i ja da to mogu da kazem.

[xeg]

Veruj mi tako zaista i mislim!
Secam se kada je otvoren forum bili ste medju prvim clanovima i iscekivali kovertu svaki dan, jos malo pa ce krenuti koverte za DV2010 tako da vam ja bas drzim palceve za ovu godinu :)

[ljiljadule]

Hvala na ovim recima podrske,a vama srecan pocetak u boljoj i kvalitetnijoj zemlji i nadam se da cete ostvariti svoj san.