View Full Version : Kulturni šok nakon dolaska u USA
dreamerns
09.11.2011, 17:29
Ovo je nastavak na temu koja je zapoceta ovde http://www.zelenalutrija.com/forum/showthread.php?t=438&page=4
Tema je vezana za kulturni sok koji ljudi cesto dozive kada se ovde presele, pogotovo u manjim mestima. Mentalitet, kao i urbanizam u gradovima ovde je skroz drugaciji od onoga sto su ljudi navikli u Evropi. Kako se prilagoditi i gde je najbolje ziveti (i za koga).
Daj da ja budem prvi na odgovoru.
Moje prvo iskustvo sa USA je bio gradic Sand Springs, bukvalno predgradje Tulse, OK.
Stigao sam kasno navece , a ujutro kad sam izasao iz hotela "da prosetam', nisam mogao da se opasuljim ceo dan. Da ne nabrajam sta mi je sve falilo, kafici, ljudi na ulicama, hej ljudi obicni pesaci na ulici. Iz kola su me gledali kao zadnjeg slepca, s vremenom sam shvatio sa razlogom. Taj osecaj mi je i dan danas nekako urezan...
Da ne pricam da me je sledece vece gazdarica pozvala u kupatilo i pokazala kako da legnem u kadu i drzim se , jer je prognoziran tornado...
Ma zvuci odbijajuce, ( na srecu upoznao sam posle i Phoenix, Vegas, Houston... ) ali za mene je USA jos uvek zemlja sa milion mogucnosti i siguran sam da ko hoce da radi, moze i hoce da uspe..
Jedno je sigurno, sve je drugacije , mislim da je neko ovde vec rekao, USA nije drugi kontinent , vec druga planeta ...
Ovo je nastavak na temu koja je zapoceta ovde http://www.zelenalutrija.com/forum/showthread.php?t=438&page=4
Tema je vezana za kulturni sok koji ljudi cesto dozive kada se ovde presele, pogotovo u manjim mestima. Mentalitet, kao i urbanizam u gradovima ovde je skroz drugaciji od onoga sto su ljudi navikli u Evropi. Kako se prilagoditi i gde je najbolje ziveti (i za koga).
Ja mislim da je neophodno prvo ovo istraziti pa onda kontati gradove koji su potencijalni izbor. Jer svakako je svaki apsolutno drugaciji od onog na sta smo se navikli kuci. Prvog dana u Americi sam uzela mapu u ruke, i krenula u prodavnicu. Vidim na mapi gde je, grad od 65 000 stanovnika. Kontam, to je ta razmera. Trebalo mi je 2 h da dodjem do prodavnice. Uzas blagi. Plus nema trotoara vec moras da ides putem kuda bas brzo idu automobili.... Dodjem u prodavnicu, treba mi sve zivo, ne znam ni gde da nadjem autobus ni gde da nadjem taksi. Kad se samo setim...
Ima i knjiga to tome, toplo je preporucujem svima: Culture Shock USA (http://www.amazon.com/Culture-Shock-USA-Customs-Etiquette/dp/1558680551)
Ovo je totalno vezano za ovu temu... Zanina poruka iz druge teme, ne znam kako ovo da citiram drugacije pa sam copy/paste
Imigracija je proces koji je veoma cesto povezan sa osecajima gubitka. Ovaj osecaj se javlja podjednako kod raseljenih i izbeglih lica, i onih koji svojevoljno odluce da napuste zemlju u kojoj su rodjeni kako bi istrazili nove mogucnosti. Nakon dolaska u novu zemlju, mnogi imigranti shvate koliko im nedostaje njihov raniji nacin zivota – nedostaje im porodica i prijatelji, tradicija i poznato okruzenje na koje su navikli.
Ovi osecaji gubitka su cesto otpraceni frustracijom i razocaranjem u nove okolnosti sa kojima se imigranti susrecu. Mnogi se susrecu sa predrasudama i diskriminacijom. Neki shvate da njihovo obrazovanje steceno u drugoj zemlji nije priznato u novoj. Drugi opet ne mogu da se socijalno uklope u novo okruzenje.
Suoceni sa ovim osecajem gubitka, mnogi imigranti se suocavaju i sa procesom zaljenja i pokajanja. Ovaj process ima 5 nivoa: denial, anger, bargaining, depression i acceptance – poznatiji u psihologiji kao grief cycle.
U toku prve faze – denial (odbijanje) – osobe nisu sposobne da private realnost svog gubitka. Minimiziranjem gubitka se izbegavaju osecaji i razmisljanja povezanih sa situacijom. Rezultat ovoga je da se osobe osecaju detached (izolovani) od svoje okoline i bezosecajno. Ove osobe spavaju duze, postaju opsednute sa mislima koje nisu povezane sa osecajem gubitka i ponasaju se neuroticno.
U toku druge faze – anger (bes) – osobe dobijaju osecaj agresivnosti i antipatije, koji mogu podjednako biti upuceni prema sebi ili drugima. Osobe dozivljavaju nove okolnosti kao nepravedne i cesto postavljaju pitanja “Zasto ja” i “Cime sam ja ovo zasluzio/la”. Takodje se desavaju i iznenadne eksplozije besa u situacijama koje nemaju nikakve veze sa situacijom u kojoj se ove osobe nalaze.
U toku trece faze – bargaining (dogovaranje) – osobe pregovaraju sa sobom ili visom silom u pokusaju da sprece osecaj gubitka. Naprimer, mogu obecati sebi da vise nikad nece biti ljuti samo ako se ova situacija promeni (ako Bog da etc). Tipicno ovaj nivo se brzo prevazidje, zato sto osobe vrlo brzo shvate da ovaj postupak uopste ne pomaze u resavanju problema.
U toku cetvrte faze – depression (depresija) – osobe dozivljavaju neverovatan osecaj bespomocnosti, nepostojanja bilo kakve nade i tuge. Cesto placu, sazaljevaju sebe i vrlo cesto imaju samoubilacke misli. Neke osobe dozivljavaju kontinuiranu letargiju i slabost, nemogucnost koncentracije, gubitak apetita i nesanice.
U toku pete faze – acceptance (prihvatanje) – osobe najzad private promenjene okolnosti. Konstatuju svoje gubitke i postaju sposobni da private i istrazuju nove mogucnosti. Njihova ocekivanja se menjaju. Povrate kontrolu nad svojim zivotima i dobijaju nadu u buducnost.
Ova podela na pet faza koje cine ovaj grief cycle je veoma korisna u pokusaju da se analizira reagovanje imigranata na osecaj gubitka. Ali je bitno da nemaju sve osobe isti raspored ovih nivoa, odnosno ne desavaju se po istom redosledu. Neke osobe mogu da preskoce neku od faza a neke osobe mogu po nekoliko puta da dozive istu fazu.
Upoznatost sa ovim simptomima – fazama mogu pomoci imigrantima u njihovom prilagodjavanju i dati im novu zivotnu perspektivu – perspektivu koja im moze dati dodatnu snagu i obogacuje njihovo iskustvo.
A mozda i ovo ima veze sa temom, nije bas o SAD, ali mislim da moze da se nadje slicnost, pogotovu da nam pomogne oko Reverse Cultural Shock-a kad odemo kuci u posetu:
Istinita prepiska izmedju dva brata (nisu rodjena braca)Z Prvi je poslednjih 10 godina proveo u Svajcarskoj, dok drugi nije nikada otisao iz Beograda. Obavezno procitati dva puta, pa nakon toga jos jednom. (Svaka slicnost je slucajna. Imena su izostavljena iz pisama)
************************************
Iz Svajcarske za Jugoslaviju...
Cao, Brate moj, da ti znas kako meni nedostaju neke stvari kao smoki, bipovo pivo, kisela voda Knjaz Milos ili 3 srca, jogurt, burek, pogacice, kiflice, i sve ostalo sto bi na mrtvacku glavu pojeo ili polizao. dupe bi dao za sve to, ali sve to 10 godina nisam okusio pa vala mislim da cu sledeci put kad budem imao priliku rasturiti stomak, a pre toga cu gladovati da bi mogao da nabacim jedno 20 Kg. Sta da ti kazem burazeru moj,bolujem kao i svake godine za Jugom, patim pa ludujem. Ali jos jednom ti kazem i ponavljam: "Ja koji zivim sa druge strane kunem se da ne bi nikad napustio Jugu da zivim dole". Znam kazaces mi da ne znam kako je to kad ne zivim u Beogradu ali ne znas ni ti kako je vani. U svakom slucaju Juga je samo jedna, i to nigde neces naci.
Evo ti nasta lici jedan moj dan, ovde:
Dizem se oko 7, 7 i 30 kidam od kuce, 8 na posao do 12 i 30 pa na rucak (ako imam vremena za to) pa ponovo od 1 i 30
do 6, pola sedam (ako nije i kasnije, ali recimo pola sedam), 7 kuci, okupaj sina dok zena postavlja sto za
veceru, pola 8 za stolom, pola devet sin u krevet pa onda cerki menjam pelene dok joj zena pravi jelo, pa joj dam da jede pa kad zavrsi to je oko 9i15. Ovde filmovi ili utakmice pocinju u 8i30 tako da nista nisam uradio, jos dok se istusiram i sednem par minuta da se ispricam sa zenom to je 10 sati. Dobro znam, mozes mi reci sto ja dajem cerki da jede, ili sto joj menjam pelene, ili sto zena ne kupa sina, pa samo zato sto dok ga kupam malo se poigram sa njim u kupatilo i to mi je prilika da provedem koji minut sa njim. A sto se tice cerke ako joj ne dam da jede ili ne menjam pelene, onda je uopste ne vidim. Radi od jutra do mraka, pa idi kuci kad mozes, ako mozes. Dobro, istina, da imam dobro mesto i da mi se posao dopada, ali s tim bolje jer u svakom slucaju takav ti je ritam ovde. Ode sve u q...,najavili su poskupljenje osiguranja za nas (za bolest) za 10%, to je sedma godina uzastopce, dosta vise. Svi
kukaju, nema para nigde, ode sve u q... a trose 13 miliona dnevno za vojsku, zemlja koja nikad nije htela da ratuje. Zeneva placa 1,5 miliona SFR dnevno kamate na kredite jer je u govnima, pa sad ti vidi. Nije samo nasa Juga otisla u q... !!!!!
Smucilo mi se da se tako zivim, zena mi je sad prestala da radi zato sto sin pocinje prvi razred 30-og
avgusta. Skola pocinje od 8 i 45 do11 i 30 prve dve godine pa posle isto i popodne od 1 i 45 do 4. Sad ako ona (ili ja) radimo, kako mozes odraditi onih 8 sati dnevnog rada ako moras tako da se jeb.... sa decom? NEMOGUCE! Onda prestajes da radis, ili placas15% obe bruto plate da bi platio da ti cuvaju decu dok radis i to naravno ne mozes skinuti sa poreza koji je oko 2 bruto plate. Evo ti normalna situacija jedne neozenjene osobe:
-Plata prosecna oko 3'400 SFR bruto (3'000 neto)
-Godisnji porez oko 8'000 (800 mesecno) (imamo tri poreza)
-Stan (soba, kuhinja, kupatilo, voda, struja (bez telefona) oko 1'000 SFR
-Osiguranje za bolest (minimalno 250 SFR mesecno)
-Mesecna karta za prevoz 70 SFR
-Da jedes u podne (najmanje oko 20 SFR/dnevno - Pizza i pice)
20SFR x 20 dana = 400 SFR
Pa sad ti vidi sta ti ostaje, cigareta 4,50 - Litar benzina 1,30 - bioskop 16 - restoran dvoje oko 100 -
novina 1,70 - koka kola 4 - hleb 2,50 - litar vode 1,50 - mleko 1,80 - i naravno meso, kako koje izmedju
20SFR/kg za mleveno meso do 100SFR/Kg za kvalitetnije meso. Jos tu nisam dodao telefon, osiguranje za kola ako ih imas i odrzavanje i tablice, ako se bavis sportom (teretana je 1'000SFR/godisnje) tenis 14SFR/sat ........ i mogao bi da nastavim daleko duze. Normalna osoba bez ludila tesko izlazi na kraj, pa onda ziveli krediti i kreditne karte. Eto ti normalan zivot kod nas na zapadu, vidis nije sve lepo. Dobro ne treba kukati, treba se snaci ali sto se ipak toga tice, covek sa lakse snalazi kod nas. Dobro, mislim da se se dosta ispricao za veceras, pa samo se javi pa da kukamo i jedan i drugi zajedno. Pozdravi sve i do sledeceg puta ! (nemoj vise da me ostavis mesec i po dana bez novosti, nije fer).
Iz Jugoslavije za Svajcarsku...
E moj burazere.
Vidim napisao si mi dugacko pismo, ja cu gledati da napisem najduze sto sam ti dosad napisao. Kao prvo, posto si rekao da se javim pa da kukamo zajedno, gledaj da se ne nerviras kad ovo budes procitao. Ja sve sto ti budem pisao pisacu najotvorenije, pa kako god da ti to shvatis, ako se uvredis, sta da ti radim - reci da sam ja kriv, pa idemo dalje.
Mogu ja da shvatim da ti meni napises poruku punu harizmaticne tuge sto zivot nije lepsi nego sto jeste, ali ne mogu da shvatim da ti meni kazes kako je Juga samo jedna i da to nigde necu naci. Pa ja ovde zivim. Vec 22 godine. Ona Jugoslavija koju ti pamtis otisla je u pi... lepu materinu. Zajedno sa smokijem, pivom i pogacicama. Sve u pi... lepu materinu. Moram da ti priznam jednu stvar, pre neki dan bila baba ovde i sad je otisla za Nemacku na dve nedelje da pokupi penziju - imao sam ja i sa njom jednu kracu diskusiju po pitanju toga kako je ovde "a kako je tamo" i nismo se bas proslavili. A jeste me baba isprovocirala, ume ona to, prvo - zasto sam ja bio na mitingu za promene u Beogradu (ko mi je dozvolio!) i mic po mic, dva mica, ja se iznerviram, jer baba ti je bre onaj standardni penzioner koji se ne zali, koji je optimista, ne ide na glasanje ali zato gleda rezimske vesti i sve im veruje (majku im je... da im je...). Njoj je sve potaman. Jel ti sve potaman? Onda sedi kuci i pusti mene da se akam po ulicama, pa kad dobijem batine onda veruj njima na televiziji da su me tukli zato sto ja rusim drzavu. Ode diskusija predaleko, ona kaze kako svi duvaju u istu tikvu, a meni preporucuje "ruke iz dupeta" i da pocnem nesto da radim. Tu ja popiz... pa je pitam, jesi ti ona ista moja baba koja je kao mlada SKOJ-evka lepila komunisticke plakate po Beogradu za vreme okupacije? Jesi ti ona ista baba sto je posle otisla u Nemacku da radi 30 godina zato sto je taj sistem koji su ovde uspostavili BIO TAKO JEB... DOBAR? Pitam je, jel ti imas srca meni da pricas kako je tamo lose, a ovde dobro, kad te tamo Nemacka odranila i dala ti penziju od koje danas dve porodice izdrzavas? Ona mi pominje tetku u Austriji. Jel tetki tako lose u Austriji? Uskace moj otac pa kaze kako tetka mora da radi od jutra do mraka. Jeste, kazem ja, ali tetka je otisla sa muzem i cerkom u Palma De Majorku na letovanje, a ti si Palma De Majorku gledo samo na televiziji - ti nemas pare da odes na Adu Ciganliju jer ceo dan radis za tri litre benzina.
Reci cu ja tebi nesto burazere, a ti se duri kolko god hoces. Slabo si ti tesan tamo na zapadu. Mnogo si
burazere omeksao.. Sta te sad dovatilo pa da mi kukas, ne znam - malo ti je frka sad zbog dece, to je valjda normalno - pre neki dan bilo jedno, sad odjednom dva - dok se organizujes trebace ti vremena. A sto ne bi zamislio tu tvoju decu i zenu - ovde? Sto mene ne bi zamislio da se ovde ozenim i ovde pravim decu? Sto me ne bi zamislio da ih ovde odgajam, da ih ucim da skijaju, vodim u luna park, na utakmice, na kolace..? Oces ja da ti kazem? Zato sto je to nezamislivo. Ovde se malo radi al' se zato nista ne zaradi. Sve sto zaradis, das drzavi. Drzava ti otme 85% i da ti 15% kao platu. Onda ti od tih 15% uzme 10% kao dazbine, a 5% da imas da zivis. Ako ti ne valja pa se bunis, dobijes otkaz. Ako se bunis sefu iza ledja, dobijes otkaz i kaznu. Ako mislis da ne valja pa posle otkaza pocnes da bijes, dobijes ti batine. Ako posle batina pretis, ides u zatvor. Ako odes u zatvor, karaju te u dupe hteo ti to ili ne i sa i bez smokija. Jesi izbegavo vojni poziv, jesi. Ako te uhvate ides na vojni sud i dobijes 5 do 20 godina robije. Ako te ne uhvate bezis u Crnu Goru da se tamo sakrijes. Ako ti tamo crnogorci je.. mater pa pozelis da ides van zemlje, uhapse te na granici. Ako nisi ni bio tu da primis poziv, nego zivis u inostranstvu 10 godina, svejedno te uhapse pa te drze 4 dana u zatvoru i uzmu ti 500 maraka kao vaspitnu meru, pod uslovom da se vratis odakle si doso. Jesi bio u ratu, bio si. Za svaki dan u ratu treba da dobijes pare zato sto si mobilisan. Drzava ne da pare nego kaze, pola sad, a pola u sest mesecnih rata. Ratnik kaze "pa nisam ja ratovo pola sad a pola u sest rata" I pocne da strajkuje gladju na trgu. Drzavu boli ku... i covek ode u bolnicu. Jesi profesor u skoli, jesi. Za svoje angazovanje oko vaspitanja i ucenja dece dobijes oko 1500 dinara sto je nesto manje od 80 americkih dolara. Ako ti zena ne da onu stvar ili ako se muzu vise ne dize, onda se izdires frustriran na decu pa ti deca je.. kevu na casovima. Posle odes kuci i opet vidis decu i jednog dana dobijes nervni slom zbog dece. Jesi zdravstveni radnik, jesi.Svaki dan dolazi ti copor penzionera koji ceka za rendgen pred zubnom ambulantom. Nemaju knjizice ili su izbeglice iz Hrvatske i Bosne, kukaju na sav glas, a kad im kazes da im nije nista skacu i teraju te u piz.. materinu. Dobijes platu oko 1500 dinara a ne mozes da strajkujes jer ti drzava je.. mater na televiziji kako
neces da lecis ljude i preti otkazom. Kad dodjes kuci da prilegnes zove te pola familije jer imaju
zdravstvenih problema. Jesi privatnik, jesi. Svaki dan idi organizuj da neko ne zabusava na poslu, ionako ih malo placas. Po podne idi u SDK i plati takse drzavi. Kad to zavrsis idi pokupi pazar i idi kuci. Nema rucka, zena ti otisla kod komsinice. Doneo si pare i podmirio racune. Ono sto ti je ostalo bacis na sto i razmisljas da l' da ugasis firmu ili da se bacis u Savu. Jesi svercer, jesi. Ako si uspeo da odes u visokorazvijene susedne zemlje Madjarsku i Rumuniju da prosvercujes cigare, pa te uhvate na granici, mozes da biras ili u zatvor ili pola drzavi. Ako odaberes pola drzavi pa stignes do Beograda da prodas, mozes da biras da l' da das pola reketasima ili da se sam prijavis drzavi. Ako das pola reketasima molis Boga da ne dodje murija da ti otme i ono sto ti je ostalo. Jesi danguba, jesi. Ako ti se ne svidja sistem pa na ulici ides da mitingujes, ti onda rusis drzavu i ustavni poredak, ti si NATO placenik i americki spijun, Gelbardov poslusnik, izdajnik i sramota srpskog naroda.
A evo sta smo mi.
Moja majka radi za 1700 dinara mesecno, 8 sati dnevno. 2 sata dnevno putuje na posao i sa posla. Moj otac invalid radi 4 sata za jedno 2000 dinara. Moja sestra studira vec sest godina i prodaje narukvice i ogrlice koje sama pravi na ulici za 10 dinara komad. Ja ne radim nista, sedim i vatam zjale. Mi zivimo od 200 dolara mesecno. To je 4000 dinara. Racunaj da na struju, komunalije i telefon ode 1000 dinara. Posto nosimo stare stvari, nove retko kupujemo, pa tu nek ide 200 dinara. Novine kupujemo samo petkom zbog TV programa, to je 32 dinara. Hleb kupujemo svaki dan, to je 140 dinara. Na pijacu da odemo par puta, to je bar 300 dinara. U supermarket ako cemo dvaput mesecno, to je 1000 dinara. Prasak za ves, higijena, tu nek ode 300 dinara. Drzava daje 20 litara benzina mesecno na bonove sto je 160 dinara. Na divljaka na ulici benzin kosta litar 19 dinara. Kola se kvare bar jednom mesecno, tu ide bar 500 dinara. Saberi sad sve ovo pa mi reci koliko nam ostaje da kupimo sladoled od 50 dinara, pivo od 5 dinara, sok od 20 dinara i cokoladu od 15 dinara. Restoran znamo kako izgleda spolja. Pizza iz pizzerije znamo kako izgleda na televiziji. Za letovanje smo culi i rado ga se secamo. Muzicki stub nemamo. CD smo kupili za kompjuter prosle godine. Televiziju ne placamo jer tu drzava uzima taksu na brojilo za struju. Plocice u kupatilu kad popucaju, menjamo sami. Pukne bojler letos, cev menjamo sami. Parket sto je popucao ni ne menjamo. Zidovi sto su popucali pokrivamo slikama. Da vidis kako u dnevnoj sobi slike stoje u GE. Od vrednijih stvari u kuci imamo televizor, video i kompjuter 486. Kad nemamo struje osecamo se bezvrednim. Sad ja tebe da pitam - mozes li ti da zamislis svoju porodicu da ovako zivi za
10 godina? Ne mozes? E nismo ni mi mogli da zamislimo pre deset godina. Svi vi koji zivite u inostranstvu, a rado se secate nas koji smo ovde ostali za vama, mozete samo da nam pricate kako vam je tesko i kako biste se DA MOZETE, sutra vratili. Mislim na sve, ne samo na nasu familiju u inostranstvu. A zasto je to tako? Zato sto je lepo ostaviti stvari tu gde jesu. I ljude tu gde jesu. Lepo je jednog dana vratiti se sede kose i punog budjelara i videti kako su deca porasla i kako je sve na svom mestu, kako smo mi i dalje kompletni i na okupu i kako i dalje zivimo onako kako zivimo. Vas je.. nostalgija. Kapiram. Zato biste MNOGO voleli kad biste se jednog dana vratili ovde i videli da NISTA niste propustili - kao da nijedan sekund nije prosao otkako ste otisli. I dalje vozimo usrana kola, i dalje gledamo onaj isti stari televizor, i dalje imamo bubasvabe, i dalje se svadjamo sa onim istim komsijom s kojim smo se i pre 20 godina svadjali, i dalje se isto psujemo i isto jedni drugima uvaljujemo koske. Samo, nije nostalgija jedino sto vas muci. Vas grize i savest. Mi smo ovde, vi ste tamo. Nama je tako kako nam je, a vama - vi najbolje znate. Zato vam najjeftinije izadje da nam kazete kako vi tamo crkavate, kako nije to tako dobro kao sto ljudi misle, kako je zaje..... Na taj nacin skidate sebi odgovornost da nam saljete pare. A i griza savesti popusta. Reci cu ti da su price tvog tipa, kako bi dupe dao za Jugu, sjajne za nekog Jugovica-patriotu koji nema po' mozga u glavi i kome je zivotna deviza "Cuti, dobro je". Na zalost, ja niti sam patriota niti smatram da sam toliko priglup, a da savijam grbacu nemam nameru. Nemam dlake na jeziku pa cu da ti kazem da na ovo tvoje kukanje ne mogu da se primim kao persona - mogu da se primim kao tvoj burazer, i bilo mi je i smesno i simpaticno, ali da to sve svarim i progutam kao neku jeb... cinjenicu, ne mogu i ne pada mi na pamet da se na to teram - jer ja dobro znam kako je OVDE. Dobro znam kako je bilo u 19 kvadrata bez kupatila, medju misevima i bubasvabama, i dobro znam kako sam se osecao kad u 10. godini zivota ulazim u novi stan sa zeljom da se okupam u NASEM kupatilu. Dobro se secam godina u kojima sam se ja krupnjao i razvijao i mom bratu od ujaka davao svoje stare stvari koje su mi omalile, njemu koji i dan danas zivi u sobi od 19 kvadrata u 24. godini zivota, sa bratom, ocem i majkom. Dobro se secam da smo na letovanje isli svake trece godine i to kod prijatelja da nas jeftinije izadje, sto sam svake godine skolski raspust provodio u selu sa babom i dedom i kozama, sto sam se hvalio u skoli kako mi
je ujak iz Pariza kupio ovu majicu i sto mi je stric u Nemackoj kupio video igrice. Kad ja proanaliziram svoje
detinjstvo, mogu samo da saberem i oduzmem od pasjeg zivota mojih roditelja i mog kraja u kome sam odrastao, da bi zakljucio kako mi je bilo super jer nista drugo od zivota nisam ni znao da postoji. Da ne bi sve islo tako super, potrudila se priroda i cinjenica da sam kad tad morao da odrastem i da se uhvatim u kostac sa zivotom - pa tako redom od skole i tamosnje zaj**ancije, preko jednog rata, drugog rata, izgubljenih prijatelja, mrtvih prijatelja, restrikcija struje, bede, leba i masti za dorucak - pa sve do danas, do ovog mesta gde sedim i odakle ti pisem, iako svaki cas moze da nestane struja kao pre pola sata sto je nestala. Ili da izbije neki novi rat. Kod tebe moze samo da izbije osigurac. Sta sam dobio time sto sam odrastao? Dobio sam potencijal da jednog dana dobijem infarkt. Odrastao sam u ratovima, u sranjima, u nekim preambicioznim planovima da jednog dana imam svoj posao, da imam svoju gajbu, da vozim usrani auto i da imam strava pic... Otisao sam u vojsku sa tim planovima u glavi, ostavio sam godinu dana zivota nekim majmunima, sedamdeset dana straze po kojekakvim vukojebinama na sibirskoj hladnoci, vratio sam se odande kao osamaren i primetio da sam isto onoliko zaj**an kao pre, da nisam bio nigde i da nisam radio nista. Pocnem da volontiram, zasto da volontiram, zato sto sam MLAD I NESPOSOBAN, zato sto zemlja u kojoj zivim podrazumeva STALNU BORBU protiv klasnog neprijatelja, pa tako ja volontiram, u jednoj ustanovi, tri meseca. Volontiram tri meseca i odustanem jer se nekome dopalo sto radim dzabe. Sto sam mlad i nesposoban. Nije mu bilo vazno sto sam skolu zavrsio kao vunderkind. Sto sam bio najbolji u klasi. I meni je vremenom bilo sve manje vazno, danas mi uopste nije vazno. Sta sam posle radio? Opet sam poceo da volontiram. U stampariji, za kompjuterom, opet preko veze mog oca
para-socijaliste koji verovatno jos uvek zivi u onom Titovom dobu. I volontiram, volontiram.. i tako dva
meseca. I odem. Zato sto im se svidelo da im radim dzabe. Nekako u to vreme posle 2 godine kukanja iskukam da mi uplate voznju da naucim da vozim. I naucim da vozim. Moj otac ima auto koji je dve godine stariji od mene. Evo za godinu ipo dana vozio sam. Oko 300 kilometara sam presao. Sta sam radio posle volontiranja? Navukao sam se na jednu drzavnu firmu. Plata bedna, ali dobra za pocetak. 100 maraka. Posle sve manje. Cetiri meseca, celo leto '98. 70 maraka. Pa celo leto teren. Dok moji vrsnjaci svi na more ili na Adu, ja dve torbe od po 20 kila na ledja pa peske po gradu jer ne radi prevoz. Pa radi ko konj. Kakav tenis, kakva teretana. Smrso sam 20 kila. Pa plata kasni mesec dana.. I tako do septembra. Onda se upecam na inostranstvo. Dosta mi je svega, ide mi se odavde, necu ovako da zivim. I nema. Ne mogu da idem zato sto sam SRBIN. Zato sto ne ispunjavam USLOVE. Dobijem poziv od drugara Grka da odem u Grcku kod njega dve nedelje. Jedva sredim vizu preko veze na 15 dana. Odem. Dozivim. Dvanaest dana sam ja ziveo kao oni. Dvanaest dana sam se upoznavao sa zivotom. Nikad pre toga u
inostranstvu nisam bio. Sedim u kaficu, pic.. se razgolitile, decembar j**ote. Jedan ortak salje Jack
Daniels, ja nikad nisam pio Jack u kaficu . Popijem ja, sednemo mi posle, caskamo, ja narucim turu. Stigne racun, on da se uvati za dzep, ja reko ma daj, ja placam turu. Ja izvucem 10.000 drahmi od 15.000 kolko sam imao u novcaniku. Platim. On kao negoduje i vrati SVEZANJ novcanica od 5.000 drahmi. On vodoinstalater od 25 godina, vrati jedno 300,000 drahmi u dzep. Tamo more , pic.., zaj**ancija, zivot, sve bre. Vratim se iz Grcke. MESEC DANA pokusavam da se opasuljim gde sam se vratio. Pokusam ponovo za napolje. Ne daju. Batalim stvar, bacim se na moleraj sa ortakom. Farbarija, drvenarija, police, krecenje.... za sitne pare. Krene ali stane. Nema posla. Nema narod para. Negde u to vreme pocne rat. Svi mi protiv celog sveta. Bombe fijucu iznad glava. Sedim kuci i cekam da dodju po mene. Nisu dosli. Moj kum izgubi nogu u ratu. Stao na nagaznu minu. Bio talentovan fudbaler. Pocne leto. Pokusam da upisem fakultet sa 36 bodova od 40. Ne prime me ni na uzi spisak. Ostanem sam tu gde jesam. Odem na miting ZA PROMENU vlasti. Bace suzavac na nas. Pogusimo se. Opozicija razjedinjena, je.. im se za narod. Sta radim? Sedim kuci. Posla nema. Nerviram se.
Jeb.. majku svima redom. Nemam pare. Ukradem od caleta za cigare. Ne idem nigde jer nemam ni za pivo. Nemam ni za smoki, ni za burek, ni za Knjaz Milos. Imam 22 godine i volim sve sto vole mladi. I sta sad da radim ..? Da slusam kako ti ne bi otisao, da si ostao? Pa ja kad bih mogao da odem, nikad se ne bih ni vratio. Ali ne mogu ni da odem. Hapse nasi na granici. I da ne hapse, nece stranci da me prime. Drzava napravila administrativnu gresku. Zamenili me s nekim, sad sam sto posto na poternici za Hag. Zasto me nisu primili k'o turistu? Zasto sam isao kod njihovog bezbednjaka u ambasadi na razgovor? Zasto sam sad tu gde jesam? Zasto moram da zivim sa sestrom, ocem i majkom u 70 kvadrata? Zasto moramo svi da zivimo od 200 USD mesecno? Zasto sam potrosio 22 godine zivota na ovo? Zasto cu da se smrzavam ove zime bez struje i grejanja? Zasto ce panduri da me biju na ulici kad budem demonstrirao protiv rezima? Zasto ti da mi pricas da ovo sto ima ovde, nigde nema? Pa ja to najbolje znam. OVO OVDE - nigde nema. Nek ste zivi i zdravi tamo.
Mi ovde, kakvi smo, ko nam bre je.. mater !
TheNenad
17.11.2011, 22:11
^
Koji crnjak... sad mene u'vati nostalgija za devedesetima... :nene:
Bas me interesuje sta mu je odgovorio burazer. :wacko:
Vuxanne, cemu ovi postovi 4 - jedan za drugim?....troll-ovanje kakvo odavno nije vidjeno na ovom forumu:wtf:
Ne znam u cemu je stvar ,ovo je za ili protiv emigracije?.Sto se mene tice ovde sam 8 meseci i ne kajem se uopste sto sam se preselila.Ne kazem da nema istine u onom gore napisanom,ali balkan je imao 35 godina da mi ponudi bilo sta sto bi me vezalo za taj zivot,ali nije.Tamo smo kotrljali u fici 75'-og godista,do poslednjeg dana pred da dodjemo ovde,u mojoj kuci radilo je troje sa prilicno dobrom platom za tamo,i pokrivali smo jedva za osnovne stvari,jelo,racuni i 1-2 put godisnje neko parce garderobe (prvo za decu razume se,pa onda i za nas ako ostane neka sica).
Ovde posle samo jednog meseca od naseg dolaska,smo kupili kola,namestaj,a sad mozemo da si priustimo i nedeljne ekskurzije sa decom,pa cak evo jurimo dokumente i za kucu.Za drugo ne mora ni da kazem da redovno placamo racune,jelo,pice i garderoba kad god nam treba.
Necu da nekom prodajem sarene laze,ja i moj muz radimo ovde za skoro minimalnu satnicu,ali ako imalo kontas u matematici,ostane za sve.Posle 10-15 izminulih godina,konacno se osecam mnogo opustenije,bez straha dali ce nam stici para za struju,za drva i sl.A sto se tice smokija,Kra$ovih napolitanaka i slicnih poslastica mi fino lepo otidjemo u Paterson,Clifton,Garfield i nadjemo svega,imaju i nasa vina,pivo,kiselu vodu i sve zivo,i sve po pristupacnim cenama,sad u nedelju idemo na burek,pa neka prica ko sta hoce ne treba mi ni lazni patriotizam,ni ljigavi politicari,sasvim mi je dobro ovde,na Balkan samo za odmor....:woohoo:
Vuxanne, cemu ovi postovi 4 - jedan za drugim?....troll-ovanje kakvo odavno nije vidjeno na ovom forumu:wtf:
Zato sto poruke imaju ogranicenje po broju karaktera sto mozes da ubacis u jednu. Iz tog razloga - vise poruka. Sta da ti kazem, gde god da se pojavim, odmah nastane mecava :;D:
noki: meni su ova dva pisma super lek protiv nostalgije. Jos uvek nisam emigrant mada sam u americi pet i po godina.
Jedna od zanimljivih stvari mi je bila u pocetku - kako rade A/C sistemi i sistemi za grejanje. Svugde cujes neki sum u pozadini. Negde jace, negde slabije. Sad sam se vec navikla...
Iz Jugoslavije za Svajcarsku...
E moj burazere.
Vidim napisao si mi dugacko pismo, ja cu gledati da napisem najduze sto sam ti dosad napisao. Kao prvo, posto si rekao da se javim pa da kukamo zajedno, gledaj da se ne nerviras kad ovo budes procitao. Ja sve sto ti .................................................. ......... Svi mi protiv celog sveta. Bombe fijucu iznad glava. Sedim kuci i cekam da dodju po mene. Nisu dosli. Moj kum izgubi nogu u ratu. Stao na nagaznu minu. Bio talentovan fudbaler. Pocne leto. Pokusam da upisem fakultet sa 36 bodova od 40. Ne prime me ni na uzi spisak. Ostanem sam tu gde jesam. Odem na miting ZA PROMENU vlasti. Bace suzavac na nas. Pogusimo se. Opozicija razjedinjena, je.. im se za narod. Sta radim? Sedim kuci. Posla nema. Nerviram se.
*********************
Brate, koji text, koja depresija, shock to the system!!! Moj unutrasnji sistem! Ja imam slicni background, i bas me zveknulo...:smrc::nene:
Analiza situacije je do jaja, bas je takva. Medjutim, bas kada nemas mnogo da izgubis, mozes najjace da se boris jer - sta imas da izgubis? Takodje, ovo moze da zvuci onako, kao, teraj se, ti nisi u takvoj situaciji pa mozes da filozofiras, ALI...ko hoce ovo da prihvati ok, ko nece, meni opet ok.
NIJE SVE u onome sto radis, onome sto vidis i mozes da pipnes, najveci deo je u tvojoj glavi, nacin na koji vidis sebe kao luzera, ako je tako, u tvom ocekivanju da se neko sranje desi jer se uvek desava, pa se i desi. Ovo neko moze proglasiti praznovernom brbljarijom i vecina verovatno hoce, ali verujte mi - nije tako!
Ovo sto sam vam rekao je cista nauka koja je dokazana u eksperimentalnoj teoretskoj fizici i ja sam zivi dokaz za gomilu tih stvari i kao sto sam obecao pisacu o tome u blogu samo da se malo saberem sa vremenom...jedini mu problem sto je to u neku ruku nezahvalna tema, jer ljudi koji su u slicnoj poziciji kao taj decko ne zele da cuju ovako nesto od nekoga u mojoj poziciji, to ih cini ljutim, u fazonu, lako je tebi da trabunjas gluposti odatle, daj mi nesto opipljivo da promenim svoju situaciju, kao posao, vizu, nesto. A ono sto bi trebalo da razumeju je da nacin na koji zive svoj zivot, nacin ka koji vide sebe je integrisana greska, i da danas dobiju na lutriji (zelenoj ili nekoj drugoj), to bas nista ne bi promenilo jer je to taj isti covek koji ima istu predstavu o sebi - ja nisam dovoljno vredan i verovatno necu uspeti jer ovo, ono, uvek se nadje razlog, sve dok ga trazis. Potrebno je promeniti misljenje o samom sebi i onda se sve oko tebe promeni skoro samo od sebe.
Aj sad, ospite drvlje i kamenje kao sam ja full of shit. A bio bih vam zahvalan ako to ne uradite, svakako.
Voli vas (skoro) sve,
Score
NIJE SVE u onome sto radis, onome sto vidis i mozes da pipnes, najveci deo je u tvojoj glavi, nacin na koji vidis sebe kao luzera, ako je tako, u tvom ocekivanju da se neko sranje desi jer se uvek desava, pa se i desi.
Apsolutno je tako. Okuzenje samo po sebi nije najvazniji preduslov za srecu. Mnogo vaznije je nase unutrasnje poimanje srece i sta je to sto nam utice na nju. "Your attitude, not your aptitude, will determine your altitude."
Dosta tema na ovom forumu se svodi na to - koji je grad u SAD najbolji za nase malenkosti. Kao da je sreca proporcionalna lepoti i blagostanju sveta oko nas. How yes no. I svi se takmice da budu neki supermeni (women-si). Prvo sto usvojimo od americkog mentaliteta je: ako nisi uspeo, znaci nesto nije u redu sa tobom - luzer si. Nisi radio dovoljno. Ili nisi dovoljno pametan. A sreca je jako relativna stvar. A i necije strpljenje...
A ono sto bi trebalo da razumeju je da nacin na koji zive svoj zivot, nacin ka koji vide sebe je integrisana greska, i da danas dobiju na lutriji (zelenoj ili nekoj drugoj), to bas nista ne bi promenilo jer je to taj isti covek koji ima istu predstavu o sebi - ja nisam dovoljno vredan i verovatno necu uspeti jer ovo, ono, uvek se nadje razlog, sve dok ga trazis. Potrebno je promeniti misljenje o samom sebi i onda se sve oko tebe promeni skoro samo od sebe.
A to odlaganje momenta kad cemo istinski biti srecni i zadovoljni moze da se zove "procrastination'. Tj. stalno fokusiranje na nebitne stvari i odlaganje onih bitnih koje stvarno mogu da uticu na to kako se osecamo na duze staze...Radeci nesto svaki dan u cemu uzivamo, a izbegavati da poradimo na onim stvarima od kojih cemo imati koristi...
Vuxanne i Score procitah vase postove i sjetih se da sam citao jedan članak o zivotu potrudih se da ga nađem i da podijelim sa drugarima.
Život
Autor bealiever | 20 Maj, 2010
Kada Vam se učini da gubite kontrolu nad svojim životom, kada 24h na dan nije dovoljno, setite se ove priče...
Profesor je stajao pred grupom studenata na času filozofije I držao neke predmete iza sebe. Kada je čas počeo, bez reči je podigao veliku, praznu teglu od kiselih krastavaca, stavio je na katedru I napunio lopticama za tenis. Potom je upitao studente da li je tegla puna. Složili su se da jeste.
Zatim je profesor podigao kutiju punu kamenčića i sipao ih u teglu. Blago ju je protresao. Kamenčići su se otkotrljali u prazan prostor izmedju loptica. Tada je ponovo upitao studente da li je tegla puna. Opet su odgovorili da jeste.
Sledeća kutija koju je profesor uzeo, bila je puna peska. Kada ga je sipao, pesak je, naravno, ispunio sve preostale šupljine u tegli. Pitao je još jednom da li je tegla puna. Studenti su skrušeno odgovorili da jeste.
Onda je profesor ispod stola izvadio dve soljice pune kafe i sipao ih u teglu. Kafa je natopila pesak. Studenti su se smejali. „Sada!“ , rekao je profesor, dok je smeh zamirao, „Hoću da shvatite da ova tegla predstavlja vaš život. Teniske loptice su važne stvari u vašem životu: vaša porodica, vaša deca, vaše zdravlje, vaša vera i stvari kojima se strasno predajete. To su one stvari uz koje bi vaš život i dalje bio ispunjen, i kada bi sve drugo nestalo. Kamenčići su ostale stvari koje su važne: vaš posao, vaša kuća i vaš auto. Pesak predstavlja preostale stvari. Male stvari.
Ako napunite teglu peskom, nema mesta za kamenčiće i teniske loptice. Isto važi u životu. Ako potrošite sve svoje vreme i energiju na male stvari, nikada nećete imati mesta za one važne stvari.
Vodite računa o stvarima koje su ključne za vašu sreću. Igrajte se sa decom. Nađite vremena za odlazak lekaru. Izvedite partnera na večeru. Ponašajte se ponovo kao da vam je 18. Uvek će biti vremena da se očisti kuća i urade popravke. Prvo se pobrinite za teniske loptice- stvari koje su vam zaista važne. Utvrdite svoje prioritete. Sve ostalo je pesak.”
Jedna od studentkinja je podigla ruku I upitala sta je predstavljala kafa.
Profesor se nasmejao. „Drago mi da ste pitali. Nju sipam, da bih Vam pokazao, da bez obzira koliko mislite da vam je život pun, uvek ima prostora za šoljicu kafe sa prijateljem.“
cvale, super prica.
http://www.johnrausch.com/Puzzleworld/puz/img/jug_of_tennis_balls_1.jpg
cvale, clanak ti je fantastican, svaka cast. Odlicno sto si podjelio to na forumu, vrlo poucna stvar. :ziveli2:
Apsolutno je tako. Okuzenje samo po sebi nije najvazniji preduslov za srecu. Mnogo vaznije je nase unutrasnje poimanje srece i sta je to sto nam utice na nju. "Your attitude, not your aptitude, will determine your altitude."
Dosta tema na ovom forumu se svodi na to - koji je grad u SAD najbolji za nase malenkosti. Kao da je sreca proporcionalna lepoti i blagostanju sveta oko nas. How yes no. I svi se takmice da budu neki supermeni (women-si). Prvo sto usvojimo od americkog mentaliteta je: ako nisi uspeo, znaci nesto nije u redu sa tobom - luzer si. Nisi radio dovoljno. Ili nisi dovoljno pametan. A sreca je jako relativna stvar. A i necije strpljenje...
A to odlaganje momenta kad cemo istinski biti srecni i zadovoljni moze da se zove "procrastination'. Tj. stalno fokusiranje na nebitne stvari i odlaganje onih bitnih koje stvarno mogu da uticu na to kako se osecamo na duze staze...Radeci nesto svaki dan u cemu uzivamo, a izbegavati da poradimo na onim stvarima od kojih cemo imati koristi...
Upravo tako, kao sto si rekla. Kada sam prosle godine prvi put bila u Americi, cesto sam cula sto od prijatelja koji su tamo vec 5+ godina, sto od nasih ljudi koje sam upoznala, da u Ameriku svako dolazi da uspe. I ja se nisam setila nikog od njih da pitam - a dobro, sta je za tebe uspeh? Ako su dosli sa idejom da zarade milione ili postanu prvaci u poslu kojim se bave, onda mi je jasno sto su nezadovoljni. Izvestan broj njih je i slao takvu energiju, mada nisu konkretno rekli sta ih to muci, vec samo "tesko je". A da li im je neko uopste i rekao da ce biti lako? Svi smo razliciti, imamo razlicite ciljeve i znanja, ne zelimo svi iste stvari u zivotu, ali treba da budemo prvenstveno iskreni prema sebi, sta je to cemu stremimo, mozemo li mi to, na koji nacin? Valjda je to taj deo koji je tezak. Pomiriti sebe i sebe je najteza stvar na planeti, al to vise nema veze ni sa Amerikom ni sa materijalnim stanjem.
E, ljudi dozvolite mi da vam dam kratki savet u smislu "uputstvo za upotrebu zivota" sa ove moje baba-jaga strane sto bi neki rekli. Kad smo vec poceli da filozofiramo.
1. NIKAD nemojte kritikovati sebe ni pred sobom ni pred drugima ni u sebi, NIZASTA! Ni glup, ni debeo, ni ruzan, ni luzer, jednostavno budite sretni sto je tako kako je da nije gore. I napravite promene ako zelite ali bez samokritike. Ubedite sebe verujuci iskreno da je to bas tako dobro i vidite sta ce da se desava za kratko vreme.
2. Definisite tacno sta zelite (bez razmisljanja kako da to ostvarite i uvek koristite sadasnje vreme a ne "zeleo bih" ...znaci "ja imam -to i to, ja sam to -i to..), zamislite da se to deslilo, kakvo bi to osecanje izazvalo u vama, i onda osetite to osecanje, i drzite ga u sebi koliko god mozete i kad god mozete.
3. Pogledajte sebe u oci u ogledalu i recite, ali iskreno misleci, kako oprastate svima koji su vas ikad povredili i pustate ih da odu (iz vase glave).
4. Isto to ali sa sobom, oprastate samom sebi i oslobadjate se krivice. Bitna je iskrenost.
5. Ujutro kad se probudite, pre nego otvorite oci, nabrojte sto je vise moguce stvari za koje ste zahvalni u zivotu, ma kako banalne bile i razvijte to osecanje zahvalnosti, 15-ak minuta.
6. Kad vam se desi neko sranje, ne koncetrisite se na njega nego pronadjite neki fragment necega sto je dobro u tome, i budite zahvalni za to, tipa, imali ste saobracajku i razbila vam se sofersajbna, ali vam nista ne fali, niste se ni ogrebali! Divno, moglo je da vas ubije na mestu, i nije vam nista! Ili razbila vam se soferka o glavu, nedaj boze, ali ste preziveli samo sa ogrebotinama i sl. Opet super, kako je moglo biti, zahvalnost.
Eto ja toliko pa sad, sta da vam kazem, ja ovo prodajem za pare (dobro, ne samo to i toliko..) i uz odredjenu proceduru, ali, ajde, nasi smo, a i nista me nekosta... :bigkiss::obrva:
Vidim da je veliki uticaj na tebe izvrsio The Secret ,
takodje i ja se slazem da je to nesto veoma dobro :bravo:
zdravko80
23.02.2012, 16:51
E, ljudi dozvolite mi da vam dam kratki savet u smislu "uputstvo za upotrebu zivota" sa ove moje baba-jaga strane sto bi neki rekli. Kad smo vec poceli da filozofiramo.
1. NIKAD nemojte kritikovati sebe ni pred sobom ni pred drugima ni u sebi, NIZASTA! Ni glup, ni debeo, ni ruzan, ni luzer, jednostavno budite sretni sto je tako kako je da nije gore. I napravite promene ako zelite ali bez samokritike. Ubedite sebe verujuci iskreno da je to bas tako dobro i vidite sta ce da se desava za kratko vreme.
2. Definisite tacno sta zelite (bez razmisljanja kako da to ostvarite i uvek koristite sadasnje vreme a ne "zeleo bih" ...znaci "ja imam -to i to, ja sam to -i to..), zamislite da se to deslilo, kakvo bi to osecanje izazvalo u vama, i onda osetite to osecanje, i drzite ga u sebi koliko god mozete i kad god mozete.
3. Pogledajte sebe u oci u ogledalu i recite, ali iskreno misleci, kako oprastate svima koji su vas ikad povredili i pustate ih da odu (iz vase glave).
4. Isto to ali sa sobom, oprastate samom sebi i oslobadjate se krivice. Bitna je iskrenost.
5. Ujutro kad se probudite, pre nego otvorite oci, nabrojte sto je vise moguce stvari za koje ste zahvalni u zivotu, ma kako banalne bile i razvijte to osecanje zahvalnosti, 15-ak minuta.
6. Kad vam se desi neko sranje, ne koncetrisite se na njega nego pronadjite neki fragment necega sto je dobro u tome, i budite zahvalni za to, tipa, imali ste saobracajku i razbila vam se sofersajbna, ali vam nista ne fali, niste se ni ogrebali! Divno, moglo je da vas ubije na mestu, i nije vam nista! Ili razbila vam se soferka o glavu, nedaj boze, ali ste preziveli samo sa ogrebotinama i sl. Opet super, kako je moglo biti, zahvalnost.
Eto ja toliko pa sad, sta da vam kazem, ja ovo prodajem za pare (dobro, ne samo to i toliko..) i uz odredjenu proceduru, ali, ajde, nasi smo, a i nista me nekosta... :bigkiss::obrva:
Score hvala puno na savetima :) Apsolutno se slažem sa tobom da uvek treba gledati stvari sa pozitivne strane. Pozzz
Vidim da je veliki uticaj na tebe izvrsio The Secret ,
takodje i ja se slazem da je to nesto veoma dobro :bravo:
The secret je veoma komercijalna i veoma skracena verzija iste price. Ako mene pitas, u principu, stvari stoje otprilike tako kako kazu, ali nije toliko jednostavno kao sto je predstavljeno. Dobar film za pocetak razmisljanja u pravom pravcu.
Vuxanne i Score procitah vase postove i sjetih se da sam citao jedan članak o zivotu potrudih se da ga nađem i da podijelim sa drugarima.
Život
Autor bealiever | 20 Maj, 2010
Kada Vam se učini da gubite kontrolu nad svojim životom, kada 24h na dan nije dovoljno, setite se ove priče...
Profesor je stajao pred grupom studenata na času filozofije I držao neke predmete iza sebe. Kada je čas počeo, bez reči je podigao veliku, praznu teglu od kiselih krastavaca, stavio je na katedru I napunio lopticama za tenis. Potom je upitao studente da li je tegla puna. Složili su se da jeste.
Zatim je profesor podigao kutiju punu kamenčića i sipao ih u teglu. Blago ju je protresao. Kamenčići su se otkotrljali u prazan prostor izmedju loptica. Tada je ponovo upitao studente da li je tegla puna. Opet su odgovorili da jeste.
Sledeća kutija koju je profesor uzeo, bila je puna peska. Kada ga je sipao, pesak je, naravno, ispunio sve preostale šupljine u tegli. Pitao je još jednom da li je tegla puna. Studenti su skrušeno odgovorili da jeste.
Onda je profesor ispod stola izvadio dve soljice pune kafe i sipao ih u teglu. Kafa je natopila pesak. Studenti su se smejali. „Sada!“ , rekao je profesor, dok je smeh zamirao, „Hoću da shvatite da ova tegla predstavlja vaš život. Teniske loptice su važne stvari u vašem životu: vaša porodica, vaša deca, vaše zdravlje, vaša vera i stvari kojima se strasno predajete. To su one stvari uz koje bi vaš život i dalje bio ispunjen, i kada bi sve drugo nestalo. Kamenčići su ostale stvari koje su važne: vaš posao, vaša kuća i vaš auto. Pesak predstavlja preostale stvari. Male stvari.
Ako napunite teglu peskom, nema mesta za kamenčiće i teniske loptice. Isto važi u životu. Ako potrošite sve svoje vreme i energiju na male stvari, nikada nećete imati mesta za one važne stvari.
Vodite računa o stvarima koje su ključne za vašu sreću. Igrajte se sa decom. Nađite vremena za odlazak lekaru. Izvedite partnera na večeru. Ponašajte se ponovo kao da vam je 18. Uvek će biti vremena da se očisti kuća i urade popravke. Prvo se pobrinite za teniske loptice- stvari koje su vam zaista važne. Utvrdite svoje prioritete. Sve ostalo je pesak.”
Jedna od studentkinja je podigla ruku I upitala sta je predstavljala kafa.
Profesor se nasmejao. „Drago mi da ste pitali. Nju sipam, da bih Vam pokazao, da bez obzira koliko mislite da vam je život pun, uvek ima prostora za šoljicu kafe sa prijateljem.“
Cvale odlicna prica, puno hvala sto si je podelio sa nama :D.
Bockyman
26.02.2012, 06:35
прочитао сам у овој теми пуно интересантних и лепих ствари,поготову ону причу о професору филозофије и битним стварима у животу (прича ме је одушевила), али је чињеница да је скренуто са теме која је отворена јер је скренуто са претходне теме...
већ сам 5 месеци и два дана у чикагу,а сутра је пуних 5 месеци како радим... сада већ имам мало више искустава,али наравно недовољно за неки потпунији закључак. углавном, ја нисам доживео неки превелики шок, иако се сећам приче једне пријатељице која је прво живела у џексонвилу на флориди а сада је у солт лејк ситију у јути, како америка није други континент већ друга планета у односу на србију.
можда зато што је моја и женина ситуација таква да смо имали и више него "мек" почетак. одмах смо почели да радимо, у окружењу наших људи (под "наши" се овде подразумевају људи са простора бивше нам заједничке државе) што је мени веома битно јер не знам довољно добро језик (искреније речено знам га за минимално сналажење).
у радњи где радимо су нас сви лепо примили и то не може да не прија.
што се тиче мог утиска о чикагу (намерно нећу рећи о америци) је да се не разликује превише од било ког већег града (осим даунтауна, који је препун облакодера и тек када одемо у даунтаун што каже моја жена, постајемо свесни у ком граду живимо).
наравно, овде је бољи стандард (сад сам открио топлу воду) који омогућава опуштенији живот, али као из оне приче из швајцарске, пуно се ради (бар ја доста радим). то је и добро и лоше... добро је јер пошто већ радим за минималац, већи број радних сати омогућује какву-такву пристојну плату, а лоше, јер се нема времена за многе ствари (нпр. ретко свраћам на овај форум управо због недостатка времена)...
углавном, људи ко људи, ни бољи ни лошији од оних у србији, али су неке ствари много уређеније. нпр. јуче сам извадио id (не знам зашто то нисам раније урадио) и све је трајало дуже од саме процедуре која је трајала пар минута (аутобусом ми је требало око 35мин у једном правцу плус 10-ак мин пешака, а сама процедура буквално пар минута и ја сам већ у рукама држао мој нови id. Пошто нисам имао довољно готовине а тамо нису примали Виза картице, свратио сам до најближег банкомата и то је дуже трајало од комплетне процедуре вађења овог документа).
углавном, мени и мојој жени је (материјално) боље овде, а пошто радимо у радњи где у сваком моменту има и смокија, и еурокрема и меденог срца, плазме, правог домаћег бурека и јогурта, прасећег и јагњећег печења, чварака, киселог купуса.... да не набрајам више, ни са те стране нам ништа не фали (схватим колико људима све то недостаје када су већи празници и када наши људи из других градова а неки чак и из канаде "пустоше" нашу радњу). ту је скајп и фејсбук па смо у сталном контакту са нашим породицама у србији...
осим недостатка времена, утисци су позитивни, али као што рекох, ја неки превелики шок нисам доживео... иако нисам живео у метрополи.
битно је то да овде има неке перспективе, може да се колико-толико планира нека будућност и надамо се да ће бити још боље.
а када временом упознамо боље и сам чикаго а надамо се и неке друге делове америке, онда ћу се јавити са новим утисцима...
Ja sam jedan od takvih. Popasem prodavnicu svaki put. Omiljeni artikal - ajvar Biljana... Hehe. Ma to je najvaznije - da imas u pocetku neciju podrsku i pomoc - sve lakse bude.
Ja sam nasla u imeniku nekoga sa mojim prezimenom i odmah smo skontali troje Beogradjana. Sve je bilo drugacije... Dva meseca nakon sto smo dosli u taj grad gde smo bili otprilike. Odmah su nam dali dusek pa nismo vise spavali na onom na naduvavanje i svasta nesto i tad i kasnije... I mi drugima koji su dolazili posle nas... Jednoj drugarici sam skupila namestaj za ceo stan.
Ja i moj suprug smo ovde vec godinu dana(bez 2 nedelje).Sta da kazem isto sto i vi totalno razlicita planeta.Jedno je sigurno i pored svih poteskoca u pocetku,mnogo nam je bolje nego sto bi nam bilo kuci(u Makedoniji).Ovde za samo 1 godinu smo postigli vise nego tamo za ovih 10 godina sto smo zajedno u braku.Sto se tice nasih sitnica(smoki,napolitanke i takovo euroblok,kao i burek i sve to)mi odemo na 25 minuta odavde(a to je u Paterson)i nadjemo sve sta nam treba.Kad smo tek dosli ovde prosle godine,dosli smo sa 10 000 dolara u kreditu,znate svi-karte,ambasada,smestaj...Sad mi je drago da mogu slobodno da kazem da smo otplatili skoro ceo kredit pa smo cak i kupili avionske karte za nas cetvoro za odmor u Makedoniji za ovo leto.Radili smo dosta od pocetka,pa i jos uvek radimo i mucimo se,ali barem se trud isplati.Vec razmisljamo kako mozemo da si priustimo i neki odmor u egzoticne krajeve.
Sve u svemu nije lose,i iako je i ovde ekonomija razmrdana,drago mi je sto smo uspeli da dodjemo ovde:bravo:
E i ja mastam o tom danu kad ce muz smeti da radi, tad ce mi sve biti lakse cini mi se. Ovde smo vise od pet i po godina...
meni se nije dopalo to sto im a gomila ludaka i prosjaka po ulici koji bukvalno umiru na plocnicima sa nekim teskim deformacijama i oboljenjima o kojima sam samo citao /cuo ili nisam uopste znao da postoje
drugi sok sam doziveo kad sam poceo da kupujem i kuvam hranu koju sam nabavljao iz samoposluga(whole food /safeway itd )
hrana im je em LOSA EM PRESKUPA -restorani jos i gori a ljudi se tuku da udju na ta mesta !!
klubovi -sto je meni jako bitno- su mali ili preveliki -losa muzika i jos gori DJ-evi-
ekipa veoma nedruzeljubiva -ako nisi u odredjenoj ''socialnoj''/rasnoj prici nema sanse da nekog upoznas
masovna uptreba legalnih i ilegalnih droga
..ovo je naprosto smesno koliko se ljudi u americi TRUDE DA BUDU DROGIRANI BAR 50% VREMENA kad su budni
-jos jedanput ..KOLICINA LUDAKA NA ULICAMA - koji se''kace''za hranu/novac ili vec ko zna zasto
gradovi koji kao da se takmice koji je prljaviji i zapisaniji -LA/SF/NY i MAJAMI su nezna se koji gori po tom pitanju -video sam u americi neke neverovatne prizore koje nisam mogao da zamislim da cu videti za zivota (na pr tip koji trci sa spustenim pantalonama i ''radi''nuzdu u trku!..''veliku'' i ''malu'' simultano !!!...ili u SF kad sam video neku crnkinju koja krvari iz medjunozija i dernja se po ulici za nekim -U POM BELA DANA !!
prosjaci koji masturbiraju[po ulici itd (melrose avenija -LA!)
@Bora
Ne znam gdje si ti isao u restorane, ali one koje sam ja posjetio (Las Vegas) su bili veoma dobri, stavise, u Cheesecake factory sam jeo najbolje torte u zivotu, u Belagio najbolje palacinke u Jean Filippe "restoranu" (8$), neki italijanski gril extra spagete, slicno je i sa drugim restoranima, porcije su OGROMNE, a imaju mjesta gdje su cijene veoma pristupacne. Najbolje od svega je sto ti spakuju ostatak i nije nikoga sramota da ponese hranu.
http://img684.imageshack.us/img684/9452/slike079.jpg
http://img543.imageshack.us/img543/5391/slika085.jpg
DJ-evi i klubovi u mom slucaju nisu bili problem jer svake nedelje dolazi neki poznati Evropski DJ.
Upoznavanje je veoma relativna stvar, zavisi od osobe do osobe.
Nisam gledao nesto mnogo beskucnika, doduse bilo ih je nesto malo na trotoarima, ali nista drasticno. Vise sam ih video na Discovery Chanel-u, prikazali su beskucnike koji zive u kanalima za odvod kisnice.
Cega si se ti nagledao hahahahah, nevjerovatno :bravo:
Pa bas i mene cudi,gde je uspeo da vidi sve to.Evo vec 3 meseca moj suprug je promenio radno mesto i ja barem jednom nedeljno(nekad i 2-3 puta nedeljno)idem kuci pesice.E sad od posla do mog stana ima 5,8 milja,otprilike 9 km i nikad nisam videla nista slicno.Oko mene ljudi pretezno omladina dzogiraju,sportuju voze bicikl.Ili ja imam mnogo srece pa zivim u prilicno mirnom gradu,ili jednostavno covek vidi ono sta hoce da vidi.
Sto se tice hrane,i ja sam imala dosta problema dok se nisam navikla,sve mi je bilo bez ukusa(organska i neorganska hrana),ali evo posle godinu dana covek se navikne na te njihove proizvode,i hranu,a kad me uhvati nostalgija za nasim proizvodima,ja trk u obliznje gradove,i opustosim nase prodavnice.:obrva:
Pa bas i mene cudi,gde je uspeo da vidi sve to.Evo vec 3 meseca moj suprug je promenio radno mesto i ja barem jednom nedeljno(nekad i 2-3 puta nedeljno)idem kuci pesice.E sad od posla do mog stana ima 5,8 milja,otprilike 9 km i nikad nisam videla nista slicno.Oko mene ljudi pretezno omladina dzogiraju,sportuju voze bicikl.Ili ja imam mnogo srece pa zivim u prilicno mirnom gradu,ili jednostavno covek vidi ono sta hoce da vidi.
Sto se tice hrane,i ja sam imala dosta problema dok se nisam navikla,sve mi je bilo bez ukusa(organska i neorganska hrana),ali evo posle godinu dana covek se navikne na te njihove proizvode,i hranu,a kad me uhvati nostalgija za nasim proizvodima,ja trk u obliznje gradove,i opustosim nase prodavnice.:obrva:
Ma sve zavisi gde putujes. Ja sam recimo u Sijetlu videla jako puno beskucnika u centru nakon 17 h. A bila sam u Hilton hotelu. Cim izadjes napolje stvarno show koliko ima beskucnika. A opet u centru Cikaga to nisam vidjala. Mislim da to apsolutno zavisi od mesta gde se zivi ili ide u posete. I gde zalazis. Cesto bude negde super, a kao nozem da preseces kraj gde je bezbedno i onda gde nije. Npr. Detorit - ides Dzeferson avenijom oko tebe krs, raspad sistema, kuce koje su zapaljene - ma kao ratiste, i prodjes ulicu posle koje pocinje Grosse Pointe - i sve burzujska kuca do burzujske, sve divno i krasno...
da zavisi od istocne obale i zapadne ..na floridi i u kaliforniji je bolja klima pa su na uici a na zapadnoj obali su u skvotovima ili u tunelima ili podzemnoj zeleznici -nisu valjda toliko vidljivi
downtown SF/LA/SD/MAJAMI su haos -narocoti LA/MAJAMI
u majamiju kad dodjes u downtown te ''ceka '' zombieland ''(tako sam cuo da zovu taj deo oko biblioteke i autobuske stanice )..svuda se vide neke kese i djubre i gomilice ljudi koji se uopste ne pomeraju -ili sede ili leze ili stoje i prose -ima ih bar par stotina-tek tu i tamo primetis da se neko pomera -to su da tako kazem '' regularni ''ljudi koji idu nekim svojim poslom
ja sam naisao bas u vreme rucka kad im je stiglo par kombija sa hranom od nekih organizacija tipa arnija spa i slicno --HAOS je najbolje rec koju mogu da nadjem
south beach je bolji jer policija tera prosjake i beskucnike ali oni ipak -uglavnom uvece dodju da prose tu -vlasnici radnji su se zalili (iz lincoln road-a-to je nesto kao njihova knez mihajlova )..rezultate je bio da su se ''beskucnici ''svetili na taj nacin sto su p.....i i s....i u ulazima radnji duz ulice ...to je bas bilo masovno kad sam bio tamo i radio -toliko je toga bilo da sam redovno kasnio na posao da ne bih morao bas da cistim sve to svako jutro cak i pod cenu da me gazda najuri zbog kasnjenja
u SF blize centru je taj poznati tender loin deo grada ali nisu samo tu skoncetrisani ..tu stvarno svasta imas da vidis ..jadi beda kakvu nisi video ni na filmu -mozda Boshove grafike bi to bolje docarale ...
-Jedna isto interesentna stvar je koliko ima bogalja i ljudi u invalidskim kolicima-i to veoma mladih ljudi bez nogu ??-ovo pogotovu vazi za SF/SD ?..I koliko ima isto debelih ljudi koji su na granici mobiliteta -bukvalno se vise
valjaju po ulici nego sto hodaju ..i koriste kao neka kolica na koja se oslone (to nigde na svetu nisam video -na pr.u FR to koriste u bolnicama SAMO za najteze pacijente! )
sto se tice klubova -to nije samo moje misljenje -dosta ljudi /turista koji dodju iz evrope ili cak kanade su iznenadjeni nocnim zivotom -kanadajani imaju cak neki izraz za ameriku -zemlja velikih palceva -jer svi tekstuju ko blesavi !
socijani zivot je dosta na niskom nivou ...nemoze da se poredi sa evropom -ni sa srbijom ako cemo pravo ....
kazu da je naekad bilo bolje ..vecina ljudi koje sam upoznao iz drugih zemalja je okarakterisala noicni zivot sa jednom recju ..''LAME''...
Aha, znači ti si rešio da nećeš više, u životu, doći na teritoriju US?
Pošto je, tebi, sve loše, odvratno, najgore, debelo, smrdljivo, vašljivo, zapišano.
Ili nam, kobajagi, činiš uslugu i govoriš da mi ustvari ne treba da dolazimo tamo, da nam je u Srbiji lepše, čistije, samo se SRBI znaju zabavljati, najbolje pivo, ribe, frajeri i ostala domaćica?!!
Hvala na pisanom iskustvu, ali je totalni opozit mom iskustvu, a koliko vidim i ostalih.
Aha, znači ti si rešio da nećeš više, u životu, doći na teritoriju US?
Pošto je, tebi, sve loše, odvratno, najgore, debelo, smrdljivo, vašljivo, zapišano.
Ili nam, kobajagi, činiš uslugu i govoriš da mi ustvari ne treba da dolazimo tamo, da nam je u Srbiji lepše, čistije, samo se SRBI znaju zabavljati, najbolje pivo, ribe, frajeri i ostala domaćica?!!
Hvala na pisanom iskustvu, ali je totalni opozit mom iskustvu, a koliko vidim i ostalih.
Ej, Dare, jesi siguran da ovo sve nisi mogao na drugaciji nacin da kazes ukoliko se ne slazes? Cemu izazivanje konflikta? Mislim, ovakva izjava nista ne moze da donese drugo osim ljutite rasprave koja ne vodi nicemu nego da se svi lose osecaju.
Sto se njegovog zapazanja tice uopste nije toliko daleko od istine. U SF-u ima puno nevidjeno debelih osoba, ima ih gomila koji pisaju po gradu, i ulice su pune smrdljivih tipova sa kojima ne zelis da se sretnes po mraku.
To je tako kako je bez obzira kako bi mi svi zeleli da bude. Situacija nazalost nije idealna kao sto smo zamisljali nekad.
Ne ne ne, nikakvo izazivanje konflikta, samo zapažanje. Videh i ja loše strane, nemaštinu i prosjake, ali mi to nije kvarilo ni utisak ni raspoloženje. A nisam ni probao sve da vas ubedim kako je to tako i samo tako ;)
Covek te ne ubedjuje, jer on zna da je samo njegovo misljenje jedino ispravno na svim temama i samo tako moze biti. Voli covek negativne pojave i pljuvacinu po Americi nemoj da si takav. :;D:
Ja licno mislim je kad ocekujes nesto fenomenalno uvek sledi razocarenje. Bolje je da cujete i dobre i lose strane pa kad dodjete da ne bude frapiranja. Ovo je zemlja mnogo vecih kontrasta nego nasa. Kod nas je stanovnistvo vecinom izmesano gde se zivi mada ima i ponekih bogatih naselja tipa Dedinje ili sirotinjskih tipa Sangaj u Novom Sadu i slicno. Ovde su vise izdeljeni na delove grada gde zive bogatiji, pa onda manje bogati, itd do najsiromasnijih. Ako je u jednom delu grada sodoma i gomora to uopste ne znaci da u nekom drugom delu nije sve ko u Holivudskom filmu.
Tako i ovi nasi opisi. Neko opisuje oblast u kojoj boravi, radi i zivi. E sad, ne bira se toliko kuda se provode dani ako nadjes posao tu gde nadjes. Zato ukapirajte malo i medju redova. Ovde je situacija sarena a u velikim gradovima svako poznaje dobro mapu i sve se deli na: ovuda sme da se ide i ovuda ne sme da se ide.
Slicna stvar vazi i za vecinu zapadnoevropskih gradova. I tamo imas oblasti kroz koje bolje da ne prolazis. Evo primer - ako je iko bio u Parizu treba da zna kakva je oblast npr. desno od Crkve Svetog Srca. Mi nismo znali i videli smo usput par tuca i svakakvog olosa. Hteli smo da stignemo precicom od Staljingrada do Monmartra.
A ja opet ne kapiram stav mnogih ljudi koji emigriraju u bilo koju zemlju ne samo ovu. Sve je super, nista loseg ovde nema - inace zasto se onda ne vratis kuci? Meni je to nebuloza i lici mi na ono nase staro socijalisticko - Ili si za partiju ili nisi? Dakle ako si negde - hvali to na sva usta pa ces i ti sam izgledati fantasticnije.
A opet samo da dodam i ovo - ako neko trenutno prolazi kroz tesku fazu u zivotu (tkz. "rough patch" sto bi ovi rekli) ili ako je u toj fazi kulturnog soka sve vidi crno najgore. Ne znaci da su svi ovde non stop zaljubljeni u sve sto vide oko sebe. Naprotiv. Prodje se kroz razlicite faze prilagodjavanja na sasvim drugiiji okolis. I vremenom se naviknes na sve ono sto ti je u pocetku bilo strano i sasvim drugacije. Pa i na sve ono ruzno...
baš mi je drago kad čujem kako su se ljudi lepo snašli, kako im dobro ide i kako imaju planove.
mi koji dolazimo iz sirotinje više cenimo stvari koje su za USA i zapadnu evropu normalne. stvari kao što su mogućnost nalaska posla, pristojna kupovna moć, mogućnost da se živi od plate, mogućnost napredovanja.
amerikanci nek rade po ulicama šta hoće, mi nećemo obraćati pažnju na to. samo nek nam daju svima (sa foruma) zelene karte i živećemo pošteno i pošteno ćemo raditi. :1081:
tema je kulturni sok?-e pa ovo sve sto sam opisao je bio sok za mene..pa sam to ispricao - nesto ste mi mnogo nervozni ovde na forumu ?!
@vuxane taj ''kraj pariza'' -BARBESS-''precica'' do stalingrada je mila majka za ono sto sam video u LA/SF/MAJAMIJU
Covek te ne ubedjuje, jer on zna da je samo njegovo misljenje jedino ispravno na svim temama i samo tako moze biti. Voli covek negativne pojave i pljuvacinu po Americi nemoj da si takav. :;D:
hahaha..izvini ali si totalno promasio sa tim sarkazmom-tema je takva -pozitivne strane su te sto sam nasao posao u majamiju -na nacin na koji sam vec opisao- i zaradio lovu koju nebi mogao da zaradim i ustedim u francuskoj radeici istu stvar ....eto
a sto se tice SF-a/LA-ja/itd moje zapazanje je ''spot on''-nema tu puno rasprave ..nije tu pitanje srbi i srbija i kako je kod nas sve bolje ,nego sta je lose tu gde dolazis jer si srbiju vec odlucio da napustis .
@vuxane taj ''kraj pariza'' -BARBESS-''precica'' do stalingrada je mila majka za ono sto sam video u LA/SF/MAJAMIJU
Ma ne moras mi nista objasnjavati. Zivela sam jedno leto na 12 milji, tik iznad Detorita. Ono sto sam tamo videla lici mi na prizore posle borbi u Bosni... A opet odes u predgradja - svila i kadifa. Zato vazi izreka za vece gradove: "Bez kola se ne moze". Jer stvarno se ne moze. Mora da se vozi pored svih tih predgradja i delova gde je bog digao ruke...
A jeste istina da ovde prosecan covek ima vecu kupovnu moc. Apsolutna. Svako sa vozackom ce da vozi neki auto pa makar i kantaci, nema veze. Ali jeste i istina da ovde jako malo ljudi letuje i zimuje. Upoznala sam masu Amera kojima se letovanje i zimovanje svodi da odu u posetu porodici ili eventualno u neko obliznje mesto. Naravno postoje i oni kosmopolite koji su ziveli i radili u dosta stranih drzava jer imaju za to mogucnosti. Ali ovaj obican narod ce cesto misliti da ste iz Sirije, Sibira, "whatever". Nemaju taj nas gen da se sve pare pucaju na provod i putovanje. Vise vole da kupuju. Tako je i ta kupovna moc ustvari i vaznija od trosenja para na daleke destinacije. A kod nas obrnuto. Nek nema leba da se jede, ali more, planina - za to ce da se ustedi, nema frke. Drugi faktor naravno koji je bitan je sto ovde imas 50 drzava pa sve i da hoce nema sanse da postignu ni ovo da obidju sto im je unutar zemlje. Stranci koje poznajem su vise proputovali i videli po SAD nego ovi obicni Ameri. Dosta njih ovde npr. iz Midwesta ode do Floride i ako su bas bas avanturisti - Veliki kanjon. I to posle pricaju svima gde su bili, kakva avantura.
Naravno ovo ne vazi za ljude iz mnogih struka kojima je cesto kuca putujuca, za koje pre vazi film "Up in the air". Kao npr neke inzenjerije i sl. Ili akademske pozicije gde ides cesto na konferencije itd. Ti skupe miljaze da obidju Zemlju x puta...
Ja licno mislim da je tema "kulturni sok" dusu dala za pozitivno i za negativno. Pa ko ne voli nek ne cita.
A evo jednog mog pozitivnog. Radila sam 5 godina u Srbiji. Na kredit kupila (da na kredit) fotoaparat (300 evra), dva kreveta, ormar, klimu uredjaj, posudje i jos brdo sitnica. Ove "vece" stvari na kredit. Platila sve 200 %.
U Americi, kad sam zavrsila studije, trudna DO ZUBA, 10 dana pre termina za porodjaj, potpisem ti ja ugovor za posao, odem u postu, posaljem. Zatim odem sa muzem u prvi salon automobila (ovde znan kao "dealership") i kupim auto koji mi je bio favorit, nov novcijat. Dam im onaj ugovor za posao, vozacku, moj JMBG (ovde znan kako SSN), dobijem kljuceve, dam im moj kantaci i odem kuci u novom autu. A u Srbiji sam za onaj moj fotoaparat nosila banci ciji sam bila clan pet godina maltene snimak zuba i sl. (ako znate ono Mica Ubica od Indeksovaca - taj fazon).
hahaha..izvini ali si totalno promasio sa tim sarkazmom-tema je takva -pozitivne strane su te sto sam nasao posao u majamiju -na nacin na koji sam vec opisao- i zaradio lovu koju nebi mogao da zaradim i ustedim u francuskoj radeici istu stvar ....eto
a sto se tice SF-a/LA-ja/itd moje zapazanje je ''spot on''-nema tu puno rasprave ..nije tu pitanje srbi i srbija i kako je kod nas sve bolje ,nego sta je lose tu gde dolazis jer si srbiju vec odlucio da napustis .
Niko ti ne zameri sto iznosis negativne pojave sa kojima si se susreo. Treba i takav sok cuti i prihvatiti. Problem je tvoj jako negativan naboj sa kojim to iznosis pa iritiras ljude. Sve je u fazonu naboja ili moje misljenje ili nicije!
Niko ti ne zameri sto iznosis negativne pojave sa kojima si se susreo. Treba i takav sok cuti i prihvatiti. Problem je tvoj jako negativan naboj sa kojim to iznosis pa iritiras ljude. Sve je u fazonu naboja ili moje misljenje ili nicije!
pa neznam kako da ti ispricam to sto sam video ?
mozda to iritira ali je to stvarnost u americi-tesko ces to videti negde drugde osim ako neodes u recimo juznu ameriku/aziju /afriku..isto shvatam da je ljude strah od tih pojava -mnogi ameri koje sam pitao ili komentarisao o tom istom problemu se najeze na pomisao da ti isti ''sa ulice ''mogu da im dodju na vrata da ih pitaju kako im ide ..
ZeljkoUSA
01.03.2012, 00:57
Jako zanimljiva tema....
Desilo vam se da odete sa prijateljima na more i budete u istom hotelu? Neko pljuje neko zadovoljan. Mnogi ljudi totalno drugacije reaguju na potpuno istu situaciju. Dozivljaj i reakcija zavisi od mnogih faktora, ali to nije tema....
Svasta sam i ja video (pozitivno i negativno), ali su mi najruznije scene sa ulica, pogotovo nocu, ostale iz SF. Zveckanje casama da se dopune kvoterima, kolica iz radnji puna nekih gluposti, prilazenje i obracanje svakojakim pricama. Nije me bilo strah jer niko nije bio nasilan, ali je bilo bas kao sto sam rekao - ruzno.
Ja bih podelio jedan sok sa vama:
Pri poseti Chicagu, odlucili smo sa prijateljima da pogledamo jednu NBA utakmicu, red je da se vidi kad si vec tamo. Mi bili u downtownu, a prijatelji dolazili od kuce pa je bio dogovor da se nadjemo ispred United Center-a. Kaze mi on: "Uhvatis Green line i ides do Ashland-a". Bacio pogled na stanici i odmah sam uocio da je to poslednja stanica. Usli i vozili se, vozil, vozili.... Nesto mi je govorilo da se tu ne nalazi United Center, ali sta sad...
Ko poznaje Chicago zna da postoje dve stanice Ashland na Green Line-a s' tim sto je ova /63th... Stigli na poslednju i izasli iz voza, a tamo.... SVI gledaju u nas,. Nasli sa na South Side-u gde ne postoje ni Latino, a kamoli belci. Kao u Keniji da smo sisli :no: Zanimljivo je bilo kako su nas deca GUTALA pogledom, pretpostavljam da neka od njih nikad nisu videla belca, kao kad nas vide crnca :smrc:
Sta cemo, posto smo bili sigurni da smo pogresili :==D: , ajde da se izvlacimo odatle. U tom trenutku sam osetio kako je biti popularan, odnosno kako je kad par desetina ljudi gleda u tebe...
Dosli do info-pulta, naravno radi crnkinja, i pitali kako da stignemo do nase destinacije, kaze: Auuuu pa to jeste ova ulica, ali imate jedno 7-8 mi severno do hale. Na svi srecu autobus je kretao posle par minuta, a u putu, nakon 20-ak blokova su poceli da ulaze i Latino, tad nam je bilo dosta opustenije :obrva:
Sve u svemu jedno, na prvu loptu neprijatno, ali ujedno i vrlo zanimljivo iskustvo!!!
Jako zanimljiva tema....
Desilo vam se da odete sa prijateljima na more i budete u istom hotelu? Neko pljuje neko zadovoljan. Mnogi ljudi totalno drugacije reaguju na potpuno istu situaciju. Dozivljaj i reakcija zavisi od mnogih faktora, ali to nije tema....
Svasta sam i ja video (pozitivno i negativno), ali su mi najruznije scene sa ulica, pogotovo nocu, ostale iz SF. Zveckanje casama da se dopune kvoterima, kolica iz radnji puna nekih gluposti, prilazenje i obracanje svakojakim pricama. Nije me bilo strah jer niko nije bio nasilan, ali je bilo bas kao sto sam rekao - ruzno.
Ja bih podelio jedan sok sa vama:
Pri poseti Chicagu, odlucili smo sa prijateljima da pogledamo jednu NBA utakmicu, red je da se vidi kad si vec tamo. Mi bili u downtownu, a prijatelji dolazili od kuce pa je bio dogovor da se nadjemo ispred United Center-a. Kaze mi on: "Uhvatis Green line i ides do Ashland-a". Bacio pogled na stanici i odmah sam uocio da je to poslednja stanica. Usli i vozili se, vozil, vozili.... Nesto mi je govorilo da se tu ne nalazi United Center, ali sta sad...
Ko poznaje Chicago zna da postoje dve stanice Ashland na Green Line-a s' tim sto je ova /63th... Stigli na poslednju i izasli iz voza, a tamo.... SVI gledaju u nas,. Nasli sa na South Side-u gde ne postoje ni Latino, a kamoli belci. Kao u Keniji da smo sisli :no: Zanimljivo je bilo kako su nas deca GUTALA pogledom, pretpostavljam da neka od njih nikad nisu videla belca, kao kad nas vide crnca :smrc:
Sta cemo, posto smo bili sigurni da smo pogresili :==D: , ajde da se izvlacimo odatle. U tom trenutku sam osetio kako je biti popularan, odnosno kako je kad par desetina ljudi gleda u tebe...
Dosli do info-pulta, naravno radi crnkinja, i pitali kako da stignemo do nase destinacije, kaze: Auuuu pa to jeste ova ulica, ali imate jedno 7-8 mi severno do hale. Na svi srecu autobus je kretao posle par minuta, a u putu, nakon 20-ak blokova su poceli da ulaze i Latino, tad nam je bilo dosta opustenije :obrva:
Sve u svemu jedno, na prvu loptu neprijatno, ali ujedno i vrlo zanimljivo iskustvo!!!
mozda ali to sto si opisao je vezano konkretno za kontolisan prostor hotel -amerika to nije -isto tako to nije moj emisljenje nego opazanje o onome sto sam video
generaqlno misljenje o americi nemam -ako dodjem tu da zivim mozda cu ga imati pa cu to i reci
jedino misljenje imam o novcu i odnosu koji amerikanci imaju prema njemu
ovde je pohlepa vrlina na primer ...to se smatra kao neki talenat za biznis maltene...sreo sam dosta ljudi iz evrope koji studiraju management /business u maerici pa me zainteresovalo sta to oni uce zasto dolaze u ameriku po to znanje kad imaju unirvezite ispred nosa kod sebe kuci + besplatno??
koristio sam slobodno vreme da odem do biblioteka (tu nemam zamerki -biblioteke su im OK-i otvorene za sve )
trazio sam specificno literaturu za studije business-a i manadzementa -I ostao blago receno zaprepascen !
sva biznis folozofija ako to meoze tako da kaze se zasniva na masovnoj ''optimatizaciji'' i outsourcingu-drugim recima -proizvodnja sa sto manjim troskovima sa minimalnim platama i monopoliziran cenama repro materija i takodje monopoliziranje (''ukrupnjavanje '' prodaje -to jest unistavanje malih i srednjih biznisa ili njohova ''ukorporacija'' i sve to naravno uz veliki bonus sa buduceg menadzera -..ovo je uprosteno vidjenje ali suma sumarum to je njihova skola ''biznisa ''-kako povecati sopstvenu platu na ustrb ljdui koji zapravo proizvode nesto ili vec imaju neki biznis koji je zreo za ''preuzimanje ''jer na primer na granici rentabilnosti itd)
nigde se ne spominje recimo obrazovanje i skolovanje radne snage
ili negovanje resursa itd
sve se svodi na profit i kako doci do njega posto poto i nauciti kako se prave takve i slicne ''kombinacije''
ima toga dosta ..ovo je samo uprosceno sta sam pohvatao citajuci UDZBENIKE ..tako da molim dezurne komentatore sa foruma da neskoce odmah sa nekim napucanim odgovorima
@Zeljko
Pa ti ni manje ni vise nego zavrsio u Englewood-u - najopasnijem crnom getou u CHGO :grin: Ashland-63th
Ako je za utehu, bar si se malo provozao zelenom linijom i video moj South Side :;D:
I ja sam jednom isla na Midway aerodrom i bile neke poplave pa sam sa juga isla prema aerodromu. Ajme meni kakve su ulice i kuce bile napolju. Guzva u saobracaju, okolo sva kola krs, svi malo tamniji a mi u novom iznajmljenom Ford Expedition-u idemo po neke "nase" da ih cekamo na aerodromu - njih troje i 8 kofera. Isli smo kroz ulice u kojima je jako puno ljudi bilo napolju, sede na ulici ili na pragu, ne znam ni sad koji je kraj u pitanju. Nesto na putu izmedju Hammonda i Midway-a. Jednom smo isto zalutali negde zbog poplava negde u istocni Cikago...Od tada - samo I94, 90 i zdravko...
ZeljkoUSA
05.03.2012, 23:57
@Zeljko
Pa ti ni manje ni vise nego zavrsio u Englewood-u - najopasnijem crnom getou u CHGO :grin: Ashland-63th
Ako je za utehu, bar si se malo provozao zelenom linijom i video moj South Side :;D:
Posle mi rekao drugar koji zivi tamo duze :no:
Verovatno mi je bilo mnogo lakse sto nisam ni znao gde se nalazim pa je sve to nekako proslo lakse, svi bili iznenadjeni i - bum, nestadoh ja iz Englewood-a :1072:
Sad je ostala zanimljiva uspomena...
dreadnot
06.03.2012, 17:06
Mi po nekada prolazimo kolima kroz East side u Milvokiju, koji je prilicno opak i nije preporucljivo ici bilo kojom drugom ulicom osim najvece i najosvetljenije, kada idemo do centra. Moj klinja vec zna i odmah nas opomene da zakljucamo sva vrata i zatvorimo prozore... Sta ti je panika, ovde dete mora da nauci da je to "opasan kraj" i da tu nema zezanja... a sve u rukavicama moramo da mu objasnimo zasto je opasno, pa mu pricamo da tu ima puno kriminalaca, ne daj Boze da pomenemo da je glavni razlog populacija koja tu zivi.
mozda ima manje ili vise opsanih krajeva u svakom gradu -u majamiju -sout beach-u je svaki dan bilo nekih incidenata a to nije geto nego kao turisticka zona ...lokalni stabucks je bio magnet za kojekakve budale -toliko da su tu parkirali policajca da cuci citav dan .
kojesta se tu desavalo ..ali bukvano dan nije prosao a da nije bilo nekog tezeg incidenta ..onih laksih sa pijancima/narkomanima koji su se skidali goli ili bacali stolice po bastama restorana to niko mislim da nije ni racunao -video sam i ''pravi''-CSI majami tim i umro od smeha ..bio je neki incient u mekdonaldsu na uglu lincoln road-a (''strogi centar ''south beach-a)- neko je nokoga izbo nozem -bila je velika fleka kojecega i nekoga su odneli bas kad sam stigao na posle podnevnu smenu ..u neko vreme pojavi se ford kombi sav izubijan i izadjose iz njega neki covke (bar 2.20 m visok!) i neka neverovatno debela crnkinja - gotovo patuljastog rasta -noge-telo-ruke sve je jedna lopta-nema vrat ,nema noge vise lici na kuglu u obliku ljudskog bica nego obrnuto )-oboje nose bluze na kojima pise CSI MIAMI DADE POLICE !!..tada sam zazalio sto nisa imao kameru na telefonu pa da ih slikam ..malo su se muvali okolo ,gazili po onim baricama i slikali nesto (fasade)i otisli ..policija je pohapsila neke klince koji su vozili skejt..i to je to ..kao u seriji...HEHEHEH
Amerashi
11.03.2012, 14:11
baš mi je drago kad čujem kako su se ljudi lepo snašli, kako im dobro ide i kako imaju planove.
mi koji dolazimo iz sirotinje više cenimo stvari koje su za USA i zapadnu evropu normalne. stvari kao što su mogućnost nalaska posla, pristojna kupovna moć, mogućnost da se živi od plate, mogućnost napredovanja.
amerikanci nek rade po ulicama šta hoće, mi nećemo obraćati pažnju na to. samo nek nam daju svima (sa foruma) zelene karte i živećemo pošteno i pošteno ćemo raditi. :1081:
hope, potpuno se slazem sa tobom ,ne doticu me neki seljaci sa ulice sta rade, tu sam da izgradim svoju buducnost a ne da posmatram neciju .
kao sto kazes nek oni nama podijele svima GC pa da rahat idemo :grin:
Amerashi
11.03.2012, 14:32
Evo par primjera koje sam cuo od svoje prijateljice, Ah ta amerika puna iznenadjena :D
1. Desilo se moje prve noci nakon dolaska.. Muz i ja izasli malo ispred zgrade i u susret nam idu 2 osobe. Prva osoba je prelijepa zena, tamnoputa, obucena od glave do pete u crvenu kozu, nasminkana, duga kosa, visoke pete, minic. U ruci drzi zlatni lanac, a na lancu iza sebe vodi velikog crnca, obucenog u crnu kozu (pantalone kaubojske, pozadi otvoreno, vidi se guza). Sta da vam kazem, ostala sam bez teksta. Jeste bilo kasno navece, a ubrzo se uspostavilo da zivimo u gay comunity komsiluku. Posle je to postalo nekako normalno vidjeti, narocito weekendom, kasno. Inace najljepsi i najcistiji komsiluk u kome sam ikada zivjela ovdje.
2.Isto tako prvih dana ovdje, u velikoj robnoj kuci, ide mama i vodi dvoje male djece, blizanci. Vezani kaiscicima preko prsa, , idu ispred nje, a ona ih cuva na dugom kaisu. Jos uvijek nisam bila roditelj niti razmisljala o sigurnosti djece, skontala sam ubrzo o cemu se radi, ali sam se stvarno sokirala kad sam to vidjela, nimalo lijep osjecaj. Ali s obzirom koliko se djece izgubi po prodavnicama, cisto prakticna stvar. Ali brate ruzno vidjeti.
Znam, neko ce reci no big deal, covjek se svacega nagleda po ovom svijetu, brzo se i navikne na mnoge stvari. Ali eto, meni je to bilo neobicno vidjeti.
Recite mi jeste li imali problema u interakciji sa bilo kim. Cujem da su svi bas ozbiljni, ali da li je bilo bas nekih losih situacija?
Juce je meni i mom suprugu bilo tacno godinu dana od kada smo dosli ovde,i evo on radi redovno vec 10 punih meseci,a ja 9.Za ovih godinu dana sve je u najboljem redu,nikakvih ispada,neljubaznih faca i sl.Naprotiv cak kada ljudi i nisu raspolozeni ovde ako ne iz drugog razloga ono iz bon-ton-a,ti doviknu jedno "hi",sorry ili thank's.
Bockyman
12.03.2012, 02:48
Recite mi jeste li imali problema u interakciji sa bilo kim. Cujem da su svi bas ozbiljni, ali da li je bilo bas nekih losih situacija?
Није био проблем, али ево да опишем једну моју ситуацију. Треба да изађем из аутобуса, возач мало наглије прикочио и како сам пошао напред практично сам потрчао према предњим вратима. Изашао сам из аутобуса, прешао улицу и стао на аутобуској станици где чекам други аутобус на путу до стана. Куцам СМС поруку да добијем обавештење када ми стиже тај аутобус којег чекам, и док сам онако загледан у телефон, прилази ми један млади црнац, практично клинац и нешто галами. Прво нисам схватио да се обраћа мени, не схватам шта хоће, гледам око себе да видим да ли је сам или са неким у групи, видим да остали људи који чекају аутобус нису са њим, и онда када ме он одгурује рукама схватам шта прича: каже ми да сам га закачио у претходном аутобусу. Ја се тада сетим да сам када је аутобус нагло стао а ја практично потрчао напред некога у пролазу закачио (тачније додирнуо), али журио сам да изађем из аутобуса, а и то је био само додир... Када сам схватио о чему је реч, ја му се извиним и објасним зашто је то тако било, да није било намере...
Клинац се истог момента изгубио, и ја схватим да он уопште не чека тај други аутобус као и ја већ ме је пратио из првог аутобуса док није добио извињење... иначе, овде су сви много фини, стално се нешто извињавају, и стално једног другого пропуштају приликом уласка у аутобус и слично...тако да је мој грех био велики што сам случајно дотакао младог црнца а нисам му се истог секунда извинио.
Још једна ситуација за ових скоро 6 месеци, опет је везана за аутобус и младог великог и дебелог црнца. Враћам се ја са посла око 22:15 сати, аутобус је на терминалу и ја сам као и други путници већ ушао у аутобус и отишао на последње седиште до прозора. Грицкам неке семенке сунцокрета, у једној руци ми сунцокрет а у другој отпаци од истог. Долази црнац, гледа ме, као да сам сео на његово место, оде напред као да ће да седне на друго место, па се врати (а сво време не говори ни реч), па ме опет бело гледа и на крају оставља на суседном седишту неке новине које држи у руци и даље ме гледа (како је кренуо, рекох сада ће да скине јакну и да крене да ме млати). Ја не разумем шта се дешава :wtf: и на течном српском (причај српски да те цео свет разуме, па и црнци, ха-ха-ха) га питам: хоћеш да седнеш овде? Устајем и одлазим у предњи део аутобуса (и даље грицкам онај сунцокрет) а он напокон седа на моје или је већ његово место...тко би га знао...
Моја жена исто тако воли да седи на последњем реду седишта у аутобусу и рекао сам јој да то не ради више јер има свакаквих будала...
Иначе, прва ситуација се десила на раскрсници Devon/Clark а друга на локацији Kedzie/Devon. Мислим да ово не спадају под опасна места у Чикагу. Али, све у свему ништа много битно....
Recite mi jeste li imali problema u interakciji sa bilo kim. Cujem da su svi bas ozbiljni, ali da li je bilo bas nekih losih situacija?
Ja sam prvo bila u soku koliko se svi smeju i govore: "Hi How are you?" I prodju i ne sacekaju odgovor. I onda sam se navikla. Ovde se od malena treniraju profesionalnom ponasanju. Od malena idu u crkvu svake nedelje, bave se nekim aktivnostima non stop, ceo dan provode u skoli, rade u srednjoj skoli, ako odu na faks i onda rade. Nema kukanja. Ako te nesto boli - uzmi lek protiv bolova - ne kukaj. Ako imas prehladu ili virus - mars kuci ili se nakljukaj lekovima pa ne gnjavi slinljenjem. Ako uganes nogu, pa sta, mozes da se dogegas do kancelarije. Ako si trudna pa sta, svakog od nas je neko rodio, radi do porodjaja. Ako se porodis - pa sta - 6-8 nedelja i nazad na posao. Itd...
Meni se cini da ovde nije bas toliko lako naci a ni zadrzati posao. Nista ne traje vecno. Obicno nema onih trajnih ugovora - radim ovde pa do penzije. Pa da si ko zasticen beli medved koji ne mora nista da radi. Ovde svaki posao ima neku evaluaciju, uvek ima neko iznad tebe ko se pita za tvoj rad i da li valjas. Pa gde god to da bilo. Ako ne valjas, otkaz se mnogo lakse uruci. Nije frka.
Ali cini mi se za one koji bi da zapnu i da se prime na "hard work" nema frke. Za primace. A nasi gastosi su obicno veoma dobri u tome. Bar ovi koji smugnu iz zemlje.
Npr. nakon godisnje evaluacije, ja se sva ufrkisem kad idem kod sefa na razgovor i onda ako pocne da me hvali stvarno mi nedostaje neko da me ustine za obraz. Nisam navikla na komplimente na poslu sve i kad uradim nesto bas bas. Bar ne u Srbiji za mojih 5 godina staza tamo. Kakvi bre komplimenti. Ili nesto tipa: "We are glad to have you with us. You are great addition to our department. Keep on doing the good work..." I u toj rimi. Kazem vam - ustinite me, sta ovi pricaju... Jel to svima fora ili je to istina? Nemam pojma. Ali lepo zvuci nema sta. Sto kazu ovde: "Everyone nowadays gets some sticker" (mislim na klince, dele se medalje i ako se trudis, ne moras da si prvi.
dreamerns
12.03.2012, 17:12
Није био проблем, али ево да опишем једну моју ситуацију. Треба да изађем из аутобуса, возач мало наглије прикочио и како сам пошао напред практично сам потрчао према предњим вратима. Изашао сам из аутобуса, прешао улицу и стао на аутобуској станици где чекам други аутобус на путу до стана. Куцам СМС поруку да добијем обавештење када ми стиже тај аутобус којег чекам, и док сам онако загледан у телефон, прилази ми један млади црнац, практично клинац и нешто галами. Прво нисам схватио да се обраћа мени, не схватам шта хоће, гледам око себе да видим да ли је сам или са неким у групи, видим да остали људи који чекају аутобус нису са њим, и онда када ме он одгурује рукама схватам шта прича: каже ми да сам га закачио у претходном аутобусу. Ја се тада сетим да сам када је аутобус нагло стао а ја практично потрчао напред некога у пролазу закачио (тачније додирнуо), али журио сам да изађем из аутобуса, а и то је био само додир... Када сам схватио о чему је реч, ја му се извиним и објасним зашто је то тако било, да није било намере...
Клинац се истог момента изгубио, и ја схватим да он уопште не чека тај други аутобус као и ја већ ме је пратио из првог аутобуса док није добио извињење... иначе, овде су сви много фини, стално се нешто извињавају, и стално једног другого пропуштају приликом уласка у аутобус и слично...тако да је мој грех био велики што сам случајно дотакао младог црнца а нисам му се истог секунда извинио.
Још једна ситуација за ових скоро 6 месеци, опет је везана за аутобус и младог великог и дебелог црнца. Враћам се ја са посла око 22:15 сати, аутобус је на терминалу и ја сам као и други путници већ ушао у аутобус и отишао на последње седиште до прозора. Грицкам неке семенке сунцокрета, у једној руци ми сунцокрет а у другој отпаци од истог. Долази црнац, гледа ме, као да сам сео на његово место, оде напред као да ће да седне на друго место, па се врати (а сво време не говори ни реч), па ме опет бело гледа и на крају оставља на суседном седишту неке новине које држи у руци и даље ме гледа (како је кренуо, рекох сада ће да скине јакну и да крене да ме млати). Ја не разумем шта се дешава :wtf: и на течном српском (причај српски да те цео свет разуме, па и црнци, ха-ха-ха) га питам: хоћеш да седнеш овде? Устајем и одлазим у предњи део аутобуса (и даље грицкам онај сунцокрет) а он напокон седа на моје или је већ његово место...тко би га знао...
Моја жена исто тако воли да седи на последњем реду седишта у аутобусу и рекао сам јој да то не ради више јер има свакаквих будала...
Иначе, прва ситуација се десила на раскрсници Devon/Clark а друга на локацији Kedzie/Devon. Мислим да ово не спадају под опасна места у Чикагу. Али, све у свему ништа много битно....
Nemoj se ljutiti, ali ja mislim da te on tako gledao jer grickas semenke u autobusu :-) Sto se tice tih raskrsnica, nisu mnogo opasna...ali nije bas ni najbezbedniji deo grada (Devon/Clark).
Evo jednog zanimljivog clanka: klikni (http://www.eurozine.com/articles/2011-03-31-hadziselimovic-bs.html)
Omer Hadziselimovic - Sudbina jednog imigranta: Dva života za cijenu jednog
Kad postaneš imigrant, izgubio si ili si na putu da izgubiš mnogo: svoju zemlju, svoj jezik, svoju kulturu, svoje prijatelje. Ali ti isto tako dobijaš mnogo: novu zemlju, nove spoznaje, novo iskustvo, a možda i nove prijatelje. Napetost između gubitka i dobitka – rubrike rashoda i rubrike prihoda na računu tvog života – stvara ti dojam da živiš dva života, jedan koji si ostavio za sobom, i drugi koji trenutno živiš. Svoj stari život još nisi sasvim napustio, a u novi još nisi potpuno uvučen.
Kad smo moja porodica i ja stigli u Ameriku, nismo promijenili samo kontinente nego i cijele svjetove, a to nikad nije lako. To nije bilo lako za mene uprkos tome što sam u svom profesionalnom životu bio duboko vezan za zemlju svoje imigracije: bio sam nastavnik engleskog na Univerzitetu u Sarajevu a akademsko područje su mi bile američke studije, proučavanje Sjedinjenih Američkih Država. Na svojim časovima u Sarajevu pokušavao sam objasniti ponešto iz američke kulture i sebi i svojim studentima – težak zadatak u oba slučaja – ali sam volio stalni izazov upoređivanja američke kulture s svojom vlastitom. Moj pristup je uključivao materijal iz istorije, književnosti, umjetnosti, jezika, izučavanja krajolika, antropologije i svega drugog što hvata bit i izražava neku važnu značajku američkog života.
Amerika me se oduvijek doimala toliko različitom od mog dijela svijeta da sam dugo mislio o njoj kao o čudnoj i egzotičnoj zemlji, s njenim artefaktima, sportovima, obrascima ponašanja, malim stvarima i velikim. Ta čudnost Amerike je bila ono što me je, uvjeren sam, privuklo američkim studijama. Jednom sam napravio listu upadljivo drukčijih stvari koje čovjek iz jugoistočne Evrope ubrzo uoči u Sjedinjenim Državama: prozori što idu gore-dolje, kao giljotina, i ne otvaraju se unutra; kugle na vratima umjesto kvaka; mreže na vratima i prozorima; voda u klozetskim šoljama; gorionici s namotajima na električnim štednjacima; drukčije mjere i veličine; drugi napon struje; više statičkog elektriciteta; "fontane" za piće u zgradama; relativno odsustvo duhanskog dima; sportovi poput "fudbala" i bejzbola; prazne ulice; travnjaci ispred kuća (i motorne kosilice, s njihovim karakterističnim i neizbježno američkim zvukom, za razliku od, recimo, isto tako neizbježnog evropskog zvuka koji označava puni sat na radiju); zidni kalendari umotani u celofan koji izgledaju kao stari LP albumi; kratice kao imena radio-stanica; kraći a širi papir za printer.
Postati imigrant u odrasloj ili zrelijoj dobi je posebno teško jer se tvoj prethodni život isprepliće s tvojim imigrantskim životom na mnogo neočekivanih načina. Tako moja dva života, jedan u Bosni (ili bivšoj Jugoslaviji), a drugi ovdje, u Americi, stalno dolaze u sukob i ja neprekidno poredim i suprotstavljam dvije zemlje jednu drugoj, stalno "prevodeći" s jedne na drugu. Ovo se, naravno, također odnosi na moju jezičku situaciju, moj lingistički identitet, gdje se neka vrsta prevođenja stalno dešava između mog maternjeg jezika i engleskog. Ja "prevodim" između svoja dva života i u drugim, često možda manje važnim stvarima. Na primjer, uvijek moram razmišljati da li je datum poput 08/06/06 zaista 6. avgust ili 8. juni (kao što je u Evropi), ili da li se Dan sjećanja (Memorial Day) ili Dan rada (Labor Day) slavi u maju (jer je u ostalom dijelu svijeta praznik rada u maju), ili koliko je čovjek visok u stopama i inčima, ili kolika je u celzijima toplota od 98 farenhajta, često obogaćena vlagom, i da li se to može porediti s bilo čim iz mog ranijeg iskustva (ne može).
Čim postaneš imigrant, sve se neopozivo mijenja u tvom životu: prostor, krajolik, klima, ljudska geografija – pa čak i osjećaj vremena. Ovo posljednje, vrijeme, okreće se protiv tebe: u novoj zemlji i u novom životu, ti stalno zaostaješ; želiš da ideš ukorak sa stvarima i događajima, da dođeš tamo gdje su i drugi jer se toliko toga desilo kad nisi bio tu. Treba ti toliko praktičnih informacija, na primjer, da stalno postavljaš pitanja i stoga osjećaš da kaskaš za drugima, da si trapav i zastario. Američko društvo je inače "neprozirnije" u ovom temeljnom informacijskom pogledu: kao došljak, tu teže nego drugdje saznaješ o ljudima kao pojedincima, o njihovom privatnom životu ili o hijerarhijskom odnosu među njima (kad je riječ o moći, recimo). U Americi u ovom pogledu imaš utisak da ljudi općenito govoreći ne znaju mnogo o drugima, da desna ruka ne zna šta radi lijeva. Ali čudno je da te ovo stanje neznanja nekako čini mlađim, jer poput mlade osobe postavljaš osnovna pitanja i imaš osjećaj novog početka, saznavanja i istraživanja, osjećaj inicijacije. A počinjanje iznova te drži budnim.
S druge strane, kad posjetiš svoju staru zemlju, uprkos promjenama koje vidiš, tvoje lično vrijeme izgleda kao da je stalo u onom trenutku kad si otišao jer se sjećaš tamošnjeg života koji je ostao zastalno fiksiran u tvojim uspomenama. Tamo si ti stari ti (ili bar tako zamišljaš) jer nisi živio kroz sve one promjene što su se desile. A tako te vide i prijatelji, poznanici i rodbina iz stare zemlje – kao starog tebe; ono što sada radiš i kako živiš u novoj zemlji ih zapravo ne zanima; o "novom" tebi nisu znatiželjni. Ti si za njih praktično nestao – "otišao na zapad" ("gone west" je stara američka metafora za nestanak ili smrt). Pitaš se jesu li ljudi uvijek bili tako usredsređeni na sebe ili su to postali samo zbog tebe.
Psihološki, imigranta ka zavičaju vuče sila sjećanja i to je značajna interferencija, nešto što stalno obitava u njegovom novom svijetu. (Interferencija je i lingvistički pojam koji objašnjava smetnje koje uzrokuje naš maternji jezik kad nastojimo naučiti strani jezik – maternji jezik nam je stalno na putu i vuče nas nazad, otežavajući nam savladavanje čudnih glasova i reda riječi u novom jeziku, na primjer). Ovo sjećanje na stare stvari kod mene često počinje kao vizeulna predodžba; tako, na primjer, kad sam kraj jezera Michigan, blizu kojeg trenutno živim, moja podsvijest me prenosi do Jadranskog mora, velike i meni bliske vodene površine u mom ranijem životu i zemlji. Tamnoplavi oblaci što se pred oluju gomilaju na horizontu ovdje na ravnom Srednjem zapadu mi se često čine kao daleke planine, poput onih što okružuju moj rodni grad. Stambene višespratnice u Americi s malim identičnim balkonima koje su odraz prenapučenosti u stanovanju, zgrade koje nikad nisam volio kao arhitekturu, asociraju na staru zemlju, na osjećaj zajednice i ljudske bliskosti. I – možda najčudnije – kad osjetim miris duhana u zraku, što je mnogo rjeđe nego u staroj zemlji, a pušenje inače ne podnosim, to me smjesta prenese u jednu drugu geografiju i u moj raniji život.
Sve je ovo, naravno, nostalgija, onaj stalni pratilac imigrantskog života. Iako je to univerzalni ljudski sentiment, nostalgiju je teško precizno definirati, a to potvrđuje i bogata nijansiranost ovog pojma u raznim jezicima. Riječ nostalgija, kako nas podsjeća Milan Kundera, potiče od grčkih riječi "nostos" (povratak) i "algos" (patnja, bol) – dakle, patnja zbog nemogućnosti povratka. Ali različiti oblici ove riječi i njene značenjske nijanse u evropskim jezicima (od kojih neki ne upotrebljavaju grčku riječ), opisuju raznolika stanja i osjećanja, kao što su čežnja za zavičajem, bol zbog odsutnosti, usamljenost ili neznanje o onome što se dešava u rodnoj zemlji (ovo posljednje, na primjer, izražava španska riječ anoranza, izvedena od latinskog ignorare).
Zbog udaljenosti koju je prevalio i promjena koje je doživio, imigrantu zavičaj izgleda bolji i ljepši no što je u stvarnosti bio, poprimajući novu i veću vrijednost. To i ja osjećam kad se vratim u staru zemlju. Kad sam nakratko u Sarajevu, miris zraka u ljetnoj noći je prosto opijajući i ne može se uporediti ni sa čim u Americi, a ona brda obrasla borovinom čine mi se ljepšim, sad kad živim drugdje, nego ikad prije. Ali nostalgija je ponajviše osjećaj da ti nedostaju ljudi, oni s kojima sam živio i radio, i onaj referentni okvir koji sam s njima dijelio. Nedostaje mi fini gradski život Sarajeva, njegov posebni humor, ironija, kako blaga tako i jetka, te njegova otvorenost kao svijetu. Ali, dosta toga je nestalo u posljednjem ratu pa je i moja nostalgija u ovom pogledu ne samo geografska već i "istorijska" – čežnja za prošlim, što je možda pretežna vrsta nostalgije. Bosna za mene postaje zemlja sjećanja, da upotrijebim izraz koji Denis de Rougemont-a koristi za Evropu – "la patrie de la mémoire".
Nostalgija, iako istinsko osjećanje, jeste i ugodna laž. "Kako je naša zemlja lijepa kad na nju gledamo i o njoj mislimo izvana!" kaže Miguel de Unamuno. Jedan drugi pisac, V.S. Naipaul, nudi u romanu Okuka na rijeci (A Bend in the River, 1979) praktičan lijek za nostalgiju, a to je često putovanje avionom:
Avion je divna stvar. Još si ne jednom mjestu kad stigneš na drugo. Avion je brži od srca. Dođeš brzo i odeš brzo. Ne tuguješ mnogo. [...] Možeš se vratiti mnogo puta na isto mjesto. Prestaješ da tuguješ za prošlošću. Uviđaš da je prošlost nešto što ti je samo u mislima, nešto što ne postoji u stvarnom životu. Gaziš po prošlosti, razbijaš ju. U početku, to je kao da gaziš po vrtu. Na kraju, ti hodaš po pukom tlu.
Apsolutno putovanje, izgleda, uništava nostalgiju apsolutno. U tom slučaju, dvojstvo imigrantovog života postaje stvarnost, i to ne bolna: dva života mogu se živjeti simultano a ne konsekutivno. No taj lijek za nostalgiju – često putovanje avionom – suviše je skup i samo imućni ga mogu sebi priuštiti. Znam za Sarajku koja živi u Americi i koja često vikendom leti u Bosnu da posjeti majku i proba bosansku hranu. To je zacijelo drukčije iskustvo egzila od, recimo, onog sefardskih Jevreja izgnanih iz Španije 1492, koji su tokom mnogih generacija živeći u Bosni i drugdje čuvali kućne ključeve u nadi da će se vratiti, kao što su održavali i svoju vjeru, španski jezik i pjesme.
Ima i drugih lijekova za nostalgiju i teškoće imigrantskog života nego što su česti letovi kući – ili bacanje starih kućnih ključeva. Jedan je vrijeme, koje, kao što znamo, liječi sve, a drugi je imigrantovo svjesno nastojanje da prihvati novi život kako dolazi, racionalno i, kako Amerikanci vole da kažu, pozitivno (pozitivnost je krupan pojam koji odražava javni i privatni optimizam američke kulture, bar do posljednjih kriza). Isto tako, imigrantova glavna dilema – kako postići snošljivu ravnotežu između dvaju života, kako se ne izgubiti u novoj kulturi ali i ne ostati potpuno po strani od nje – razrješava se često na prirodan način: i očuvanjem i prihvatanjem, očuvanjem onog starog što želiš zadržati i prihvatanjem novih stvari koje hoćeš ili možeš prihvatiti. Amerika je, sa svojim slobodama, uvijek bila pogodna za to jer ti dopušta mnogo u privatnom životu, i ovdje možemo pomenuti religiju, jezik i druge lične stvari koje možeš slobodno njegovati, čak i jednu tako "neameričku" stvar kao što je spavanje popodne.
Mi u porodici smo zadržali svoj jezik, ali naravno upotrebljavamo engleski van kuće i u tome ne vidimo nikakav problem. Ne smatramo problemom ni ako počnemo rečenicu na bosanskom a završimo ju na engleskom, ili obratno. Upotreba dvaju jezika svakako je korisna stvar, između ostalog i stoga jer se tako dodatno zapošljava mozak. (Naš jezik omogućuje i ogovaranje drugih u njihovom prisustvu). Ja također koristim maternji jezik kad se predstavljam u Americi jer pri izgovoru imena i prezimena moram upotrijebiti dva glasnovna sistema – engleski i bosanski/hrvatski/srpski. Čovjek može zamisliti kakav je izazov moje prezime za ljude s kratkim rasponom pažnje. No, paradoksalno je da je to prezime, koje djeluje zastrašujuće na papiru, samo tigar od papira: ono se može lakše izgovoriti na engleskom nego moje ime, koje ima složeniju fonetiku za izvorne govornike engleskog.
Bez obzira na ove vedrije, fonetske trenutke imigrantskog života, egzil je stanje koje čovjeku donosi razne teškoće (život te stavlja na tvoje mjesto – ili bar to Amerika čini) koje se ne mogu lako i brzo prebroditi. Egzil, međutim, daje i "određene nagrade", "dvostruku perspektivu" i svjež uvid, kako kaže Edward Said, jer stavlja imigranta na marginu nove kulture odakle ima priliku da vidi više no oni u njenom centru, to jest izvorni žitelji i "korisnici" te kulture. To mjesto na margini mu daje i izvjesnu slobodu i mogućnost samospoznaje. Eva Hoffman, američka spisateljka poljskog porijekla, i sama imigrant, ide dalje od Saida kad kaže da egzil u modernim vremenima, i u postmodernoj teoriji, "postaje seksi [...] privlačan, zanimljiv", te da su "nomadizam i dijasporizam postali pomodni u intelektualnom diskursu" jer podrazumijevaju "prednosti nestabilnosti, marginalnosti, odsustva i izvanjskosti". No Hoffmanova nas upozorava na to da se seksi i privlačan, zanimljiv život imigranta plaća cijenom muke i gubitka.
I tako, kao i mnogi drugi skorašnji imigranti koji su kao odrasli ljudi došli u Ameriku, ja živim svoja dva života i konsekutivno (prvo sam živio tamo, a sada živim ovdje) i simultano (iako sad živim ovdje, mentalno živim i tamo). Živim svoja dva života za cijenu jednog i to, u komercijalnom smislu i u datim prilikama, nije tako loš aranžman. Ali, i kad sam živio u Bosni živio sam dva života, i onaj drugi je bio moj profesionalni život, usmjeren prema Americi. Nekada sam iz Bosne proučavao Ameriku dok se sada u svom čitanju, istraživanju i pisanju usmjeravam od američkih studija ka balkanskim i ka Bosni. Nekad sam bio bosanski amerikanista; u Americi, postajem američki bosnista. Uvijek je uzbudljivije proučavati ono što je udaljeno. Ali u jednom drugom smislu, moj praktični, nastavni rad nije se bitno promijenio. Zapravo, tu sam napravio puni krug jer sada radim isto što i prije – predajem engleski strancima.
Što duže živim u Americi to se više moje dvije zemlje približavaju jedna drugoj ili se čak spajaju, tj. moja nova zemlja sve više počinje da liči (ili tako bar osjećam) na moju staru zemlju. Stvari i događaji ovdje poprimaju déja vu obrise, kao i moj stav prema njima. Pitam se je li to neka psihološka opsjena ili process istinskog prilagođavanja. Šta, ili ko, se promijenio? Moje pamćenje stare zemlje? Nova zemlja? I jedno i drugo? Bilo kako bilo, ono što izgleda izvjesno jeste da ljudska priroda i priroda stvari izbijaju kroz površinske razlike: kako vrijeme prolazi i novina i romansa Amerike blijedi, vidim i osjećam ovdje više toga što me podsjeća na raniji život. Dvije zemlje počinju da nalikuju jedna drugoj u dubokom, opštijem smislu – razlog kako za utjehu tako i za razočarenje.
ZeljkoUSA
27.03.2012, 00:03
@vuxanne
Odlican tekst. Iako nisam u toj situaciji cini mi se da mogu da ga osetim...
@vuxanne
Odlican tekst. Iako nisam u toj situaciji cini mi se da mogu da ga osetim...
Ja sam ovo nasla u jednim novinama Evropa u prodavnici u koju odemo da kupimo ajvar, sir, kefir (zamenu za jogurt), burek, smoki, bronhi, kiki, eurokrem i sl. Prodavnicu drze Bosanci a burek im je isti kao sto sam jela u detinjstvu. Putujemo sat vremena do nje i vratimo se kuci srecni kao mali majmuni.
Recite mi jeste li imali problema u interakciji sa bilo kim. Cujem da su svi bas ozbiljni, ali da li je bilo bas nekih losih situacija?
moje iskustvo je bilo uglavnom OK -obisao sam i ziveo u nekoliko najgorih gradova u US -otpilike bar jednom u dve nedelje je bio neki incident -nekoliko izbiljnih -napao me neki crnac u autobusu-izvukao noz itd -(ovo najozbiljine pricam )-najgore je bilo to sto se sve desavalo u po bela dana u autobusu u SF-ku -i autobus je bio pun !!- naravno niko ni je reagovao - morao sam da ga ''dekujem''-na kraju je bio problem za mene jer je par ljudi to smatralo kao ''drskost ''sto sam se uopste opirao i odbranio - na moj zahtev (od vozaca ) da se pozove policija komentar je bio ''vozi se taksijem ako ti se nedopada''
veoma interesantno! iskustvo
nekoliko drugih ljudi (turista ) koje sam upoznao tokom boravka su bas imali horor price iz amerike
uglavnom belci koji zive po nekim pregradjima tih glavnih americkih gradova zive kao u zatvoru i nigde ne izlaze posle odredjenog vremena (uvece )
dosta se ljudi ''kace'' po ulici(izazivaju /gurkaju itd )-neka vrsta zatvrskog ''dokazivanja ''
highvoltage84
08.04.2012, 23:48
Jos sam guster ovde i nemam nekakvog iskustva,ali sam do sad upoznao dosta ljudi koji su ziveli u velikim gradovima,i svaki od njih mi je reko da su samo dobri za samce,provod i eto da se nesto vidi tipa ogromne,krajne moderne i prelepe zgrade zbijene na jednom mestu sve ostalo je za novopridosle ljude HELL.
Ali sam doso do zakljucka da pravi americki zivot i san moze da se ostvari u malim mestima koji imaju 20,000-50,000 stanovnika,i u njima se zivi u jednom prelepom miru, taxe nisu visoke,a takodje i cene,dobar skolski sistem,a ima i posla,i stvarno bih svakom savetovao da ovo uzme kao prvi i presudni faktor u odabiru sredine,ako ne zele da dozive razocaranje i iskustva koji su vec dosta navedeni u raznoraznim postovima.
Siberian
10.04.2012, 02:25
moje prvo iskustvo nije bilo lose nisam imao nikakvih problema nisakim ali malo je bilo tesko na pocetku nema prijatelja drugara zurke svirke, a bogami evo i posle pet godina malko samo drugacije.http://www.google.com/imgres?q=srbi+u+americi&um=1&hl=en&client=firefox-a&sa=N&rls=org.mozilla:en-US:official&biw=1286&bih=562&tbm=isch&tbnid=WnssKVoLQQVsXM:&imgrefurl=http://gorannecin.rs/kako-su-srbi-proslavili-bozic-u-americi/&docid=uUFlzqLIOItHzM&imgurl=http://media.gorannecin.rs/2011/01/Srbi-u-Americi-Bo%2525C5%2525BEi%2525C4%252587-2011..jpg&w=580&h=350&ei=2YuDT6vzD5Cm8QTs6pSqCA&zoom=1&iact=rc&dur=284&sig=102616213605519652926&page=1&tbnh=85&tbnw=141&start=0&ndsp=21&ved=1t:429,r:0,s:0,i:69&tx=105&ty=42
elefteros
06.05.2014, 18:17
Dve godine su prošle od poslednjeg odgovora..
Neću mnogo obogatiti ovaj forum sa mojim mišljenjem, ali možda će moje iskustvo nekom novom pomoći da se lakše uklopi u novu sredinu.
Ako izuzmemo gomilu faktora koji utiču na to kako ćete se uklopiti (prethodna poznanstva, već poznat posao, regulisani troškovi i porezi od strane drugog), čini mi se da na privikavanje umnogome utiče to kakav ste život vodili u zemlji iz koje odlazite.
Drugar i ja smo došli na WaT program iz dva potpuno različita sveta. Ja sam vodio dosta mirniji život, stalna i stabilna veza, bez izlazaka, posvećen obavezama na faksu. On je izlazio, radio, imao veze, imao vezu.
Stigli smo u mali grad, počeli da radimo prilično monoton posao. I možete pretpostaviti kako se ko uklopio. Meni je bilo ok, njemu je mnogo toga nedostajalo. Uspevao je da nadoknadi ponešto što mu je falilo, i to uglavnom kada smo češće počeli sa našima da se družimo, ali ni blizu onome što je imao ovde.
Zato mislim da i o ovome treba voditi računa. Ko iz Beograda ili nekog drugog većeg grada odlazi u Ameriku i ne uspe da pronađe pandan životu koji je vodio ovde, imaće problem da se uklopi.
SRBghost
07.05.2014, 11:35
Ja sam do sada bio dva puta u NYC, turisticki, a posto smo sada izvuceni, nadam se i preseljenju. Za pocetak u NYC, mada bih ja voleo neku manju i mirniju sredinu (naravno, posao ce odluciti).
Moj prvi "kulturni sok" je bio kada sam na Menhetnu ki(h)nuo, a dvoje prolaznika mi po automatizmu - bless you. Drugi sok je bio na raskrsnicama bez semafora - po jedno vozilo levo-desno, po jedno gore dole. Nema sirena, je**nja keve, secenja, vecnosti na skretanju....
Prijatno iznenadjenje u Macy's-u, kada sam sa pasancem trazio eskalator i rekao mu "jbt, ima li igde jedan za gore" dobijem odgovor od jedne gospodje, sa sve osmehom - tu vam je lIJevo, iza zida. Izgleda nas bosanaca stvarno svugde...
Generalno, za svo vreme boravka (prvi put 3 nedelje, drugi put 2) nisam video nista sto bi me odbilo. Ono, jeste da je NYC malo prljav, ali na sta lici NS ili BG pred kraj dana? Prosjake sam retko vidjao, ali opet sa druge strane, u NS iz skoro svakog kontejnera viri necije cig****o pedu ili glava. Niko me nije zaustavio da mi trazi kintu, a kod nas nema raskrsnice, prodavnice, trznog centra, restorana bez prosjaka ispred....
I dalje kazem da ja volim svoju Srbijicu, ali bih rado potrazio i parce srece u USA. Naravno, uvek cu biti ponosan na to ko sam i odakle sam.
Video sam da je neki forumas pisao o zivotu/paklu u SF. Verovacu mu da je to stvarno tako. Ono u sta mi je tesko da poverujem je da ej i pored toga on i dalje bio tamo. Realno, imas 50 DRZAVA!!!! Preseli se negde, covece.
Eto, toliko od mene za sada.....
U svemu se slazem sa tobom SRBghost. NY je fenomenalan grad. Ljudi su preljubazni. Nikada nismo doziveli nijednu neprijatnost. Djulijani ga je u potpunosti sredio posle 11.septembra i sada je to jedan od najbezbednijih gradova. U slucaju neke neprijatnosti (najbanalnije moguce, vezane za saobracaj) policija se stvori...bukvalno za minut. Setali smo Harlemom, Kvinsom...nigde nista lose. Harlem ce uskoro biti Menhetn jer se grad-centar, siri. O lepotama i mogucnostima samoga grada, da ne govorim. Fenomenalan je u svakom smislu. Muzeji, zabava, muzika iz citavog sveta. Definitivno,kulturna prestonica. Sam Central park je performans za sebe. NY je idealan za mlad svet, mada mislim da je prijemciv za sve generacije. Jedino je malo hladan zimi...duvaju vetrovi...ali i tu je slican BGD-u. Ima dobre skole, fakultete...
Ipak, najveci utisak su mi preljubazni njujorcani, odnosno asimilovani stanovnici celog sveta. Saobracaj je odlican...mislim na organizovani prevoz...tamo ti ne trebaju kola.Ako vozis, moras imati dobre zivce. Sve u svemu, impresivan grad ukoliko ste sami dinamicni likovi.
sonny_crockett
07.05.2014, 13:43
Mislim da je svima jasno da ukoliko zele dinamican zivot, zurke, provode, da ne idu u male gradove, jer tamo to nece naci. Naravno, za veliki grad treba puno novca, i onda kad se tu doda nostalgija, nervoza i ostalo sto stize sa novim promenama (pogotovo ovakve prirode, nije Amerika na 5 min od kuce), pocinje nezadovoljstvo i tipicne price neuspelih "gastarbajtera". Tako da, svaki pocetak je tezak, tamo se drugacije zivi ali se sigurno bolje i lepse zivi jer nisi na rubu egzistencije i ne prezivljavas za razliku od vecine gradjana Srbije koji rade ISTO osmocasovno vreme od 8 do 4 ili od 9 do 5, a ima i onih koji rade po ceo dan. Ne osudjujem nikog, ali kao sto je rekao SRBghost, ima 50 drzava, ako ti se ne svidja nesto, preseli se. Svaka drzava i grad su prica za sebe, nikad ne znas sta ce te zadrzati u nekom mestu. A i kako kaze ona kineska poslovica: "Dom je tamo gde ti je lepo." :)
Mislim da je svima jasno da ukoliko zele dinamican zivot, zurke, provode, da ne idu u male gradove, jer tamo to nece naci. Naravno, za veliki grad treba puno novca, i onda kad se tu doda nostalgija, nervoza i ostalo sto stize sa novim promenama (pogotovo ovakve prirode, nije Amerika na 5 min od kuce), pocinje nezadovoljstvo i tipicne price neuspelih "gastarbajtera". Tako da, svaki pocetak je tezak, tamo se drugacije zivi ali se sigurno bolje i lepse zivi jer nisi na rubu egzistencije i ne prezivljavas za razliku od vecine gradjana Srbije koji rade ISTO osmocasovno vreme od 8 do 4 ili od 9 do 5, a ima i onih koji rade po ceo dan. Ne osudjujem nikog, ali kao sto je rekao SRBghost, ima 50 drzava, ako ti se ne svidja nesto, preseli se. Svaka drzava i grad su prica za sebe, nikad ne znas sta ce te zadrzati u nekom mestu. A i kako kaze ona kineska poslovica: "Dom je tamo gde ti je lepo." :)
Imas i ovde ljude koji idu na zurke u dubokim tridesetim, ranim cetrdesetim. Ali ne kao kod nas. Sto vise staris ovde, sto vise radis, nemas toliko vremena da ides da lumpujes. Meni je sa 35 dosadilo da izlazim ( u "malom gradu" za americke pojmove ali velicine grada u kom sam odrasla - nadjes svugde slicne sebi pa da dangubite zajedno). Doduse odkad sam saznala da sam trudna. Nakon toga, usla sam u novo poglavlje zivota - roditelj i izlazenje mi je sad nesto cega se secam. A vala naizlazila sam se. Ali da sam dosla ovde sa 15 godina odlepila bih, pa ovde ne mozes da izadjes do 21. ko covek.
Sve zavisi u kojoj ste fazi zivota i na sta ste navikli... I sta vas cini srecnim. Mene licno da imam slobodu da radim sta hocu na poslu (da sam sam svoju OUR), da imam dosta fleksibilno radno vreme i slicno. Sto se posla tice, ja licno bih imala kulturni sok da odem opet nazad (i tamo i ovde sam radila isti posao). Ovde su mi same mogucnosti mnogo vece.
SRBghost
08.05.2014, 09:20
Huh.... Ja sam u fazi kaaaaasnih 30-tih godina, i moje vidjenje je da idemo tamo da tata radi koliko god moze (nadamo se da ce i mama da pripomogne) jos deceniju-dve i obezbedi svome sinu normalniji zivot i obrazovanje koje sebi nisam mogao priustiti. Ovako kada pisem, sam sebi izgledam kao neko ciji se tempo zivota nece mnogo razlikovati od sadasnjeg, ALI za vreme provedeno na poslu cu zaraditi bar 5-6 X vise para, moci cu da za neki vikend odem negde sa porodicom (aqua park ili tako nesto), imacu okean u blizini (Sunken meadows - meni super), necu morati da se brinem da li mi je rata za stan ovaj mesec 25.000 ili 35.000 dinara i da li ce sledeceg mozda biti 70.000?!
Generalno, mislim da je to isto neka vsta (pozitivnog) soka. Kada znas da ces ovaj mesec imati toliko para za koje ces moci kupiti toliko stvari, ustedeti toliko... Nekako se sigurnije osecaju ljudi. Imali srece pa nisu preziveli nase 90-te....
Pricao sam sa jednim amerom u Bostonu nesto neobavezno i kada sam rekao da sam iz Srbije, on mi kaze da ima poznanike iz Juge. Ja ga pitam iz Juge ili Srbije, a on se nasmeje i kaze - sve znam. I onda mi covek kaze kako je on imao tu srecu da bude previse mlad za Vijetnam i previse mator za Irak... Covek kojeg sam video prvi ( a 99% ui poslednji) put u zivotu me pocasti sa razumevanjem i saosecanjem. Nije da sam je neko kome tako nesto treba, ali ti prija promena. Kada ti potpuni stranac ne lepi etikete, a tvoji se peplom po glavi posipaju.
Hehe, generacijo, tu sam i ja negde... I to mi je sadasnji zivot, radim od 9-10 do 5-6... pokupimo dete iz obdanista, idemo na igralista u kraju ili npr. u bioskop na neki deciji aktuelni film. Za vikend idemo u okolne decije muzeje, zoloski, akvarijum, plaza, ispitujemo nove parkove i igralista... U tom smo fazonu. U septembru planiramo da idemo u Disney World... Najbolji provod nam je kad se dete lepo provede, kad je okupamo i uspavamo i kad stignemo da odgledamo neki filmic. Imam na on-demand-u, Netflixu i sl.
SRBghost
09.05.2014, 07:16
Hehe, generacijo, tu sam i ja negde... I to mi je sadasnji zivot, radim od 9-10 do 5-6... pokupimo dete iz obdanista, idemo na igralista u kraju ili npr. u bioskop na neki deciji aktuelni film. Za vikend idemo u okolne decije muzeje, zoloski, akvarijum, plaza, ispitujemo nove parkove i igralista... U tom smo fazonu. U septembru planiramo da idemo u Disney World... Najbolji provod nam je kad se dete lepo provede, kad je okupamo i uspavamo i kad stignemo da odgledamo neki filmic. Imam na on-demand-u, Netflixu i sl.
Svaka cast. To je upravo ono za cim ja zudim. Da svom detetu (a i nama matorima) ponudim taj vikend i odmor. Dete mi ima skoro 5 godina, yivimo u Novom Sadu, imamo relativno dobra primanja za Srbiju, ali za ovih 5 godina nismo bili u stanju da odemo do Palica u zoo. Uvek negde fali, uvek nesto prece.... Jedina dva odmora na kojima smo bili je sponzorisao zenin brat (koji je i meni kao moj rodjeni) su bila u NYC. I tako je sve pocelo :) Od nekoga ko je govorio da me ni puskom ne bi naterali u USA, ja se zaljubio jos te prve godine.
I opet da ponovim, kakva god da je, Srbija je i uvek ce biti majka. Ali treba nekada i kod tetke u goste otici :)
10-stvari-koje-se-zauvek-promene-kada-se-preselis-u-inostranstvo (http://www.24sata.rs/specijal/putovanja/vest/10-stvari-koje-se-zauvek-promene-kada-se-preselis-u-inostranstvo/148259.phtml)
Autor: M.Kosanović, Foto: profimedia.rs 26.08.2014. - 15:40
- Suočiš se sa novim izazovima, upoznaš delove sebe za koje nisi znao ni da postoje, zapanjiš i sebe i svet. Naučiš, proširiš horizonte i postaneš ponizan i skroman. Evolviraš. Nedostaje ti tvoj dom.. i oblikuješ uspomene tako da ostanu tu zauvek. Ako ste ikada živeli negde daleko od svoje kuće i grada u kom ste odrasli, onda ste naučili ovih 10 stvari.
1. Adrenalin postane deo tvog života - Od momenta kad se odseliš tvoj život postaje moćan miks emocija - učenja, improvizovanja, snačaženja sa neočekivanim. Sva čula ti se zaoštre i dok je ceo svet u svojoj rutini ti živiš uzbudljivu avanturu. Nova mesta, nove navike, novi izazovi, novi ljudi. Ovo je u početku strašno, ali potpuno će vas očarati.
2. Kada se vratiš, sve izgleda isto - Kada uzmeš nekoliko slobodnih dana i vratiš se da posetiš svoj dom i porodicu, iznenadiš se koliko se malo toga promenilo. Tvoj život se konstantno menjao i na odmoru si i želiš svima da prepričaš milion zanimljivih anegdota, ali kod kuće sve je isto kao i uvek. Svi se i dalje bore sa svakodnevnim poslovima, i odjednom se zapanjiš: život nije i neće stati zbog tebe.
3. Fali ti (i imaš previše) reči - Kada te neko pita o tvom novom životu nekako ti zafali pravih reči da objasniš šta si sve doživeo. A opet, u toku nekon običnog razgovora ne možeš nikako da se setiš reči na svom maternjem jeziku koja će dobro opisati, a reči na stranim ti lebde kroz glavu.
4. Naučiš da je hrabrost precenjena - Mnogo ljudi će ti reći kako si hrabar - i oni bi se odselili da nisu tako uplašeni, reći će. A vi, iako ste bili prestravljeni, znate da je hrabrost bila samo 10 odsto te odluke. Ostalih 90 odsto je jednostavno bila želja da odete koju se osećali u srcu. Da li želiš da uradiš to? Uradi. Od momenta kada odlučiš da skočiš, hrabrost ti više ne treba. Jednostavno šta god da ti naiđe usput, snađi se s tim.
5. I odjednom, slobodan si - Oduvek ste bili slobodni, ali sloboda se sad nekako drugačije oseća. Sada kada ste se odrekli komfora i snašli se hiljadama kilometara od svoje kuće... osećate se kao da možete da uradite sve!
6. Više ne govoriš samo jedan jezik - Ponekad će vam slučajno u rečenicu upasti i reč nekog drugog jezika. Iznenadićete i druge i sebe koliko stranih reči ćete moći da se setite pre nego reči na maternjem jeziku.
7. Naučiš da kažeš zbogom i uživaš - Ubrzo shvatiš kako većina ljudi u tvom životu je zapravo tu samo privremeno i počneš da obraćaš pažnju na važne stvari. Usavršiš kako da se nosiš sa upoznavanjima i opraštanjima.
8. Normalno? Šta je normalno? - Kada živiš u inostranstvu ili putuješ mnogo, shvatiš da “normalno” znači društveno prihvatljivo. Ali kada se nađete u drugoj kulutri i drugačijem društvu, poimanje toga šta je normalno se jako menja. Naučiš da postoje drugi načini da se nešto uradi, i uhvatiš sebe da imaš navike koje nikada ne bi mislio da ćeš prihvatiti. Upoznaš i sebe malo bolje, jer shvatiš šta zaista misliš o nekim stvarima, a koje ti je samo društvo nametnulo.
9. Naučiš da budeš strpljiv i kako da pitaš za pomoć - Kada živiš u inostranstvu i najjednostavniji zadatak može da bude ogroman izazov - papirologija, pronalazak odgovarajuće reči, gde da uhvatiš autobus... Naravno da će biti momenata kada ćeš biti pod stresom, ali uskoro ćeš otkriti da imaš mnogo više strpljenja nego što si znao da imaš.
10. Nostalgija napada kada najmanje očekuješ - Hrana, pesma, miris... najmanja stvar može da vas preplavi tugom za kućom i porodicom. Nedostajaće ti male stvari za koje nisi mislio da će ti ikad nedostajti i poželećeš da ostaviš sve samo da se vratiš kući makar na minut i popričaš sa nekim ko te razume...
Uh... sve rečeno. Naježih se čitajući ovo. Sačuvat ću ovaj text, hvala vuxanne.
mikagrubinen
16.09.2014, 07:59
Evo nakon 15-ak dana u USA da bacim i ja koju o kulturnom soku. Prvo vece kad smo dosli na aerodrom odlucili smo da ne idemo taksijem do stana nego gradskim prevozom. Bilo je to bas traumaticno iskustvo. Naime, problem je pre svega bio u nasim glavama. Nas su svi sa kim smo pricali i sve sto smo citali na netu isprepadali da je Oakland najgori grad u USA...tj na svetu. Otprilike ako setas ulicom posle 18h najverovatnije ces biti opljackan ili ubijen. I tako mi isprepadani sa po dva kofera prvo u autobus, pa u metro, za koji ne znamo ni kartu da kupimo, niti imamo sitno, ali eto prezivesmo i to...bez ikakvih problema. :)
I nakon svih tih prica ja sam se vec posle 3 dana u Oaklandu, osecao kao u Beogradu. Toliko mi se svidja da bih voleo ovde da ostanem da zivim. Naravno ima mesta koja nisu bezbedna ali u njih nema ni potrebe da ides.
Kulturni sok, NE. Ima crnaca....kineza....ma mozes misliti, ljudi ko ljudi. Zive svoje zivote i niko na tebe ne obraca paznju, pa zasto bi mi onda na njih.
Jedino sto je meni bas upecatljivo je da se svi mnogo izvinjavaju i zahvaljuju...sto je super. Nece te u gradskom prevozu neko nabosti laktom u rebra da bi se ti pomerio da moze on da izadje, nego ce ljubazno da te zamoli.
Ni ja nesto nisam doziveo taj kulturni sok jos uvek :) Uticaj njihove kulture je suvise veliki u Evropi da bismo mogli tako nesto nesto da osetimo. Kinezi i ljudi iz muslimanskih zemalja sigurno dozivljavaju to kao kulturni sok...
Ceo zivot ucimo americki engleski jezik, sto u skoli sto iz filmova i muzike. Ni u jednom trenutku boravka ovde nisam osetio da slusam neki tamo strani jezik. Veci kulturni sok bih doziveo da sam otisao u bilo koju zemlju zapadne Evrope da zivim.
Evo nakon 15-ak dana u USA da bacim i ja koju o kulturnom soku. Prvo vece kad smo dosli na aerodrom odlucili smo da ne idemo taksijem do stana nego gradskim prevozom. Bilo je to bas traumaticno iskustvo. Naime, problem je pre svega bio u nasim glavama. Nas su svi sa kim smo pricali i sve sto smo citali na netu isprepadali da je Oakland najgori grad u USA...tj na svetu. Otprilike ako setas ulicom posle 18h najverovatnije ces biti opljackan ili ubijen. I tako mi isprepadani sa po dva kofera prvo u autobus, pa u metro, za koji ne znamo ni kartu da kupimo, niti imamo sitno, ali eto prezivesmo i to...bez ikakvih problema. :)
Takve price kada se slusaju ili procitaju odma mislis pa jebote k'o ides negde tamo po nekim Africkim zabitima ili Istoku a ne u Americi :) :wtf:
I ja sam se takvih stvari nacitao od osoba koje samo prepricavaju. Citao sam i isksutvo nekih koji su se 'slucajno' nasli u tim 'opasnim' krajevima i kako su ih samo gledali i oni se isprepadali, mislim - ha ha :)
Za mene ne toliko, jer sam i pre da se preselimo ovde bila turisticki,ali za mog supruga je najveci sok bio-njihova infrastruktura i nacin na koji su njihove kuce gradjene. Sve same daske i gips-nigde cvrsta gradja.Posle i sama starost kuca i zgrada,neke su starije od 100 godina, sto je kod nas nezamisljivo.
10. Nostalgija napada kada najmanje očekuješ - Hrana, pesma, miris... najmanja stvar može da vas preplavi tugom za kućom i porodicom. Nedostajaće ti male stvari za koje nisi mislio da će ti ikad nedostajti i poželećeš da ostaviš sve samo da se vratiš kući makar na minut i popričaš sa nekim ko te razume...
Danas na fejsbuk chatu pratim vencanje svoje najmladje sestre i samo se mislim o danu zavrsi se, tezak li si mi danas... Ono kad ti je u glavi refren "Prokleta je Amerika i zlato sto sjaaa".... :beer::harmonik::tubac::trubac::ziveli2:
Vuko, ja sam imao srecu da odem bratu na svadbu prosle godine i mogu ti reci da je jedina razlika sto te isto to pogodi tamo a ne ovde.
Reci pesama vise peku ... neke za koje nisam ni znao. Uz neke su suze kliznule niz lice ... ali ih nisam krio. Proslo je ...i svi su sve razumeli.
Vuko, ja sam imao srecu da odem bratu na svadbu prosle godine i mogu ti reci da je jedina razlika sto te isto to pogodi tamo a ne ovde.
Reci pesama vise peku ... neke za koje nisam ni znao. Uz neke su suze kliznule niz lice ... ali ih nisam krio. Proslo je ...i svi su sve razumeli.
Ma idi begaj. I sve gledas, zivot se nastavlja, sa tebom i bez tebe. Neki novi klinci, neki novi ljudi. A ti o svemu tome znas sve manje i manje... Ja bas retko idem tamo, isla sam samo 2007 i 2010 pa valjda sam nekako ne znam sta vise... Nisam bila jedina na vezi, bilo nas je troje rodjaka: ja ovde, jedan kome je beba bila prehladjena i sestra od tetke koja je na hemoterapiji pa se oseca slabo. E, zivote, lutalico! Ali nekako preko interneta se ipak osecam kao deo toga. Bar ovako virtuelno.
Danas se setih jedne stare, dobre, relevantne kroz vekove, pesme. Nakon sto odgledah Brazilsku seriju na Netflix-u "3%" a koja me podseti na ovaj zivot emigrantski. Klikni za trailer (https://www.youtube.com/watch?v=8yyzNQfaQR8)
Ostajte Ovde
Ostajte ovdje!...Sunce tuđeg neba,
Neće vas grijat kô što ovo grije;
Grki su tamo zalogaji hljeba
Gdje svoga nema i gdje brata nije.
Od svoje majke ko će naći bolju?!
A majka vaša zemlja vam je ova;
Bacite pogled po kršu i polju,
Svuda su groblja vaših pradjedova.
Za ovu zemlju oni bjehu divi,
Uzori svijetli, što je branit znaše,
U ovoj zemlji ostanite i vi,
I za nju dajte vrelo krvi vaše.
Kô pusta grana, kad jesenja krila
Trgnu joj lisje i pokose ledom,
Bez vas bi majka domovina bila;
A majka plače za svojijem čedom.
Ne dajte suzi da joj s oka leti,
Vrat'te se njojzi u naručju sveta;
Živite zato da možete mrijeti
Na njenom polju gdje vas slava sreta!
Ovdje vas svako poznaje i voli,
A tamo niko poznati vas neće;
Bolji su svoji i krševi goli
No cvijetna polja kud se tuđin kreće.
Ovdje vam svako bratsku ruku steže -
U tuđem svijetu za vas pelen cvjeta;
Za ove krše sve vas, sve vas veže:
Ime i jezik, bratstvo, i krv sveta,
Ostajte ovdje!... Sunce tuđeg neba
Neće vas grijat kô što ovo grije -
Grki su tamo zalogaji hljeba
Gdje svoga nema i gdje brata nije...
1896.
ALEKSA ŠANTIĆ
Kilimandzaro
01.01.2017, 19:23
Letos mi je drugarica u Cikagu rekla da je gotovo po ulasku u avion pocela da slusa narodnjake koje nikad nije. ja umrla od smeha - to nama nece da se dogodi.
A onda sam se prosle nedelje rasplakala na decijoj priredbi kad su pevali nasu himnu. Gospode jos nismo ni otisli?!?!
Ocekujem nalete tuge i nostalgije, ostavljam divne ljude ovde, ali se pridruzujem svojoj porodici, sto je olaksavajuca okolnost. Nadam se da cemo naci neku dobru rutinu veoma brzo koja ce sve to da olaksa. Sad jedva cekam da krenemo, osecam se kao da ne zivim ni tamo ni ovde.
ejpril88
01.01.2017, 22:00
Vi bar plačete uz srpske pesme, ja sam se rasplakala na austrijsku jelku :D Radila sam u vrtiću čitava 4 dana (nije mi se svidelo pa sam našla drugi posao i dala otkaz) i jedan dan smo vodili decu u muzej u Čikagu da im pokažemo jelke iz različitih zemalja, svaka okićena tradicionalnim motivima te zemlje. Pre polaska tata Austrijanac ostavlja sina u vrtić i kaže nam da ga slikamo pored austrijske jelke. I kad smo bili u muzeju dete stalo da se slika, a meni oči pune suza, samo razmišljam kako će to dete biti pravi Amerikanac i kako će za Austriju verovatno znati samo iz priče. Ne znam koji mi je đavo :D
valocean
02.05.2017, 18:35
Kulturni šok se meni desio kada sam prvi put stigla u NYC, točnije u Brooklyn. Nikada neću zaboraviti taj osjećaj. Prvi dan sam doslovno sjedila u sobi i pitala se kaj je meni ovo trebalo? Znaci odvratan osjecaj, auti su im drugaciji, ceste ogromne, zebre na cesti brat bratu 15 metara duzine i sirine, semafori drugaciji i vislji, cak su i kvake na jbnim vratima drugacije i wc školjke pune vode. Otisla sam u prvu bodegu po sok i cips i onako intuitivno 10 minuta trazila ledeni cak od Jane haha i onda sam skuzila da nisam vise kod kuce. Ali dosla sam sebi u roku od 3 dana i sada obozavam to mjesto! Izuzetno sam adaptivna osoba, pa mi se cak dogodila da kada sam dosla natrag na Balkan, pocela me nostalgija za Amerikom, sve mi je nekako bilo tiho i cudno, toliko da su me uši boljele od te tišine. :wtf:
Copyright ©2005-2024, ZelenaLutrija.com by VUXYS, LLC