Pozdrav dragi forumasi, doslo je vreme da podelim sa vama nase iskustvo sa intervjua :)

Prvo cu krenuti od lekarskog pregleda, lekarski smo radili u Smiljanicevoj 22. Prvo sto moram da naglasim jeste da su svi preljubazni, i sestre i doktorka, zaista divno iskustvo. Zakazani smo bili u 9:30, prvo vam izvade krv, naplate pregled ($150 po osobi), uzmu pasose i 4 slike formata 5x5, zatim vas posalju u drugu kliniku da snimite pluca i nama su rekli da se vratimo sa rezultatima u pola 2. Kad smo se vratili, na red je dosao pregled kod doktorke i primanje vakcina (primili smo MMR, tetanus i vakcinu protiv gripa). Na kraju dobijete koverte koje ne smete da otvarate i koje nosite u ambasadu + diskove sa snimcima pluca.

E sad sledi cuveni intervju :D

Kao i vecini i nama je intervju bio zakazan u 8:30, ispred ambasade smo bili oko 8. Na prvobitnom spisku nismo bili, ali su nas naknadno dodali i usli smo u ambasadu. Procedura pri ulasku je vec dosta puta opisana, svu elektorniku ostavljate na ulazu (meni su uzeli i dezodorans) i prolazite slican proces kao na aerodromu. Prodjete kroz dvoriste ambasade i dolazite do zgrade sa salterima, tamo dobijate broj i cekate svoj red. Kad se pojavi vas broj, prvo odlazite kod naseg konzula koji vam uzima dokumenta.

Meni kao nosiocu su uzeli:

Izvod iz maticne knjige rodjenih
Diplomu i svedocanstva iz srednje skole kao i diplomu fakulteta
Potvrde iz suda i policije
Vencani list (imali smo i nas i medjunarodni, zadrzao je samo standardni, nas a medjunardni nam je vratio)
Kovertu sa lekarskog, ne i snimak pluca
Pozivni mail
Fotografije (potrebne su dve fotografije 5x5)
I naravno pasos.

Mom dragom su uzeli:

Izvod iz maticne knjige rodjenih
Potvrde iz suda i policije
Fotografije
Kovertu sa lekarskog pregleda
Pasos.

Nakon toga sledi placanje (330$ po osobi) i uzimanje otisaka. Kada sve to obavite ponovo vas poziva nas konzul i obavestava vas kada se ponovo vracate u ambasadu, mi smo trebali da se vratimo u 15 do 2, posto nam je glavni intervju bio zakazan u dva sata poslepodne.

Naravno nervoza je konstatno prisutna, pogotovo je nama bio dodatni pritisak to sto smo se vancali nakon zakzanog intervjua :)

Vracamo se ispred ambasade u dogovoreno vreme, prolazimo istu proceduru kao i prvi put (obezbedjenje u ambasadi je stvarno jako ljubazno), ulazimo nazad u istu salu sa salterima, dobijamo novi broj i cekamo svoj red. Kada se nas broj pojavio prisli smo slateru i poceo je glavni intervju sa konzulkom. Krenula je da prica na srpskom tako da smo ceo intervju obavili na nasem jeziku. Prvo svako procita zkaletvu, zatim slede pitanja. Jedino pitanje koje nije bilo u vezi naseg braka i veze pre braka je bilo samo sta sam ja zavrsila od skole i to je to.. sve ostalo su bila pitanja o nama kao paru.. kad smo se upoznali, kad smo poceli da se zabavljamo, da li smo putovali negde zajedno, koliko ljudi je bilo na svadbi, da li su bili nasi roditelji (imali smo oko tridestak ljudi na vencanju i bili su i roditelji). Zabavljamo se nesto vise od 5 godina a od toga zivimo zajedno preko dve godine. Usledilo je pitanje da li kod sebe imamo dokaze da zivimo zajedno (racuni i slicne stvari), medjutim to nismo poneli (ono sto smo poneli bile su slike pre braka , oko 50ak, slike sa vencanja, prepiske sa facebook-a, skype-a, vibera i sms poruke). I onda nas konzulka upucuje sa saltera u odvojenu prostoriju da tamo nastavimo intervju, mene je zamolila da izadjem iz prostorije, a moj suprug da ostane. Meni je cekanje napolju potrajalo citavu vecnost, ne mogu da kazem tacno koliko su razgovarali unutra ali nije bilo bas 5 minuta :D Nakon toga, moj dragi izlazi i ja dolazim na red. Krecu pitanja vezana za nas zajednicki zivot.. Dacu vam neke od pirmera. Kako nam izgleda spavaca soba, sta smo prethodni dan vecerali, cime hranimo macke, kada sam ustala prethodni dan, gde smo putovali van grada poslednji put, s kim… Meni je postavila manje pitanja, pretpostavljam da je razlog taj sto su nam se odgovori poklapali, zatim me je zamolila da pozovem muza da udje, cestitala nam je i obavestila nas da su nam vize odborene :D Sreci nema kraja!! :1081:

Nakon toga vracate se u cekaonicu, ponovo sacekate da se pojavi vas broj i ponovo idete kod naseg konzula koji vam vraca visak dokumentacije i originale i pita vas na koji nacin zelite da preuzmete vizirane pasose. Mi smo se odlucili da ih pokupimo u ambasadi i nakon dva dana sam otisla da ih preuzmem (ne morate svi da dolazite po pasose, dovoljno je da neko od vas dodje)

To bi bilo to, ja sam se trudila da budem sto detaljnija, narocito zbog onih koji su u slicnoj situaciji kao i mi. Celokupni utisak je dobar, u ambasadi su svi prijatni i generalno je atmosfera prijatna. Ako je sa vasim papirima sve u redu, samo budite iskreni i opusteni i bojazni nema! :)

Ejpril88 zelim posebno da ti se zahvalim na pomoci i podrsci i da vam pozelim srecan put, mi se sad bacamo na dalju organizaciju, pa verovatno idemo pocetkom leta :)

Ukoliko neko ima pitanja, slobodno pisite, ili ovde ili mi saljite poruke, tu smo da pomognemo koliko mozemo.

U dobrom se ne ponesi u zlu se ne ponizi.
 

Naslov bi bio najkrace opis naseg iskustva sa intervjua.


Moj muz je izvucen na lutriji, a sa njim smo isli moj mladji sin iz prvog braka i ja.

Sam postupak intervjua i i potrebne dokumentacije je ovde vec vise puta opisan, tako da cu vam opisati samo nesto gde se razlikuje. Naravno, kao sto Zoja rece, za sve konsultacije sam tu i rado cu odgovoriti, ako treba nesto iz naseg iskustva.

Dodatak u dokumentaciji:

-Potvrda sa Malte iz policije ( boravili smo u dva navrata na Malti ukupno 10 meseci, po informacija koje smo imalio nije bilo obavazujuce, ali su ga pogledali i pitala nas za to tokom intervjua)

-Resenje o razovdu, za mene.


Mali uvod zbog situacije na intervjuu koja nas je zatekla, veoma mlada sam se udala prvi put. Prvi brak je trajao do 2003, i ja sam sa tada sa dva mala sina otisla (preselila se u drugo mesto i sama ih podigla), ali zbog nemogucnosti da se dogovorimo oko podele imovine, moj bivsi muz je cekao da oba sina postanu punoletna i tek tada pristao na sudski razvod (da covek zna gde ce pasti seo bi i lako je biti pametan posle bitke, ali eto jos jedno odlaganje na nauk nekom drugom).

Epilog ove spanske serije je, da sam mog sadasnjeg supruga upoznala dok sam jos zakonski bila u braku i razvela se posto je moj mladji sin napunio 18 godina.

Iako je on ispunjavao uslov da ima manje od 21 godine, dobili smo tumacenje da se on ne moze smatrati posvojenikom mog supruga, jer je u momentu sklapanja naseg braka imao 18 godina i 7 meseci.

Ovde necu pisati moj sok, ovo je jedan od onih klovnova koji iskoci i cini zivot.

Ali zato cu pokusati da Vam objasnim ponasanje zaposlenih u ambasadi. Procitala sam da su ljubazni, ali to je mala rec da opise njihovu predusretljivost. Ne znam da li je u pitanju selekcija zaposlenih ili izuzetni trening, ali osoblje ambasade se ponasalo tako prijatno, sa puno razumevanje i empatije. Boja njihovog glasa, mimika, pokreti, mislim da rodjena majka ne bi imala tako strpljenja i razumevanja sa nama kako su oni imali. Opisali su nam nacin na koji mozemo dobiti vizu za moju decu, ovog mladjeg do 21 g, a i starijeg.

Sledeca situacija je bila sa DS 260 obrascem. Obrazac smo popunili i poslali 14.05., pratili smo instrukcije i cekali mail sa terminom intervjua. Na intervjuu smo saznali da je trebalo popuniti DS obrazac za sve nas, a ne samo jedan, kako smo mi uradili. Ljubaznoscu i upornoscu sluzbenika ambasada uspeli smo da dobijemo obrazac, koji smo tu popunili na racunaru u cekaonici, ali mislim da je nepotrebna i ta vrsta neprijatnosti ako znate da to mozete ranije uraditi od kuce. Moja greska je sto nisam ispratila temu o popunjavanju obrasca, jer sam smatrala da smo to zavrsili. Pa zato ovo i spominjem u temi intervjua, za nekog ko mozda to nije uradio, jer mu aplikacija tada to nije nudila niti trazila.

Na razgovoru sa konzulkom je bio "sporan" datum mog razvoda novembar 2014. i naseg vencanja februar 2015. iako se vencanje odigralo pre izvlacanje zamolila nas je da potkrepimo nekim slilkama nasu vezu. Kako nista nismo spremili, ponudili smo joj da otvori nase FB profile, iako nismo bas bili veoma aktivni on line, imali smo zajednickih slika sa putovanja, vencanja i sl. Pitala nas je jos gde smo skoro zajedno putovali, mi smo bili na Malti od marta prosle godine, do januara ove, pogledala je nase pasose sa pecatima ulaska izlaska iz zemlje i to bi bilo to.

Dobili smo cestitike i sutradan su nas pozvali, da mozemo doci po pasose.

Hvala svim clanovima i osnivacu ovog foruma na informacijama i podrsci.

U dobrom se ne ponesi u zlu se ne ponizi.

Evo, da napisem svoje utiske sa intervjua u ambasadi u Zg.

Imali smo zakazan intrvju u 11h ali sam zamoljen od sluzbenice u telefonskom razgovoru dan prije da dodemo u 10.30.

Dosli smo u 10.20 ispred manje zgrade di se prolazi osiguranje i ostavili mobitele i cd-e sa snimkama pluca, uzeli samo papire i produzili u glavnu zgradu.

Ulazimo u zgradu a kad tamo mi sami, nigdje nikog, nema guzve, mi i security.

Posalje nas taj security na salter 7 i tamo nam ta zena sa kojom sa razgovarao preuzme sve papire koji su joj potrebni (orginale) a ostale (kopije) vrati. Na istom salteru dajemo otiske i onda nas upucuje da na salter 3 da platimo fee i da se vratimo.
Nakon toga nam kaze da sacekamo, cekali oko 10 min. pozvali nas na salter 1 na intervju. Mozda 3-4 min. sveukupno...pitala nas di idemo, adresu, jel radimo sada, sta cemo radit u Usa i to je to.
Dolazimo na salter 7 i nasazena nam kaze da sacekamo do 13-13.30 da ce da me nazove na mob da odmah isti dan dobijemo vizirane pasose i zapecacene koverte.
Da skrati...u 11.15 smo izasli iz ambasade oko 13 me nazvala ta zena da su vize gotove i da ih preuzmemo.

Osjecaj koje smo tada prosli, u tom trenutku su tesko opisivi, znaju oni koji su dobili Green Card a ostalima od srca zelim da osjete taj osjecaj kad im kazu... Congratulation, yours green card is approved.

Pozdrav drugari,
E pa hvala bogu, dosao red i na mene da prenesem svoja iskustva vezana za intervju. Generalno nista specificno ovog puta, niti drugacije od ostalih. Dakle, dodjete lepo ispred ambasade, javite se obezbedjenju zbog cega ste dosli, redovna kontrola metalnih predmeta i dokumenata prvo ispred same zgrade, a zatim i u samoj zgradi, gde ostavljate stvari koje nisu dozvoljene (mobilni telefoni, slusalice i sl) i nastavljate dalje ka drugoj zgradi, gde se nalaze salteri. Tu se javite ljubaznim devojkama na ulazu, i one vas smeste i daju vam uputstva oko svega. Prvo obicno idete na salter 10 (privatna soba), gde predate sva potrebna dokumenta, npr. meni uopste nisu uzimali diplomu sa fakulteta i master studija, dakle dovoljno je samo ad donesete diplome srednje skole. Takodje posto sam ja kao Country of eligibility naveo Makedoniju, jer sam tamo rodjen (dakle samo rodjen, nikad ziveo), nije bilo potrebno prevoditi Izvod iz maticne knjige rodjenih iz Makedonije, iako je izvod na Makedonskom, tj nije ni na Srpskom niti Engleskom. Kada predate dokumenta, cekate ponovo da vas prozovu za davanje otisaka, zatim ponovo za intervju sa konzulom i na kraju ponovo u sobu 10, gde ce vam vratiti originalna dokumenta (obavezno uradite kopije svih dokumenata!). Nakon 3 dana cete dobiti poziv i pokupiti svoj vizirani pasos, kao sto sam ja danas :). Srecno drugari i zelim vam sve najbolje u daljem zivotu!

Danas smo imali razgovor - VIZE ODOBRENE!!! :grin: Moje misljenje je da je sve u urednoj dokumentaciji, znaci ukoliko imate sva dokumenta koja se traze nema potrebe da brinete. Razgovor nam je bio zakazan u 8:30, a u 12:30 smo vec bili ZELENI! Ostaje nam samo da preuzmemo pasose kada nas budu obavestili da su vizirani. Kao i mnogi, vencali smo se po saznanju za green card, tacnije u septembru (a u vezi smo 4 godine), nakon toga smo otkljucali formular kako bi i suprug popunio isti. Danas nas je jedino zbunilo to sto su oni ocekivali samo mene (nosioca) na razgovoru, a pojavili smo se oboje naravno, tada smo objasnili sve i dalje nikakvih problema nije bilo. Procedura je vec dosta puta pomenuta, idete sa jednog saltera na drugi, ali taj "najbitniiji" razgovor sa konzulom nije trajao vise od 5 minuta, bio je na engleskom (citate zakletvu - koja je napisana na srpskom, daju se otisci prstiju, i par pitanja - konkretno - o mom obrazovanju, kada smo se upoznali, da li smo ranije bili u Americi...). Bez cekanja, sve traje manje od 20 minuta... Sve najbolje svima kojima razgovor tek sledi, a i dalje u ostvarivanju "americkog sna"! Ukoliko imate bilo kakva pitanja pisite slobodno, znamo koliko ovaj forum i iskustva sa istog znace! Srecno svima...drzimo vam fige!! Caoooos!:grin:

Kao sta bi rekao Novak aka. Dzole : IDEMOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO :==D:

Prvo sakam da im se zablagodaram na site, za site podatoci, detali, informacii od nivnite iskustva, poddrskata koja im ja davaa na clevovite za se, mi pomognaa mnogu :D
Za intervjuto, hmmm od kade da pocnam. Nemozev da zaspijam cela nok, ali ajde i toa se isplatese :grin:
Intervjuto mi bese zakazano za vo 08:00 casot pred Americka ambasada, no kako i po obicaj stasav malku porano. Imase 5 minutno cekanje i konecno vlegovme vo ambasada. Procedurata bese ednostavna nesto posebno, ni pak komplicirano, ostavas stvarite kako mobilni telefoni, klucevi i takvi raboti i ides kaj sluzbenikot da mu go dades potrebnite dokumenti. Posle toa imase 5-10 minuti cekanje pa te vikaat da dades ottisoci. Pa pak cekanje od 5 min i konecno stasav na red da razgovaram so konzulkata koja e enormno ljubezna dur i se poseguvavme za nekoi raboti. Prvo me prasa dali mozi da razgovarame na angliski jazik i jas i rekov deka ne mi pretstavuva nikakov problem. Potoa sledese zakletvata i posle toa sledea prasanja od tipot na dali si bil nekogas vo amerika, kaj kogo ke sedis, dali imas nekoi bliski vo amerika i toa bese toa. Koga mi kaza congratulations duri pocnaa da mi tecat solzi od radost :grin: Sevkupno celata procedura traese 40 minuti sto znaci deka 08:40 intervjuto zavrsi :D utre vo 16:30 treba da si gi zemam pasosot i vizata, pa naredna nedela patuvame za USA.
Lujdze vi posakuvam na site sreka za site onie sto ne bile dosega na intervju i neka ke se grizat kako mene, se ke bidi vo red. VE SAKAM SITE:inlove::inlove::inlove::==D::==D:

Drugari, pre svega da cestitam svima koji su pozeleneli do sada u ovom ciklusu, a svim "zelenasima" zelim da se zahvalim na neizmernoj pomoci i iskustvima koja su doprinela uspesnom okoncavanju celokupnog procesa formalnog dela emigriranja verovatno svih clanova ovog foruma. Ja malo kasnim sa pricom sa mog intervjua ali nista niste propustili nit izgubili jer se moj intervju uopste nije razlikovao od ostalih uobicajenih i vec opisanih ranije u ovoj temi. I moj je uspesno obavljen:)

Za sve kojima intervju tek predstoji samo se opustite i korak po korak pratite uputstva i bez bilo kakkvog problema zavrsicete ceo ovaj proces.

Naime, dolazak u ambasadu, prolaz kroz obezbedjenje, uzimanje broja, ceknaje. Prva soba, predaja dokumentacije /Izvod iz knjige rodjenih MKD(nisam prevodio dao samo original na makedonskom/ srpski izvod nije bio potreban) izvod iz MKV , diplome i svedocanstva srednje skole, fakultet. diploma, potvrde iz suda, supa, koverta sa lekarskog, ds kofirmacija, papir iz maja i papir sa zakazanim intervjuom, pasos, i 2 fotografije. /, drugi salter placanje vize u dinaraima, treci salter otisci, cetvrti konzul ( razgovor koji je trajao 5-10 min i cestitanje, nikakva specijalna pitanja koja vec gore nisu pomenuta), nakon toga vracanje opet u prvu sobu i detalji oko preuzimanja pasosa.

Moram da napomenem da su ljudi zaposleni u ambasadi izuzetno profesionalni i usluzni, a o ljubaznosti da i ne govorim. I to zaista znaci. I Hvala im na tome.

Ako neko ima neka dodatna pitanja...

Pozdrav i srecno.

Evo i moje iskustvo.
Od ulaza da izlaza svi su bili izuzetno ljubazni.
Na prvom šalteru predala sam dokumentaciju (tražili su i kopije), na drugom plaćanje, na trećem sam dala otiske, na četvrtom su mi poslavili par pitanja vezano za planove... Iz nekog razloga sam očekivala da će me poslati u kancelariju, no međutim ponovo su me pozvali da dođem na prvi šalter na koji sam se javila i varatili mi original dokumenta (nisam gledala valjda su mi sve vratili). Sutra će se javiti kada da dođem po pasoš.

Poručujem svima da procedura nije ni približno stresna kako je neki od nas očekuju.

Srećno svima
:grin:

Pa dragi moji forumasi, izgleda sam i ja pozeleneo :==D:. Po pasos sa vizom idem iduce nedelje.

U vezi dokumenata, bilo mi je potrebno:

-Interview appointment letter
-DS 260 Confirmation page
-pasos
-slike 5x5 (2 kom.)
-neotvorenu kovertu sa medicinskog pregleda
-diploma osnovnih studija, pogledali original uzeli kopiju
-Izvod iz mat knjige rodjenih, pogledali original uzeli kopiju
-Potvrda iz palate pravde, uzeli original, vratili mi kopiju
-Izvod iz kaznene evidencije, uzeli original
-330$

Kad se udje ima 10-tak saltera, i ima gde da se sedne dok se ceka na poziv na salter, dobije se broj na papiricu, pa se ceka kako koga prozovu na koji salter.

Prvo kad su prozvali moj broj, trazili su dokumenta
Sledeci put kad je moj broj prozvan na neki drugi salter, platio sam 330$
Zatim sledeci put ponovo na nekom trecam salteru, dao otiske prstiju
Sledeci put je bio intervju sa konzulom
A posle toga su mi dali dalje uputstvo u sobi 10, koje kaze da ce me obazestiti kad da dodjem po pasos.

Ambijent je opustajuc, nema tenzije kao na skoro svim ostalim salterima na kojima trazimo bilo sta... tj. na koje je vecina nas naviklo...

Na svakom salteru, je moguce govoriti na srpskom, tako da ko ne zna najbolje engleski, nije problem.

Osecaj kada mi je konzul rekao "Congratulation" je neopisiv recima :grin: u pozitivnom smislu naravno :grin:

Hvala Tikice :)

Sto konzul sto na predaji dokumenata su me pitali:

-"Do you speak English" (u smislu da odaberes jezik na kom zelis da vodite razgovor)

-"cime se ovde bavite ovde"

-"Sta ste zavrsili od skole, i koliko godina to traje"

-"Da li ste bili nekad u Americi"

-"Da li imate nekog od familije u Americi"

-"Kako se zove osoba kod koje idete i sta je ona vama, kad ste je prosli put videli"

-"cime planirate da se bavite u Americi"

Na razgovor ces cekati dok te ne prozovu tj. tvoj broj na papiricu koji ces dobiti, cekas koliko mora da se ceka, jer ti je u tim trenutcima to najvaznija stvar naravno... ja sam cekao cini mi se izmedju pola sata i sat na razgovor sa konzulom nakon davanja otisaka... a sigurno dva sata (mozda i dva ipo) nakon ulaska u ambasadu (je proslo do razgovora sa konzulom)...

Inace, imam utisak da je najbolje davati istinite odgovore, kao i da spremis svu potrebnu dokumentaciju... i nema razloga da imas tenziju, ako ispunjavas uslove obrazovanja ne bi trebalo da bude problema...

Pre svega zelim da se zahvalim svima koji su svojim angazovanjem ucinili da ovaj forum bude izvor neiscrpnih informacija. Zahvaljujuci svima koji su svoja iskustva podelili ovde, ceo proces pripreme za intervju kao i sam intervju je prosao prilicno bezbolno. Suprug i ja smo pasivni ucesnici od momenta kad smo saznali da smo izvuceni. Nismo se ukljucivali do sada, jer na sva pitanja koja smo imali, odgovor je neko vec dao. Licno iskustvo smo tek sad stekli, koje ovim putem zelimo da podelimo sa vama i na taj nacim vratimo bar delic onoga sto smo od ovog foruma uzeli..
Nas intervju je bio zakazan za 12.04. Lekarski pregled smo uradili desetak dana pre intervjua. Moja preporuka za sve koji ce na intervju ici pre maja (u godinama koje dolaze) je da vakcinu protiv gripa prime na pocetku sezone gripa. Mi nazalost to nismo uradili i dosli smo u situaciju da u martu mesecu cekamo da se oporavimo od gripa da bi mogli da primimo vakcinu za pomenuti, sto je totalni apsurd..Takodje oni koji ce vakcine primati u lokalnom domu zdravlja, treba da imaju u vidu da pojedini lekari ne zele da daju vise vakcina u istom danu, naime zbog opasnosti po imunitet treba da prodje najmanje dve nedelje izmedju vakcina!? (sto je dr. u Smiljanicevoj rekla da je totalna glupost). Mi posto smo se kasno javili i nismo imali toliko nedelja na raspolaganju, sve vakcine smo primili na lekarskom pregledu u Beogradu, naravno odjednom. Ono sto je interesantno, vezano za lekarski pregled jeste to da smo tamo upoznali momka koji je dan ranije imao intervju na koji se pojavio bez obavljenog lekarskog pregleda, u ambasadi je prvi put cuo da mu to treba!?! Uglavnom, obavio je razgovor sa konzulom i bez toga, kvalifikovao se i receno mu je da sto pre obavi lekarski pregled..
Sto se samog intervjua tice procedura je bila ista kao i kod svih koji su bili pre nas, s tom razlikom da mi imamo dete od 16 godina i pri razgovoru sa konzulom glavni akcenat je bio na tome. To je jedina stvar koju nigde nismo procitali i bili smo zateceni kad se konzul obratio nasoj cerki i poceo da joj objasnjava da sa 16 god. ona moze da udje u bracnu zajednicu i da zbog toga mora da potpise da nije udata, u suprotnom gubi mogucnost da se kvalifikuje za zelenu kartu..Dat joj je dokument kojim tvrdi da nije udata, to je procitala i potpisala nakon cega su nam cestitali i pozeleli srecu u USA, s tim da moramo jos da im dostavimo izvod iz kaznene evidencije za maloletnike. Znaci, oni koji imaju decu stariju od 16 god. potreban im je ovaj dokument koji se vadi u sudu za maloletnike! Mi smo taj dokument dobili za 5 min. (ne ceka se, bar je kod nas bio takav slucaj) i konacno pozeleneli 14.04.2016.god. :==D:
Ono sto je jos interesantno, a cini mi se da nije do sada pominjano je da u cekaonici postoji kompjuter i stampac kojim mogu da se posluze svi kojima je to potrebno. Porodica koja je bila u isto vreme kad i mi, je napravila greske pri popunjavanju DS 260 formulara. Receno im je da tu na licu mesta pristupe svom formularu i isprave to sto su pogresili.Takodje jedan momak je stampao konfirmacionu stranicu ili nesto slicno, sto nije imao kod sebe..
Sto se dokumenata tice vraceni su nam originali izvoda iz MKR, zadrzane fotokopije. Imali smo i fotokopiju MKV, ali to je zadrzano zajedno sa originalom. Kao nosilac predala sam samo diplomu fakulteta (fotokopiju) nisu pitali niti trazili svedocanstva ili diplomu srednje skole.
Cestitke svima koji su pozeleneli do sada i da ista sreca prati one kojima intervju tek predstoji.:bravo::1081:
U junu, cim se deca raspuste mi smo naputu za LA.. Ako ima nekih dodatnih pitanja tu smo :grin:
Sve najbolje!!:papa:

Pozdrav drugari!
Evo i mi da se javimo sa lepim vestima - vize su nam odobrene! :==D: :bravo:
Cestitam svima koji su pozeleneli, onima koji cekaju intervju i izvlacenje zelim puno srece.

My green day :)
 

Pre svega hvala svima na čestitkama i divnim željama!:==D:

Evo najzad i mog iskustva. Trudiću se da budem detajna što po pitanju tehnikalija što po pitanju emocija.

Ja sam još dan pred intervju imala tremu. Iako znam da za tim nema razloga, jednostavno to je bilo jače od mene. Mislim da ne treba ni da spominjem da sam papire proverila jedno 5 puta. :udri:
Dan je na moju sreću bio prelep i sunčan, što je svakako doprinelo krajnjem utisku.
Intervju mi je bio zakazan za 8:30h u Beogradu. Ispred ambasade sam bila 10 minuta ranije i odmah bez ikakvog čekanja nekakve prozivke (i poučena iskustvima sa foruma i dobrom starom „Ko pita, ne skita“) kažem policajcu da imam zakazan termin za imigracionu vizu. On me je uputio pravo na obezbeđenje koje me je pronašlo na spisku, zamolilo da ugasim telefon, i preko reda me sprovelo dalje. Dakle mi koji idemo za DV vizu ne čekamo red koji čekaju W&T i ljudi koji idu za turističku vizu.
Nakon 1min prošla sam obezbeđenje (detektor za metal, skidanje kaiša, ostavljanje telefona i ostalih elektronskih uređaja ukoliko ih imate). Daju vam karticu kao revers. Sledi prolazak kroz dvorište i ulazak u šalter salu u kojoj se sa desne strane nalazi deo za W&T i turističku, a sa leve deo za drzavljane, porodičnu...i DV vizu. Ja sam u tom trenutku bila jedina u datom odeljku i tek je kroz jedno 15min došla još jedna baka, a dalje je okvirno na 15-20 min dolazio još po neko.
Dobila sam broj i rečeno mi je da se prijatno smestim jer me očekuje duže čekanje. Na to sam naravno bila spremna i unapred sam razmišljala o tome da li da ponesem neku knjigu za čitanje ili neki časopis. Međutim toliku sam tremu imala da mi nije bilo do čitanja pa sam rešila da u mali nostes umesto toga zapisujem svoja zapažanja. W&T intervjui idu prilično brzo, kao na traci, dok se kod nas malo duže čeka. U čekaonici postoji TV na kome se vrti CNN bez tona, što je u principu bilo korisno makar zbog vremenske orijentacije jer nisam imala sat. Zabavljali su me intervjui za W&T...svašta tu možete da čujete. Bilo je nažlost i onih koje su odbijali, uglavnom zbog velikog broja prenetih ispita. Bi tu na CNN-u i neka fenomenalna reklama o državi iz snova koja se reklamira kao savršena za početak ulaganja, sa niskim poreskim stopama, i rekoh daj da gledam do kraja da vidim koja je to US država, kad ono - Makedonija :RRofl:
Nakon 20min pozvali su me na prvi šalter gde me je dočekala predaja dokumentacije. Razgovor je tekao na srpskom. Pitanja su: Jeste li spremni za USA;(Naravno) Imate li nekog od rodjaka tamo (Imam, ali idem kod prijatelja); Jeste li nekada ranije bili tamo (Ne); Da li ste živeli negde van Srbije (Ne);Da li ste sami popunili prijavu ili je to za vas radila agencija (Sama); Da li je bilo nekih promena u vašem DS260 (Ne); Kakva je škola koju ste završili (Meni bila super); Kako plaćate vizu...Razgovor trajao 8min. Zanimljivo je da je čovek prokomentarisao „ O završili ste lekarski, sjajno“!
Kao da je to nešto neobavezno. :lool:
Od dokumenata sam ponela samo neophodno:
- Diploma srednje škole + kopija
- 4 svedočanstva + kopije
- Izvod iz matične knjige rođenih + kopija
- Uverenje iz suda o nekažnjavanju
- Uverenje iz SUP-a o neosuđivanosti
- Poslednja strana DS260, obaveštenje o izvlačenju, obaveštenje o zakazanom intervjuu
- Koverta sa lekarskog
- 2 fotografije 5X5
- Pasoš
U posebnoj fascikli, za slučaj da potraže, ponela sam štampanu prepisku sa osobom čiju sam adresu navela u DS260. Nisu tražili nikakav dokaz o komunikaciji. Nisam nosila nikakav izvod sa računa, pozivna pisma i sl.

Nakon nekoliko minuta pozvana sam na šalter za plaćanje i rečeno mi je da ću račun dobiti nakon što ga konzul potpiše.
Nakon tačno pola sata pozvali su me da dam otiske, pitali da li govorim engleski i nastavli komunikaciju na engleskom.
Usledilo je skoro sat vremena čekanja i onda su pozvali moj broj za razgovor sa konzulom.

Konzul me je odmah pitao da li govorim engleski i nakon moje potvrde izvukao plastificiran papirić sa zakletvom na engleskom. Sledi čitanje zakletve da ću govoriti istinu i davanje otisaka :da:
Postavio mi je neka standardna pitanja: Koliko imate godina; Da li ste udati; Da li imate dece; Kod koga idete u USA ( rekla sam samo kod prijatelja bez ikakvih daljih objašnjenja); Jeste li ranije bili u USA; Da li ste nešto studirali nakon srednje škole; Sa kim stanujete... Sve vreme je nešto štiklirao, pa potom kucao na računaru, pa ponovo štiklirao...... i onda odjednom izgovorio „Molim Vas dajte mi minut“, reče čovek i ode!:w00t:
Ja ostah zbunjena da stojim na šalteru, i što ga duže nije bilo to se meni vrzmalo više nedoumica po glavi, jer niko nigde nije spominjao da mu je konzul otišao usred razgovora! Sa njihove strane šaltera vidim jude koji se smeju, jedu jabuke... sa moje strane šaltera meni se stomak sve više steže. I vrati se najzad konzul smejući se sa svojom koleginicom koja je takođe konzul, pa: kaže „Hah, zeza me što sam jako spor“. Pomislim ja, ma samo nek si se ti vratio!
Tu se nastavlja njegov pregled papira iz početka i ja pitam „Izvinite a ovaj disk sa lekarskog, da li Vam to treba“? „Što, jesu li Vam pronašli nešto“, kaže on. „Ja se nadam da nisu“, :blink: odovorim ja kroz smeh, i on tada baci pogled na medicinsku dokumentaciju i kaže „Meni ovo izgleda ok, možete se vratiti da sednete pa ćemo vas zvati“.
Ništa „congratulations“ , kvalifikovali ste se, odobrena vam je viza.... ma bukvalno ništa od toga. Samo vratite se da sednete...ponovo...:wtf:

I ja šta ću, vratim se da sednem sa sve zankom pitanja iznad glave.
Nije prošlo ni dva minuta i zovu me na sledeći šalter. Došetam ja tamo sa svojim znakom pitanja iznad glave, kad tamo me čeka čovek koji me je jutros prvi pozdravio i uzeo dokumenta, i kaže „Izvolite, ovo je vaš račun, a evo i originala dokumenata“. I tu negde valjda on shvati moj zbunjeni, i verovatno pomalo izbezumljeni pogled, pa doda „Sve je uredu, kako želite da preuzmete pasoš, lično ili DHL-om“? Rekoh, lično. „Uredu biće za par dana, ja ću vam javiti na broj koji ste ostavili, prijatan dan vam želim“.

I tako ja izađem tačno u 11h iz ambasade bez čuvenog „čestitamo“, pomalo zbunjena i veoma srećna, dok se sa desne strane nad uredno pokošenim i osunčanim travnjakom vijorila američka zastava. I pomislim u tom trenutku da ću već za koji mesec ugledati slično samo mnogo veće parče američkog tla.:1072:
Već sutradan ljubazni službenik ambasade odagnao je i poslednju mrvu sumnje kada mi je javio da je moja viza spremna i da mogu da dođem po pasoš naredne nedelje.

Eto to je bilo moje putovanje kroz ovu proceduru, a ono pravo, životno, tamo daleko, tek predstoji! :==D: