Da dodam i ja svoju pricu, samo sto je moja vise u fazonu "o tuzne sudbine" ...
Prijavila se prvi put prosle godine... svo vreme se potajno nadala dobitku kao i vecina... par dana pre izvlacenja saznala da sam trudna :blink:
U vezi sam sa momkom 2 godine, obozavamo se, ljubav, razumevanje,idealan odnos, sve imamo... osim stalnog posla, mesta za zivot i perspektive u ovoj zemlji... Iz tih razloga smo odlucili da ne zadrzimo bebu (iako smo u svakom drugom smislu bili spremni za nju i zeleli je)... kad je dosao dan D, i kad sam saznala da nismo izvuceni, jako me je to pogodilo... znala sam svo vreme da nam sanse nisu velike, al posle svega loseg sto se mi se izdesavalo, mislila sam da ce to biti taj momenat koji stvari okrece u moju korist... neki drugi put...
sto bi moj dragi rekao ostajemo dobri " i u zlu, i u zlu"... izvinite ako sam malo zamracila, ali mora covek negde dusu da olaksa...

Dodacu samo svojih 12 (slovima: dvanaest), (rimski XII) bezuspesnih pokusaja...

Au, ja ovu temu više ne čitam.
Sve gore od goreg.

@DragEna:
Ja sam uvek za to da se dete rodi. Nikada nece biti idealno za tako nesto, a covek se uvek moze snaci da pruzi ono najneophodnije detetu. Ja ti savetujem ako jos uvek to nisi uradila da jos jednom razmislis. Ali kako god da je odluceno, moras gledati na zivot pozitivno i da se radujes malim stvarima. Lepo je to sto se volite, samo tako nastvite jer u suprontom bi sve bilo jos teze. :skviz:

http://www.fastcoexist.com/multisite...ves-to-GDP.jpg

Joj ne daj da ti to bude razlog... Bolje da niste krenuli sa malom bebicom, nek malo poraste... Ja dok sam bila kod nas nekako sam drugacije gledala na stvari oko abortusa. Odkad sam na jutjubetu odgledala film "Scilent Scream" totalno sam od pro choice otisla u pro life stranu. Saznala sam da sam slucajno zatrudnela u velikoj zivotnoj prekretnici, zavrsavam doktorat, dobila posao u svojoj omiljenoj Spaniji u fabrici aviona (sta ces idealnije), u Sevilji. Da budem blize porodici, lakse je putovati iz Spanije bilo gde po Evropi nego iz SAD do tamo... Tog momenta sam isla u Minhen na intervju, prvi krug bio na Americkom MIT-u, drugi 4 h onlajn testiranja, treci krug dva dana takmicenje u Nemackoj, ja i nas 30 obucenih u parna odela svi mladi zeljni posla, neki case study-iji i sta ti ja znam... I dobijem ponudu posla. Septembar, bila bih sedmi mesec trudnoce. Nemam nista drugo, ni muz ni ja. On ovde ne sme da radi, ja ne da nemam nista, nego ne smem ni da putujem na intervju, nemam vremena ni para, radim doktorat po ceo dan... Vreme odmice, stomak raste, vreme je sve krace i krace. Ja spavam po 5 h dnevno a ostalo radim non stop. Na pocetku muka do 13 nedelje, jedno 6 nedelja nisam znala kako se zovem non stop sam bila mamurna. Zatim do 8. meseca sve ok samo sam veca i svako malo me nesto iznutra suta. Osmi mesec branim doktorat. Deveti prepravljam, koji dan pre porodjaja predam sve i zavrsim. Cekamo bebu, i dalje u opciji samo Spanija i Sevilja. 10 dana pre porodjaja dobijem ponudu posla ovde na 5 h od mesta gde smo ziveli. Ali da pocnem da radim nakon 3 nedelje nakon porodjaja. I sad izbor, da li da letim za Evropu sa malom bebom, mladjom od 40 dana (pedijatar nikako ne savetuje) ili da ostanem ovde i da se selim 2 nedelje nakon carskog. Epilog: evo sve se nekako resilo a ja danas kad gledam svoje dete samo se pitam cega sam se ja to plasila...

Bas pomislih na tebe pre neki dan na forumu. Bedak :no:

To je njegovih 12 pokusaja + njegova devojka bar 5-6 sigurno koliko se secam.
Ja sam igrao do sada 8 puta + supruga 8 puta.
Takodje ne znam nikog ko je dobio iz moje okoline niti nekog ko je od mojih poznanika prijavio neke druge ljude, a dosta su ih neki moji poznanici prijavili. To sve dovodi do zakljucka da su sanse sve manje, pa nekad mislim i da je bolje da je ukinu nego da se nastavi ova agonija i nadanje koje nicem ne vodi.

Tako je, mislim da sam devojku 5 puta prijavljivao :belj: Ma igracu je, makar ne otisao ako dobijem u 65-70 god. Kad se zezaju ovi mladi, mogu i ja kao mator :grin:

P.S. Ako bude trajala,naravno.

Ali nikad se ne zna, pogledajte Vrhunskog, čovek je izvučen iz 14-tog puta. I na kraju je stvarno uspeo.
Moja drugarica je izvučena pre 7-8 godina ali nije htela da se uputi sa malom bebom i nije otišla. Tada je živela u Beogradu, imala fin posao, udala se. Stvari su se kasnije iskomplikovale, dobila otkaz, vratile se za Kruševac... Sad žive u okolini Kruševca kod njegovih, obrađuju njive. Kad sam joj rekla da smo izvučeni, rekla mi je da ni u ludilu ne propuštam i da će me lično spakovati na avion.
Meni su ljudi s vremena na vreme pričali o toj lutriji i uvek su imali nekog ko je otišao. Te otišao moj kum, te sestra moje drugarice, te ovaj onaj... Ja sam otkrila forum 2009 i te godine sam se prvi put prijavila i od tad ovaj forum je prvo što pogledam kad odem na net, ali bukvalno, svakog dana.

Ja, iako nisam na ovom forumu, saljem od '99. I supruga i ja. Mozdra smo propustili par godina i prosle sam se vise onako iz navike prijavio. Vec sam bio i zaboravio i slucajno sam se setio tek 12. Maja da proverim sta se desava. Kad ono, imam sta i da vidim.

Ja sam pre godinu dana bio poslom u Americi (prvi i jedini put), u Cikagu i San Francisku i nije mi se cak ni dopalo. Kada sam se vratio pricao sam supruzi da ni ne bih isao tamo da zivim i da bi isao pre nedge u Evropu. Sada sam poslao formulare u Kentaki pa cemo da vidimo sta cemo. :)

Nemojte se predavati, nada uvek postoji.