Prvobitno poslao korisnik Bostonka (Poruka 42716)

Hvala hvala Zvončice! Čestitam ja i tebi i svim prisutnim na forumu koji su imali sreće poput naše...Ostalima želim da istraju, veruju i dobiju GC!!!

Moj broj je skoro 17900:-) Po nekim nezvaničnim informacijama, intervju će biti tek krajem marta ili početkom aprila... Skoro sam registrovana na ovom forumu, čitam sada redovno ali još uvek, čini mi se, malo znam tako da je svaki savet ili informacija dobrodošli:bravo:

Ako tada bude intervju, letimo u verovatno u septembru:-) Prijavljena sam sasvim slučajno i to prvi put u životu, tako da je ovo veliko iznenađenje za mene i nas...

Znači, da ne razmišljamo o drugom gradu osim Bostonu? :no:

Prvobitno poslao korisnik Zvoncica88 (Poruka 42786)

Ovde vecina koliko mi se cini ide u Seattle..

Prvobitno poslao korisnik iVlada (Poruka 42764)

Poz drugari!
Moja zena i ja nismo bili aktivni na forumu, ali smo pratili desavanja, posto smo izvuceni 1. maja 2013. Posto je ona izvucena, poslali smo dokumentaciju i cekali.. Prvi put smo igrali lutriju i prosto nas je iznenadilo. Ona nije uopste ocekivala, a ja sam gajio nadu. Uglavnom, kada je izvucena, razgovarali smo i odlucili da zelimo da idemo u USA i tamo zapocnemo zivot iz pocetka. Imamo zavrsene fakultete, radno iskustvo od 3,4 godine i vec neko vreme nemamo posao u Beogradu. Znamo svi kakva je situacija. Kako je leto odmicalo, spremao sam se da je zaprosim :) iskreno, ne ocekivajuci da ce nam intervju biti tako brzo zakazan. Sve se to desilo pocetkom septembra. Zaprosio sam je na moru(u vodi) :D, i koji dan nakon toga, stize njoj mail..jedva smo cekali da stignemo u BG, da proverimo sta je to stiglo.. I kada smo proverili, imali smo sta i da vidimo - zakazan intervju za 27. novembar 2013. U sledecih par dana smo se posavetovali, zvali ambasadu i odlucili da se vencamo. Obavestili smo ambasadu i poceli da prikupljamo dokumentaciju. Ostalo znate kako ide.. prikupili sve za 10 dana i cekali jos mesec i po da odemo na pregled i intervju. E, ovaj deo price nekome nije zanimljiv, ali sledi onaj najbitniji za vas koji treba da ga odradite..citajte dalje...

1. Pregled, ponedeljak 25.11.2013.
Noc pred pregled pakao..trema koja je pocela 10ak i vise dana pre, ali kulminirala tu noc..spavali smo ja mislim po sat, dva.. Otisli na pregled, i kada smo usli tamo(Skenderbegova 3), docakali su nas veoma prijatni ljudi, nasmejani, vedri.. Malo smo se opustili. Popunili nekoliko papira. Sestra nam je izvadila krv, merila pritisak, proverila vid. Sledeci je bio pregled. Klasicna pritanja vezano za istoriju bolesti(cak i porodicne), vakcine i ostalo. Onda smo se skinuli do pojasa, seli na krevet. Vrlo prijatna doktorka nas je ispipala, kasnije i u lezecem polozaju. Saopstila nam koje vakcine treba da primimo i to je to. Otisli na Institut, snimili pluca, vratili se. Sve to je trajalo od 9-13:30h. U 16h smo dosli po rezultate, primili vakcine i dobili sve zapecaceno u koverti.

Veliko olaksanje kada smo shvatili da nista nije strasno i da su nam svi rezultati odlicni.. Tada sam znao da je 99 posto price zavrseno :)

2. Intervju 27.11.2013.
Dosli smo u 8h ispred ambasade. Klasicno prozivanje.. nas dvoje smo bili jedini za green card. Sto se turisticke vize tice, bilo je oko 15ak ljudi(da ne verujete). Cekali smo ispred ulaza do nekih 8:45 i napokon usli, ostavili kljuceve, telefone i prosli do konzulata. Tamo nas je sacekao stari dobri Toma, zvezda ambasade i foruma..covek car! Seli smo i u razmacima od po 30-45 min odradjivali jedno po jedno. Prvo smo usli odmah pored poslednjeg saltera u malecku sobicu(salter). Tamo smo predali svu dokumentaciju. Sluzbenik nam je postavljao klasicna pitanja: cime se bavimo, sta sto zavrsili, radno iskustvo, zasto zelimo da idemo u USA i gde, koliko se poznajemo, koliko dugo smo u braku, da li imamo nekoga u USA i koga. Posle svih tih pitanja i odgovora, rekao nam je da izadjemo i sacekamo da nas prozove njegov kolega, da uplatimo taksu za vizu. Posle nekih 45 min, prozvali su nas na prvi salter, platili smo vizu i seli. Nakon toga, opet posle nekih 30ak min, prozvali su nas na salter 6 da damo otiske i opet nakon toga seli na svoje mesto. U tom trenutku vise nisam mogao da izdrzim i morao sam da odem do toaleta na kratko, misleci da cemo opet cekati jedno pola sata, medjutim, prozvao nas je vice konzul posle bukvalno 10 sekundi, a ja u toaletu. Kad sam cuo kucanje, a ja u sred kratke radnje, u sebi sam pomislio, auuu Marfi, ubicu te! :D mlaz ide, i ne staje..ja se trudim, mlaz ide kao pesak u pescanom satu..da ne verujete. Istrcavam ja, Toma kaze da ne zurim, dolazim do saltera, a moja zena Milena, vec se raspricala sa konzulom. Pitao je ko je zena koja nam je poslala pismo iz LA-a. Objasnila mu je da je to nasa porodicna prijateljica koja zivi u USA vec 20 godina. Ona je taman zavrsila, a mene je pitao cime se bavi. Razgovor je poceo na engleskom i tako smo i nastavili. Pitao nas je gde cemo ici, cime se ovde bavimo, da li imamo neki plan za posao tamo, koliko se poznajemo, koliko smo u braku. Tu smo se nasmejali, jer smo u braku tacno dva meseca. On se prvi nasmejao. Bas je bio prijatan. Nakon toga nam je rekao da nam zeli srecan put i da dodjemo po pasose za dva dana, posto 28. slave Thanksgiving day. Zahvalili smo se i on je otvozdravio sa 'dovidjenja'..uzvratili smo mu i krenuli ka izlazu uz pozdrav sa Tomom i ljudima koji su cekali za vize.
Nasoj sreci nije bilo kraja :D Nisam imao tremu, za razliku od svoje zene, ali, sve u svemu, ko je pozvan u ambasadu na intervju, tesko da nece dobiti vizu. To je u 99,9 posto slucajeva cista formalnost. Treba biti opusten i iskren i sve ce proci super. :)

3. Podiznje pasosa 29.9.2013.
Trebalo je da se pojavimo u ambasadi u 14:30h. Milenu zove sluzbenik koji nam je pregledao dokumentaciju i kaze da mora da dodje u 13h da da ponovo otiske jer nesto nije u redu. Krece neka frkica u stomaku.. Razmisljamo, sta li je sada? Ja reko, Milena, da nisi nesto preskocila i precutala da si pre 3,4 godine opljackala banku?
Otisli smo u ambasadu i bogami, nacekali se jedno dva sata. Milena je ponovo dala otiske i ne prozivaju nas neko vreme. Pocinjemo da brinemo, a Toma nas smiruje i kaze da je to vrv samo rutinska kontrola. Otisci se salju u USA na proveru i da prethodni nisu bili dobri jer su joj ruke bile suve.
Posle tih famoznih sat i kusur vremena, proziva nas isti sluzbenik koji nam je pregledao na pocetku dokumenta. Dolazimo do saltera, vidimo pasose i dve zute koverte. Sve mi je bilo jasno i osmeh mi se razvukao od uva do uva :D ovako
Ispricao nam je proceduru vezano za te koverte, predao pasose i pozeleo srecu. Zahvalili smo se i srecni izasli iz ambasade.
Nasoj sreci nije se nazirao kraj :D
Sada kupujemo kartu i pocetkom maja picimo u LA. Imamo neke obaveze, pa cemo malo da prolongiramo, ali smo definitivno srecni sto cemo poceti novi zivot na nekom lepsem mestu.

Ja sam ga malo oduzio ovde, ali znam koliko vam znaci ovakav neki post. Ako imate neko pitanje, cepajte. Od sad sam postao aktivan za svaku vrstu pomoci.

Svima vam zelim srecu i ne brinite. Dobili ste sedmicu na lotou, samo treba da odete i podignete dobitak! :D

Pozdrav,
Vlada