Evo naseg iskustva vezanog za DV od pocetka do kraja :)

Ja i supruga smo prosli intervju i dobili imigracione vize. Da ne ostanemo anonimni ja sam Miljan(27), supruga Jelena(22). Jelena je izvucena na lutriji i ona je nosilac imigracione vize.

1. APLIKACIJA. Poslali smo odvojene aplikacije (nismo se bili vencali tada) na http://dvlottery.state.gov poslednjeg dana za aplikaciju za DV2008. Inace slikali smo se sami digitalnim aparatom ispred belih ulaznih vrata. Meni je to bio treci put, a njoj drugi.

2. PRVA KOVERTA. Prva koverta je stigla 26. aprila (poslata iz KCC 26. marta) na moju kucnu adresu posto je Jelena moje ime i adresu upisala u "In Care Of" polje na aplikaciji. Po trazenoj proceduri iz KCC vratili smo njene popunjene obrasce u nazad posle nekoliko dana. Poslali smo ih DHL-om i stigli su za 2-3 dana tamo.

3. PROMENA STATUSA. Posto smo hteli zajedno da idemo sledeci korak je bio da se vencamo kako bi zajedno usli u ceo proces. Vencanje i svadbu smo obavili 4. avgusta. Nase sledece razmisljanje je bilo kada i kako da obavestimo KCC o ovome jer smo se plasili da nesto ne podje naopako. Sada kada gledam sa ove distance mislim da treba ici sve posteno, jer nije njima u interesu da diskvalifikuju bilo koga bezveze. Mail KCC-u smo poslali 27. avgusta gde smo ih obavestili o vencanju i promeni prezimena. Kada saljete mail pored onih vasih podataka obavezno dodajte i datum rodjena da vas ne bi vracali zbog nedostatka te informacije. Mailove koje je Jelena slala su imali ovakav potpis posle teksta poruke:

-----------------------------------------------------------
Case Number: 2008EU0000XXXX
PA Name: LAST NAME, FIRST NAME
Preference Category: DV DIVERSITY
Foreign State Chargeability: SERBIA
Post: BELGRADE

Birth Date: Month Day, Year
-----------------------------------------------------------

Odgovor smo dobili 28. avgusta gde nam traze vencani list i obrazac DS230 za mene. 4. septembra smo poslali skenirano na njihov mail vencani list i prevod od sudskog tumaca, ds230 obrazac popunjen i potpisan i moju sliku. Sledeceg dana smo dobili obavestenje da je intervju zakazan za 9. oktobar, a da je druga koverta poslata 29. avgusta i da se za sve informacije na dalje obracamo nasoj ambasadi u BG. Takodje su rekli da ce sve sto stigne kod njih posle slanja druge koverte oni proslediti BG ambasadi, sto se kasnije ispostavilo da nisu uradili :) Pozvali smo tih dana nasu ambasadu i rekli su nam da donesemo sto pre vencani list. Kada smo odneli rekli su nam da je to to i da spremimo papire i da dodjemo zajedno u zakazani termin na intervju.

4. DRUGA KOVERTA. Stigla 12. septembra. Poslata 29. avgusta iz KCC

5. LEKARSKI PREGLED. Na redu je bio lekarski pregled. Zvali smo obe ove ustanove da se raspitamo. Odlucili smo se za privatnu u Smiljanicevoj posto smo mogli na pregled da dodjemo i van radnog vremena i subotom, a to nam je odgovaralo zbog poslova. Na pismu iz USA je pogresan telefon za privatnu kliniku, treba dodati 2 ispred broja koja je naveden. Jedan dan smo otisli ujutro da damo krv i snimimo pluca. Taj dan smo platili osnovni deo pregleda koji je $85 po osobi. Posle smo se dogovorili sa doktorkom i dosli jedno popodne na pregled i vakcinaciju. Prema godistu su nam dali po dve vakcine neki MMR (valjda set vakcina) i tetanus i kostale su 3400 din. po osobi. Poznajemo jos tri osobe koje su potpuno isto prosle sa po dve vakcine. Sve se zavrsava veoma brzo. Pregled traje 10-15 min. Na kraju dobijete lekarski pregled zapecacen u koverti (na obrascu koji ste dobili od KCC ili dodatne obrasce mozete uzeti u nasoj ambasadi, mada i na lekarskom treba da imaju te obrasce). Takodje i snimke pluca cuvate ako vam zatraze na intervjuu.

6. DOKUMENTA i 7. INTERVJU cu vam ostati duzan posto ne mogu vise da pisem, a i nemam kod sebe svu dokumentaciju pri ruci da se podsetim

Pozdrav

Supruga i ja smo dobili vize pre tačno tri nedelje (03.10.2007) i evo pokušaću ukratko da napišem neka naša iskustva i savete u postupku dobijanja green card mada je moja osnovna preporuka da je potrebno samo pratiti uputstva koja se dobiju u kovertama i cela procedura će uspešno biti završena... Po dobijanju notification letter potrebno je formulare čitko popuniti štampanim slovima i crnom hemijskom olovkom. Nisam siguran ali misli i da je dozvoljeno skinuti formulare sa net-a ( http://www.state.gov/m/a/dir/forms/ ), popuniti ih na računaru i odštampati na nekom laserskom štampaču. Savetujem svima da prilikom popunjavanja formulara napišu samo tačne i istinite podatke. Istina ma koliko bila crna je uvek bolja nego laž. Popunjene formulare je potrebno što pre poslati u KCC. Najbolje i najsigurnije je koristiti DHL ili FedEx. Cena je oko 2.700 din. i koverta stiže u KCC za samo dva dana. Transport koverte svo vreme možete pratiti putem interneta. Mišljenja sam da ako su vas izvukli na lutriji i dobili ste priliku o kojoj sanja bar pola planete, a vi onda formulare pošaljete za KCC običnim pismom da bi prošli što jeftinije i time rizikujete da ti formulari možda nikada nestignu – vi po meni sa takvim postupkom i razmišljanjem nezaslužujete da dobijete green card. Nas (supruga i ja) je cela procedura dobijanja GC koštala 2.000 Eura, a planiramo da ponesemo još 5.000-7.000 Eura neračunajući u pomenutu cifru karte koje u jednom pravcu sa svim taksama koštaju oko 1.100 Eura. Sami procenite svoje želje i mogućnosti. Netvrdim da je za prvo vreme neophodna gore pomenuta suma novca. Neko ko je snalažljiviji a pogotovo oni koji imaju rođake i prijatelje u USA koji će im pomoći mogu da računaju da im je potrebno daleko manje novca. Počnite blagovremeno sa prikupljanjem i prevođenjem dokumenata. Ako imate neku nekretninu na svom imenu obavezno uzmite izvod iz katastra i takođe prevedite sa ostalim dokumentima. Za lekarski nazovite neku od ordinacija par nedelja pre intervjua i sam pregled zakažite oko nedelju dana pre intervjua. Procedura u IOM-u je sledeća: na dan pregleda možete normalno doručkovati i popiti jutarnju kafu... Nemorate se suzdržavati za mokrenje jer mokraća nije potrebna za pregled. Ako ste imali bilo kakvu operaciju obavezno ponesite medicinsku dokumentaciju. Prvo veoma kratko uzmu vaše podatke i odmah potom vade krv za analizu. Ima jedan veoma komunikativan i krajnje prijatan lik i jedna nakrivo nasađena gospođa. Obratite pažnju jer sam mišljenja da je jedan od njenih zadataka da provociranjem proveri koliko ste vi stabilna odnosno labilna ličnost. Nakon toga imate kratku pauzu a zatim idete na pregled kod lekarke. Opet napominjem da budete potpuno iskreni i da je istina ma kakva bila uvek bolja od laži. Lekarka vas veoma kratko pregleda, posluša srce i pluća, pregleda da li imate neki ožiljak ili neku tetovažu, ukratko popriča sa vama i ako je sve u redu pošalje vas da primite vakcine (Gradski Zavod za Zaštitu Zdravlja) i snimite pluća (privatni Rö kabinet - Južni Bulevar). Odmah vam kaže da li će rezultati biti gotovi isti dan ili neki drugi, i kada da dođete po rezultate. Rezultate dobijate u velikoj zapečaćenoj koverti koju tako nosite sa sobom na intervju. Ispred ambasade dođite 15 min. pre zakazanog vremena. Valjda to svi znate ali hajde par saveta iz bontona. Ma kolika gužva bila ispred ambasade i kada radnik obezbeđenja dođe da formira redosled po kom će se ulaziti u zgradu vi se nikada nemojte gurati jer će vas jasno i glasno prozvati i reći vam gde da stanete i kada da uđete u zgradu. Ako ste sa svojom lepšom polovinom nemojte dozvoliti da ona sama otvara vrata. Uvek vi ulazite i izlazite prvi i držite vrata dok ona prolazi. U čekaonici nemojte glasno razgovarati, glasno se smejati, češkati ili čačkati nos ili uho... Kada vas pozovu da platite taksu nemojte biti seljak i vaditi izgužvani novac iz zadnjeg džepa pantalona. Oslovljavajte službenike i konzula sa gospodine ili gospođo. Na pitanje (bilo na srpskom ili engleskom) : kako ste? – obavezno odgovarajte: dobro, hvala na pitanju gospodine/gospođo. Kada vam se službenik ili konzul obraća nikako mu ne upadajte u reč. Kada službenik ili konzul pita nešto vašu suprugu/supruga vi nemojte upadati njoj u reč i obrnuto. Nikada nemojte uglas oboje odgovarati na neko pitanje već zapamtite šta ste hteli reći pa kada vaša supruga/suprug završi tražite odobrenje da i vi nešta kažete po tom pitanju. Budite ubeđeni da je neko plaćen da prati svako vaše ponašanje i na osnovu njega daje svoju preporuku dali ste između ostalog i na osnovu vašeg ponašanja podobni da vam se izda GC. Prvo će te biti prozvani po prezimenu u kabinu na intervju sa službenikom na srpskom. Po meni je taj deo najvažniji. Tražiće od vas dokumenta koje ste doneli i rezultate (kovertu) lekarskog pregleda. Jedan savet vezano za dokumenta: u knjižari kupite neku jednostavnu (jednobojnu, nikako šarenu) i kvalitetnu fasciklu (oko100 din) i 10-20 onih tankih providnih fasciklica (neznam im tačno naziv a cena im je oko 5din/kom) što ih proizvode u raznim bojama. Te providne fasciklice uzmite u jednoj boji koja vam se najviše sviđa. Svaki dokument sa njegovim prevodom i fotokopiom stavite u jednu providnu fasciklicu i na kraju sve fasciklice sa dokumentima u fasciklu. Kada službeniku tako "servirate" dokumenta budite ubeđeni da ste 50% posla uspešno uradili. To mnogo govori o vama i to da ste pre svega sistematični, pedantni ... jednostavno da ste prava osoba da vam se odobri GC. Supruga i ja smo se veoma razočarali u čekaonici gledajući koliko su ljudi nemarni u pogledu oblačenja, ponašanja i u kakvim su sve nakaradnim fasciklama donosili izgužvana dokumenta. Što je najzanimljivije dok smo čekali da nas prozovu niko od njih koji su bili prozvani na intervju nije bio odbijen. Službenik će pregledati vaša dokumenta i ako je sve u redu krenuti razgovor sa vama. Pretpostavljam da ako imate nekoga u USA ko će vam pomoći za početak da razgovor neće trajati dugo. Mi nemamo nikoga i razgovor je trajao oko 20 min. Zbog vas je veoma važno da napravite plan šta će te raditi po dolasku u USA , a ujedno je to i jedno od glavnih pitanja od kojeg vam po mom mišljenju zavisi da li ćete dobiti GC. Odgovori tipa: videćemo kada stignemo u USA, neznam snaćemo se nekako – nikako vam neće obezbediti GC. Još jednom ponavljam napravite plan i budite pre svega realni u vašim željama i mogućnostima. Po mom mišljenju odluka dali će vam biti izdata GC pada upravo tokom razgovora sa ovim službenikom, a on kasnije svoje mišljenje iznosi konzulu. Posle ovog razgovora idete na pauzu (mi smo imali pauzu oko 90 min.) u međuvremenu platite taksu i ponovo vas prozivaju u kabinu na razgovor ali ovaj put sa konzulom. Naš razgovor sa kozulom nije trajao duže od 5 min. i stekli smo utisak da je odluka da li ćemo dobiti GC već doneta, a da je intervju sa njim čisto zbog toga da se ispoštuje neka procedura. Pitanja su bila tipa: koliko se dugo poznajete, kada ste se venčali... Zaboravio sam da pomenem za sve one koji nisu naveli adresu u USA na koju će im stići GC da će im u slučaju da prođu intervju viza biti izdata uz obavezu da naknadno dostave poštansku adresu u USA neke njima pouzdane osobe, ili će im viza biti odobrena ali ne i izdata sve dok ne dostave adresu. Za kraj svim ljudima koji su dobili GC supruga i ja želimo mnogo uspeha na drugom kontinentu, onima koji tek treba da idu na intervju da se opuste i samo prate uputstva iz koverti, a onima koji igraju DV2009 mnogo sreće u izvlačenju.

S@le,

Posle ovog tvog komentara mislim da ljudi koji treba da idu u ambasadu, vec uplaseni i sludjeni, bice u najmanju ruku u panicnom strahu. Kao prvo, najveci deo je zavrsen onog trenutka kad ste dobili prvu kovertu i poslali dokumenta nazad. Kad ste usli u proces, mislim da jedino bolest ili poternica interpola moze da vas odvoji u od GC (tako nam je i covek iz ambasade rekao jednom prilikom). A boja fascikle, nacin obracanja sluzbenicima i konzulu i ponasanje u cekaonici sigurno nije nesto sto presudjuje. Naravno mislim da se ne treba bahato ponasati i treba biti kulturan, ali "teorija zavere" da vam neko prati svaki pokret sigurno ne postoji. Ja sam "prekrsio" mnoga tvoja "pravila" koja si naveo gore i opet smo, za divno cudo, dobili vizu. Krajnje smo bili opusteni u ambasadi, sa sluzbenikom i konzulom smo imali skoro drugarski razgovor, nismo slagali svaki dokument u posebnu foliju, a i za nos ne garantujem da nisam bar jednom cacnuo u cekaonici :) Ma treba biti samo prirodan i, kao sto si rekao, pratiti sva uputstva i mogu da se pakuju koferi.

S@le, mislim da tvoj nacin obracanja, ponasanja i delovanja ne mozes da definises kao pozeljan i potreban nacin za sve koji idu u ambasadu na razgovor. Sa onim delom o beloj, a ne sarenoj fascikli lici mi kao da treba da vodis psiholoski rat sa sluzbenicima ambasade, sto mi je totalno suludo. Da je tvoj komentar procitala moja zena pre nego sto smo isli u ambasadu bilo bi strasno. Pozdravljam ona tvoja pitanja za zivot u USA i ja bih mnooooogo voleo da neko odgovori na njih, posebno na generalna pitanja koja nisu vezana samo za Chicago i Illinois.

Pozdrav.

P.S. jos uvek sam ostao duzan da opisem intervju...bice uskoro :)

S@le >> "...Prvo veoma kratko uzmu vaše podatke i odmah potom vade krv za analizu. Ima jedan veoma komunikativan i krajnje prijatan lik i jedna nakrivo nasađena gospođa. Obratite pažnju jer sam mišljenja da je jedan od njenih zadataka da provociranjem proveri koliko ste vi stabilna odnosno labilna ličnost..."

Vidis, u privatnoj klinici u Smiljanicevoj nemaju posebno placenu osobu koja je zaduzena za provociranje onih koji dolaze na lekarski. Eh, sta ti je privatnik, samo da ustedi. Mislim da lekarski u privatnoj nije po propisima. Salim se naravno :)

Svaka cast vama dvojici sto ste izdvojili vreme i opisali nam vasa iskustva ovako detaljno..Zelim vama i vasim suprugama sve najlepse u USA i svako dobro.


Miljane, opisi nam kakva ste iskustva vi imaili na intervjuu, da li ste dobili vize odmah isti dan ili sutradan...Objasni mi molim te ovu tvoju recenicu - tj deo u zagradi, sta je sve potrebno poneti od dokumenata kod doktora?

" Na kraju dobijete lekarski pregled zapecacen u koverti (na obrascu koji ste dobili od KCC ili dodatne obrasce mozete uzeti u nasoj ambasadi, mada i na lekarskom treba da imaju te obrasce)".



Hvala!

Intervju cu detaljno opisati sutra. Uglavnom, pasose sa vizama su nam izdali sutradan, ali su nam isti dan rekli da je sve ok i da smo dobili vize.

Za lekarski:
1. Pasos
2. Slika
3. Neki dokument o prethodnim vakcinacijama (pozeljno, ali nije neophodno). Mi koliko znamo svi su primili po dve vakcine bez obzira sta su primali ranije.
4. Obrazac za lekarski pregled (nije obavezno). Ako nemate obrazac mozete ga uzeti u ambasadi (mi smo uzeli kad smo podnosili vencani list). Takodje, ustanove koje rade lekarski bi trebale da ga imaju.
5. Novac :)

Moram da napišem da iako sam redovno pratio ovaj forum da konkretno ni jednu korisnu informaciju vezano za lekarski i intervju nisam pročitao. Mnogo sam se dvoumio dali da baš na ovaj forum postavim pitanja koja me interesuju pretpostavljajući da na njih takođe neću dobiti ne neki kvalitetan već nikakav odgovor. Ispalo je kao da se hvalim kako smo dobili GC i pametujem sa nekim tu pitanjima. Jedino što sam sigurno očekivao je da će se nakon napisanih naših iskustava i saveta neko po starom srpskom običaju i......i po meni jer mu ono što je napisano neodgovara. Samo nisam očekivao da će to biti baš tako brzo... Hajde onda da napišem još neko pojašnjenje pa da negubim više vreme i usmerim se na neke pametije stvari.
Kao što je Miki napisao samo neka ozbiljna bolest ili kriminalna istorija vas može odvojiti od dobijanja GC.
Možda vam uspe da prođete lekarski iako ste prećutali da bolujete od neke bolesti. Tu moram da pojasnim da oni samo vode računa da u njihovu zemlju neuđe neko ko boluje od neke zarazne i prenosive bolesti te kao takav predstavlja pretnju po društvo. Sve ostalo ma šta god bilo, a neutiče na vašu radnu sposobnost je prihvatljivo.
Takođe možda uspete da prećutite neku vašu ratnu biografiju ili uspete da dobijete potvrdu iz SUP-a iako ste prethodno imali problema sa zakonom. I naravno dobijete GC i srećni kako ste uspeli da nadmudrite sistem dajete otkaz u dobrostojećoj firmi odlazite za USA. Potpuno zaboravljate da ste na kraju razgovora sa konzulom podigli desnu ruku i zakleli se da su sve informacije koje ste dali istinite. U Americi se zapošljavate, kupujete kola i kuću na kredit i počnete da ih odplaćujete kad vam neko jednog dana zakuca na vrata i kaže vam da zbog neistinite informacije koju ste dali u formularu morate da napustite zemlju u roku od sedam dana. Vraćate se u Srbiju i svi vas zezaju i zovu vas Amerikanac. U vašoj bivšoj firmi niko neće ni da čuje da vas ponovo prime na staro radno mesto. Godine vas pritiskaju i prinuđeni ste da radite kod privatnika ali ne za platu od 3.000 $ kako ste navikli u USA već za nekih 300 – 400 Eura sa kojima jedva preživljavate. Da nepričam da vam gazda neuplaćuje penziono tako da i neočekujete penziju. A komšiluk po starom srpskom običaju cveta što vi grcate u problemima i naslađuju se kako su oni sada u boljem položaju od vas. Savetujem da pre nego krenete za USA neporušite baš sve mostove. Uvek kada planirate nešto prvo pomislite na najgori mogući scenario i koja bi rešenja bila dobra u tom slučaju. To su neke stvari koje dolaze sa godinama i malo stariji to već znaju jer su prošli kroz slične situacije, a vi mlađi nemojte prvo da udarate glavom o zid da bi shvatili da je on tvrd .
Lično znam za dva takva primera. U prvom je sada već stariji čovek prećutao da je već venčan i po dolasku u USA se ponovo oženio. Radio je na dobrom radnom mestu u Portlandu, otplaćivao kuću na kredit dok mu jednog dana samo nisu došli i dali mu rok do kada mora da napusti zemlju. Sada je perač prozora i jedva sastavlja kraj sa krajem. U drugom primeru je snaja drugarovog brata bila izvučena na GCL. Cela porodica je dobila GC i kada su sleteli na aerodrom u USA njegovog brata su odvojili i rekli mu da iako je doneo uverenje iz SUP-a da oni imaju saznanja da je on umešan u neko kriminalno delo i da mora da se vrati za Srbiju. Nikako nije moga da izdejstvuje da ponovo ode za USA i na kraju su se razveli. Ona sa detetom i dalje živi u Americi, a on i dalje gluvari po Srbiji.
Iz ovih razloga sam insistirao u prethodnom postu da kada dajete bilo kakve informacije da one budu istinite. Sami donesite zaključak i radite kako mislite da je za vas najbolje.
U prethodnom postu ja sam samo izneo naša iskustva i savete. To nikoga neobavezuje da mora tako raditi. Što se tiče boje fascikle sasvim je logično da nebude šarena jer vi nepredajete zahtev za posao u cirkusu. Sasvim je individualno kako ko shvati ceo ovaj proces i u skladu s tim kako će se ponašati. Možda smo supruga i ja po nekome previše ozbiljno sve shvatili, ali vas sve uveravam da smo mi tako vaspitavani i da se sa naših 35 godina sigurno ponašamo zrelije i odgovornije nego kada smo imali 20 ili 25 godina.
Ja nemam nikakva svoja pravila ponašanja. Postoje samo osnovna pravila lepog ponašanja koja se zovu bonton. U Srbiji ta pravila lepog ponašanja nisu baš opšteprihvaćena pa se nemože od svakoga ni očekivati da se ponaša u skladu sa njima. Ponavljam da je individualno kako ko shvati shvati celu proceduru i kako on misli da je potrebno da se ponaša.
Skrećem pažnju svima da obrate pažnju kada budu prozvani na šalter 5. da plate taksu za vizu. Kada stanete naspram šaltera sa vaše leve strane je veliko staklo. Kada smo mi plaćali taksu tu je stajao neki simpatični lik kao voštana figura i posmatrao nas kako plaćamo gore pomenutu taksu. Nije radio ništa samo je tu stajao i gledao. Na drugom šalteru je radila jedna žena (konzul). Kada smo bili prozvani u kabinu ja sam se iznenadio jer se ispostavilo da je upravo taj čovek konzul koji je imao obavezu da sa nama obavi intervju. Sutradan kada smo došli po vize oko 10:30 cela garnitura obezbeđenja se promenila. Nije bilo reda i mi smo ušli u zgradu gde nam je čim smo ušli radnik obezbeđenja rekao: "Vi ste došli za useljeničku vizu. Ostavite mobilne telefone kao i juče i prođite do prostorije gde ste juče čekali intervju". Supruga i ja smo se samo pogledali bez reči. Dole na ulazu u čekaonicu dočekao nas je drugi radnik obezbeđenja sa sličnim rečima:"Za useljeničku vizu? Molim vas sedite i sačekajte. Bićete prozvani". Ovo je naše iskustvo a zaključke izvucite sami.
Za kraj ponavljam da ne filozofirate puno već samo pratite uputstva iz koverti i sve će biti u redu. Verovatno je Miki u pravu i da je moja velika greška što sam vas savetovao kako da se ponašate u ambasadi. Budite jednostavno prirodni i ono što jeste. Izigravajući neku finoći samo bi ste prevarili samog sebe.
Pisanjem ovih postova uviđam da je to jedna velika greška, uzaludno gubljenje vremena i da ponovo udaram glavom glavom o zid. Ma nema veze mlad sam, naučići...

Sale,
Drago mi je da si dobio GC,hvala na svim savetima.
Mislim da su svi ljudi koji imaju intervju savim svesni svega i da su svesni svojih postupaka.
Previse zalazis u detalje, nikome ne treba psiho-analiza ljudi koji se nalaze u ambasadi.
Kada bi ti samo znao koliko ja znam "sirovina" koji su otisli u USA koji ne znaju ispravno da pricaju,
a kamoli da se ponasaju kulturno, pa im uopste to nije smetalo da odu u USA.( da ne pricam o papirima i slaganjima u kovertu to im nikada ne bi ni palo na pamet)
Zelim ti sve najbolje u USA, nemoj samo da razmisljas daleko.
Sto svoj zivot ucinis jednostavnijim to bolje prolazis.
Jos jednom sve najbolje i puno srece jer ce to trebati tamo.

Da ne odemo previse off topic, necu odgovarati na Saletov novi komentar, iako sam ubedjen da nije u pravu sa svojim "svi me prate, svi me gledaju". Izgleda da je subjektivno ko kako shvata ceo ovaj proces. Ne bih nista odgovorio ni prvi put da nisam osetio odgovornost da ljudima olaksam dane pred intervju, a ako sam Saleta povredio bilo kako, izvinjavam se ovim putem.

Moram samo da kazem da se ne bih slozio sa tim da na blogu ne mogu da se nadju korisne informacije. Ima tu i tamo netacnih podataka, ali mi smo blog koristili kao jedini izvor informacija (pored uputstava iz KCC i ambasade) i zaista nam je mnogo pomogao. Hvala Meeloshu. Ako bude napravio forum bicu i tu sigurno aktivan da pomognem u istinitom informisanju.

...ostao sam duzan nasa iskustva sa dokumentima i oko intervjua.

6. DOKUMENTA. Ponesite tacno ona dokumenta koja vam pisu u pismu iz KCC-a i tu nema greske. Jedna napomena za slike. Kad smo bili u ambasadi da dostavimo vencani list, sluzbenik nam je rekao da ili donesemo jos jednu istu sliku koja je poslata u KCC zajedno sa obrascima ili druge dve iste slike. Sad ne znam da li to bas mora tako, ali nije vam tesko jos jednom da se slikate i donesete dve nove slike.

Jelena (nosilac) je ponela sledeca dokumenta:
- Pozivno pismo iz Kentakija, iz druge koverte, gde pise kad je zakazan razgovor u ambasadi
- Pasos
- Dve slike
- Izvod iz maticne knjige rodjenih (kopija, original na uvid) prevod
- Potvrda iz suda (original) prevod (neki kazu da ne treba, ali nama su uzeli)
- Potvrda iz SUP-a (original) prevod
- Diploma o zavrsenoj srednjoj skoli (kopija, original na uvid) prevod (Jelena je ponela i diplomu sa vise skole, pa su joj nju uzeli, a iz srednje vratili)
- Lekarski pregled zapecacen u koverti
- Snimak pluca (uglavnom ne traze na uvid, ali moze da se desi)
- Vencani list (kopija, original na uvid) prevod (naravno ovo samo za ozenjene/udate)

Ja sam spremio sledece dokumente:
- Pasos
- Dve slike
- Izvod iz maticne knjige rodjenih (kopija, original na uvid) prevod
- Potvrda iz suda (original) prevod (neki kazu da ne treba, ali nama su uzeli)
- Potvrda iz SUP-a (original) prevod
- Lekarski pregled zapecacen u koverti
- Snimak pluca (uglavnom ne traze na uvid, ali moze da se desi)
- Potvrda iz vojnog odseka prevod (ovo mi nisu uzeli, iako ljudi kazu da ne treba ja sam je poneo za svaki slucaj, jer pise u onom prvom pismu da treba da se ponese "military records")
- Popunjen DS230 obrazac posto sam naknadno ukljucen u proces.

Kao dokaz o finansijkoj podrsci poneli smo:
- Garanciju prijatelja iz USA (I-134)
- Dokument iz banke na kom pise da Jelena ima 10.000 evra na deviznom racunu (ovaj novac je na tom racunu bio samo jedan dan)
Za finansijsku podrsku stvarno ne mogu da kazem sta je dovoljno ili potrebno da imate da biste prosli. Ivana (koja je vec pisala na ovom blogu) nosila je email od prijatelja i dokaz o 10.000 evra na racunu i prosla je. Mozda je i samo email dovoljan. Mozda i nista nije potrebno, ako imate plan kako da se snadjete za pocetak tamo. Uglavnom, ako imate od koga da pozajmite, stavite neke pare na devizni racun samo da biste uzeli tu potvrdu i neka vam neko odande posalje mail da ce vas primiti u stan dok se ne snadjete. Inace Banca Intesa izdaje potvrdu na engleskom jeziku koju ne morate prevoditi. Za tu potvrdu neophodno je da pare budu bar 24h na racunu.

Ako imate isti slucaj kao i mi (uzeli smo se u medjuvremenu) ponesite slike sa svadbe i neke stare slike kao dokaz o vezi.

To je to za dokumenta...nadam se da nisam nesto izostavio.

7. INTERVJU. Dosli smo ispred ambasade nekih 15-ak minuta ranije (u 8.30 smo imali zakazano). Oko 8.30 pocelo je prozivanje sa spiska za turisticke i druge neimigracione vize, nama je rekao da se pomerimo malo sa strane. Oko 8.45 nas je prozvao (taj dan je bio jos jedan momak dobitnik DV lutrije). Usli smo u ambasadu, ostavili mobilne, sisli u cekaonicu. Prvi put smo prozvani oko 9h da odemo do saltera koji je kao mala sobica. Otisli smo kod sluzbenika koji je nase, vec lepo slozene papire, slozio onako kako njemu odgovara, pitao nas neka pitanja onako neformalno tipa cime cemo se baviti tamo, jel smo bili nekad u americi i slicno...skroz opusteno i pricali smo sve na srpskom. Ako zapocnete pricu na srpskom niko vas nece terati da pricate engleski. Jednu rec nismo engleskog progovorili. Taj prvi razgovor je trajao 5-10 minuta. Rekao nam je da necemo imati pauzu pre razgovora sa konzulom i da cemo sacekati u cekaonici. Sledece prozivanje je bilo placanje, nesto posle 10 sati. Jelena je otisla sama do saltera 5 i obavila to. Ukupno $1550 dolara za nas dvoje. Tu su joj rekli da ce ubrzo biti razgovor sa konzulom. Na razgovor sa konzulom smo prozvani oko 11h. Zena/devojka konzul je bila jako prijatna, nije nas previse pitala, opet slicne stvari, kod koga idemo, ko je taj sto smo ga naveli u obrascu, sta planiramo da radimo, jesmo bili u americi i na svaki nas odgovor je odgovarala "odlicno" na simpatcno srpskom jeziku. Zakleli smo se da je sve istina sto smo pisali i pricali, zatim potpisali obrasce i to je bilo to. Rekla nam je da dodjemo sutradan u 15 po pasose sa vizama i da ne moramo oboje da dolazimo. Jelena je sama otisla po to posto sam ja imao posla u to vreme. Sve u svemu jedno skroz prijatno iskustvo u prvom kontaktu sa Amerikancima i ljudi u ambasadi (posebno devojke) su mnogo simpaticni kad govore srpski, videcete o cemu pricam kad odete tamo.

Sad dolazi tezi deo ceo price, a to je snalazenje u USA, gde planiramo da idemo u februaru ili martu 2008. Posto sam ja bio skroz opusten oko svega pred intervju, Jelena me je jednom pitala kako nemam tremu da li cemo dobiti vize ili ne. Ja sam joj rekao da ne znam od cega treba vise da se plasim, da li da ne dobijemo ili dobijemo. Ako ne dobijemo ruse nam se snovi koje sanjamo zajedno nekoliko meseci da ne kazem godina, a ako dobijemo okrecemo svoje zivote naopako. Videcemo kako ce sve ispasti...

Zaboravio sam jednu anegdoticu prilikom ulaska u ambasadu.
Pita nas covek iz obezbedjenja: "Jel imate nesto od oruzja, pistolje, puske ili bombe kod sebe?"
Ja mu kazem: "Ne, ostavili smo sve kod kuce."
On: "Super, da mi malo olaksate posao"
Sve ovo kroz salu i osmeh...totalno ql ljudi svi sto rade tamo :)