 |
|
Citat:
Prvobitno poslao korisnik loreley
(Poruka 41943)
Vuxanne, nase sadasnje visoke skole (od kako je uvedena Bolonja) traju 3 godine i izdaju uglavnom bachelor diplome, a Ikac ima to i on jeste university degree.
Stare vise skole (po sistemu pre Bolonje), koje su trajale 2 godine, uglavnom nisu bachelor (zahtevalo bi ekvivalenciju da se utvrdi tacan stepen) i tu je sigurnije staviti nizi stepen. Kod Ikca ne, on jeste university degree.
Ali svakako za GC nije problem sto je stavio nizi stepen. No za neke druge stvari ne bi trebalo da se daungrejduje, nema razloga za to.
|
A jel visa skola zvanicno deo univerziteta? Np.r koliko ja znam da Visa strukovna skola npr u NS nije deo Novosadskog univerziteta. University degree koja god da bila mozes samo dobiti na necemu sto je u okviru univerziteta. klikni
U Americi je university degree nesto sto traje 4 godine i studira se na univerzitetima.
Ovde sam znala jednog decka iz Engleske koji je imao taj B.S. od tri godine.
Ja mislim da ne treba toliko lupati glavu, bitno je da se zadovoljava minimum uslov, to nije intervju za posao vec obicna dozvola stalnog boravka. |
Citat:
Prvobitno poslao korisnik vuxanne
(Poruka 41950)
Ja mislim da ne treba toliko lupati glavu, bitno je da se zadovoljava minimum uslov, to nije intervju za posao vec obicna dozvola stalnog boravka.
|
Naravno, za GC ne.
Nego, to vise nisu vise skole. One vise, mislim, ni ne postoje. To su sad sve visoke skole, na kojima studije traju 3 godine, odnosno nose 180 ESP bodova.
A u Evropi B.S. ili B.A. traju uglavnom 3 ili 4 godine, odnosno nose 180 ili 240 ESP bodova. Za bachelor je zapravo uslov najmanje 180 ESP. Po tom principu bi islo uskladjivanje i sa USA, u vecini slucajeva.
Naravno, kad bi se radila prava ekvivalencija, odnosno nostrifikacija, svaka drzava, odnosno svaki strani fakultet bi pojedinacno procenio svaku diplomu, pa bi se tek tad znalo koje zvanje dobijas i sta mozes dalje. Ali generalno posmatrano, diploma nasih visokih skola (ovih koje su nastale uvodjenjem Bolonje) jeste neka vrsta univerzitetke diplome, za razliku od diploma nekadasnjih visih skola, koje su trajale uglavnom 2 godine i nisu zadovoljavale uslov od najmanje 180 ESP bodova za dobijanje B.S/B.A zvanja.
Na primer: NS |
Citat:
Prvobitno poslao korisnik loreley
(Poruka 41955)
Naravno, za GC ne.
Nego, to vise nisu vise skole. One vise, mislim, ni ne postoje. To su sad sve visoke skole, na kojima studije traju 3 godine, odnosno nose 180 ESP bodova.
A u Evropi B.S. ili B.A. traju uglavnom 3 ili 4 godine, odnosno nose 180 ili 240 ESP bodova. Za bachelor je zapravo uslov najmanje 180 ESP. Po tom principu bi islo uskladjivanje i sa USA, u vecini slucajeva.
Naravno, kad bi se radila prava ekvivalencija, odnosno nostrifikacija, svaka drzava, odnosno svaki strani fakultet bi pojedinacno procenio svaku diplomu, pa bi se tek tad znalo koje zvanje dobijas i sta mozes dalje. Ali generalno posmatrano, diploma nasih visokih skola (ovih koje su nastale uvodjenjem Bolonje) jeste neka vrsta univerzitetke diplome, za razliku od diploma nekadasnjih visih skola, koje su trajale uglavnom 2 godine i nisu zadovoljavale uslov od najmanje 180 ESP bodova za dobijanje B.S/B.A zvanja.
Na primer: NS
|
Ma znam, radila sam na faksu tu 5 godina pre nego sto sam otisla ovamo. Ali to sve treba da udje u njihove sisteme za evaluaciju. Npr. mom drugu u Kanadi kad su radili ekvivalenciju diplome iz Hrvatske (petogodisnje dipl.ing) su zakerali kako nema dovoljno "social sciences and hummanities".
Veruj mi radim kao savetnik studentima u okviru posla i znam napamet u mom programu sta sve moraju da uzimaju. I savetovala bih svakome ako bas ne mora, da ne radi evaluacije (ako je npr tehnicke struke) jer moze da se desi bas to - nemas "Art appriciation", "Public Speaking", "Introduction to America/European/Africa/Asian History", "Literature" i slicno. Npr ja sam u okviru svog petogodisnjeg skolovanja tu imala 77 izlazenja na ispit (od 52 ispita ukupno u izvodu, 25 se polagali iz dva dela jer su bili dvosemestralni sa dva pismena + dva usmena - tako da je bilo 77 u indeksu). Od svih tih 77, imala sam jednu Sociologiju (dvosemestralni ali samo jedan usmeni ispit) i Engleski u prvoj i drugoj godini. Znaci 3 od 77. Ovde im je maltene pola ispita iz drrugih disciplina da bi bili kako oni kazu "well rounded". I npr na mom faksu ovde od svih tih 77 oni polazu samo 24. |
| TheNenad |
01.11.2013 16:24 |
Citat:
Prvobitno poslao korisnik vuxanne
(Poruka 41950)
A jel visa skola zvanicno deo univerziteta? Np.r koliko ja znam da Visa strukovna skola npr u NS nije deo Novosadskog univerziteta.
|
Viša ili visoka? Kad se npr. popunjavaju ispitne prijave, trebalo bi da piše ime univerziteta kojem škola pripada na prijavi.
Citat:
Prvobitno poslao korisnik vuxanne
(Poruka 41950)
U Americi je university degree nesto sto traje 4 godine i studira se na univerzitetima.
Ovde sam znala jednog decka iz Engleske koji je imao taj B.S. od tri godine.
|
U Evropi nije, i BS traje 3 godine, negde 4 (medicina npr.). Koliko znam, to je tako od uvođenja Bolonjskog sistema. Nisam siguran koliko u US imaju predmeta po godini, ali koliko sam primetio, kod nas preko bare je uvećan broj. |
Znam to, Vuxanne, i zato i rekoh da kada bi se radila prava ekvivalencija ili nostrifikacija u svrhe nastavka studija, tu bio onda svaki slucaj bio pojedinacan i moglo bi doci upravo do toga sto si opisala.
Ali to nema nikakve veze sa razlikom izmedju visokih skola i fakulteta, posto kod nas ni na tehnickim fakultetima i fakultetima za prirodne nauke takodje nema tih drustvenih predmeta koje u USA traze. To je globalna razlika izmedju naseg i USA sistema, kada su u pitanju prirodne i tehnicke nauke, nije vezano za stepen studija. Za drustvene nauke je vec druga prica.
Medjutim, ovo vezano za razliku izmedju visih i visokih skola nema mnogo veze sa tim. U sustini neko ko nije izvrsio ekvivalenciju/nostrifikaciju, ako treba da napise CV ili nesto slicno (odavde, dok jos nije otisao nigde i zapoceo proces nostrifikacije tamo), za visoku skolu slobodno treba da stavi university degree jer ta diploma to i jeste. Za visu najcesce nije i ja bih tu uvek, ma koja svrha izjasnjavanja bila, uvek stavila associates, da ne ispadne da pokusavam da se predstavim necim sto nisam. A posle, kad se u neku drzavu ode, radi se nostrifikacija i onda se tacno vidi sta se sa tom diplomom stvarno moze a sta ne. Tek tada stupa na snagu ovo o cemu si pisala.
|
Meni je nekako najslicnije nasim Visim, danas visokim skolama sa 3 godine plus 1 specijalizacija, kao njihov koledz (colledge) , u odnosu na fakultet (Faculty).
A mozda i gresim.
|
Citat:
Prvobitno poslao korisnik cape011
(Poruka 41978)
Meni je nekako najslicnije nasim Visim, danas visokim skolama sa 3 godine plus 1 specijalizacija, kao njihov koledz (colledge) , u odnosu na fakultet (Faculty).
A mozda i gresim.
|
U SAD faculty - osoba koja predaje na fakultetu, cak i u osnovnoj skoli i li srednjoj. Npr. ja sam faculty i ja konkretno Tenure-track faculty (ovo je osoba koja je docent a na putu je da postane vanredni i kasnije redovni profesori).
Ne pisite to, oni to ne razumeju. Oni ovde pisu npr:
College of Engineering, Department of Mechanical Engineering
ali mnogo je lakse da stavite npr. (ovo je veoma tipicno u njihovim rezimeima)
B.S. Mechanical Engineering, University of Novi Sad, Novi Sad, Serbia
* ne ocekujte da znaju da se taj unverzitet zove po gradu u kome se nalazi, ovde to nije slucaj
(ono nase Fakultet tehnickih nauka ostavite u originalu a to je ovde College of Engineering)
a ako skola nije u okviru univerziteta onda vec kako - samo da znate da za tehnicke postoji i A.A.S. ne samo A.S. (Associate of Applied Sciences) |
Citat:
Prvobitno poslao korisnik loreley
(Poruka 41976)
Znam to, Vuxanne, i zato i rekoh da kada bi se radila prava ekvivalencija ili nostrifikacija u svrhe nastavka studija, tu bio onda svaki slucaj bio pojedinacan i moglo bi doci upravo do toga sto si opisala.
Ali to nema nikakve veze sa razlikom izmedju visokih skola i fakulteta, posto kod nas ni na tehnickim fakultetima i fakultetima za prirodne nauke takodje nema tih drustvenih predmeta koje u USA traze. To je globalna razlika izmedju naseg i USA sistema, kada su u pitanju prirodne i tehnicke nauke, nije vezano za stepen studija. Za drustvene nauke je vec druga prica.
Medjutim, ovo vezano za razliku izmedju visih i visokih skola nema mnogo veze sa tim. U sustini neko ko nije izvrsio ekvivalenciju/nostrifikaciju, ako treba da napise CV ili nesto slicno (odavde, dok jos nije otisao nigde i zapoceo proces nostrifikacije tamo), za visoku skolu slobodno treba da stavi university degree jer ta diploma to i jeste. Za visu najcesce nije i ja bih tu uvek, ma koja svrha izjasnjavanja bila, uvek stavila associates, da ne ispadne da pokusavam da se predstavim necim sto nisam. A posle, kad se u neku drzavu ode, radi se nostrifikacija i onda se tacno vidi sta se sa tom diplomom stvarno moze a sta ne. Tek tada stupa na snagu ovo o cemu si pisala.
|
Moj savet, radite ekvivalenciju samo ako vam traze. Uzmes CV lepo napises sta si zavrsio/la. A koliko sam videla sa nasom diplomom se moze naci posao, ali tezi je put (ja licno znam samo jednu osobu koja je nasla posao sa nasom diplomom i to nakon duze vremena). Masa ljudi uzme nesto bar non-degree, zavrsi neke kurseve cisto da im udje u sistem (obicno su mnogo laksi nego nasi) - ovo vazi za inzenjerske... Ako se pazljivo odaberu... |
Vuxanne, a za upis na master ili Phd bi ipak morala da se radi nostrifikacija? Ili ipak ne?
|
Nostrifikacijom se diplomi o završenom visokom obrazovanju, stručnom ili naučnom stepenu stečenom u inostranstvu, priznaje ravnopravnost sa diplomom stečenom na Univerzitetu, kao i druga prava koja ta diploma da.
Ekvivalencijom se odgovarajućoj javnoj ispravi o započetom ili zavrsenom visokom obrazovanju u inostranstvu priznaje ravnopravnost sa odgovarajućom javnom ispravom o završenim godinama studija, semestrima i trimestrima ili položenim ispitima na Univerzitetu.
Mozda vam je sad jasnije.
:grin:
|
| Svi datumi su prikazani u formatu GMT +1. Trenutno vreme: 19:57. |
|
Copyright ©2005 - 2025, ZelenaLutrija.com by VUXYS, LLC
Forum Powered by vBulletin®, © 2000 - 2025, Jelsoft Enterprises Ltd.
Mišljenja, saveti, izjave, ponude ili druge informacije ili sadržaji nastali na forumu vlasništvo su onoga ko ih je kreirao, a ne sajta ZelenaLutrija.com. ZelenaLutrija.com ne garantuje tačnost, kompletnost ili upotrebnu vrednost informacija, stavova, saveta ili datih izjava. Ne postoje uslovi pod kojima bi sajt ZelenaLutrija.com bio odgovoran za štetu ili gubitak koji je posledica bilo čijeg oslanjanja na nepouzdane informacije, ili bilo kakve informacije nastale kroz komunikaciju između članova.
Sajtove koji su linkovani sa ovog sajta ne kontrolišemo, ne podržavamo, niti smo pregledali bilo kakve sadržaje na takvim sajtovima. Mi nećemo biti odgovorni za legalnost, tačnost ili prikladnost bilo kog sadržaja, oglasa, proizvoda, usluga ili informacije lociranim na ili distribuiranih kroz druge web sajtove, niti za bilo kakvu štetu nastalu kao posledica takvih informacija.
ZelenaLutrija.com drži i čuva druga prava vlasništva na sajtu.
Osim informacija koje su u javnom vlasništvu ili za koje dobijete dozvolu, nemate pravo da kopirate, modifikujete ili na bilo koji način menjate, objavljujete, prenosite, distribuirate, izvršavate, prikazujete ili prodajte bilo koju informaciju zaštićenu pravima vlasništva. Slanjem informacija ili sadržaja na bilo koji deo ZelenaLutrija.com foruma, Vi automatski dozvoljavate i predstavljate garanciju da imate pravo da dozvolite ZelenaLutrija.com ili članovima ZelenaLutrija.com bespovratnu, kontinualnu, neograničenu, globalnu dozvolu da koriste, kopiraju, izvršavaju, prikazuju i distribuiraju takve informacije i sadržaje i da iz takvih sadžaja koriste bilo koji deo u bilo koje svrhe, kao i pravo i dozvolu da koriste gore navedene sadržaje. Svi zaštitni znakovi (trademarks), logotipi, oznake usluga, firme ili imena proizvoda koji se pominju na ovom web sajtu su vlasništvo kojim raspolažu njihovi vlasnici.