Prijavio sam se vec xx puta i nista...
 

Da, svestan sam da je ovo lutrija, ali opet...

Prijavljujem se vec desetak godina i nista.

Ali...

Posto imam svoj foto studio, a istovremeno znam engleski i kompjuterski sam pismen, prijavljujem pored sebe i brdo ljudi.

Ukupno 15-ak drugara sa porodicama sam redovno prijavljivao.

Procedura, dodju kod mene, slikam ih, ubacim u Photoshop, smanjim slike prema sablonu i prijavim ih.

A prijavu sam radio sa raznih racunara, Windowsa, Linuxa, Mac-a, sa raznih IP adresa i sa brisanjem "kolacica" iz "kesa" browsera.

Dakle, uvek sam se trudio da izgleda kao da sami apliciraju. EXIF info sam takodje brisao sa fotki.

I... epilog, preko redovnih 300 prijava i jos sigurno 100-ak sporadicnih i niko nikada preko mene nije bio izvucen. :(

Da li sam ja baksuz ili sta... nemam pojma, ali eto.. to je moje iskustvo.

Ne kazem da se ne treba prijavljivati, "leba" ne jede, ali po mom misljenju, to je cisto eto... onako. Ko zeli u USA, mora da se bori za to, bilo skolom, brakom, kako god :)

Slucajno naletoh na ovaj forum, pa da podelim svoje (tuzno) :( iskustvo!

a izvini odakle si pa toliki broj ljudi prijavljujes?

Iz Beograda, sa Vracara...

Posto mrzim ove prevarante sto naplacuju po 50 maraka/eura za 10 minuta posla, reko da pomognem ljudima, pa se navikli :)

I tako postalo tradicionalno, a svako ima samo jos nekoga... kad je dzaba i sirce je slatko :)
Jos sam prosle i ovde godine sam morao da ih podsecam jer je rok bio dosta kraci!

ma sve je sreca,neko se prijavi prvi put u zivotu i izvuku ga znam ih jedno dvoje il troje

Vidis, to je i problem... previse ljudi sam prijavio, da bas nikoga nisu izvukli! Prosto ne mogu da verujem!

CB? ako nije tajna gde? Zika Slika ? :-) lol

Ja sam se kod njega fotografisao svaki put ali nikad nije umeo da napravi lepo u digitalnom formatu i svake godine sam se vracao po 3 puta :) (posto napravi manju pa ne mozes nista da uradis) ili neke kerefeke koje dok ispravis popizdis :)

Malo mi je neverovatno da od svih tih ljudi niko nije izvucen. Procenat uspesnosti je 1-2% sto nije mnogo ali nije ni malo.

sta ja znam sta moze biti problem,mozda to sto se puno ljudi prijavi sa tvoje ip adrese pa im sumnjivo

Pobogu ljudi, pa citajte temu!!! :)

Kakav crni zika slika. On je najobicnije skljocalo. Ne zna sta je White Balance.. Dolazili su mi ljudi ponekad sa njegovim "slikama"...

"A prijavu sam radio sa raznih racunara, Windowsa, Linuxa, Mac-a, sa raznih IP adresa i sa brisanjem "kolacica" iz "kesa" browsera."

Ja sam em "haker" em bolesno paranoican.

Za svaku prijavu sam menjao IP adresu i proveravao da li je zaista promenjena!!!
Za svakoga koga sam prijavio imam u Excel-u datum, koji sam racunar koristio (imam ih 15-ak u firmi, sto desktopa, sto tableta), zatim vreme i naravno IP adresu i pre svakog prijavljivanja sam proveravao da li je i zaista promenjena.

Na kraju, imao sam svacije kodove i podatke, zadnje tri kolone tabele i svojerucno proveravao da li zaista nisu dobili, jer dosta ljudi je aljkavo!

A iskreno i zanimalo me je da li ce neko i zaista biti izvucen.

Ja inace licno ne poznajem nikoga ko je dobio GC preko DV Lottery!

A generalno volim da pomognem ljudima, jer sam "gradjanski" orijentisan. Ne gledam TV pa imam dosta slobodnog vremena!

Na 10-ak miliona prijavljenih (DV2012 - 14,768,659; DV2013 - 7,941,332) tih 300 nisu nista...

Dobro, ali svaka zemlja ima svoju kvotu. Nemaju svi jednaku niti proporcionaolnu kvotu.

I sto je najgore, ja sam to bas "proucavao" i mogu reci da mi bas imamo dobru kvotu u odnosu na broj stanovnika. Mnogo bolju nego neke zemlje koje su "tradicionalni americki prijatelji".

Kod mene kao stanovnika "tradicionalno americkih prijatelja" je dobilo 3 moja poznanika. Svi otisli i dobro se snasli ali nisu sretni. Barem su 2 puta godisnje ovdje. Ja sam zivio na Manhattanu cca 4 ljeta preko J-1 vize i imam i turisticku i C1/D vizu i svake godine idem na godisnji u NY na 15 dana u posjet prijateljima ali nista, ne izvlace me. Iz Trsta(Italija) karta dodje cca 620$ jeftinije preko Zagreba.
Moje misljenje je da oni sve prijave podijele po zemljama pa na :
<>25g, da/ne ozenjeni, strucna sprema
Ove godine se javilo dosta familija a vi koji imate visoke brojeve, ne brinite se, za kvalitetnu imigraciju tamo treba cca 3000$ a za tamo jos jedno 3000$ i to sve po osobi i mnogi odustanu jer su se javili reda radi da se mogu hvaliti da su dobili na lutriji. Ne pricam to za prijasnje godine nego za zadnje dvije koliko citam po forumima...

Nisu sretni, ali ima se da se po dva puta godišnje dolazi ovamo :obrva:
Dobro, sreća je subjektivna stvar, neko nije sretan ni kad ima sve što poželi, a neko zna naći sreću i u sitnicama, ali to je već druga priča.
Nego, nešto onako kontam, možda bi najbolje bilo skroz prekrižiti Ameriku kao opciju, pa se u oktobru prijaviti iz zezancije. Možda onda i upali. :ohman:

Pa svi kojima sam ja pomagao da apliciraju su bili "mesano meso", ali kako ja to kazem, gradjanska opcija. Urbani i kulturni ljudi. Bilo je tu i akademaca i kozmeticara i fizioterapetura i arhitekata.

Neki ozenjeni, sa porodicom, neki sami. Dakle, zaista sam imao lep uzorak, sto kaze Del Boy, "Krem de la krem" :)

I ja sam se prijavljivala x puta i druge isto ali ni ja izgleda nisam talicna ni sebi ni drugima.

joj druze ja sam sve pratio,bracni parovi,ovi sa srednjom skolom ovi sa 3 godine srednje,samci itd. al nema pravila bilo je izvucenih sa 35 godina samci bez faksa,bilo je i ovih sa faksovima,bracnih parova je bilo ma svega tako da nema pravila! Evo samo ove godine pogledaj izvuceno je par bracnih parova,par samaca,starijih i mladjih itd

Pa ja sam inace tezak baksuz... sve lose sto moze da mi se dogodi, dogodi mi se... Cak su se mnogi koji me znaju slozili da jesam :)

Da nije tako, do sada bih vec bio milioner. :)

Inace sam imao devojku iz Dallasa. Upoznao je na jednom poslu u Spaniji, pocetkom 2000-te. Zezali se par dana i ostanemo u kontaktu.

I posle par nedelja, ona izgubi posao i ja je pozovem da dodje kod mene. I uz negodovanje familije i svih, ona dodje. A posto je bila iz dobre i relativno bogate porodice, bas je bilo problema, medjutim i pored svega, dodje ona.

I ostala je osam meseci, dopalo joj se ovde. Videla je da je lep grad, neverovatno bezbedan u odnosu na USA, ljudi prijatni sa strancima, ja opet imam lepu kucu, neke pse - haskije sam imao koje je ona bas volela... sve je super bilo. I posto smo oboje bili oko trideset, poceli da pricamo da se vencamo i da ja "prenesem" svoj posao tamo... ona bi pomogla, njeni i tako.

A sto je najgore, bila je bas ok devojka iako je bila relativno bogata i zgodna. Nije bila razmazena i hirovita, kakve umeju biti amerikanke. Posto je volela zivotinje, ja je ovde ubacim u jednu nevladinu organizaciju koja se bavila zivotinjama, njima je bilo super da imaju amerikanku i jos se zanimala.

I dogovorimo se mi da se vencamo cisto pro forme, da se ne bi razdvajali i da se vrati ona u USA a ja odem sa njom, pa sta bude. Ona rekla svojima i oni sve super. Medjutim, par dana pre tog famoznog vencanja, otac joj se slogirao i pao u komu.

Ona naravno ode na prvi avion. A kad ono... slagali je.
Samo da se vrati. Posle su je zesce smorili za mene, srbi ovakvi, onakvi i sl.
Da zlo bude vece, majka joj bila nemica koja se 70-ih udala u USA, a oca su joj ubili partizani, srbi u 2. sv. ratu.

Posle mi je bilo zao sto nisam iskljucio telefone tih dana ili kupio neki GSM jammer, jer sam predosecao da ce se nesto desiti :)

uh cudna prica,i sad ganjas da ides valjda ti se okrene pa te izvuku

A nije meni toliko lose u BG finansijski koliko sam se jednostavno smorio ljudima koji me okruzuju.
Nemam posteno ni prijatelja ni saradnika vise. Sve sto je kvalitetno pobeglo, ko nije, gleda kako ce. Posao puko i ide jos na dole.

Sad pravim madjarski pasos, posto na to imam prava, pa 99% palim u London.

Jedino me vadi sto imam nekretnine na dobrom mestu, pa njihovim izdavanjem uvek sebi mogu pokriti zivot bilo gde, sem u Tokiju ili Seulu :)

pricaj mi nesto o tome:naughty:pametno sto dalje sa balkana hehe

Ja sam prijavio ove godine nas 8 i niko nista. Bio sam ubedjen da ce makar neko da dobije . :D

Ljudi ja sam se prijavio prvi put i odmah sam bio te srece da sam izvucen. :1081:
Takodje sam prijavio jos par drugara ali oni nisu bili te srece... Tako da ne treba nikad odustajati, nastavite da se prijavljujete, ne kosta vas nista, a puno mozete dobiti.

Sta da ti kazem... najmanje si 10x sretniji od mene :)

Ako mene pitas, pocni loto da igras :)

Ajde jedno pitanje, da li bi radije da ste dobili GC ili 7-icu na lotu?

:1072::wtf:

Vračar pređi na Voždovac kod nas samo izvlače na lutriji :grin:

Daj da te ja prijavim, ne znam koliko si čitao forum ja sam dva puta za redom izvučen....:;D:

Totalno ti je luda ova pričica sa amerikankom, ima onaj naš stari film sa rečenicom "oceš amerikanku"...

Mislim nemoj da se ljutiš ali toliko je bila ovde i sve cool, super, ovo ono, videla kakvi smo (kakav si) i opet tako...
Koja pamet i razmišljanje... Pogotovo ovo oko ratova...

Što ne volite TOŽIJA SLIKU hahahaha :woohoo: :grin:

Pozdravljam

Zavisi kolika je 7-ica :)
Salim se ja bih GC svakako.

Problem je saamo u tome sto za 1mil$$ mozete da dobijete EB5 vizu tj odmah green card :) tako da sve preko 1mil$ bih ipak na lotou (cisto da mi ostane kusur) :))) Ako bi ukinuli EB5 program onda GC nema cenu :)

E pa slucajno sam potpuno naleteo na ovaj forum... Sta da ti kazem.. ja prijavio par stotina ljudi i niko nije izvucen, pa ti vidi da li zelis da imas ista sa mnom :)

A sto se amerikanke tice... Kupili su joj kucu i zakupili prostor da otvori hotel za kucice, posto je bila luda za istim. Tako da nije mogla da makne, a ja opet u tom momentu zbog 17 uporednih projekata koje sam radio nisam cak mogao ni da odem turisticki tamo i eto... nije nam bilo sudjeno... mada me zove sada da dodjem, ali... promenila se dosta, pocela da pije... a i meni vreme curi, ne mogu da se zezam vise...

imam i ja tužnu americku pricu, nisam htela ranije da pišem :)) moj bivši je prošle godine izvučen na lutriji, i vidimo se mi nakon tog njegovog izvlacenja i on me pita da idem sa njim. objasnim mu ja proceduru, da treba da se venčamo, ok može sve, idemo kao "poslovni partneri" sve u redu, da bi mi posle dve nedelje poslao poruku da se pomirio sa bivšom ribom.. misim ono, klasično me navukao bezveze. čujem sad da je otišao sam, a nju ostavio trudnu ovde. koliko je to za trudnoću tačno ne znam, ali eto, takav gov*ar dobi šansu da živi bolji život, a mi ostadosmo ovde...

uzas al eto valjda se i tebi sreca osmijehne "kolegice"

треба променити назив ове теме у "о како тужних љубави има"...

Milose, nemoj tako, nije bas ceo Vozdovac te srece, evo ja npr. dva puta nista. :)

Za GC-7 loto se slazem sa vrhunskim, jedino se ne slazemo u iznosu, pre bih gc pa da je i evropski loto.

Menjamo ime teme definitivno.... ja sam imao jednu devojku sa kojom sam se merkao dok sam bio tamo na j-1, al sam zaboravio kako se preziva. Bila je moj jedini prijatelj tamo, van host familije :')))

Da dodam i ja svoju pricu, samo sto je moja vise u fazonu "o tuzne sudbine" ...
Prijavila se prvi put prosle godine... svo vreme se potajno nadala dobitku kao i vecina... par dana pre izvlacenja saznala da sam trudna :blink:
U vezi sam sa momkom 2 godine, obozavamo se, ljubav, razumevanje,idealan odnos, sve imamo... osim stalnog posla, mesta za zivot i perspektive u ovoj zemlji... Iz tih razloga smo odlucili da ne zadrzimo bebu (iako smo u svakom drugom smislu bili spremni za nju i zeleli je)... kad je dosao dan D, i kad sam saznala da nismo izvuceni, jako me je to pogodilo... znala sam svo vreme da nam sanse nisu velike, al posle svega loseg sto se mi se izdesavalo, mislila sam da ce to biti taj momenat koji stvari okrece u moju korist... neki drugi put...
sto bi moj dragi rekao ostajemo dobri " i u zlu, i u zlu"... izvinite ako sam malo zamracila, ali mora covek negde dusu da olaksa...

Dodacu samo svojih 12 (slovima: dvanaest), (rimski XII) bezuspesnih pokusaja...

Au, ja ovu temu više ne čitam.
Sve gore od goreg.

@DragEna:
Ja sam uvek za to da se dete rodi. Nikada nece biti idealno za tako nesto, a covek se uvek moze snaci da pruzi ono najneophodnije detetu. Ja ti savetujem ako jos uvek to nisi uradila da jos jednom razmislis. Ali kako god da je odluceno, moras gledati na zivot pozitivno i da se radujes malim stvarima. Lepo je to sto se volite, samo tako nastvite jer u suprontom bi sve bilo jos teze. :skviz:

http://www.fastcoexist.com/multisite...ves-to-GDP.jpg

Joj ne daj da ti to bude razlog... Bolje da niste krenuli sa malom bebicom, nek malo poraste... Ja dok sam bila kod nas nekako sam drugacije gledala na stvari oko abortusa. Odkad sam na jutjubetu odgledala film "Scilent Scream" totalno sam od pro choice otisla u pro life stranu. Saznala sam da sam slucajno zatrudnela u velikoj zivotnoj prekretnici, zavrsavam doktorat, dobila posao u svojoj omiljenoj Spaniji u fabrici aviona (sta ces idealnije), u Sevilji. Da budem blize porodici, lakse je putovati iz Spanije bilo gde po Evropi nego iz SAD do tamo... Tog momenta sam isla u Minhen na intervju, prvi krug bio na Americkom MIT-u, drugi 4 h onlajn testiranja, treci krug dva dana takmicenje u Nemackoj, ja i nas 30 obucenih u parna odela svi mladi zeljni posla, neki case study-iji i sta ti ja znam... I dobijem ponudu posla. Septembar, bila bih sedmi mesec trudnoce. Nemam nista drugo, ni muz ni ja. On ovde ne sme da radi, ja ne da nemam nista, nego ne smem ni da putujem na intervju, nemam vremena ni para, radim doktorat po ceo dan... Vreme odmice, stomak raste, vreme je sve krace i krace. Ja spavam po 5 h dnevno a ostalo radim non stop. Na pocetku muka do 13 nedelje, jedno 6 nedelja nisam znala kako se zovem non stop sam bila mamurna. Zatim do 8. meseca sve ok samo sam veca i svako malo me nesto iznutra suta. Osmi mesec branim doktorat. Deveti prepravljam, koji dan pre porodjaja predam sve i zavrsim. Cekamo bebu, i dalje u opciji samo Spanija i Sevilja. 10 dana pre porodjaja dobijem ponudu posla ovde na 5 h od mesta gde smo ziveli. Ali da pocnem da radim nakon 3 nedelje nakon porodjaja. I sad izbor, da li da letim za Evropu sa malom bebom, mladjom od 40 dana (pedijatar nikako ne savetuje) ili da ostanem ovde i da se selim 2 nedelje nakon carskog. Epilog: evo sve se nekako resilo a ja danas kad gledam svoje dete samo se pitam cega sam se ja to plasila...

Bas pomislih na tebe pre neki dan na forumu. Bedak :no:

To je njegovih 12 pokusaja + njegova devojka bar 5-6 sigurno koliko se secam.
Ja sam igrao do sada 8 puta + supruga 8 puta.
Takodje ne znam nikog ko je dobio iz moje okoline niti nekog ko je od mojih poznanika prijavio neke druge ljude, a dosta su ih neki moji poznanici prijavili. To sve dovodi do zakljucka da su sanse sve manje, pa nekad mislim i da je bolje da je ukinu nego da se nastavi ova agonija i nadanje koje nicem ne vodi.

Tako je, mislim da sam devojku 5 puta prijavljivao :belj: Ma igracu je, makar ne otisao ako dobijem u 65-70 god. Kad se zezaju ovi mladi, mogu i ja kao mator :grin:

P.S. Ako bude trajala,naravno.

Ali nikad se ne zna, pogledajte Vrhunskog, čovek je izvučen iz 14-tog puta. I na kraju je stvarno uspeo.
Moja drugarica je izvučena pre 7-8 godina ali nije htela da se uputi sa malom bebom i nije otišla. Tada je živela u Beogradu, imala fin posao, udala se. Stvari su se kasnije iskomplikovale, dobila otkaz, vratile se za Kruševac... Sad žive u okolini Kruševca kod njegovih, obrađuju njive. Kad sam joj rekla da smo izvučeni, rekla mi je da ni u ludilu ne propuštam i da će me lično spakovati na avion.
Meni su ljudi s vremena na vreme pričali o toj lutriji i uvek su imali nekog ko je otišao. Te otišao moj kum, te sestra moje drugarice, te ovaj onaj... Ja sam otkrila forum 2009 i te godine sam se prvi put prijavila i od tad ovaj forum je prvo što pogledam kad odem na net, ali bukvalno, svakog dana.

Ja, iako nisam na ovom forumu, saljem od '99. I supruga i ja. Mozdra smo propustili par godina i prosle sam se vise onako iz navike prijavio. Vec sam bio i zaboravio i slucajno sam se setio tek 12. Maja da proverim sta se desava. Kad ono, imam sta i da vidim.

Ja sam pre godinu dana bio poslom u Americi (prvi i jedini put), u Cikagu i San Francisku i nije mi se cak ni dopalo. Kada sam se vratio pricao sam supruzi da ni ne bih isao tamo da zivim i da bi isao pre nedge u Evropu. Sada sam poslao formulare u Kentaki pa cemo da vidimo sta cemo. :)

Nemojte se predavati, nada uvek postoji.