Kulturni šok nakon dolaska u USA
 

Ovo je nastavak na temu koja je zapoceta ovde http://www.zelenalutrija.com/forum/s...p?t=438&page=4

Tema je vezana za kulturni sok koji ljudi cesto dozive kada se ovde presele, pogotovo u manjim mestima. Mentalitet, kao i urbanizam u gradovima ovde je skroz drugaciji od onoga sto su ljudi navikli u Evropi. Kako se prilagoditi i gde je najbolje ziveti (i za koga).

Daj da ja budem prvi na odgovoru.
Moje prvo iskustvo sa USA je bio gradic Sand Springs, bukvalno predgradje Tulse, OK.
Stigao sam kasno navece , a ujutro kad sam izasao iz hotela "da prosetam', nisam mogao da se opasuljim ceo dan. Da ne nabrajam sta mi je sve falilo, kafici, ljudi na ulicama, hej ljudi obicni pesaci na ulici. Iz kola su me gledali kao zadnjeg slepca, s vremenom sam shvatio sa razlogom. Taj osecaj mi je i dan danas nekako urezan...
Da ne pricam da me je sledece vece gazdarica pozvala u kupatilo i pokazala kako da legnem u kadu i drzim se , jer je prognoziran tornado...
Ma zvuci odbijajuce, ( na srecu upoznao sam posle i Phoenix, Vegas, Houston... ) ali za mene je USA jos uvek zemlja sa milion mogucnosti i siguran sam da ko hoce da radi, moze i hoce da uspe..
Jedno je sigurno, sve je drugacije , mislim da je neko ovde vec rekao, USA nije drugi kontinent , vec druga planeta ...

Ja mislim da je neophodno prvo ovo istraziti pa onda kontati gradove koji su potencijalni izbor. Jer svakako je svaki apsolutno drugaciji od onog na sta smo se navikli kuci. Prvog dana u Americi sam uzela mapu u ruke, i krenula u prodavnicu. Vidim na mapi gde je, grad od 65 000 stanovnika. Kontam, to je ta razmera. Trebalo mi je 2 h da dodjem do prodavnice. Uzas blagi. Plus nema trotoara vec moras da ides putem kuda bas brzo idu automobili.... Dodjem u prodavnicu, treba mi sve zivo, ne znam ni gde da nadjem autobus ni gde da nadjem taksi. Kad se samo setim...

Ima i knjiga to tome, toplo je preporucujem svima: Culture Shock USA

Ovo je totalno vezano za ovu temu... Zanina poruka iz druge teme, ne znam kako ovo da citiram drugacije pa sam copy/paste

Imigracija je proces koji je veoma cesto povezan sa osecajima gubitka. Ovaj osecaj se javlja podjednako kod raseljenih i izbeglih lica, i onih koji svojevoljno odluce da napuste zemlju u kojoj su rodjeni kako bi istrazili nove mogucnosti. Nakon dolaska u novu zemlju, mnogi imigranti shvate koliko im nedostaje njihov raniji nacin zivota – nedostaje im porodica i prijatelji, tradicija i poznato okruzenje na koje su navikli.

Ovi osecaji gubitka su cesto otpraceni frustracijom i razocaranjem u nove okolnosti sa kojima se imigranti susrecu. Mnogi se susrecu sa predrasudama i diskriminacijom. Neki shvate da njihovo obrazovanje steceno u drugoj zemlji nije priznato u novoj. Drugi opet ne mogu da se socijalno uklope u novo okruzenje.

Suoceni sa ovim osecajem gubitka, mnogi imigranti se suocavaju i sa procesom zaljenja i pokajanja. Ovaj process ima 5 nivoa: denial, anger, bargaining, depression i acceptance – poznatiji u psihologiji kao grief cycle.

U toku prve faze – denial (odbijanje) – osobe nisu sposobne da private realnost svog gubitka. Minimiziranjem gubitka se izbegavaju osecaji i razmisljanja povezanih sa situacijom. Rezultat ovoga je da se osobe osecaju detached (izolovani) od svoje okoline i bezosecajno. Ove osobe spavaju duze, postaju opsednute sa mislima koje nisu povezane sa osecajem gubitka i ponasaju se neuroticno.

U toku druge faze – anger (bes) – osobe dobijaju osecaj agresivnosti i antipatije, koji mogu podjednako biti upuceni prema sebi ili drugima. Osobe dozivljavaju nove okolnosti kao nepravedne i cesto postavljaju pitanja “Zasto ja” i “Cime sam ja ovo zasluzio/la”. Takodje se desavaju i iznenadne eksplozije besa u situacijama koje nemaju nikakve veze sa situacijom u kojoj se ove osobe nalaze.

U toku trece faze – bargaining (dogovaranje) – osobe pregovaraju sa sobom ili visom silom u pokusaju da sprece osecaj gubitka. Naprimer, mogu obecati sebi da vise nikad nece biti ljuti samo ako se ova situacija promeni (ako Bog da etc). Tipicno ovaj nivo se brzo prevazidje, zato sto osobe vrlo brzo shvate da ovaj postupak uopste ne pomaze u resavanju problema.

U toku cetvrte faze – depression (depresija) – osobe dozivljavaju neverovatan osecaj bespomocnosti, nepostojanja bilo kakve nade i tuge. Cesto placu, sazaljevaju sebe i vrlo cesto imaju samoubilacke misli. Neke osobe dozivljavaju kontinuiranu letargiju i slabost, nemogucnost koncentracije, gubitak apetita i nesanice.

U toku pete faze – acceptance (prihvatanje) – osobe najzad private promenjene okolnosti. Konstatuju svoje gubitke i postaju sposobni da private i istrazuju nove mogucnosti. Njihova ocekivanja se menjaju. Povrate kontrolu nad svojim zivotima i dobijaju nadu u buducnost.

Ova podela na pet faza koje cine ovaj grief cycle je veoma korisna u pokusaju da se analizira reagovanje imigranata na osecaj gubitka. Ali je bitno da nemaju sve osobe isti raspored ovih nivoa, odnosno ne desavaju se po istom redosledu. Neke osobe mogu da preskoce neku od faza a neke osobe mogu po nekoliko puta da dozive istu fazu.

Upoznatost sa ovim simptomima – fazama mogu pomoci imigrantima u njihovom prilagodjavanju i dati im novu zivotnu perspektivu – perspektivu koja im moze dati dodatnu snagu i obogacuje njihovo iskustvo.

A mozda i ovo ima veze sa temom, nije bas o SAD, ali mislim da moze da se nadje slicnost, pogotovu da nam pomogne oko Reverse Cultural Shock-a kad odemo kuci u posetu:

Istinita prepiska izmedju dva brata (nisu rodjena braca)Z Prvi je poslednjih 10 godina proveo u Svajcarskoj, dok drugi nije nikada otisao iz Beograda. Obavezno procitati dva puta, pa nakon toga jos jednom. (Svaka slicnost je slucajna. Imena su izostavljena iz pisama)

************************************

Iz Svajcarske za Jugoslaviju...

Cao, Brate moj, da ti znas kako meni nedostaju neke stvari kao smoki, bipovo pivo, kisela voda Knjaz Milos ili 3 srca, jogurt, burek, pogacice, kiflice, i sve ostalo sto bi na mrtvacku glavu pojeo ili polizao. dupe bi dao za sve to, ali sve to 10 godina nisam okusio pa vala mislim da cu sledeci put kad budem imao priliku rasturiti stomak, a pre toga cu gladovati da bi mogao da nabacim jedno 20 Kg. Sta da ti kazem burazeru moj,bolujem kao i svake godine za Jugom, patim pa ludujem. Ali jos jednom ti kazem i ponavljam: "Ja koji zivim sa druge strane kunem se da ne bi nikad napustio Jugu da zivim dole". Znam kazaces mi da ne znam kako je to kad ne zivim u Beogradu ali ne znas ni ti kako je vani. U svakom slucaju Juga je samo jedna, i to nigde neces naci.
Evo ti nasta lici jedan moj dan, ovde:

Dizem se oko 7, 7 i 30 kidam od kuce, 8 na posao do 12 i 30 pa na rucak (ako imam vremena za to) pa ponovo od 1 i 30
do 6, pola sedam (ako nije i kasnije, ali recimo pola sedam), 7 kuci, okupaj sina dok zena postavlja sto za
veceru, pola 8 za stolom, pola devet sin u krevet pa onda cerki menjam pelene dok joj zena pravi jelo, pa joj dam da jede pa kad zavrsi to je oko 9i15. Ovde filmovi ili utakmice pocinju u 8i30 tako da nista nisam uradio, jos dok se istusiram i sednem par minuta da se ispricam sa zenom to je 10 sati. Dobro znam, mozes mi reci sto ja dajem cerki da jede, ili sto joj menjam pelene, ili sto zena ne kupa sina, pa samo zato sto dok ga kupam malo se poigram sa njim u kupatilo i to mi je prilika da provedem koji minut sa njim. A sto se tice cerke ako joj ne dam da jede ili ne menjam pelene, onda je uopste ne vidim. Radi od jutra do mraka, pa idi kuci kad mozes, ako mozes. Dobro, istina, da imam dobro mesto i da mi se posao dopada, ali s tim bolje jer u svakom slucaju takav ti je ritam ovde. Ode sve u q...,najavili su poskupljenje osiguranja za nas (za bolest) za 10%, to je sedma godina uzastopce, dosta vise. Svi
kukaju, nema para nigde, ode sve u q... a trose 13 miliona dnevno za vojsku, zemlja koja nikad nije htela da ratuje. Zeneva placa 1,5 miliona SFR dnevno kamate na kredite jer je u govnima, pa sad ti vidi. Nije samo nasa Juga otisla u q... !!!!!
Smucilo mi se da se tako zivim, zena mi je sad prestala da radi zato sto sin pocinje prvi razred 30-og
avgusta. Skola pocinje od 8 i 45 do11 i 30 prve dve godine pa posle isto i popodne od 1 i 45 do 4. Sad ako ona (ili ja) radimo, kako mozes odraditi onih 8 sati dnevnog rada ako moras tako da se jeb.... sa decom? NEMOGUCE! Onda prestajes da radis, ili placas15% obe bruto plate da bi platio da ti cuvaju decu dok radis i to naravno ne mozes skinuti sa poreza koji je oko 2 bruto plate. Evo ti normalna situacija jedne neozenjene osobe:
-Plata prosecna oko 3'400 SFR bruto (3'000 neto)
-Godisnji porez oko 8'000 (800 mesecno) (imamo tri poreza)
-Stan (soba, kuhinja, kupatilo, voda, struja (bez telefona) oko 1'000 SFR
-Osiguranje za bolest (minimalno 250 SFR mesecno)
-Mesecna karta za prevoz 70 SFR
-Da jedes u podne (najmanje oko 20 SFR/dnevno - Pizza i pice)
20SFR x 20 dana = 400 SFR
Pa sad ti vidi sta ti ostaje, cigareta 4,50 - Litar benzina 1,30 - bioskop 16 - restoran dvoje oko 100 -
novina 1,70 - koka kola 4 - hleb 2,50 - litar vode 1,50 - mleko 1,80 - i naravno meso, kako koje izmedju
20SFR/kg za mleveno meso do 100SFR/Kg za kvalitetnije meso. Jos tu nisam dodao telefon, osiguranje za kola ako ih imas i odrzavanje i tablice, ako se bavis sportom (teretana je 1'000SFR/godisnje) tenis 14SFR/sat ........ i mogao bi da nastavim daleko duze. Normalna osoba bez ludila tesko izlazi na kraj, pa onda ziveli krediti i kreditne karte. Eto ti normalan zivot kod nas na zapadu, vidis nije sve lepo. Dobro ne treba kukati, treba se snaci ali sto se ipak toga tice, covek sa lakse snalazi kod nas. Dobro, mislim da se se dosta ispricao za veceras, pa samo se javi pa da kukamo i jedan i drugi zajedno. Pozdravi sve i do sledeceg puta ! (nemoj vise da me ostavis mesec i po dana bez novosti, nije fer).

Iz Jugoslavije za Svajcarsku...

E moj burazere.
Vidim napisao si mi dugacko pismo, ja cu gledati da napisem najduze sto sam ti dosad napisao. Kao prvo, posto si rekao da se javim pa da kukamo zajedno, gledaj da se ne nerviras kad ovo budes procitao. Ja sve sto ti budem pisao pisacu najotvorenije, pa kako god da ti to shvatis, ako se uvredis, sta da ti radim - reci da sam ja kriv, pa idemo dalje.
Mogu ja da shvatim da ti meni napises poruku punu harizmaticne tuge sto zivot nije lepsi nego sto jeste, ali ne mogu da shvatim da ti meni kazes kako je Juga samo jedna i da to nigde necu naci. Pa ja ovde zivim. Vec 22 godine. Ona Jugoslavija koju ti pamtis otisla je u pi... lepu materinu. Zajedno sa smokijem, pivom i pogacicama. Sve u pi... lepu materinu. Moram da ti priznam jednu stvar, pre neki dan bila baba ovde i sad je otisla za Nemacku na dve nedelje da pokupi penziju - imao sam ja i sa njom jednu kracu diskusiju po pitanju toga kako je ovde "a kako je tamo" i nismo se bas proslavili. A jeste me baba isprovocirala, ume ona to, prvo - zasto sam ja bio na mitingu za promene u Beogradu (ko mi je dozvolio!) i mic po mic, dva mica, ja se iznerviram, jer baba ti je bre onaj standardni penzioner koji se ne zali, koji je optimista, ne ide na glasanje ali zato gleda rezimske vesti i sve im veruje (majku im je... da im je...). Njoj je sve potaman. Jel ti sve potaman? Onda sedi kuci i pusti mene da se akam po ulicama, pa kad dobijem batine onda veruj njima na televiziji da su me tukli zato sto ja rusim drzavu. Ode diskusija predaleko, ona kaze kako svi duvaju u istu tikvu, a meni preporucuje "ruke iz dupeta" i da pocnem nesto da radim. Tu ja popiz... pa je pitam, jesi ti ona ista moja baba koja je kao mlada SKOJ-evka lepila komunisticke plakate po Beogradu za vreme okupacije? Jesi ti ona ista baba sto je posle otisla u Nemacku da radi 30 godina zato sto je taj sistem koji su ovde uspostavili BIO TAKO JEB... DOBAR? Pitam je, jel ti imas srca meni da pricas kako je tamo lose, a ovde dobro, kad te tamo Nemacka odranila i dala ti penziju od koje danas dve porodice izdrzavas? Ona mi pominje tetku u Austriji. Jel tetki tako lose u Austriji? Uskace moj otac pa kaze kako tetka mora da radi od jutra do mraka. Jeste, kazem ja, ali tetka je otisla sa muzem i cerkom u Palma De Majorku na letovanje, a ti si Palma De Majorku gledo samo na televiziji - ti nemas pare da odes na Adu Ciganliju jer ceo dan radis za tri litre benzina.
Reci cu ja tebi nesto burazere, a ti se duri kolko god hoces. Slabo si ti tesan tamo na zapadu. Mnogo si
burazere omeksao.. Sta te sad dovatilo pa da mi kukas, ne znam - malo ti je frka sad zbog dece, to je valjda normalno - pre neki dan bilo jedno, sad odjednom dva - dok se organizujes trebace ti vremena. A sto ne bi zamislio tu tvoju decu i zenu - ovde? Sto mene ne bi zamislio da se ovde ozenim i ovde pravim decu? Sto me ne bi zamislio da ih ovde odgajam, da ih ucim da skijaju, vodim u luna park, na utakmice, na kolace..? Oces ja da ti kazem? Zato sto je to nezamislivo. Ovde se malo radi al' se zato nista ne zaradi. Sve sto zaradis, das drzavi. Drzava ti otme 85% i da ti 15% kao platu. Onda ti od tih 15% uzme 10% kao dazbine, a 5% da imas da zivis. Ako ti ne valja pa se bunis, dobijes otkaz. Ako se bunis sefu iza ledja, dobijes otkaz i kaznu. Ako mislis da ne valja pa posle otkaza pocnes da bijes, dobijes ti batine. Ako posle batina pretis, ides u zatvor. Ako odes u zatvor, karaju te u dupe hteo ti to ili ne i sa i bez smokija. Jesi izbegavo vojni poziv, jesi. Ako te uhvate ides na vojni sud i dobijes 5 do 20 godina robije. Ako te ne uhvate bezis u Crnu Goru da se tamo sakrijes. Ako ti tamo crnogorci je.. mater pa pozelis da ides van zemlje, uhapse te na granici. Ako nisi ni bio tu da primis poziv, nego zivis u inostranstvu 10 godina, svejedno te uhapse pa te drze 4 dana u zatvoru i uzmu ti 500 maraka kao vaspitnu meru, pod uslovom da se vratis odakle si doso. Jesi bio u ratu, bio si. Za svaki dan u ratu treba da dobijes pare zato sto si mobilisan. Drzava ne da pare nego kaze, pola sad, a pola u sest mesecnih rata. Ratnik kaze "pa nisam ja ratovo pola sad a pola u sest rata" I pocne da strajkuje gladju na trgu. Drzavu boli ku... i covek ode u bolnicu. Jesi profesor u skoli, jesi. Za svoje angazovanje oko vaspitanja i ucenja dece dobijes oko 1500 dinara sto je nesto manje od 80 americkih dolara. Ako ti zena ne da onu stvar ili ako se muzu vise ne dize, onda se izdires frustriran na decu pa ti deca je.. kevu na casovima. Posle odes kuci i opet vidis decu i jednog dana dobijes nervni slom zbog dece. Jesi zdravstveni radnik, jesi.Svaki dan dolazi ti copor penzionera koji ceka za rendgen pred zubnom ambulantom. Nemaju knjizice ili su izbeglice iz Hrvatske i Bosne, kukaju na sav glas, a kad im kazes da im nije nista skacu i teraju te u piz.. materinu. Dobijes platu oko 1500 dinara a ne mozes da strajkujes jer ti drzava je.. mater na televiziji kako
neces da lecis ljude i preti otkazom. Kad dodjes kuci da prilegnes zove te pola familije jer imaju
zdravstvenih problema. Jesi privatnik, jesi. Svaki dan idi organizuj da neko ne zabusava na poslu, ionako ih malo placas. Po podne idi u SDK i plati takse drzavi. Kad to zavrsis idi pokupi pazar i idi kuci. Nema rucka, zena ti otisla kod komsinice. Doneo si pare i podmirio racune. Ono sto ti je ostalo bacis na sto i razmisljas da l' da ugasis firmu ili da se bacis u Savu. Jesi svercer, jesi. Ako si uspeo da odes u visokorazvijene susedne zemlje Madjarsku i Rumuniju da prosvercujes cigare, pa te uhvate na granici, mozes da biras ili u zatvor ili pola drzavi. Ako odaberes pola drzavi pa stignes do Beograda da prodas, mozes da biras da l' da das pola reketasima ili da se sam prijavis drzavi. Ako das pola reketasima molis Boga da ne dodje murija da ti otme i ono sto ti je ostalo. Jesi danguba, jesi. Ako ti se ne svidja sistem pa na ulici ides da mitingujes, ti onda rusis drzavu i ustavni poredak, ti si NATO placenik i americki spijun, Gelbardov poslusnik, izdajnik i sramota srpskog naroda.
A evo sta smo mi.
Moja majka radi za 1700 dinara mesecno, 8 sati dnevno. 2 sata dnevno putuje na posao i sa posla. Moj otac invalid radi 4 sata za jedno 2000 dinara. Moja sestra studira vec sest godina i prodaje narukvice i ogrlice koje sama pravi na ulici za 10 dinara komad. Ja ne radim nista, sedim i vatam zjale. Mi zivimo od 200 dolara mesecno. To je 4000 dinara. Racunaj da na struju, komunalije i telefon ode 1000 dinara. Posto nosimo stare stvari, nove retko kupujemo, pa tu nek ide 200 dinara. Novine kupujemo samo petkom zbog TV programa, to je 32 dinara. Hleb kupujemo svaki dan, to je 140 dinara. Na pijacu da odemo par puta, to je bar 300 dinara. U supermarket ako cemo dvaput mesecno, to je 1000 dinara. Prasak za ves, higijena, tu nek ode 300 dinara. Drzava daje 20 litara benzina mesecno na bonove sto je 160 dinara. Na divljaka na ulici benzin kosta litar 19 dinara. Kola se kvare bar jednom mesecno, tu ide bar 500 dinara. Saberi sad sve ovo pa mi reci koliko nam ostaje da kupimo sladoled od 50 dinara, pivo od 5 dinara, sok od 20 dinara i cokoladu od 15 dinara. Restoran znamo kako izgleda spolja. Pizza iz pizzerije znamo kako izgleda na televiziji. Za letovanje smo culi i rado ga se secamo. Muzicki stub nemamo. CD smo kupili za kompjuter prosle godine. Televiziju ne placamo jer tu drzava uzima taksu na brojilo za struju. Plocice u kupatilu kad popucaju, menjamo sami. Pukne bojler letos, cev menjamo sami. Parket sto je popucao ni ne menjamo. Zidovi sto su popucali pokrivamo slikama. Da vidis kako u dnevnoj sobi slike stoje u GE. Od vrednijih stvari u kuci imamo televizor, video i kompjuter 486. Kad nemamo struje osecamo se bezvrednim. Sad ja tebe da pitam - mozes li ti da zamislis svoju porodicu da ovako zivi za
10 godina? Ne mozes? E nismo ni mi mogli da zamislimo pre deset godina. Svi vi koji zivite u inostranstvu, a rado se secate nas koji smo ovde ostali za vama, mozete samo da nam pricate kako vam je tesko i kako biste se DA MOZETE, sutra vratili. Mislim na sve, ne samo na nasu familiju u inostranstvu. A zasto je to tako? Zato sto je lepo ostaviti stvari tu gde jesu. I ljude tu gde jesu. Lepo je jednog dana vratiti se sede kose i punog budjelara i videti kako su deca porasla i kako je sve na svom mestu, kako smo mi i dalje kompletni i na okupu i kako i dalje zivimo onako kako zivimo. Vas je.. nostalgija. Kapiram. Zato biste MNOGO voleli kad biste se jednog dana vratili ovde i videli da NISTA niste propustili - kao da nijedan sekund nije prosao otkako ste otisli. I dalje vozimo usrana kola, i dalje gledamo onaj isti stari televizor, i dalje imamo bubasvabe, i dalje se svadjamo sa onim istim komsijom s kojim smo se i pre 20 godina svadjali, i dalje se isto psujemo i isto jedni drugima uvaljujemo koske. Samo, nije nostalgija jedino sto vas muci. Vas grize i savest. Mi smo ovde, vi ste tamo. Nama je tako kako nam je, a vama - vi najbolje znate. Zato vam najjeftinije izadje da nam kazete kako vi tamo crkavate, kako nije to tako dobro kao sto ljudi misle, kako je zaje..... Na taj nacin skidate sebi odgovornost da nam saljete pare. A i griza savesti popusta. Reci cu ti da su price tvog tipa, kako bi dupe dao za Jugu, sjajne za nekog Jugovica-patriotu koji nema po' mozga u glavi i kome je zivotna deviza "Cuti, dobro je". Na zalost, ja niti sam patriota niti smatram da sam toliko priglup, a da savijam grbacu nemam nameru. Nemam dlake na jeziku pa cu da ti kazem da na ovo tvoje kukanje ne mogu da se primim kao persona - mogu da se primim kao tvoj burazer, i bilo mi je i smesno i simpaticno, ali da to sve svarim i progutam kao neku jeb... cinjenicu, ne mogu i ne pada mi na pamet da se na to teram - jer ja dobro znam kako je OVDE. Dobro znam kako je bilo u 19 kvadrata bez kupatila, medju misevima i bubasvabama, i dobro znam kako sam se osecao kad u 10. godini zivota ulazim u novi stan sa zeljom da se okupam u NASEM kupatilu. Dobro se secam godina u kojima sam se ja krupnjao i razvijao i mom bratu od ujaka davao svoje stare stvari koje su mi omalile, njemu koji i dan danas zivi u sobi od 19 kvadrata u 24. godini zivota, sa bratom, ocem i majkom. Dobro se secam da smo na letovanje isli svake trece godine i to kod prijatelja da nas jeftinije izadje, sto sam svake godine skolski raspust provodio u selu sa babom i dedom i kozama, sto sam se hvalio u skoli kako mi
je ujak iz Pariza kupio ovu majicu i sto mi je stric u Nemackoj kupio video igrice. Kad ja proanaliziram svoje
detinjstvo, mogu samo da saberem i oduzmem od pasjeg zivota mojih roditelja i mog kraja u kome sam odrastao, da bi zakljucio kako mi je bilo super jer nista drugo od zivota nisam ni znao da postoji. Da ne bi sve islo tako super, potrudila se priroda i cinjenica da sam kad tad morao da odrastem i da se uhvatim u kostac sa zivotom - pa tako redom od skole i tamosnje zaj**ancije, preko jednog rata, drugog rata, izgubljenih prijatelja, mrtvih prijatelja, restrikcija struje, bede, leba i masti za dorucak - pa sve do danas, do ovog mesta gde sedim i odakle ti pisem, iako svaki cas moze da nestane struja kao pre pola sata sto je nestala. Ili da izbije neki novi rat. Kod tebe moze samo da izbije osigurac. Sta sam dobio time sto sam odrastao? Dobio sam potencijal da jednog dana dobijem infarkt. Odrastao sam u ratovima, u sranjima, u nekim preambicioznim planovima da jednog dana imam svoj posao, da imam svoju gajbu, da vozim usrani auto i da imam strava pic... Otisao sam u vojsku sa tim planovima u glavi, ostavio sam godinu dana zivota nekim majmunima, sedamdeset dana straze po kojekakvim vukojebinama na sibirskoj hladnoci, vratio sam se odande kao osamaren i primetio da sam isto onoliko zaj**an kao pre, da nisam bio nigde i da nisam radio nista. Pocnem da volontiram, zasto da volontiram, zato sto sam MLAD I NESPOSOBAN, zato sto zemlja u kojoj zivim podrazumeva STALNU BORBU protiv klasnog neprijatelja, pa tako ja volontiram, u jednoj ustanovi, tri meseca. Volontiram tri meseca i odustanem jer se nekome dopalo sto radim dzabe. Sto sam mlad i nesposoban. Nije mu bilo vazno sto sam skolu zavrsio kao vunderkind. Sto sam bio najbolji u klasi. I meni je vremenom bilo sve manje vazno, danas mi uopste nije vazno. Sta sam posle radio? Opet sam poceo da volontiram. U stampariji, za kompjuterom, opet preko veze mog oca
para-socijaliste koji verovatno jos uvek zivi u onom Titovom dobu. I volontiram, volontiram.. i tako dva
meseca. I odem. Zato sto im se svidelo da im radim dzabe. Nekako u to vreme posle 2 godine kukanja iskukam da mi uplate voznju da naucim da vozim. I naucim da vozim. Moj otac ima auto koji je dve godine stariji od mene. Evo za godinu ipo dana vozio sam. Oko 300 kilometara sam presao. Sta sam radio posle volontiranja? Navukao sam se na jednu drzavnu firmu. Plata bedna, ali dobra za pocetak. 100 maraka. Posle sve manje. Cetiri meseca, celo leto '98. 70 maraka. Pa celo leto teren. Dok moji vrsnjaci svi na more ili na Adu, ja dve torbe od po 20 kila na ledja pa peske po gradu jer ne radi prevoz. Pa radi ko konj. Kakav tenis, kakva teretana. Smrso sam 20 kila. Pa plata kasni mesec dana.. I tako do septembra. Onda se upecam na inostranstvo. Dosta mi je svega, ide mi se odavde, necu ovako da zivim. I nema. Ne mogu da idem zato sto sam SRBIN. Zato sto ne ispunjavam USLOVE. Dobijem poziv od drugara Grka da odem u Grcku kod njega dve nedelje. Jedva sredim vizu preko veze na 15 dana. Odem. Dozivim. Dvanaest dana sam ja ziveo kao oni. Dvanaest dana sam se upoznavao sa zivotom. Nikad pre toga u
inostranstvu nisam bio. Sedim u kaficu, pic.. se razgolitile, decembar j**ote. Jedan ortak salje Jack
Daniels, ja nikad nisam pio Jack u kaficu . Popijem ja, sednemo mi posle, caskamo, ja narucim turu. Stigne racun, on da se uvati za dzep, ja reko ma daj, ja placam turu. Ja izvucem 10.000 drahmi od 15.000 kolko sam imao u novcaniku. Platim. On kao negoduje i vrati SVEZANJ novcanica od 5.000 drahmi. On vodoinstalater od 25 godina, vrati jedno 300,000 drahmi u dzep. Tamo more , pic.., zaj**ancija, zivot, sve bre. Vratim se iz Grcke. MESEC DANA pokusavam da se opasuljim gde sam se vratio. Pokusam ponovo za napolje. Ne daju. Batalim stvar, bacim se na moleraj sa ortakom. Farbarija, drvenarija, police, krecenje.... za sitne pare. Krene ali stane. Nema posla. Nema narod para. Negde u to vreme pocne rat. Svi mi protiv celog sveta. Bombe fijucu iznad glava. Sedim kuci i cekam da dodju po mene. Nisu dosli. Moj kum izgubi nogu u ratu. Stao na nagaznu minu. Bio talentovan fudbaler. Pocne leto. Pokusam da upisem fakultet sa 36 bodova od 40. Ne prime me ni na uzi spisak. Ostanem sam tu gde jesam. Odem na miting ZA PROMENU vlasti. Bace suzavac na nas. Pogusimo se. Opozicija razjedinjena, je.. im se za narod. Sta radim? Sedim kuci. Posla nema. Nerviram se.

Jeb.. majku svima redom. Nemam pare. Ukradem od caleta za cigare. Ne idem nigde jer nemam ni za pivo. Nemam ni za smoki, ni za burek, ni za Knjaz Milos. Imam 22 godine i volim sve sto vole mladi. I sta sad da radim ..? Da slusam kako ti ne bi otisao, da si ostao? Pa ja kad bih mogao da odem, nikad se ne bih ni vratio. Ali ne mogu ni da odem. Hapse nasi na granici. I da ne hapse, nece stranci da me prime. Drzava napravila administrativnu gresku. Zamenili me s nekim, sad sam sto posto na poternici za Hag. Zasto me nisu primili k'o turistu? Zasto sam isao kod njihovog bezbednjaka u ambasadi na razgovor? Zasto sam sad tu gde jesam? Zasto moram da zivim sa sestrom, ocem i majkom u 70 kvadrata? Zasto moramo svi da zivimo od 200 USD mesecno? Zasto sam potrosio 22 godine zivota na ovo? Zasto cu da se smrzavam ove zime bez struje i grejanja? Zasto ce panduri da me biju na ulici kad budem demonstrirao protiv rezima? Zasto ti da mi pricas da ovo sto ima ovde, nigde nema? Pa ja to najbolje znam. OVO OVDE - nigde nema. Nek ste zivi i zdravi tamo.
Mi ovde, kakvi smo, ko nam bre je.. mater !

^
Koji crnjak... sad mene u'vati nostalgija za devedesetima... :nene:

Bas me interesuje sta mu je odgovorio burazer. :wacko:

Vuxanne, cemu ovi postovi 4 - jedan za drugim?....troll-ovanje kakvo odavno nije vidjeno na ovom forumu:wtf:

Ne znam u cemu je stvar ,ovo je za ili protiv emigracije?.Sto se mene tice ovde sam 8 meseci i ne kajem se uopste sto sam se preselila.Ne kazem da nema istine u onom gore napisanom,ali balkan je imao 35 godina da mi ponudi bilo sta sto bi me vezalo za taj zivot,ali nije.Tamo smo kotrljali u fici 75'-og godista,do poslednjeg dana pred da dodjemo ovde,u mojoj kuci radilo je troje sa prilicno dobrom platom za tamo,i pokrivali smo jedva za osnovne stvari,jelo,racuni i 1-2 put godisnje neko parce garderobe (prvo za decu razume se,pa onda i za nas ako ostane neka sica).
Ovde posle samo jednog meseca od naseg dolaska,smo kupili kola,namestaj,a sad mozemo da si priustimo i nedeljne ekskurzije sa decom,pa cak evo jurimo dokumente i za kucu.Za drugo ne mora ni da kazem da redovno placamo racune,jelo,pice i garderoba kad god nam treba.
Necu da nekom prodajem sarene laze,ja i moj muz radimo ovde za skoro minimalnu satnicu,ali ako imalo kontas u matematici,ostane za sve.Posle 10-15 izminulih godina,konacno se osecam mnogo opustenije,bez straha dali ce nam stici para za struju,za drva i sl.A sto se tice smokija,Kra$ovih napolitanaka i slicnih poslastica mi fino lepo otidjemo u Paterson,Clifton,Garfield i nadjemo svega,imaju i nasa vina,pivo,kiselu vodu i sve zivo,i sve po pristupacnim cenama,sad u nedelju idemo na burek,pa neka prica ko sta hoce ne treba mi ni lazni patriotizam,ni ljigavi politicari,sasvim mi je dobro ovde,na Balkan samo za odmor....:woohoo:

Zato sto poruke imaju ogranicenje po broju karaktera sto mozes da ubacis u jednu. Iz tog razloga - vise poruka. Sta da ti kazem, gde god da se pojavim, odmah nastane mecava :;D:

noki: meni su ova dva pisma super lek protiv nostalgije. Jos uvek nisam emigrant mada sam u americi pet i po godina.

Jedna od zanimljivih stvari mi je bila u pocetku - kako rade A/C sistemi i sistemi za grejanje. Svugde cujes neki sum u pozadini. Negde jace, negde slabije. Sad sam se vec navikla...

*********************
Brate, koji text, koja depresija, shock to the system!!! Moj unutrasnji sistem! Ja imam slicni background, i bas me zveknulo...:smrc::nene:

Analiza situacije je do jaja, bas je takva. Medjutim, bas kada nemas mnogo da izgubis, mozes najjace da se boris jer - sta imas da izgubis? Takodje, ovo moze da zvuci onako, kao, teraj se, ti nisi u takvoj situaciji pa mozes da filozofiras, ALI...ko hoce ovo da prihvati ok, ko nece, meni opet ok.

NIJE SVE u onome sto radis, onome sto vidis i mozes da pipnes, najveci deo je u tvojoj glavi, nacin na koji vidis sebe kao luzera, ako je tako, u tvom ocekivanju da se neko sranje desi jer se uvek desava, pa se i desi. Ovo neko moze proglasiti praznovernom brbljarijom i vecina verovatno hoce, ali verujte mi - nije tako!

Ovo sto sam vam rekao je cista nauka koja je dokazana u eksperimentalnoj teoretskoj fizici i ja sam zivi dokaz za gomilu tih stvari i kao sto sam obecao pisacu o tome u blogu samo da se malo saberem sa vremenom...jedini mu problem sto je to u neku ruku nezahvalna tema, jer ljudi koji su u slicnoj poziciji kao taj decko ne zele da cuju ovako nesto od nekoga u mojoj poziciji, to ih cini ljutim, u fazonu, lako je tebi da trabunjas gluposti odatle, daj mi nesto opipljivo da promenim svoju situaciju, kao posao, vizu, nesto. A ono sto bi trebalo da razumeju je da nacin na koji zive svoj zivot, nacin ka koji vide sebe je integrisana greska, i da danas dobiju na lutriji (zelenoj ili nekoj drugoj), to bas nista ne bi promenilo jer je to taj isti covek koji ima istu predstavu o sebi - ja nisam dovoljno vredan i verovatno necu uspeti jer ovo, ono, uvek se nadje razlog, sve dok ga trazis. Potrebno je promeniti misljenje o samom sebi i onda se sve oko tebe promeni skoro samo od sebe.

Aj sad, ospite drvlje i kamenje kao sam ja full of shit. A bio bih vam zahvalan ako to ne uradite, svakako.

Voli vas (skoro) sve,
Score

Apsolutno je tako. Okuzenje samo po sebi nije najvazniji preduslov za srecu. Mnogo vaznije je nase unutrasnje poimanje srece i sta je to sto nam utice na nju. "Your attitude, not your aptitude, will determine your altitude."

Dosta tema na ovom forumu se svodi na to - koji je grad u SAD najbolji za nase malenkosti. Kao da je sreca proporcionalna lepoti i blagostanju sveta oko nas. How yes no. I svi se takmice da budu neki supermeni (women-si). Prvo sto usvojimo od americkog mentaliteta je: ako nisi uspeo, znaci nesto nije u redu sa tobom - luzer si. Nisi radio dovoljno. Ili nisi dovoljno pametan. A sreca je jako relativna stvar. A i necije strpljenje...

A to odlaganje momenta kad cemo istinski biti srecni i zadovoljni moze da se zove "procrastination'. Tj. stalno fokusiranje na nebitne stvari i odlaganje onih bitnih koje stvarno mogu da uticu na to kako se osecamo na duze staze...Radeci nesto svaki dan u cemu uzivamo, a izbegavati da poradimo na onim stvarima od kojih cemo imati koristi...

Vuxanne i Score procitah vase postove i sjetih se da sam citao jedan članak o zivotu potrudih se da ga nađem i da podijelim sa drugarima.



Život
Autor bealiever | 20 Maj, 2010
Kada Vam se učini da gubite kontrolu nad svojim životom, kada 24h na dan nije dovoljno, setite se ove priče...

Profesor je stajao pred grupom studenata na času filozofije I držao neke predmete iza sebe. Kada je čas počeo, bez reči je podigao veliku, praznu teglu od kiselih krastavaca, stavio je na katedru I napunio lopticama za tenis. Potom je upitao studente da li je tegla puna. Složili su se da jeste.
Zatim je profesor podigao kutiju punu kamenčića i sipao ih u teglu. Blago ju je protresao. Kamenčići su se otkotrljali u prazan prostor izmedju loptica. Tada je ponovo upitao studente da li je tegla puna. Opet su odgovorili da jeste.
Sledeća kutija koju je profesor uzeo, bila je puna peska. Kada ga je sipao, pesak je, naravno, ispunio sve preostale šupljine u tegli. Pitao je još jednom da li je tegla puna. Studenti su skrušeno odgovorili da jeste.

Onda je profesor ispod stola izvadio dve soljice pune kafe i sipao ih u teglu. Kafa je natopila pesak. Studenti su se smejali. „Sada!“ , rekao je profesor, dok je smeh zamirao, „Hoću da shvatite da ova tegla predstavlja vaš život. Teniske loptice su važne stvari u vašem životu: vaša porodica, vaša deca, vaše zdravlje, vaša vera i stvari kojima se strasno predajete. To su one stvari uz koje bi vaš život i dalje bio ispunjen, i kada bi sve drugo nestalo. Kamenčići su ostale stvari koje su važne: vaš posao, vaša kuća i vaš auto. Pesak predstavlja preostale stvari. Male stvari.

Ako napunite teglu peskom, nema mesta za kamenčiće i teniske loptice. Isto važi u životu. Ako potrošite sve svoje vreme i energiju na male stvari, nikada nećete imati mesta za one važne stvari.

Vodite računa o stvarima koje su ključne za vašu sreću. Igrajte se sa decom. Nađite vremena za odlazak lekaru. Izvedite partnera na večeru. Ponašajte se ponovo kao da vam je 18. Uvek će biti vremena da se očisti kuća i urade popravke. Prvo se pobrinite za teniske loptice- stvari koje su vam zaista važne. Utvrdite svoje prioritete. Sve ostalo je pesak.”

Jedna od studentkinja je podigla ruku I upitala sta je predstavljala kafa.

Profesor se nasmejao. „Drago mi da ste pitali. Nju sipam, da bih Vam pokazao, da bez obzira koliko mislite da vam je život pun, uvek ima prostora za šoljicu kafe sa prijateljem.“

cvale, super prica.

http://www.johnrausch.com/Puzzleworl...is_balls_1.jpg

cvale, clanak ti je fantastican, svaka cast. Odlicno sto si podjelio to na forumu, vrlo poucna stvar. :ziveli2:

Upravo tako, kao sto si rekla. Kada sam prosle godine prvi put bila u Americi, cesto sam cula sto od prijatelja koji su tamo vec 5+ godina, sto od nasih ljudi koje sam upoznala, da u Ameriku svako dolazi da uspe. I ja se nisam setila nikog od njih da pitam - a dobro, sta je za tebe uspeh? Ako su dosli sa idejom da zarade milione ili postanu prvaci u poslu kojim se bave, onda mi je jasno sto su nezadovoljni. Izvestan broj njih je i slao takvu energiju, mada nisu konkretno rekli sta ih to muci, vec samo "tesko je". A da li im je neko uopste i rekao da ce biti lako? Svi smo razliciti, imamo razlicite ciljeve i znanja, ne zelimo svi iste stvari u zivotu, ali treba da budemo prvenstveno iskreni prema sebi, sta je to cemu stremimo, mozemo li mi to, na koji nacin? Valjda je to taj deo koji je tezak. Pomiriti sebe i sebe je najteza stvar na planeti, al to vise nema veze ni sa Amerikom ni sa materijalnim stanjem.

E, ljudi dozvolite mi da vam dam kratki savet u smislu "uputstvo za upotrebu zivota" sa ove moje baba-jaga strane sto bi neki rekli. Kad smo vec poceli da filozofiramo.
1. NIKAD nemojte kritikovati sebe ni pred sobom ni pred drugima ni u sebi, NIZASTA! Ni glup, ni debeo, ni ruzan, ni luzer, jednostavno budite sretni sto je tako kako je da nije gore. I napravite promene ako zelite ali bez samokritike. Ubedite sebe verujuci iskreno da je to bas tako dobro i vidite sta ce da se desava za kratko vreme.
2. Definisite tacno sta zelite (bez razmisljanja kako da to ostvarite i uvek koristite sadasnje vreme a ne "zeleo bih" ...znaci "ja imam -to i to, ja sam to -i to..), zamislite da se to deslilo, kakvo bi to osecanje izazvalo u vama, i onda osetite to osecanje, i drzite ga u sebi koliko god mozete i kad god mozete.
3. Pogledajte sebe u oci u ogledalu i recite, ali iskreno misleci, kako oprastate svima koji su vas ikad povredili i pustate ih da odu (iz vase glave).
4. Isto to ali sa sobom, oprastate samom sebi i oslobadjate se krivice. Bitna je iskrenost.
5. Ujutro kad se probudite, pre nego otvorite oci, nabrojte sto je vise moguce stvari za koje ste zahvalni u zivotu, ma kako banalne bile i razvijte to osecanje zahvalnosti, 15-ak minuta.
6. Kad vam se desi neko sranje, ne koncetrisite se na njega nego pronadjite neki fragment necega sto je dobro u tome, i budite zahvalni za to, tipa, imali ste saobracajku i razbila vam se sofersajbna, ali vam nista ne fali, niste se ni ogrebali! Divno, moglo je da vas ubije na mestu, i nije vam nista! Ili razbila vam se soferka o glavu, nedaj boze, ali ste preziveli samo sa ogrebotinama i sl. Opet super, kako je moglo biti, zahvalnost.

Eto ja toliko pa sad, sta da vam kazem, ja ovo prodajem za pare (dobro, ne samo to i toliko..) i uz odredjenu proceduru, ali, ajde, nasi smo, a i nista me nekosta... :bigkiss::obrva:

Vidim da je veliki uticaj na tebe izvrsio The Secret ,
takodje i ja se slazem da je to nesto veoma dobro :bravo:

Score hvala puno na savetima :) Apsolutno se slažem sa tobom da uvek treba gledati stvari sa pozitivne strane. Pozzz

The secret je veoma komercijalna i veoma skracena verzija iste price. Ako mene pitas, u principu, stvari stoje otprilike tako kako kazu, ali nije toliko jednostavno kao sto je predstavljeno. Dobar film za pocetak razmisljanja u pravom pravcu.

Cvale odlicna prica, puno hvala sto si je podelio sa nama :D.

Нова тема..
 

прочитао сам у овој теми пуно интересантних и лепих ствари,поготову ону причу о професору филозофије и битним стварима у животу (прича ме је одушевила), али је чињеница да је скренуто са теме која је отворена јер је скренуто са претходне теме...
већ сам 5 месеци и два дана у чикагу,а сутра је пуних 5 месеци како радим... сада већ имам мало више искустава,али наравно недовољно за неки потпунији закључак. углавном, ја нисам доживео неки превелики шок, иако се сећам приче једне пријатељице која је прво живела у џексонвилу на флориди а сада је у солт лејк ситију у јути, како америка није други континент већ друга планета у односу на србију.
можда зато што је моја и женина ситуација таква да смо имали и више него "мек" почетак. одмах смо почели да радимо, у окружењу наших људи (под "наши" се овде подразумевају људи са простора бивше нам заједничке државе) што је мени веома битно јер не знам довољно добро језик (искреније речено знам га за минимално сналажење).
у радњи где радимо су нас сви лепо примили и то не може да не прија.
што се тиче мог утиска о чикагу (намерно нећу рећи о америци) је да се не разликује превише од било ког већег града (осим даунтауна, који је препун облакодера и тек када одемо у даунтаун што каже моја жена, постајемо свесни у ком граду живимо).
наравно, овде је бољи стандард (сад сам открио топлу воду) који омогућава опуштенији живот, али као из оне приче из швајцарске, пуно се ради (бар ја доста радим). то је и добро и лоше... добро је јер пошто већ радим за минималац, већи број радних сати омогућује какву-такву пристојну плату, а лоше, јер се нема времена за многе ствари (нпр. ретко свраћам на овај форум управо због недостатка времена)...
углавном, људи ко људи, ни бољи ни лошији од оних у србији, али су неке ствари много уређеније. нпр. јуче сам извадио id (не знам зашто то нисам раније урадио) и све је трајало дуже од саме процедуре која је трајала пар минута (аутобусом ми је требало око 35мин у једном правцу плус 10-ак мин пешака, а сама процедура буквално пар минута и ја сам већ у рукама држао мој нови id. Пошто нисам имао довољно готовине а тамо нису примали Виза картице, свратио сам до најближег банкомата и то је дуже трајало од комплетне процедуре вађења овог документа).
углавном, мени и мојој жени је (материјално) боље овде, а пошто радимо у радњи где у сваком моменту има и смокија, и еурокрема и меденог срца, плазме, правог домаћег бурека и јогурта, прасећег и јагњећег печења, чварака, киселог купуса.... да не набрајам више, ни са те стране нам ништа не фали (схватим колико људима све то недостаје када су већи празници и када наши људи из других градова а неки чак и из канаде "пустоше" нашу радњу). ту је скајп и фејсбук па смо у сталном контакту са нашим породицама у србији...
осим недостатка времена, утисци су позитивни, али као што рекох, ја неки превелики шок нисам доживео... иако нисам живео у метрополи.
битно је то да овде има неке перспективе, може да се колико-толико планира нека будућност и надамо се да ће бити још боље.
а када временом упознамо боље и сам чикаго а надамо се и неке друге делове америке, онда ћу се јавити са новим утисцима...

Ja sam jedan od takvih. Popasem prodavnicu svaki put. Omiljeni artikal - ajvar Biljana... Hehe. Ma to je najvaznije - da imas u pocetku neciju podrsku i pomoc - sve lakse bude.

Ja sam nasla u imeniku nekoga sa mojim prezimenom i odmah smo skontali troje Beogradjana. Sve je bilo drugacije... Dva meseca nakon sto smo dosli u taj grad gde smo bili otprilike. Odmah su nam dali dusek pa nismo vise spavali na onom na naduvavanje i svasta nesto i tad i kasnije... I mi drugima koji su dolazili posle nas... Jednoj drugarici sam skupila namestaj za ceo stan.

Ja i moj suprug smo ovde vec godinu dana(bez 2 nedelje).Sta da kazem isto sto i vi totalno razlicita planeta.Jedno je sigurno i pored svih poteskoca u pocetku,mnogo nam je bolje nego sto bi nam bilo kuci(u Makedoniji).Ovde za samo 1 godinu smo postigli vise nego tamo za ovih 10 godina sto smo zajedno u braku.Sto se tice nasih sitnica(smoki,napolitanke i takovo euroblok,kao i burek i sve to)mi odemo na 25 minuta odavde(a to je u Paterson)i nadjemo sve sta nam treba.Kad smo tek dosli ovde prosle godine,dosli smo sa 10 000 dolara u kreditu,znate svi-karte,ambasada,smestaj...Sad mi je drago da mogu slobodno da kazem da smo otplatili skoro ceo kredit pa smo cak i kupili avionske karte za nas cetvoro za odmor u Makedoniji za ovo leto.Radili smo dosta od pocetka,pa i jos uvek radimo i mucimo se,ali barem se trud isplati.Vec razmisljamo kako mozemo da si priustimo i neki odmor u egzoticne krajeve.
Sve u svemu nije lose,i iako je i ovde ekonomija razmrdana,drago mi je sto smo uspeli da dodjemo ovde:bravo:

E i ja mastam o tom danu kad ce muz smeti da radi, tad ce mi sve biti lakse cini mi se. Ovde smo vise od pet i po godina...

usa -sok
 

meni se nije dopalo to sto im a gomila ludaka i prosjaka po ulici koji bukvalno umiru na plocnicima sa nekim teskim deformacijama i oboljenjima o kojima sam samo citao /cuo ili nisam uopste znao da postoje

drugi sok sam doziveo kad sam poceo da kupujem i kuvam hranu koju sam nabavljao iz samoposluga(whole food /safeway itd )
hrana im je em LOSA EM PRESKUPA -restorani jos i gori a ljudi se tuku da udju na ta mesta !!

klubovi -sto je meni jako bitno- su mali ili preveliki -losa muzika i jos gori DJ-evi-
ekipa veoma nedruzeljubiva -ako nisi u odredjenoj ''socialnoj''/rasnoj prici nema sanse da nekog upoznas

masovna uptreba legalnih i ilegalnih droga
..ovo je naprosto smesno koliko se ljudi u americi TRUDE DA BUDU DROGIRANI BAR 50% VREMENA kad su budni

-jos jedanput ..KOLICINA LUDAKA NA ULICAMA - koji se''kace''za hranu/novac ili vec ko zna zasto

gradovi koji kao da se takmice koji je prljaviji i zapisaniji -LA/SF/NY i MAJAMI su nezna se koji gori po tom pitanju -video sam u americi neke neverovatne prizore koje nisam mogao da zamislim da cu videti za zivota (na pr tip koji trci sa spustenim pantalonama i ''radi''nuzdu u trku!..''veliku'' i ''malu'' simultano !!!...ili u SF kad sam video neku crnkinju koja krvari iz medjunozija i dernja se po ulici za nekim -U POM BELA DANA !!
prosjaci koji masturbiraju[po ulici itd (melrose avenija -LA!)

@Bora

Ne znam gdje si ti isao u restorane, ali one koje sam ja posjetio (Las Vegas) su bili veoma dobri, stavise, u Cheesecake factory sam jeo najbolje torte u zivotu, u Belagio najbolje palacinke u Jean Filippe "restoranu" (8$), neki italijanski gril extra spagete, slicno je i sa drugim restoranima, porcije su OGROMNE, a imaju mjesta gdje su cijene veoma pristupacne. Najbolje od svega je sto ti spakuju ostatak i nije nikoga sramota da ponese hranu.
http://img684.imageshack.us/img684/9452/slike079.jpg
http://img543.imageshack.us/img543/5391/slika085.jpg

DJ-evi i klubovi u mom slucaju nisu bili problem jer svake nedelje dolazi neki poznati Evropski DJ.
Upoznavanje je veoma relativna stvar, zavisi od osobe do osobe.

Nisam gledao nesto mnogo beskucnika, doduse bilo ih je nesto malo na trotoarima, ali nista drasticno. Vise sam ih video na Discovery Chanel-u, prikazali su beskucnike koji zive u kanalima za odvod kisnice.

Cega si se ti nagledao hahahahah, nevjerovatno :bravo:

Pa bas i mene cudi,gde je uspeo da vidi sve to.Evo vec 3 meseca moj suprug je promenio radno mesto i ja barem jednom nedeljno(nekad i 2-3 puta nedeljno)idem kuci pesice.E sad od posla do mog stana ima 5,8 milja,otprilike 9 km i nikad nisam videla nista slicno.Oko mene ljudi pretezno omladina dzogiraju,sportuju voze bicikl.Ili ja imam mnogo srece pa zivim u prilicno mirnom gradu,ili jednostavno covek vidi ono sta hoce da vidi.
Sto se tice hrane,i ja sam imala dosta problema dok se nisam navikla,sve mi je bilo bez ukusa(organska i neorganska hrana),ali evo posle godinu dana covek se navikne na te njihove proizvode,i hranu,a kad me uhvati nostalgija za nasim proizvodima,ja trk u obliznje gradove,i opustosim nase prodavnice.:obrva:

Ma sve zavisi gde putujes. Ja sam recimo u Sijetlu videla jako puno beskucnika u centru nakon 17 h. A bila sam u Hilton hotelu. Cim izadjes napolje stvarno show koliko ima beskucnika. A opet u centru Cikaga to nisam vidjala. Mislim da to apsolutno zavisi od mesta gde se zivi ili ide u posete. I gde zalazis. Cesto bude negde super, a kao nozem da preseces kraj gde je bezbedno i onda gde nije. Npr. Detorit - ides Dzeferson avenijom oko tebe krs, raspad sistema, kuce koje su zapaljene - ma kao ratiste, i prodjes ulicu posle koje pocinje Grosse Pointe - i sve burzujska kuca do burzujske, sve divno i krasno...

Sok
 

da zavisi od istocne obale i zapadne ..na floridi i u kaliforniji je bolja klima pa su na uici a na zapadnoj obali su u skvotovima ili u tunelima ili podzemnoj zeleznici -nisu valjda toliko vidljivi
downtown SF/LA/SD/MAJAMI su haos -narocoti LA/MAJAMI
u majamiju kad dodjes u downtown te ''ceka '' zombieland ''(tako sam cuo da zovu taj deo oko biblioteke i autobuske stanice )..svuda se vide neke kese i djubre i gomilice ljudi koji se uopste ne pomeraju -ili sede ili leze ili stoje i prose -ima ih bar par stotina-tek tu i tamo primetis da se neko pomera -to su da tako kazem '' regularni ''ljudi koji idu nekim svojim poslom
ja sam naisao bas u vreme rucka kad im je stiglo par kombija sa hranom od nekih organizacija tipa arnija spa i slicno --HAOS je najbolje rec koju mogu da nadjem
south beach je bolji jer policija tera prosjake i beskucnike ali oni ipak -uglavnom uvece dodju da prose tu -vlasnici radnji su se zalili (iz lincoln road-a-to je nesto kao njihova knez mihajlova )..rezultate je bio da su se ''beskucnici ''svetili na taj nacin sto su p.....i i s....i u ulazima radnji duz ulice ...to je bas bilo masovno kad sam bio tamo i radio -toliko je toga bilo da sam redovno kasnio na posao da ne bih morao bas da cistim sve to svako jutro cak i pod cenu da me gazda najuri zbog kasnjenja

u SF blize centru je taj poznati tender loin deo grada ali nisu samo tu skoncetrisani ..tu stvarno svasta imas da vidis ..jadi beda kakvu nisi video ni na filmu -mozda Boshove grafike bi to bolje docarale ...

-Jedna isto interesentna stvar je koliko ima bogalja i ljudi u invalidskim kolicima-i to veoma mladih ljudi bez nogu ??-ovo pogotovu vazi za SF/SD ?..I koliko ima isto debelih ljudi koji su na granici mobiliteta -bukvalno se vise
valjaju po ulici nego sto hodaju ..i koriste kao neka kolica na koja se oslone (to nigde na svetu nisam video -na pr.u FR to koriste u bolnicama SAMO za najteze pacijente! )

sto se tice klubova -to nije samo moje misljenje -dosta ljudi /turista koji dodju iz evrope ili cak kanade su iznenadjeni nocnim zivotom -kanadajani imaju cak neki izraz za ameriku -zemlja velikih palceva -jer svi tekstuju ko blesavi !
socijani zivot je dosta na niskom nivou ...nemoze da se poredi sa evropom -ni sa srbijom ako cemo pravo ....

kazu da je naekad bilo bolje ..vecina ljudi koje sam upoznao iz drugih zemalja je okarakterisala noicni zivot sa jednom recju ..''LAME''...

Aha, znači ti si rešio da nećeš više, u životu, doći na teritoriju US?
Pošto je, tebi, sve loše, odvratno, najgore, debelo, smrdljivo, vašljivo, zapišano.
Ili nam, kobajagi, činiš uslugu i govoriš da mi ustvari ne treba da dolazimo tamo, da nam je u Srbiji lepše, čistije, samo se SRBI znaju zabavljati, najbolje pivo, ribe, frajeri i ostala domaćica?!!

Hvala na pisanom iskustvu, ali je totalni opozit mom iskustvu, a koliko vidim i ostalih.

Ej, Dare, jesi siguran da ovo sve nisi mogao na drugaciji nacin da kazes ukoliko se ne slazes? Cemu izazivanje konflikta? Mislim, ovakva izjava nista ne moze da donese drugo osim ljutite rasprave koja ne vodi nicemu nego da se svi lose osecaju.
Sto se njegovog zapazanja tice uopste nije toliko daleko od istine. U SF-u ima puno nevidjeno debelih osoba, ima ih gomila koji pisaju po gradu, i ulice su pune smrdljivih tipova sa kojima ne zelis da se sretnes po mraku.
To je tako kako je bez obzira kako bi mi svi zeleli da bude. Situacija nazalost nije idealna kao sto smo zamisljali nekad.

Ne ne ne, nikakvo izazivanje konflikta, samo zapažanje. Videh i ja loše strane, nemaštinu i prosjake, ali mi to nije kvarilo ni utisak ni raspoloženje. A nisam ni probao sve da vas ubedim kako je to tako i samo tako ;)

Covek te ne ubedjuje, jer on zna da je samo njegovo misljenje jedino ispravno na svim temama i samo tako moze biti. Voli covek negativne pojave i pljuvacinu po Americi nemoj da si takav. :;D:

Ja licno mislim je kad ocekujes nesto fenomenalno uvek sledi razocarenje. Bolje je da cujete i dobre i lose strane pa kad dodjete da ne bude frapiranja. Ovo je zemlja mnogo vecih kontrasta nego nasa. Kod nas je stanovnistvo vecinom izmesano gde se zivi mada ima i ponekih bogatih naselja tipa Dedinje ili sirotinjskih tipa Sangaj u Novom Sadu i slicno. Ovde su vise izdeljeni na delove grada gde zive bogatiji, pa onda manje bogati, itd do najsiromasnijih. Ako je u jednom delu grada sodoma i gomora to uopste ne znaci da u nekom drugom delu nije sve ko u Holivudskom filmu.

Tako i ovi nasi opisi. Neko opisuje oblast u kojoj boravi, radi i zivi. E sad, ne bira se toliko kuda se provode dani ako nadjes posao tu gde nadjes. Zato ukapirajte malo i medju redova. Ovde je situacija sarena a u velikim gradovima svako poznaje dobro mapu i sve se deli na: ovuda sme da se ide i ovuda ne sme da se ide.

Slicna stvar vazi i za vecinu zapadnoevropskih gradova. I tamo imas oblasti kroz koje bolje da ne prolazis. Evo primer - ako je iko bio u Parizu treba da zna kakva je oblast npr. desno od Crkve Svetog Srca. Mi nismo znali i videli smo usput par tuca i svakakvog olosa. Hteli smo da stignemo precicom od Staljingrada do Monmartra.

A ja opet ne kapiram stav mnogih ljudi koji emigriraju u bilo koju zemlju ne samo ovu. Sve je super, nista loseg ovde nema - inace zasto se onda ne vratis kuci? Meni je to nebuloza i lici mi na ono nase staro socijalisticko - Ili si za partiju ili nisi? Dakle ako si negde - hvali to na sva usta pa ces i ti sam izgledati fantasticnije.

A opet samo da dodam i ovo - ako neko trenutno prolazi kroz tesku fazu u zivotu (tkz. "rough patch" sto bi ovi rekli) ili ako je u toj fazi kulturnog soka sve vidi crno najgore. Ne znaci da su svi ovde non stop zaljubljeni u sve sto vide oko sebe. Naprotiv. Prodje se kroz razlicite faze prilagodjavanja na sasvim drugiiji okolis. I vremenom se naviknes na sve ono sto ti je u pocetku bilo strano i sasvim drugacije. Pa i na sve ono ruzno...

baš mi je drago kad čujem kako su se ljudi lepo snašli, kako im dobro ide i kako imaju planove.
mi koji dolazimo iz sirotinje više cenimo stvari koje su za USA i zapadnu evropu normalne. stvari kao što su mogućnost nalaska posla, pristojna kupovna moć, mogućnost da se živi od plate, mogućnost napredovanja.
amerikanci nek rade po ulicama šta hoće, mi nećemo obraćati pažnju na to. samo nek nam daju svima (sa foruma) zelene karte i živećemo pošteno i pošteno ćemo raditi. :1081:

tema je kulturni sok?-e pa ovo sve sto sam opisao je bio sok za mene..pa sam to ispricao - nesto ste mi mnogo nervozni ovde na forumu ?!
@vuxane taj ''kraj pariza'' -BARBESS-''precica'' do stalingrada je mila majka za ono sto sam video u LA/SF/MAJAMIJU