Ograničenje zapošljavanja stranaca
 

JUTROS SAM PROČITAO OVAJ ČLANAK U NOVINAMA, PA AKO NEKO ŽELI DA PROČITA ILI DA PROKOMENTARIŠE MOŽE GA PROČITATI. NAROČITO MOŽE UPLAŠITI NOVE IMIGRANTE KOJI SE TEK SPREMAJU DA DOĐU, A NEMAJU PUNO INFORMACIJA O USA.

OGRANIČENJE ZAPOŠLJAVANJA STRANACA!

Kvalifikovani strani radnici koji žele da se zaposle u SAD mogli bi imati problema zbog novih vladinih restrikcija na zapošljavanje radne snage iz inostranstva.

Restrikcije su deo vladinog paketa za spasavanje ugroženih investiicionih banaka, javlja Glas Amerike. Mnogi strani studenti, upisani na poslovne fakultete širom SAD, mnogo su investirali u svoje američko obrazovanje, u nadi da će se sredstva uložena za plaćanje školarine jednog dana vratiti unosnom ponudom za posao u nekoj američkoj firmi.

Turkinja Nazli Oguzimsaroglu je jedna od njih. Ona je nedavno diplomirala na prestižnom biznis koledžu i prihvatila ponudu za posao u investicionom gigantu “Meril Linč“.

“Jedna od stvari koja me je privukla 'Meril Linču' je definitivno njihov sjajni program obuke. Čak i male banke nastoje da angažuju ljude, koji već imaju iskustvo na mestima poput ovog, jer su svesni koliko je to prestižna ustanova“, kaže ona.

Međutim, ta ponuda za posao nije trajala dugo.

Poput drugih bankarskih giganata, “Meril Linč“ je, u jeku produbljenja američke finansijske krize, doživeo pad vrednosti svojih deonica. Preuzela ga je “Bank of Amerika”, koja je potom pozajmila novac iz vladinog Programa za ublaženje bankarske krize.

Time je “Bank of Amerika” sebe podvrgla pravilima koja ograničavaju izdavanje H1B viza – ključnog dokumenta za zapošljavanje radne snage iz inostranstva.

Vivek Vadva je saradnik programa "Lejbor end vrklajf" na Pravnom fakultetu Univerziteta Harvard. On kaže da su te vladine restrikcije ne samo ksenofobične, već dovode do takozvanog "odliva mozgova“, upravo u trenutku kada su američkoj ekonomiji potrebni talenat i inovacija.

"Problem sa ovim zakonom je naša poruka svetu: Kad zagusti mi zatvaramo svoja vrata. Najbolji i najbistriji traže prilike na drugim mestima. Oni će radije otići u Australiju, gde mogu da rade nekoliko godina i otplate svoje studentske kredite, ili pak osnovati tehničke firme u Kanadi. To je veliki gubitak za Sjedinjene Države“, kaže Vadva.

Vadvino istraživanje ukazuje da su oko jedne četvrtine američkih tehnoloških kompanija osnovali imigranti.

On tvrdi da to ide u prilog teoriji da strani radnici često kreiraju radna mesta za Amerikance, a ne da ih oduzimaju od njih.

Što se tiče Nazli Oguzimsaroglu, ona je zahvaljujući gubitku ponude za posao - naučila vrednu lekciju.

“Nikada ne možete biti sigurni da će sve biti u redu. Jednostavno, morate preduzeti sve neophodne mere predostrožnosti da ne bi ostali bez ičega”, kaže ona.

Za nju lično, to znači upisivanje još jednog semestra i nastavak potrage za poslom.

Nosioci zelenih karti ne pripadaju ovoj kategoriji. Firma nema nikakvih izdataka za njihovo zaposljavanje plus imajuci u vidu ukupan broj malih i srednjih preduzeca, kao i korporacija, vrlo je mali procenat onih firmi koje su prihvatile pomoc od US government te samim tim i prihvatile ovakve uslove (za koje iskreno prvi put cujem; recimo da postoji overhead cut, ali nisam sigurna da je strikno naznaceno da su u pitanju bas radne vize. Naravno - kad se smanjuju troskovi, i to je na udaru kao nesto sto nije preko potrebno). S druge strane, stopa nezaposlenosti je uvecana (u CA je cujem u padu poslednja dva meseca) sto znaci da je definitivno teze pronaci posao. Uz to, faktor patriotizma tipa "kupujmo americko" i "zaposljavajmo nase (na koga god da se to odnosi)" ne treba ispustiti iz vida... jeste diskriminacija ali ako se primenjuje - poslodavac uvek moze da se vadi na stavku "good communication and writing skills" kao izgovor da zaposli rodjenog Amerikanca a ne imigranta.

Kao što reče Žana:
to što se navodi u tom novinskom članku ili saopštenju na televiziji, nema ama baš nikakve veze sa onima koji su nosioci zelenih karti tj. permanent residents a nikako stranci. Ta žena iz turske, koja se pominje, je stranac u U.S. kao što smo i svi mi bez obzira što ona ima Američku diplomu jer ona na osnovu same činjenice da je završila neku američku školu nema nikakve privilegije u pogledu trajnog boravka u U.S. i slično, ali zato ima mogućnost da na osnovu te diplome ostvari pravo da tamo radi, boravi i potom dalje stiče određini status u skladu sa njihovim propisima. Ona mora da prođe poprilično dug proces da stigne samo do statusa permanent resident koji dobitnici na ovoj lutriji, koji naravno uspešno prođu čitavu proceduru, imaju odmah po dolasku u U.S.

Ja se iskreno nadam da je tako.
Moj suprug je lekar i vec je prosao svu proceduru ( polozio americki drzavni ispit, itd) za apliciranje za specijalizaciju, ali nam je bilo frka jer su pritegli sponzorstva za vize. Naravno, godinama se prijavljivao za GC ali nista.
Medjutim, ko kaze da zena ne donosi srecu!? :naughty: Pre neki dan stigla mi je koverta :bravo: Tako da se sad nadamo da ce sa GC (ako je dobijemo) imati mnogo bolje sanse za spec. :woohoo:
Videcemo!:obrva:

Ako bi mogla da pojasnis ovaj deo...Hvala.

Naravno. Procedura za prijavljivanje za specijalizaciju, to je nesto od cega se lekarima koji zele spec. u Americi dize kosa na glavi. Ne verujem da ce zanimati one koji nisu te struke ali ukratko: prvo mora da se polozi tezak drzavni ispit iz 3 dela (tzv USMLE - US Medical License Exam.)) i to je prakticno ceo fax ispocetka ali na engleskom :ajojoj: i za to je potrebno par godina. Onda je potrebno raditi tzv. observership-ove u Americkim bolnicama i nabaviti 3 pisma preporuke americkih lekara, i jos neke sitnice i onda mozes da se prijavljujes za specijalizacije. Ko te pozove ides na intervju, ali ne dobijas posao vec svi kandidati na nivou cele Amerike idu na tzv. Match gde se kompjuterski uparuju programi i kandidati (obe strane se izjasne o favoritima). I to traje jos oko godinu dana. Ne znam da li sam bas dobro ovo poslednje objasnila, pitaj ako treba bolje :)

Ne treba :) samo mi nije bilo jasno na sta se odnosilo "drzavni ispit". Ispiti za licencu ne mogu da se smatraju ponovnim studiranjem, zar ne? Svako ko je studirao trebalo bi uz pripremu/obnavljanje da bude sposoban da polozi iste bez problema (pa makar na pragu od 70%). Jedini problem je jezik... sto mu dodje kao prevodjenje svog znanja na drugi jezik. Odnosno - meni se podrazumeva da smo svi upamtili ono sto smo studirali ranije, ili bar dobru vecinu. U temu sam upucena zbog snaje koja trenutno secijalizira pedijatriju u Beogradu i koja isto tako tvrdi da ne moze da studira od pocetka... Meni je to totalno apsurdno - ako nista nije upamceno za tolike godine studiranja, onda ne znam sta da kazem. Eto, zato sam pitala... meni iskreno nije bio problem da polozim ponovo bilo sta od onog sto sam polagala u Srbiji - naravno uz ucenje termina i ostalog sto se razlikovalo. Ispite koje spominjes polaze i svaki lekar ovde, ali za vreme studiranja - nije to samo requirement za one koji su studirali u drugim drzavama vec za sve. Nemoj pogresno da me shvatis - samo sam blago otkinula pre neki dan kad sam cula "Ne pada mi napamet da sve studiram ponovo" :grin:

Haha naravno, sve mi je jasno, nema frke. To je i nasa interna fora, ti sto bi hteli al' im mnogo tesko. :;D:
Tako je , drzavni ispit je za sve isti, jedino sto je Amerikancima mnogo lakse jer to polazu tokom studija (a ti delovi su podeljeni upravo onako kako teku studije: 1.predklinika, 2.klinika, 3.pregled pacijenata, pa sve polazu dok je sveze) i naravno uce po tom programu i naravno na engleskom.
Nedovoljno motivisane i znanja zeljne ljude mogu da razumem zbog cega im je "ponovo studiranje" ogroman problem. Znam iz iskustva mog muza koliko je jos tokom studija ulagao napora. Posle 2 ili 3. godine je pukao i resio da hoce u Ameriku na spec., narucivao je knjige po kojima Ameri rade i iz njih spremao ispite, dok su kolege masovno ucile iz nekih tanusnih domacih skripti... (cast izuzecima!). Tako da kad je dosao trenutak da se polaze amer. drzavni ispit, njemu je to bilo bas kao sto si rekla - obnavljanje gradiva.
U pravu si za stav ali jedno moram da te ispravim, prolazak sa 70% je skoro pa beskoristan. Jako je kompetitivno. Indusi furaju do nemogucih 99%... :no:

samo sa observership-om (bez externship-a (americhkog), intrernship-a (americhkog), rada u research-u (godinu dana minimum takodje u americi), objavljenih radova ili publikacija (u americi) perfektnog znanja engleskog) i bez gc ma koliko usmle score bio dobar (95+) shanse za dobijanje residency na nekom iole kvalitetnijem programu su jako, jako male...

btw. indijci spremaju ispite prema kaplan-u celo svoje studiranje i obichno konkurishu na residency u americi sa vec zavrshenom residency u indiji tako da im je klinichka praksa u malom prstu i normalno je da dobiju 99.

Bez uvrede ali ovo je totalna glupost. Razlika izmedju americhkog i srpskog medicinskog fakulteta je nebo i zemlja. Amerikanci su trenirani za kliniku svih 8 godina a u srbiji se sve svodi na suvo uchenje chinjenica i pacijent se vidi jednom u 100 godina.