Mračna strana emigracije
 

Član foruma D$D je ovde rekao:
Dakle, hajde da vas vidim braćo novo pečeni Ameri...
ŠTA vas muči?
ŠTA nije dobro preko bare?
ŠTA vas nervira?

Hajde da čujemo ta loša iskustva i da vidimo sve negativne aspekte emigracije putem DV lutrije, od novog formata WC šolje, preko manjka gradskog prevoza, pa do problema sa pronalaženjem posla.

Bravo TheNenad:bravo:

U potpunosti se slazem sa tobom!

Od mene cete definitivno dobiti realnu sliku, cim dodjem do "slike"(sto nikako ne znaci da cu biti jedini i da drugi nisu bili realni). A dobicu prvu impresiju sada u aprilu, kada budemo isli na oko mesec dana, koliko da se zapljunemo i uzmemo GC, prijavimo decu u skolu, vidimo za smestaj, itd. Ja licno nikad nisam idealizovao stanje u USA, ko me zna, ponekad bi se upitao zasto ja hocu da idem tamo ako razmisljam na nacin na koji razmisljam o toj zemlji, ali svi dobro znamo da nista na svetu nije idealno, nista nema tek tako, dzabe, i moras sam da se izboris za neki svoj boljitak.

Ja sam potpuno svestan da postoji velika sansa da ce mi u USA u pocetku biti losije nego ovde, ali se zato nadam da cu uspeti da se izborim da mi u veoma kratkom vremenu bude mnogo, mnogo bolje, zato i idem.

Cuce se....

Mislim da si i ti u pravu. Samo radom i borbom se moze svuda uspeti. Naravno i upornoscu i tome treba dodati veru u sebe i biti pozitivan.
Ne volim da pisem o sebi, ali ovo pisem na osnovu iskustva, kako se u Srbiji moze uspeti.
Ja sam silom prilika(tako me zivot "bacio") dosla iz provincije u Beograd i unajteze vreme uspela, uz osobine koje sam nevela gore. Pocela sam od nule, sa malo novca, nasla prazan stan, dusek......
Svi koji zive u Srbiji, znaju da se ovde uspeva:
1.Veza
2.Partijska knjizica
3. Dubok dekolte

Izabrala sam najtezi put(to je zaista bio moj izbor, a sticajem okolnosti mogla sam da biram), nasigurniji, jos uvek se borim i ne odustajem od svojh ciljeva.

Pozdrav svim vrednim, postenim, upornim i borbenim ljudima, koji zele da promene, ako ne svoj zivot onda zivot svojoj deci da ucine boljim.
Svaka cast na hrabrosti, jer je malo takvih ljudi.:;D:

D$D ga malo pretera... razlicite perspektive ja mislim, i ocekivanja... Da je meni lepo ziveti u Americi, bas i nije, a razlog za to je sto sam ja malo vise vezana za prijatelje i porodicu.. za bilo sta drugo nemam sta da kazem a da je TOLIKO lose?? Sta me nervira: nemogucnost da odem u setnju i zivim bez kola, drugaciji mentalitet ljudi (tipa nema ono e ajmo na kafu pored Dunava, nego se dogovorimo nedelju dana unapred, pa me ti ispalis u 70% slucajeva), zdravstveno osiguranje (iako imamo jedno od najboljih, i dalje moram da proveravam sve pre nego sto mi bilo sta urade, itd), hrana, zasipanje reklamama, ponudama, snizenjima (mada bolje ta muka nego muka da nemam da platim cipele).. ako se setim jos necega dodacu. Ali, sto se tice posla, problema nismo imali, niti smo birali... da, radili smo u fabrici, na +50 stepeni kacili smo delove i farbali, eto koga to uplasi neka ostane da sedi u Srbiji. Da, sluzila sam i kobasice i pivo.. I ne, nemam sada posao iz snova (ni pod tackom razno), ali ne sluzim nikoga i sedim na toplom ispred kompa. Sto je vise nego sto bih u Srbiji dobila da radim...

Ne znam mozda je nama mladjima lakse da podnesemo promene, pa jos bez dece, ali izvinite sto ne kukamo po forumu, jednostavno smo zahvalni sto imamo mogucnost da radimo i zaradimo, trosimo i stedimo. Ko moze da predje tu "nostalgija" barijeru i ima malo srece da ubode ok posao, ne vidim sta ima da kuka. Ja ako ne budem mogla da zivim bez prijatelja i porodice, pokupicu se sa svojom ustedjevinom i vratiti u Srbiju, mada znam da bih posle 3 meseca opet pozelela ovamo.

Ti si D$D rekao da je administracija u Americi ista kao i u Srbiji, e pa ja nemam to iskustvo. Je l to znaci da si ti u pravu? Sve je individualno, da je lako - nije, ali reci da mi samo pricamo bajke mislim da je preterano.

Pozdrav

P.S. Nemamo nikakav kredit, niti co-signere, kola smo kupili kesom, polovna, za $3,500 i odlicna su, u jednom trenutku smo imali $500 kod sebe, part time posao i stan na vratu, ali sta, stisli smo i preziveli... spremite se da spavate na podu, sedite na podu, jedete na nogama! ni tada nismo doziveli neki strah ili ne znam sta. Bar ja nisam :-) sta je najgore sto je moglo da mi se desi, da zovem rodbinu da mi skupi 1k $ da se vratim kuci? Pfff

Sto kazu Ameri, just my 2c nemojte sad da me razapnete

Da se ukljucim u ovu pricu i ja. Stupim u kontakt putem google talk-a sa skolskim drugarom iz osnovne skole koj vec zadnjih 5 godina radi i zivi u Los Angelesu a kao viljuskarista radi zadnje 2 godine. Njegov otac davne 1995 dobio GC. Posle srednje skole u Srbiji radio za jednu pivaru kao viljuskarisa, steko iskustvo imao zelenu kartu i ode preko bare u nepoznato. Srpska posla posle price i pitanja kako je i sta radi pitam ja i za platu. Radi na nekom stovaristu gradjevinskog materijala ( kako sam ja razumeo), radi sa viljuskarom , utovar i istovar sa kamiona a po potrebi i sa vozova. Radno vreme puno, 40h nedeljno plus prekovremeno minimum 30 do 40h mesecno ( kaze obicno prekovremeno radi subotom). 30 min pauza za dorucak koja se neplaca kao ni hrana, zato na poslu ostaje 8h i 30min. 12$ h plus prekovremeno se placa 18$ h (150%) Mesecno uzme min. 2500$. Pitam i za rashode, stan 600$ studio 1+ ( predpostavljam na nasem jednosoban stan) telefon, struja, internet, kablovska i jos nesto zaboravio sam sta oko 150$. Za hranu mesecno potrosi od 250 do 300$. Na posao ide biciklom , od kuce do posla kaze ima 5 milja. Kupio auto od 1000$ pre 5 godina i kaze dok ga sluzi nece da ga menja.
Njegove reci da li mu odgovara zivot i rad u SAD, kaze u potpunosti,
Nedostaje mu porodica koja je u New Yorku, priljatelji i rodbina iz Srbije , druzenje na Srpski nacin.
Aplicirao za drzavljanstvo, proveo preko 5 godina u kontinuitetu u SAD. Neplanira da se vise vise vraca za Srbiju, Posto je prema meni pravi Amerikanac.

meni je shok bilo koliko su male plate ..smesno malo para se zaradi cak i da se radi ''crnacki''..mozda za nekoga ko stize iz srbije je ok ..daj sta das ali za nas koji smo iz EU to je bilo malo obeshrabrujuce ,ja sam doduse bio samo 5 meseci i nisam radio na dozvolu nego na crno ali opet -primetio sam i ja a i ostali drugari koji su bili samnom da su plate u proseku oko 30% nize nego u evropi za sve a cene opet iste ili vise ..hrana je na pr skuplja u vecini slucajeva sto nema logike (naranzde su skuplje na floridi nego u belgiji )...


odeca je jeftinija ali slabog kvaliteta-samo kineska roba .u FR kupujem francuske marke i robu napravljenu u FR malo skuplje ali neuporedivo bolje a na raspodajama u FR kupujem isto ali mnogo jeftinije nego u americi
tehnicka roba je jeftinija

druga stvar sto me je isto iznenadilo
ima jako puno kriminala ,krade se non stop ,na poslu su ljudi krali kako su stigli maltene ko nije uzimao je bio ignorisan ,mislim ne zameram im jer su plate minimalne i ne moze da se prezivi ali je stvaralo malo cudnu atmosferu,naravno govorim o poslovima u restoranu i prodavnicama za druge poslove ne znam .

Studio je garsonjera i u LA nema za $600. U okolnim gradovima verovatno, pogotovo kad se uzme u obzir da ljudi iz susednih gradova pricaju da zive u LA. Ako se tvom prijatelju skidaju takse od plate i ako je neozenjen, bez skidanja za penziono i zdravstveno osiguranje - od $2,500 mu ostaje $2,000. Posle placanja stana znaci $1,400. Racuni: mobilni telefon (ajde da kazemo nema fiksni) je oko $50, struja oko $40, plin oko $20, kablovska oko $70 (verovatno vise ali ajde da stavimo minimum), internet oko $20 (opet da uracunamo minimum), to je $200 te mu ostaje $1,200. Hrana - racunaj $5 minimum za rucak svaki dan na poslu (obicno kosta vise ali da uzmemo $5 kao neki limit koji se poklapa ako jede u fast food cudesima ili ponese od kuce), pa posto radi prekovremeno racunaj 27 dana, onda je to $135. Znaci ostaje $1,065. E sad, hrana kod kuce i pice (jer mora da se jede nesto i za dorucak i veceru, zar ne), pa stavi jedno $200 minimum, ostaje mu $865.

E sad, uracunaj tu pranje vesa (koje se placa u zgradama) i kozmetiku i garderobu, kao i ono ekstra par dolara na dan, minimum osiguranje za auto koje mora da placa, gorivo, izlasci ponekad i ponegde (jedino ako nije u fazonu kuca-poso, poso-kuca) - to bas iskreno i nije americki san. Sa tim parama u LA nije bas veselo. Moze da se zivi - nikakav socijalni zivot. IMAX karta je $17 - ako hoces da pogledas neki film, da za vikend odes negde sa drustvom, ako hoces da sednes u neki lep restoran na obali i veceras, ako hoces da zivis bolji zivot nego u Srbiji - onda za to treba mnogo vise od rada za viljuskarom za $2,500 radeci pri tom sest dana nedeljno, a mozda i sedam.

Iskreno - ovo je prihvatljiva varijanta kad se doselis. Jos i da skaces od srece jer nisi bez posla. Nakon pet godina, ne bas.

Za ostalo navedeno gore - svasta nesto ovde nije kako treba ali se covek navikne da resava sve te probleme. Ja samo mogu da kazem da ovde pogresne odluke prvih godinu dana nakon useljenja mnogo kostaju i obicno dovode do vracanja nazad ili velikih problema. U Srbiji kad se naprave pogresni koraci priskoci familija i prijatelji. Ovde nema ko da priskoci. Nema zutog kartona - odmah je crveni. Prioriteti moraju da se postave kako treba - ne moze neko ko se tek doselio da se razleti i opruzi kao neko ko ovde zivi 5 ili 10 godina, ako dodje sa par hiljada dolara. Moze u principu, nece svako kao sto rece WOTKL da spava na duseku i jede stojeci i da ceka da nadje sigurniji posao pre nego sto krene u rashode. Ali ako ne podje kako treba posle sa poslovima, dzabe i namestaj i LCD tv, i vitrine i ostale "neophodnosti", i stan u lepom kraju i novi auti i ostalo - onda ponovo karta u jednom pravcu.

Ispadne na kraju da je sve ovo jedna velika LUTRIJA.

well, what da ya now...a sad nesto veoma otrcano...zasto je otrcano? Zato sto je ponovljeno jedno tri triliona puta... a zasto je ponovljeno, pa zato sto je istina i ljudi su ponekad prilicno ogorceni sto je to tako al to ne menja na stvari! Dakle, ceo zivot je lutrija! Sve zavisi gde se rodis, u kakvoj zemlji, u kom gradu, u koje vreme, u kakvoj porodici...sta ce da te nauce, gde upute, od kolike nule ili sa koliko nula ces poceti - nije svejedno...i nije fer, al sto neko jednom rece, niko nikad nije rekao da je zivot i priroda fer, i bas je tako...moras da radis sa onim sto imas, sto reko radjard kipling...