Ne radi se o tome da li si dosadan sa svojim pitanjima ili ne – poenta je da kroz diskusiju objasnimo neki proces ili situaciju, zar ne? Ono sto moze da bude problem je vrlo ucestalo razmisljanje nasih ljudi da je skolovanje na americkim univerzitetima podjednako tesko/lako kao i nase srednjeskolsko obrazovanje, da smo “mi” pametniji od ovdasnjih studenata, da su amerikanci u proseku gluplji od nas, etc. Ja licno smatram da cak i naziranje takvih stavova nista dobro ne moze da donese (kao uostalom i mnoga predubedjenja koja covek moze da ima u mnogobrojnim situacijama). Strani studenti su u startu u otezanoj situaciji ovde: za pocetak je problem jezik, jer uvek postoji sansa da nesto moze pogresno da se razume. Drugo, nacin postavljanja pitanja i testiranja je skroz drugaciji od onog na sta smo navikli u svojim zemljama – navikavanje na to moze da odnese prilicno vremena. Profesori ovde cene internacionalne studente – jer znaju koliko truda ulazu i koliko im je teze nego ovdasnjim studentima. Ali, to ipak ne znaci da ce im progledati kroz prste greske u pravopisu, gramatici ili necemu drugom.
Nazad na GMAT – u toku skolovanja ovde je prilicna tezina data analitickom razmisljanju i rezonovanju, zbog cega je to i sastavni deo ovog ispita. Cini se da je lakse kad ti daju moguce odgovore: iz svog iskustva mogu da ti kazem da kad dobijes pet mogucih odgovora, dva je vrlo lako odmah eliminisati jer poprilicno zvuce nebulozno. Treci bi trebalo iz naucenog tokom predavanja da se zna da sigurno nije pravi odgovor. Onda ti ostaju dva moguca odgovora – i tu u vecini slucajeva nastaje problem (po meni nema goreg pitanja od tih sto me teraju da odgovaram sta je od toga logicnije da bude… ali ajde, mozda to neko nalazi lakim)
Matematika – ako si dobar matematicar, onda si sasvim ok ako razumes terminologiju.
Writing – e tu ne znam sta da kazem… jer cak i da pises mnogo dobro i to na engleskom, neces dobro da prodjes ako ne znas njihov format. Kod njih ti je akademsko pisanje kao matematicka formula: uvod, minimum tri theses, kontraargument, po paragraph za svaki theses, zakljucak. Ovoliko ili onoliko incha od gore, dole, izmedju paragrafa…. Veruj mi, iskocis iz formata poeni ti idu dole. Summary isto tako – nije obicano prepricavanje (navedu ti da li hoce APA ili drugi format). Ono sto ja pokusavam da kazem – akademsko pisanje nije poezija i knjizevnost i slobodan stil pisanja… Zato i uvek kazem – nekim ljudima verovatno nije tesko kad se provali system.
E sad, da li bilo ko moze da bude spreman za dva meseca ne znam. Ja bih pre rekla jedno dva semestra pripreme uz intenzivni engleski. Meni je uzelo godinu dana da se opustim i ne tresem od straha od ne da nesto ne znam – nego da necu da razumem pitanje. Naravno, svaki profesor ti na regularnim testovima izadje u susret i definise rec koja ti je nepoznata i to na vise nacina. Problem je kad dodjemo do Sekspira i analiziranja (ne daju ti recnik jer je odstampano akcentovanje – akcentovanje moras da znas da bi analizirao meter i koje sta jos – pa kad ti upadne staro-engleski sa kojim i Amerikanci imaju problem, Sekspir i sve to zajedno e onda nije dobro
)
Ako zaista planiras da nastavis ovde, mislim da treba da pocnes sa iscitavanjem foruma o GMAT-u odmah… gomilu stvari mozes da naucis tako i olaksas sebi unapred – jer kad zavrsis GMAT dolazi ti jos tezi period.