[nemili]

u usa sam već 15 godina sa porodicom i nisam nikada bio bez (odlicnog) posla.

Amerika je haos. Svako za sebe. Ne postoje tzv. „safety nets” niti će ti iko pomoći da se snadjes u bilo cemu. Ovde se ocekuje da sam sve planiras od toga šta ćeš jesti (od pomije od burgera za 99c do organic hrane) pa do toga gde će ti i u kakvu skolu dete ići, kakvu ćeš imati penziju i sl. Ta strateska planiranja su nešto na šta nas covek nije navikao.

Dalje, ovde je sramota kukati. Ako kukas za bilo šta u najboljem slučaju ti kažu da si sam kriv jer nisi radio dovoljno a u najgorem te samo proglase za looser-a i prestanu da budu u kontaktu sa tobom. Nas covek je navikao da kuka i da se samosazaljeva i da ocekuje od drugih da mu u tome prave drustvo. Ovde prolazi akcija.

Dolazak u usa je ogromna odluka, zivot je ovde potpuno drugaciji nego u evropi po socijalnim normama i sl. Ovde je apsolutno necuveno da dodjes kod nekoga a da se prethodno ne najavis. Takođe, ovde se ljudi ne druže po prostornoj blizini („komsije”) nego po klasnoj pripadnosti, rasi i novcu koji imaju. To je takođe teško shvatiti nekome ko je dosao iz jugoslavije/srbije.

Rodbinske veze skoro da ne postoje. Jedan brat može biti milioner a drugi beskucnik. Objasnjenje je da je svako imao svoju sansu, jedan iskoristio a drugi ne. Ovde kada se vidi beskucnik na ulici svi kažu „njegov problem” a čini mi se u vecini ostatka sveta se to smatra drustvenim problemom.

Razdaljine su ogromne. Biti jako blizu nekoga za često druzenje je sve do sat voznje. Biti blizu da se posecujete par puta godisnje je do na 2-3 sata avionom. U vecini delova amerike skoro ništa se ne može obaviti peske. Ne postoji „sidjem dole po hleb i mleko” nego se ide jednom nedeljno, vozi se 30-45 min do velike prodavnice u kojoj se kupi sve za nedelju dana. Sve ostalo je neracionalno gubljenje vremena i benzina.

Plate zadnjih nekoliko decenija (od skidanja sa zlatnog standarda) normalizovano idu dole. Ne prate inflaciju. U nekim strukama je od nedavno drasticno teze opstati zbog outsourcing-a (tu mislim i na moju struku). Outsourcuje se sve zivo, čak i pregledanje rentgenskih snimaka po bolnicama.

Amerika se po meni dobro opisuje u sledeće dve kratke teze:

1. Amerika = dobrovoljno ropstvo
2. Amerika = opportunity, not entitlement

ako si sposoban da pod robovlasnickim uslovima iskoristis opportunity (sansu) jer ti ništa nije samo po sebi dodeljeno (entitlement) onda će ti biti ok.

Ljudi se ovde druže po enklavama. Indijci sa svojima, kinezi sa svojima, ameri belci sa svojima. 99% kontakta između enklava se ostvaruje u poslovnom okruzenju gde su svi maksimalno politicki korektni ali nikad ne znaš šta stvarno misle o tebi. Pozvati nekog privatno a da radis sa istim je jako retko, jedino ako se izuzetno uklapate. Ali znaj da ti to ne kupuje nikakve poene kod njega na poslu i da će te lako otpustiti ili iskritikovati pred svima ma kako se privatno druzili. Neko to zove „egalitarian meritocracy”. Svi smo isti i vredimo iskljucivo onoliko koliko doprinosimo na radnom mestu.

Ljudi su ovde commodity. Potrosna roba. Covek ovde ne vredi ništa. Ako nestanes, sutra na poslu će te zameniti jedan od 100000 indijaca, kineza... Ogromna razlika u odnosu na manje zemlje gde je svaka jedinka dragocena jer je ljudi te nacije malo. Ovde ne postoji nacija. Državljanstvo se definise potpuno drugacije i apstraktnije. Deca se ne cene. Ako imaš decu to ti je greška za karijeru (pogotovu ako si zensko) a natalitet će već nadoknaditi stranci. Pa pogledaj samo koliko ih salju u ratove.

Kada smo kod toga, ova zemlja je stalno u ratu. Drustvo i industrijski kompleks je projektovan tako još u drugom svetskom ratu i nikada se nije promenio. Ova zemlja mora da ratuje da bi funkcionisala. Ova zemlja ratuje od drugog svetskog rata neprekidno. Sve to utice na psihu, televiziju, način izvestavanja, filmove koji se snimaju...

Pojam predsednika ovde je smesan. Predsednik sluzi da bi sklonio paznju sa prave vlasti. Trenutno je to obama jer je narod hteo nešto novo, nešto sveze. Nebitno. Bilo ko da je isto će biti ponasanje amerike sve dok se ne desi neka korenita revolucija. Obama je obecao povlacenje trupa a evo salje 30000 novih u avganistan. To je samo jedan primer.

Pojam demokratije ovde je smesan. U početku se ljudi izaberu nekim procesom u kome uglavnom pobedi onaj koji ima najviše novca. Onda kada taj ode u washington, prestaje svaka veza istog sa glasackim telom i preuzimaju ga lobisti koji mu daju novac da bi on u senatu ili kongresu glasao onako kako oni hoće. Zbog toga je teško ista fundamentalno promeniti ovde kroz sistem i zato je amerika jako politicki stabilna. Demokrate i republikanci su nedavno opisani kao wwf wrestlers -- tuku se u ringu ali van ringa idu zajedno na pice. Svi oni u principu samo hoće da iskoriste mandat da dobiju sto vise para za partiju od lobista i da izgrade ime kako bi kasnije mogli da naplacuju public speeches (klinton recimo trazi $40000 po govoru, ostali manje ali to je ono kada vidite da neki bivši politicar drzi govor novoj generaciji yale mba graduates, oni od toga žive posle i dobro naplacuju).

Ovo su loše stvari koje su uopstene i zajednicke za sve ljude ovde. Kako je moguće onda da iko ovde dolazi i ostaje? Pre svega, ovde je odlično indijcima i kinezima koji ovde, vecina njih, prvi put vide civilizaciju. Slično i sa latinosima. što se nas tiče, razlog sto je dosta naših ljudi ipak naslo sebe ovde su dobre stvari kojih ima u americi. O dobrim stvarima ne mogu uopsteno da pricam jer su specificne za svakog coveka (a glupo mi je da se ja hvalim ovde ličnim primerom -- ocigledno sam još uvek u usa jer mi je dobro i pored svega sto sam napisao). Ali je jasno da ih mora biti dosta i da moraju biti dosta jake da bi prevagnule u odnosu na ove loše stvari. Međutim, ljudima treba malo da bi bili srećni. Ko ima ok posao, porodicu i putuje jednom godisnje u srbiju na odmor taj je uglavnom srećan a o ovim gore stvarima i ne razmišlja…

Digresija: Kuca ovde nikad nije tvoja. Ko ima kucu mora da placa porez na nju. Ako ne platis država može da ti je oduzme. Dakle, vecno placas državi privilegiju da stanujes u sopstvenoj kuci (uporediti sa kinom gde ne možeš da imaš nekretninu nego samo kupujes stanarsko pravo na 99 god. I sl.). Uporediti isto sa nekim evropskim zemljama gde porez na nekretnine ili ne postoji (npr. Slovenija) ili gde postoji samo ako ne stanujes u istoj (npr. Austrija). Ovaj porez je uveden da ne možeš da se opustis kada čak i kesiras kucu nego moras i dalje da radis i budes deo sistema da bi placao porez na nju.

Inače, kada smo kod poreza, to je posebna americka prica. Ovde postoji milion poreza u zavisnosti u kojoj si državi, county-ju (okrugu) i gradu (opstini). Dalje, postoji porez na promet i porez na nekretnine kao i porez na prihod. Ovo su lokalni porezi, na sve to dolazi još i federalni porez, social security izdvajanje i medicare izdvajanje. Dodaj na to još i 401k izdvajanje za penziju (jer penzije ne postoje a social security (ako i ne propadne do tada) neće biti dovoljan za penzionisanje). Onda dodaj još i 529b plan za obrazovanje dece. Meni od $10 zaradjenih ostane bukvalno oko $2-3 posle svih ovih odbijanja gore. Jako je teško objasniti nekome u srbiji da ja kada zaradim $10 ja moram u svom mozgu da to pretvorim u $3 a ne smem da se ponasam kao da mogu da potrosim $10. Zato vecina ljudi koji su u usa ne vole da pricaju o platam jer, ruku na srce, morali bi da objasne ceo kontekst a to niko ne želi da slusa niti razume.

Jeste iskreno i verujem u dobre namere autora da objasni i prenese svoje iskustvo i vidjenje, ali meni je generalno ovo takvo prosera**nje. Gore sam boldovao stvari koje su takva glupost i trosenje reci da je stvarno to strasno. Ne znam gde je doticni gospodin ziveo i ne interesuje me, ali izgleda da on pamti i pati za Titovim vremenom i nekim imaginarnim nacinom zivota. Verujem da on zivi u Americi, ali je njegov iskonski ideal izgleda komunizam i neka lazna sigurnost. Kroz ceo post se provlaci ogoromna doza cinizma i isticanje cinjecina i pojava koje su njemu tako "veliki problem".
Pusti teorije o Obami, Bushu, ratovima... Get a life (or live a life)!
Ne znam kako se cini vama, ali covek pravi ljude debilima ili im se obraca kao takvim, pokusavajuci da na mnogo jednostavan i pausalan nacin objasni ili prokomentarise neke krupne stvari.
Tako da ako ikada bude naleteo na ovo gospodinu Sasi porucujem da ne predstavlja kao necuvene "da dodjes kod nekoga a da se prethodno ne najavis", "Ko ima kucu mora da placa porez na nju. Ako ne platis država može da ti je oduzme" i tome slicno, jer to sto je njemu necuveno se zove kultura u civilizovanom svetu. To bi isto bilo kao kada bi rekao da je necuveno da mu neko dodje u goste a da se ne izuje ispred vrata.

Good spirit znam da si imao dobru nameru i samo zeleo da prezentujes ljudima jedno vidjenje naseg coveka, ali reko cisto da dam svoj kometar o napisanom (i nacinu na koji je napisano). Verovatno je gospodin mislio da je "otkrio Ameriku" jadnim Balkancima, brdjanima koji nisu bili dalje od svog sela niti videli sveta, tako sto je banalizovao probleme i odlike najvece svetske sile u referatu "Gde sam bio, a gde sam sada".