Citat:
Prvobitno poslao korisnik celestine
@Zeljko je toliko u pravu da ja nemam reci. Sve ovo sto je opisao mi prolazimi vec od maja od kad je stigla prva koverta a intenzitet se pojacava kako se intervju primice (cak smo ga i odlozili pre neki dan). Uz sve to mi smo odrasli, imamo neku ustedjevinu, porodicni ljudi, a opet sve isto-kako saopstiti roditeljima, strahovi, zebnje, preispitivanja...........
|
Kao po nepisanom pravilu,svaka dilema je naizgled teska!Sustina je ipak surova,sve je ekstremno jednostavno,jer se radi o izboru koji svako ima.Problem lezi u prihvatljivom,a nepoznatom ishodu!(strah)Tu nam,odgovornost uskladjuje zelje i mogucnosti i tada donosimo prave odluke,shodno energiji koju nosimo.Zivot je uzrocno-posledicno desavanje!Da ne biste pomislili,da sam
-zelim da kazem,da od svojih snova,nikada ne treba odustati!Vazno je,da ono sto nam je najbitnije,u nekom trenutku da ne postane nebitno(jer se to podrazumeva da imamo)-ali, nije isto ziveti i biti ziv!Uz sav optimizam,trud,rad,nadu,veru,snalazljivost i pamet,zelim svom detetu da pronadje svoju zvezdu na drugom mestu,a sebi makar malo manje brige i vise vazduha!
Nisam zelela da filozofiram,da otkrivam *rupe na saksiji* i otvaram *trece oko*
,vec da ovo podelim sa vama,jer sam i ja aplicirala i nadam se i strahujem...Ali svaku pricu*izvucenih i zelenih* prozivljavam kao svoju.Treba biti *lud* i hrabar-njih ipak prati i malo srece
U to ime
zelim vam puno srece,a nama koji cekamo,da nam se ista osmehne