Odakle sam dosao:
Dosao iz Beograda, radio u IT-u, imao 3-4 puta vecu platu nego sto je prosecna plata u Srbiji, radio za inostrane firme, imao priliku da prodjem citavu ex-Yu i pola evrope sto turisticki sto poslovno. Iznajmio stan na Novom Beogradu, imao gomilu tehnike, kompova, auto i jos po koju stvar u kojima sam uzivao.
Gde sam dosao:
Dosao sam u NYC. Zasto? Ima nekoliko stvari, jedna od njih je da se ovde generalno moja struka najvise placa. Posto nisam dosao sa puno para, bitno mi je bilo naci odmah posao i prihvatio sam prvu ponudu koja je naisla. Iako je ocekivati za osobu sa mojim znanjem i iskustvom da zaradjuje 6 cifara, ja ipak zaradjujem manje. Tad mi je bilo vazno ubosti posao, sada su mi vazne neke druge stvari, a vremenom ce doci i nivelisanje plate.
Sada zivim na Astoriji, imam srecu da nemam bube, stenice ili bilo koje druge gamadi do sada. To je recimo jedna od stvari koja se meni licno ovde ne svidja i gde mislim da mi je zivot na stambenom gubitku. Nasi stanovi su generalno mnogo bolji nego sto ovde mogu da se nadju, za normalnu cifru. Ja vama poredim jeftiniji stan u bloku 44 i jeftiniji stan u Astoriji, blokovi su bezbedniji izbor! Bar te nece bube pojesti na spavanju. Ako je nekome ovo trivijalno, verujte, nece biti ako se ikad sretnete sa tom gamadi.
Radim u dobroj IT firmi, 9 sati dnevno. Realno, imam odlicnu saradnju sa kolegama i sa menadzerom, sto mi je isto dosta bitno. Znam, da ako mi zatreba neki dan ili nesto slicno, nece biti nikakvih problema. Odnos prema zaposlenima je mnogo bolji nego u Srbiji, nesto bolji nego u inostranim firmama gde ti sef nije iz Srbije
(kao sto meni nije bio).
Sta sam sve izgubio dolaskom?
Izgubio sam osnovne stvari, sto neko rece, nema naseg mentaliteta, nema vidjanja na 5 minuta, humora i svega ostalog. Izgubio sam i Les Paul-a kojeg sam imao u Srbiji i ostavio drugaru
Ostao sam bez gomile malih sitnih stvari.
Sta sam dobio?
Pa ovako... Mnogo manje nervoze na poslu, priliku da radim na milionskim projektima i da se dalje usavrsavam. Da ne moram da razmisljam da li cu imati ili nemati posao, da li ce neki projekat proci ili ne. I priliku na napredujem. Rad u inostranim firmama je fin, ali ima jednu stvar koju retki primete: vlasniku nije u interesu da novac ostane u Srbiji nego da ga on iznese iz nje! Znaci, ako je trziste u sranju, ja sam u sranju a ne vlasnik firme. On ce zatvoriti kancelariju i okrenuti se novom isplativom trzistu, a ja sam tu gde jesam. Zato mi se svidja dolazak u USA, jer ovde imam dosta prostora za dalji napredak. U Srbiji sam video svoj krajnji domet, sto je bilo nesto vise od onoga na cemu sam ja i to me je malo uplasilo. Nisam clan nikakve partije ili bilo cega pa da mogu da dobijam kajmak, za sve sto sam radio, morao sam da prelomim preko ledja.
Ocena zivota ovde:
Moram priznati da sam vise ocekivao od Amera. Vecina njih je isuvise prijatna, ali vecina njih je mnogo ogranicena. Ljudi su navikli na opustenost, ne provode dane i noci smisljajuci kako da unaprede poslovanje ili bilo sta slicno. Ja sam poslednji inzenjer koji je dosao u firmu, a vec sam postavljen na neke pozicije na koje su cekali ljudi koji su tu mnogo duze nego ja. Jos samo da me isprate sa platom i super
.
Realno, nisam imao vecinu mucenja kao nasi ljudi, snalazenje za posao, za spavanje i bilo sta slicno. Za sada mi se svidja ovde, prva zelja mi je da dobijem Americko drzavljanstvo, da i buduca deca imaju Americko drzavljanstvo, pa da vidimo sta cemo dalje. Ne planiram ovde da budem ceo zivot, videcemo.
Inace, moram priznati, Amerikanci nisu u IT-u nesto posebno. Vecinu ljudi sa kojima mogu da kazem da sam radio i da zaista znaju dosta zanimljivih stvari su sve samo ne Ameri (indijci pre svega, kolumbijci, pakistanci i ostalo).