Citat:
Prvobitno poslao korisnik wrath:of:the:lich:king
moje iskustvo:
Neki cetvrtak u septembru, 2008: Stigla decku koverta (druga), razgovarali, dogovorili se da probamo
petak iste nedelje: Rekla mami i tati... Ljudi u soku, ali nas podrzali *iako je to znacilo da napustimo fakultete na kojima smo pri kraju (neko blize neko malo dalje :d)
ponedeljak, dva dana kasnije: Zvali ambasadu, ubacili mene u proceduru
utorak: Zakazali vencanje
sreda: Kupili prstenje
cetvrtak, sept 2008: Vencali se :d
6 meseci kasnije: Krenuli put amerike.
Podrska roditelja znaci neopisivo... Da su samo rekli nesto tipa mislimo da ne treba da ides, ja verovatno ni ne bih. Ali da je tesko, tesko je.. Bila sam dva puta za dve i po godine, i svaki put je isto. Mada shvatis kako se zivot tvojih roditelja nastavio i bez tebe i kako ti vise dom nije tamo gde je nekad bio.. Cudan osecaj. Valjda kad osetis kako je biti sam svoj covek : )
|
мој коментар је: само једно место на свету се зове дом!
прекратко сам у америци али мислим да по овом питању никада нећу да променим мишљење, таман милионе стекао у америци. сви смо другачији, сви мислимо и осећамо другачије, а можда је мој став такав јер сам (вероватно) више од пола живота провео у србији. скренух са теме...