[dreadnot]

Iako nije za ovu temu, mislim da sam dosta odmakao od onoga kako je bilo na pocetku, samim tim sto sam se adaptirao na potpuno novi nacin zivota. Ja imam satnicu nesto manje od $17 (na zalost, nauka je slabo placena i trpi krizu), moja supruga $12, a radi part time. Uz to, firma mi placa oko $2000 mesecno za zdravstveno, tako da smo barem sa te strane svo troje zasticeni kao beli medvedi i ni za sta ne brinemo, sve nam je pokriveno i bez deductibles, tako da benefiti nadoknadjuju skromnu platu. Zivimo normalno i opusteno, ne prezivljavamo, ili sto bi rekla moja lepsa polovina - nikada u zivotu nisam imala toliko obuce kao sada, kupujem cizmu na cizmu. Kada osetis da ti u stanu koji je veci od bilo kog u kome si do sada ziveo (u Srbiji) ponestaje prostora i da ne znas kuda ces sa stvarima, pa napunis cetiri velike kese i poklonis ih u Goodwill-u, onda shvatis da ti se zivot zaista promenio nabolje, barem sto se tice materijalne strane. Tu su i prijatelji koje smo ovde stekli, sa kojima se druzimo i obelezavamo vazne datume (rodjendane, praznike i sl.), tako da nam je drustveni zivot visestruko zivlji i bogatiji nego u Beogradu, gde smo ugl. sedeli kod kuce jer nismo imali para da izlazimo, pa cak ni da zovemo ljude u goste, zbog nedostatka prostora. Sve u svemu, zaokret na svim poljima :-)))