Evo, da prenesem svoje iskustvo iz ambasade...Deo koji se tiče lekarskog pregleda sam postovao u odgovarajućoj temi.
Termin razgovora u ambasadi je bio 8:30. Pojavili smo se nešto ranije i (zbog bebe valjda) su nas odmah pustili da uđemo. Elektronske uređaje smo naravno ostavili kod obezbeđenja, dok je ostatak stvari prošao kontrolu, ali smo sve mogli poneti sa sobom, uključujući i sedeljku za kola za bebu. Bila je poprilična gužva. Nismo baš sigurni koliko je ljudi bilo za imigrantsku vizu (po raznim osnovama), ali bar 3-4 smo prepoznali.
Na prozivku smo čekali do 9:15 kad su nas pozvali na šalter 8 - u zasebnu prostoriju. Tamo se pojavio vrlo ljubazan službenik (naš čovek) sa kojim smo prošli kroz dokumenta koja smo pripremili.
-Poziv na razgovor su mi vratili.
-Pasoše i fotke naravno uzeli (uzeli su nam i stare pasoše u kojima smo imali USA B1 vize koje smo koristili). Fotografije smo poneli iste one koje smo poslali prilikom slanja dokumentacije u Kentucky. Bebine su bile ok, a nas su poslali da se ponovo fotografišemo u toku pauze, jer su im trebale fotke koje su "više zumirane". U foto radnji pored kanadske ambasade su znali šta treba da odrade i posle sa fotkama nije bilo problema.
-Uzeli su nam originale izvoda iz MKR.
-Državljanstva nisu ni pogledali - vratili su i original i kopiju.
-Uzeli su originale potvrda iz suda i od policije, kao i venčani list.
-Moja dokumenta o služenju vojske su takođe vratili i original i kopije.
-Vratili su mi i radnu knjižicu, koja im takođe nije trebala.
-Uzeli su mi original i kopiju diplome.
-Uzeli su i kopije štednih računa koje smo priložili, kao i "pozivno pismo", u stvari mail, koji su poslali naši prijatelji iz USA u kome navode kako će nam u slučaju potrebe pružiti pomoć da se snađemo.
-Uzeli su i potvrde od stranih sudova i policije za države u kojima smo živeli i prevode na srpski jezik.
-Naravno i koverte sa lekarskog, ali ne i snimke pluća, iako nam je u Smiljanićevoj rečeno da i to ponesemo sa sobom.
Imali smo i gomilu neke dodatne dokumentacije, ali ih to nije interesovalo.
Nakon što smo predali sve nabrojano imali smo pauzu od sat i po (trajala je u stvari više od 2 sata) i za to vreme smo žena i ja obavili ponovno fotografisanje. Fotke smo predali istom gospodinu kod kojeg smo bili na šalteru 8.
Nakon malo dužeg čekanja su ženu i mene pozvali da ostavimo otiske prstiju na šalteru 2, a zatim i na šalter 6 da platimo (3x819$). Za divno čudo sve novčanice su prošle iz prve.
Sačekali smo još malo i ponovo smo pozvani u sobicu – šalter 8, gde nas je pored više puta pomenutog gospodina dočekala i mlađa žena (očigledno ne naš državljanin). Svejedno, prilično dobro govori srpski (sa čini mi se hrvatskim naglaskom). Pokušala je da nam ponovo uzme otiske palčeva i kažiprsta, ali to iz nekog razloga nije išlo baš najbolje. Bilo kako bilo, od nas je traženo da podignemo desne ruke i da se obavežemo da ćemo dati samo istinite podatke, što smo i učinili. Nakon toga smo imali kraći razgovor koji se ticao našeg obrazovanja, profesija, planova o zaposlenju i smeštaju, o prijateljima koji su nam poslali pozivni mail. Ništa više, čini mi se. Vraćen mi je original diplome i stari pasoši i rečeno nam je da neko od nas dođe sutradan posle 15h da uzme vizirane pasoše.
Ja sam sutradan otišao i preuzeo pasoše, zapečaćene koverte koje ćemo predati prilikom ulaska u USA i neki informativni list (vezano za SSN i sl...). Ono što je interesantno jeste da mi je gospodin koji mi je dao sve ovo rekao da nije pametno menjati adresu boravka u USA koju smo naveli u prijavi, jer se više nego često dešava da na novu adresu ne stigne GC. Rekao je da je naše pravo da prijavimo drugu adresu na aerodromu, ali da on to ne savetuje.
Eto...mi polako počinjemo da se pripremamo za potragu za stanom i poslovima. Nove teme na forumu nam postaju zanimljive :)
|