Није био проблем, али ево да опишем једну моју ситуацију. Треба да изађем из аутобуса, возач мало наглије прикочио и како сам пошао напред практично сам потрчао према предњим вратима. Изашао сам из аутобуса, прешао улицу и стао на аутобуској станици где чекам други аутобус на путу до стана. Куцам СМС поруку да добијем обавештење када ми стиже тај аутобус којег чекам, и док сам онако загледан у телефон, прилази ми један млади црнац, практично клинац и нешто галами. Прво нисам схватио да се обраћа мени, не схватам шта хоће, гледам око себе да видим да ли је сам или са неким у групи, видим да остали људи који чекају аутобус нису са њим, и онда када ме он одгурује рукама схватам шта прича: каже ми да сам га закачио у претходном аутобусу. Ја се тада сетим да сам када је аутобус нагло стао а ја практично потрчао напред некога у пролазу закачио (тачније додирнуо), али журио сам да изађем из аутобуса, а и то је био само додир... Када сам схватио о чему је реч, ја му се извиним и објасним зашто је то тако било, да није било намере...
Клинац се истог момента изгубио, и ја схватим да он уопште не чека тај други аутобус као и ја већ ме је пратио из првог аутобуса док није добио извињење... иначе, овде су сви много фини, стално се нешто извињавају, и стално једног другого пропуштају приликом уласка у аутобус и слично...тако да је мој грех био велики што сам случајно дотакао младог црнца а нисам му се истог секунда извинио.
Још једна ситуација за ових скоро 6 месеци, опет је везана за аутобус и младог великог и дебелог црнца. Враћам се ја са посла око 22:15 сати, аутобус је на терминалу и ја сам као и други путници већ ушао у аутобус и отишао на последње седиште до прозора. Грицкам неке семенке сунцокрета, у једној руци ми сунцокрет а у другој отпаци од истог. Долази црнац, гледа ме, као да сам сео на његово место, оде напред као да ће да седне на друго место, па се врати (а сво време не говори ни реч), па ме опет бело гледа и на крају оставља на суседном седишту неке новине које држи у руци и даље ме гледа (како је кренуо, рекох сада ће да скине јакну и да крене да ме млати). Ја не разумем шта се дешава
и на течном српском (причај српски да те цео свет разуме, па и црнци, ха-ха-ха) га питам: хоћеш да седнеш овде? Устајем и одлазим у предњи део аутобуса (и даље грицкам онај сунцокрет) а он напокон седа на моје или је већ његово место...тко би га знао...
Моја жена исто тако воли да седи на последњем реду седишта у аутобусу и рекао сам јој да то не ради више јер има свакаквих будала...
Иначе, прва ситуација се десила на раскрсници Devon/Clark а друга на локацији Kedzie/Devon. Мислим да ово не спадају под опасна места у Чикагу. Али, све у свему ништа много битно....