[hope]

evo napisaću prvu poruku u ovoj temi.

ljudi su mi brisali postove. samo sam pisao kakav je život u Srbiji. kako je neuređeno, divlje i trulo društvo, ali to nekim ljudima nije odgovaralo. neću ponavljati to što sam pre pisao, nego ću navesti najnoviji primer iz života u matici Srbiji.

živim trenutno u jednom gradiću na severu vojvodine. to je drugi najveći grad posle Novog Sada. bio sam sa drugaricom u bioskopu u petak uveče. kad smo se oprostili svako je krenuo svojim putem. i bio sam u najstrožijem centru grada. gradska kuća. nešto posle 23h. i neki momci, ili kako ovde zovu taj demographics "huligani" su počeli da viču na mene i da mi prete. dotrčali su do mene, unosili su mi se u lice, pitali me "Šta je?". krenuli su da me šamaraju. kad su me šutnuli u koleno (koje sam operisao pre 10 godina) pao sam dole. onda su me šutali i dalje. nekako sam ustao, nisam bio svestan ni šta se dešava. onda me je ponovo ošamario, toliko da sam pao ponovo na beton. ustao sam ponovo i potrčao, al su me posle 10m sustigli i udarali još malo. onda su pobegli uz uzvikivanje pretnji, vređanje nacionalnih manjina i nacionalističke parole.

bilo je malo ljudi tada na trgu i ulicama. a i ta mala količina ljudi, kad su ovi počeli da me tuku, su pobegli ko najveće kukavice. ostalo je par momaka na 50 metara, ali su samo kuckali poruke na mobu.

ustao sam. prestravio sam se. pozivao sam u pomoć, ali niko mi nije hteo ni pomoći, ni prići, ni pozvati policiju. nekako sam se uspeo pribrati i pozvati policiju. oni su došli posle 18 min. peške su došli u najlaganijem hodu koji sam ikada video. ja sam se tresao od straha dok oni nisu stigli. pitali su me da li kriziram. objasnio sam im šta se desilo. oni su mi rekli da to nije ništa strašno. dao sam izjavu, opisao huligane. rekli su da će me nazvati ako nešto saznaju (znači nikada). samo su proverili da li padam u nesvest i da li mogu hodati pravo i rekli su da sam ok manje više. otrčao sam do taxija i došao kući. tek kad sam ušao u kuću mi je prestao strah i drhtanje.

od fiziških povreda imam: oguljenu kožu na 1 kolenu; oba kolena u modricama i bolovima; modrice po rukama, nogama i licu; popucali kapilari na licu; ugruvan lakat; razderana gornja usna; boli me desna strana tela od pada.

eto tako izgleda jedan izlazak iz kuće u Srbiji. slično mi se desilo i pre godinu dana (samo tada u autobusu i bile su ozbiljnije povrede; isto nisam ništa izazvao, nego je lik bio pijan). jako sam razočaran da se često dešavaju ovakve stvari, a policiju to uopšte ne zanima. da se desilo 5 metara u bilo kod pravcu ohvatile bi kamere, ovako nisu. niko od prolaznika nije hteo ni na koji način da pritekne u pomoć. ne može čovek ni da se prošeta, dešava se ovom u mom gradu i danju u strogom centru. nemam auto, moram ići peške. suzavac se ne sme nositi, ali i ne znam dal bi omao vremena da ga primenim. a pištolj se tek ne sme nositi. ima nekoliko nerešenih ubistava, čak i tinejdžera, u ovom gradu poslednih par godina. javna je tajna da su ubistva zataškana jer su počinitelji uticajne osobe.

ne znam dal možemo niže da padnemo od ovog.