[dreadnot]

Da li da dijete promijeni ime (ako je mnogo tesko za izgovor i spelling) da bi bilo bolje prihvaceno u svojoj novoj sredini?
Da li znas ko je Eldzubika? To ti je Ljubica procitana na engleskom... dok ih ne naucis kako da ti izgovore ime. Moj sin nas je pre par dana iznenadio kada je rekao da se na srpskom zove Vuk, a na engleskom nesto sto je otprilike zvucalo kao Veuk, tako njegovi drugari izgovaraju... i njemu uopste ne smeta sto ima svoje srpsko i americko ime. Mene zena grdi sto kada se predstavljam ne kazem nadimak, koji je mnogo laksi za pamcenje i izgovor, ali nisam ja sa svakim tako dobar da se vikamo po nadimku, volim svoje ime i tacka. I nase prezime pocinje sa J, cesto ga izgovaraju kao Dz... ali onda vremenom nauce, barem oni koji treba da nauce... a za ostale me bas briga.

Da li da ga upisete u privatni vrtic/skolu koja ih uci drugoj religiji?
Ima dovoljno odlicnih drzavnih skola pa najcesce nema potrebe da upises dete u privatnu. Ako bas i zelis, barem u Milvokiju, postoji i osnovna skola pri Srpskoj pravoslavnoj crkvi, pa imas izbor. Ako kojim slucajem i spletom neverovatnih okolnosti bas nemas mogucnost izbora (sto je tesko zamisliti u USA), onda gledaj da li ce dobiti dobro obrazovanje, pa makar usput ucio i o drugoj religiji... mada ne vidim zasto je to potencirano na nacin da zvuci kao nesto veoma lose...

Da li mozete da se obavezete da ga upisete na neki sport, da svira neki instrument ili slicno?
Zasto i pred kime da se obavezujem??? Instrument je obavezan od nekog, recimo 5. razreda i sva deca prodju kroz obuku i nauce barem malo da sviraju instrument po izboru. Ako bude dobar, potrudicu se da mu omogucim da nastavi da ga vezba. Sada ide na casove fudbala, uskoro cemo poceti i sa kosarkom, redovno ga vodim na plivanje. Mogucnosti koje ovde stoje deci na raspolaganju su tolike da to nije nikakvo obavezivanje vec prava radost da mogu da mu omogucim sve to. Od ove godine smo poceli i sa Cub Skoutingom, tako da ima koliko hoces vannastavnih aktivnosti... i to je dobro, barem ja mislim tako.

Da li cete biti odlucni da dijete prati svoje religozne praznike i tradiciju?
Onoliko koliko ih i mi pratimo i obelezavamo. Ne verujem da ce mu se nesto posebno urezati u dusu i ne verujem da ce ih jednog dana i sam obelezavati na isti nacin. Sta mu znaci ako jednom godisnje cuje da nam je slava, kada nema, kao sto smo mi imali, da svako malo idemo kod nekog od rodbine ili prijatelja na slavu, a bilo ih je, hvala Bogu, tokom cele godine, posebno s jeseni. Zivot je drugaciji, sredina je drugacija i ja ne zelim da ga zakopavam u moju tradiciju, iscupao sam korenje, otisao na drugi kontinent i ne mislim da je neophodno, pa cak ni preterano vazno da preslikam prethodni zivot ovde.

Da li cete mu braniti da se druzi sa djecom koja nisu iste boje koze ili religije kao vi?
Za ovo ne mogu da verujem da si napisao. A zbog cega bih mu to branio? Tako usko gledanje (ovo je ljubazan nacin izrazavanja koji ovde ucim) je jedan od razloga zasto ljudi napustaju Balkan. Da se razumemo, ima ovde rasizma koliko hoces, nije idealno, ali je barem javno osudjen i ne mozes njime da mases kao kod nas. Sa druge strane, nikada nisam dozvoljavao da mi se roditelji mesaju u izbor drugova, pa necu ni ja svom detetu. Najradije bih mu zabranio da se druzi sa klincem koji je razmazen, nevaspitan, neobuzdan i daje mu los primer, ali ga moj sin gotivi, to mu je ejdan od najboljih drugara (kako obicno biva), pa cutim i trpim... i ukazujem mu na ruzne strane ponasanja tog klinca, pa ako se zapati, zapati...

Da li cete mu dozvoliti da pije gazirana pica sa pola kile leda?
Ja ih pijem bez leda, u prilicnim kolicinama. Da li da budem licemer? Ne. Za sada, srecom, ne voli gazirano, ali ako se jednog dana navikne, kao i sva druga deca, savetovacu ga da ogranici kolicinu, ali necu da branim.

Da li ce se u vasoj kuci izuvati njegovi prijatelji?
Izuvanje je ovde toliko normalno da niko od toga ne pravi pitanje. Ja prvi mrzim taj obicaj i ne volim da se izuvam, ali sta da se radi - kada si u Rimu pricaj kao Rimljani. Takodje, ne bih voleo da mi u kucu utrci gomila klinaca sa blatnjavim patikama... da, neka se izuju, bolje za sve. Ako im bas i smrde noge, izluftiracemo posle...

Da li cete mu dozvoliti da ide sa najboljim drugom u njegovu crkvu?
Ja sam kao klinac, prilikom letovanja u Dalmaciji, redovno odlazio da obidjem katolicke crkve u tim mestima gde sam bio, da osetim stmosferu neceg drugacijeg i da vidim kako izgledaju. Sa uzivanjem sam obilazio dzamije po Turskoj, Egiptu i Tunisu. Sta je u tome lose? Siriti vidike u svakoj oblasti samo obogacuje coveka. Naravno da mu necu braniti, ovo je kao i pitanje o boji koze. Da li ce da izabere neku drugu veru? Ne znam i ne brinem oko toga, vera se ne namece, ako pronadje sebe u nekoj drugoj i iskreno je prihvati, to je njegov izbor (dokle god to nije sajentologija ili neka slicna budalastina). Ja cu se truditi da mu predocim dobre i lose strane, barem koliko ih poznajem, ostalo je na njemu...

Da li cete pustiti vase dijete da prespava kod njegovog druga?
Sleepover je normalna pojava u odredjenom uzrastu i izmedju bliskih drugara cije se porodice dobro poznaju. Ako se stvore uslovi, da, naravno da cu mu dozvoliti da ide i da poziva drugare da prenoce kod nas.

Da li cete insistirati da vase dijete prica na vasem maternjem jeziku sa vama?
Naravno, to je jedini nacin da ga odrzi u zivotu. Vec sada mu je engleski mnogo laksi za izrazavanje, razgovor u kuci odrzava srpski. Kada se okupimo ovde porodicno, mi odrasli, i deca dok su sa nama, svi komuniciramo na srpskom/hrvatskom. Cim se deca odvoje za sebe, pocnu medjusobno da pricaju na engleskom jer im je to lakse... i to je tako, normalno... Ne treba od toga praviti dramu. Ja bih voleo da on nauci jos barem jedan do dva druga jezika od kojih moze da ima vise koristi...

Da li cete i kako cete reagovati na udzbenike iz istorije u kojima dijete uci mitove o svojoj maticnoj drzavi, licnostima i religiji?
Malo je nejasno o kojoj se drzavi radi. Naucicu ga da bude kritican, da uvek potrazi druge izvore informacija. Srecom, dok je Gugla i Vikipedije, a i javnih biblioteka, ne brinem da ce moci da dodje i do drugih informacija.

Da li cete mu dozvoliti da vozi sa 16 god?
Ako moze drzava da mu dozvoli, mogu i ja, ali, kao sto rece neko pre mene, ako polozi kod mene. Predpostavljam da cu ga do tada dovoljno poznavati da mogu da procenim kakav ce vozac biti, pa cu na osnovu toga i da odlucim.

Da li cete mu braniti da se ozeni/uda za nekog ko je druge boje koze ili vjere?
Ako bude barem delimicno tvrdoglav i svoj kao sto su mu mama i tata, otici ce od nas za onom za kojom ga srce vodi... i mi tu necemo moci nista da uradimo osim da ga izgubimo. Ako je njemu dobra, meni je jos bolja. Kad vec toliko potenciras religiju, zar nije u Bibliji receno da ce covek poci za svojom zenom i ostaviti mater svoju i oca? Eto ti odgovora...
...