Citat:
Prvobitno poslao korisnik familly
Hvala Noki ! Ovo mi daleko olaksava stvari, jer su dobre skole = visoke kirije, a malo nize u drugoj ulici su cene pristupacnije. Vec sam pocela da mislim kako cemo svi kupiti po bicikl  Blizu dobrih skola u Bostonu je jednosoban stan 2000$ sto je obeshrabrujuce  . Da li vam je bilo komplikovano sa decom na pocetku price? Stici na vreme u skolu, na posao uklopiti smene ? Hvala jos jednom, kad stignes pisi, imamo jos celu godinu dana do odlaska (ako dobijemo vize naravno). |
Da je lako,na pocetku,skoro svi znaju da nije.Ali eto mogu da kazem da smo imali dosta srece.Prvo sto smo bili izvuceni na lutriji,a onda eto moj suprug nasao poso prilicno brzo,minimalac ali dobro za pocetak.Moja sestra je ovde nekih dobrih 17-18 godina,ali nekako se zetu(amerikanac)nije svidelo da on nama to nesto puno pomaze,pa smo bili gore dole sami na svome.Srecom ko sto spomenuh,moj muz uzme bicikl od mog unuka,i krene iz firme u firmu,i naso poso kod jednog italijana,u firmi za plocice.Sto se tice stana posto nismo imali kola,a moja sestra nije imala vremena da mi trazi stan,mi pesice komsilukom i nadjosmo ovaj stan,u kome smo od samog pocetka evo vec treca godina.Placamo 1100 dolara za dvosobni stan sa malom ostavom sto je zovu kupatilo(moj suprug treba da otvori vrata da bi uspeo da se obuce),ali eto nismo ga menjali iz razloga sto hocemo da kupimo kucu u ovom kraju,a stan ko stan gore dole svaki isti,pogotovo ako ranije nisi ziveo u stanu vec u kuci.Tu dve ulice dalje smo sreli jednog mladjeg makedonca iz skoplja(i on dobio na lutriji pre 7 godina)pa nam on pozajmio jedna kola koju smo vozili 1 mesec,dok nismo kupili nasa.Dve nedelje posle mog muza i ja nadjem poso,ko sto sam spomenula u privatnom sportskom centru-skoli,pa su oni bili ekstra dobri sa mnom.Oni meni kazu eto za dve nedelje nam pocinje letnji kamp za decu,pa mozes da doneses tvoje decake dacemo ti veci popust,posto tek pocinjes da radis.Tako smo ja i moj suprug poceli da radimo obadvoje,od 8 ujutru do 4,a decu sam nosila samnom na poso.Koleginica cije sam mesto nasledila mi je ponudila da kupimo njen auto,posto se ona selila u drugu drzavu,a kola su bila u super stanju,i kostala nas samo 1000 dolara.Posle toga je vec pocelo da postaje lakse,posle nekog meseca smo kupili jos jedan auto,pa je moj muz promenio poso,ja dobila unapredjenje i tako lako polako,poceo zivot da nam se stabilizuje.