Uvek postoji razlika u misljenju i to je sasvim ok. Ja se ne osecam kao Fuckin' Alien niti me bilo ko tretira tako. Ja sam bogami ulozila hard work da stvari budu takve. Ja sebe ne definisem kroz jezik koji pricam. Moj maternji jezik je srpski jer sam rodjena tamo. Ja nisam Srpkinja u Americi, vec sam Amerikanka srpskog porekla. Nisam se niceg odrekla i nisam zaboravila ko sam. To ko sam ja ni u kom pogledu nije povezano sa nacionalnom pripadnoscu, vec sa mojim nacinom razmisljanja, postupcima, odlukama... Maternji jezik mog deteta bice Engleski - jer ce dete biti rodjeno ovde. Imace priliku da nauci Srpski, Spanski i Francuski (kao drugi i treci jezik u skoli). Ja nemam nameru da dete pravim necim sto nije zato sto sam ja rodjena na drugom mestu. Slavice Bozic kad i svi slave, i zivece zivot kakav zive i druga deca rodjena ovde. Imace susret i sa drugom zemljom - nemam nameru da detetu punim glavu sa imigrantskim idejama jer moje dete nece biti imigrant ni po kakvoj definiciji. Ja sam se doselila ovde sa namerom da zivim normalan zivot, ne odricem se niceg "naseg" jer neznam ni sta je to. Moje je ono sto ja napravim svojim. To sam ja. Ja nemogu sebe da nateram da promovisem ideje protiv kojih sam bila i dok sam zivela tamo. I u Srbiji sam birala ljude sa kojima sam se druzila - to radim i ovde. Ne druzim se neminovno zato sto je neko iz iste zemlje gde sam rodjena. Zivela sam u Vojvodini i bilo mi je muka kad cujem da neko ko je rodjen tamo ne razume sta ga pitam. Bices prihvacen ovde onda kad razumes ideje ove zemlje - niko nece da tolerise da te primi u svoj dom a ti da pokusavas da ga ucis kako treba i sta da radi u svojoj kuci. Ja nisam dosla ovde da radim kao gastarbajter i ne ponasam se tako. Ucestvujem u sastancima lokalne zajednice, volontiram u akcijama grada, i uzivam u normalnom zivotu. Onakvom kakav sam zelela od samog pocetka jednom davno kad sam postala sposobna da shvatim sta se desavalo u Srbiji. Skolovala sam se ovde i to iskistvo ne bih menjala ni za sta u zivotu. Dakle - ako nesto cenim u ovoj zemlji to je sloboda misljenja i razlicitosti. I ja praktikujem tu povoljnost vrlo cesto, ne moramo da se usaglasimo oko toga i to je sasvim ok svako najbolje zna kako se oseca - dakle, meni nijedna vrata od samog pocetka nisu bila zatvorena (osim malo kod prvog posla gde sam radila u srpskom restoranu), nikad nisam ni u najmanjoj dozi osetila da me neko tretira drugacije... mozda to ima veze sa tim kako razmisljam i postupam, a mozda sam i imala dovoljno srece. Ko zna. Ja samo znam da sam ok i to mi je jedino bitno. Ne vidim da postoji razlog da se raspravljamo oko toga... svi mi zivimo zivot onako kako smo ga napravili. Odluka je na svakom ponaosob. Ja to niti kritikujem, niti negodujem, niti opravdavam. Dajem svoje misljenje jer neko moze da se pronadje u tome, a i ne mora. Samo dajem svoje misljenje o temam koje neko zapocne, jer sam mislila da je to osnovna ideja. Ja se izvinjavam ako sam pogresno razumela. Simple as that. Pozdrav!
|