hahahaha, dobra si Zana, baš mi je prijalo da čitam i gledam kako ti se pritisak polako podiže...
Inače, identično iskustvo sam imao! Kad sam se selio, konačno solo da živ(otar)im, dadnem ti se ja u potragu za gajbom. Nazove drugar lika, kaže doći ćemo, kaže moje ime, lik kaže važi. Dolazimo mi tamo, pričamo sa čovekom (60tak god), on tečan engleski, ja tuc-muc, pitao me i odakle sam, i kad sam došao i gde radim, ma sve redom... klasika, ništa čudno za landlord-a, je li (jel štucaš, druže?
)...
Pita me za prezime, ja mu kažem, on ga ponovi - perfektno (stvarno retkost, složićete se), sa sve grubim R. Ja sve kontam, naših ovde k'o pleve, mora da se druži s' našima, tek on meni "ja sam Đura", na teškom srpskom (došao kad mu bilo 3 godine)... Moreeeeeeee.........
a ispreznojavao sam se dok smo pričali, još na engleskom (nije lako kad dođeš, a njima to maternji)...
Da se razumemo, dedica je extra lik, gotivim ga jako. Ali priredio mi zanimljivu situaciju, dao mi dobro iskustvo... ma mora da ga zato i gotivim.
