Citat:
Prvobitno poslao korisnik siberian
ево да вам пожелим срећну нову годину форумаши зелене лутрије, вама је срећна мени сигурно није. свака част свима који су се снашли и били способни да клекну и прогутају понос да би напредовали, који гледају црнце и друге расе људи са осмехом као американци а у ствари гаде им се, који би змождоли и зрно у човеко зарад новца, јел новац је све!? људи наши из србије који мисле да су американци, а у ствари ни сами американци незнају ни да србија постоји, људи наши српски православци који су заборавили на славу или божић српски па сад мало славе и католички божић јер им је то исто ионако успут!? људи наши који раде целе године зараде доста пара а онда потроше још више него што имају јер поента овде је имати што више онога што немаш !? људи наши који живе изоловано као већина у америци и проведе лепо скоро свако вече уз телевизор и психоза вести о убиствима и силоватењима, какав живот. фантастика, нови имигранти добродошли у модерну замку капиталистичких кловнова. Welcome
|
нисам био у сад, али сам осјетио потребу да повучем паралелу између америке и бивше југославије, барем на овом потезу бих-србија. та прича о гутању поноса је постала синоним за напредовање у нашим земљама, само бих је ја назвао правим именом, увлачење у дупе. јасно ми је када људи не подносе цигане зато што просе и краду, али ако ти већ смета онај који чисти улицу или ради као доктор, то је озбиљан проблем. живиш у америци, имаш прилику да ствараш позитивно мишљење о србији и србима, барем у свом микро свијету. ако ћутиш, ти си гори од свих оних које прозиваш. ак оје неко славио славу или божић у отаџбини, не видим ни један разлог да тако не буде и у туђини. о католичком божићу је непотребно трошити ријечи, живиш у земљи у којој је то доминантан празник. имаш пријатеље који тај дан светкују и логично је да те неко позове на прославу истог. ако идеш на туђи празник, не значи да си своје заборавио. на крају, ниси ни радио на тај дан, да ли то нешто говори? потрошња је храна за капитализам, било гдје у свијету. звучи глупо када кажеш како се у дијаспори потроши оно што се нема, јер на прсте једне руке могу да побројим људе који немају по двије позајмице, кредите, два аута за која немају горива, кућу коју неће израдити никада и сл. на крају, моја омиљена тема, вече у кући и тв садржаји. не вјерујем да у свијету постоји земља у којој постоји толико ријалитија и генерално, шкарта најгоре врсте. питање је дана када ће на програму бити двије фарме или тв канал само са турским серијама. добродошао назад у било које доба, не брини за адапацију, ништа се није промијенило
-