Sa 4.5 je bila oko 120, sada ima 5.5 i visoka je 128, malo je usporio rast zbog terapije. Ali dobija puno na kilaži, sada ima 29 kg (ja sam imala 20 kada sam krenula u školu). Nema baš genetskih predispozicija za visinu (ja sam 163 a tata 178). Već sa 4 su počele da se naslućuju grudi, naša dr je stalno ponavljala da to nije neobično zbog hrane prepune hormona i svega čemu smo izloženi (niko ne sme ni da spomene bombardovanje, čak ni ovi na endokrinologiji). Tek kada su su se pojavile dlačice ja sam počela da dižem paniku pa nam je dala uput za dalje. Naravno, specijalista je pitao gde smo do sada! Oni imaju krive normalnog rasporeda za visine i težine po polu i uzrastu i ona je po oba parametra bila u repovima krive, tj. višlja i teža od 99.9% vršnjaka. Onda su sledile analize i nedelje čekanja i užasa pošto je uzrok mogao biti tumor na hipofizi. MR je bila ok pa je ostalo da je uzrok nepoznat (pošto je tako mala nisu mogli da kažu da je od stresa
). Navodno, sve će biti u redu ali neće moći da postigne svoju "programiranu" visinu već će ostati u rasponu 150-160 (daj Bože ovo drugo). Alternativa je da ostavimo "da priroda odradi svoje" ali će onda dobiti m. za godinu ili dve i ostati na toj visini - oko 140 cm. Pa su nam dali da biramo....... Jedina dobra strana svega toga je da joj je i intelektualni razvoj na višem nivou, mada je pitanje koliko je i to dobro...
Izvinjavam se što sam malo udavila ali znam da te interesuje pošto i ti imaš devojčicu i nikad ne znaš na šta treba da se obrati pažnja. Eto, da sam bila uporna ranije, dobijala bi terapiju bar godinu dana kraće.
Znači, ako nije neko zarazno obolenje ne trebam da se brinem za lekarski, a kako ću se organizovati za lečenje tamo nije njihov problem?