Evo ga i moje iskustvo sa intervjua u ambasadi u Sarajevu...
Zakazani smo bili u 13.30h s tim da smo došli malo ranije zbog kontrole na ulazu. Tamo smo morali da odložimo sve što nije vezano za dokumentaciju za intervju - mobilne, ključeve i sl. Nisu nam dozvolili da unesemo narezan CD sa zajedničkim fotografijama kao dokaz veze, ali to nije bilo toliko strašno jer smo imali album sa izrađenim slikama. U čekaonici samo nas dvoje, vjerovatno je to prednost tako kasno zakazanog termina.
Na šalteru smo kod naše službenice predali dokumentaciju - originalnu i ovjerene kopije.
Od mene kao nosioca je uzela:
- pasoš
- original diplomu (koju je kasnije odnijela konzulu) + ovjerenu kopiju je zadržala,
- prevedenu diplomu na engleski (koju je
obavezno trazila prije nego sam predao sva dokumenta a i kroz telefonski razgovor sa službenicima su mi rekli da obavezno prevedem doplomu. Kod sudskog tumača prevod diplome sam platio 20KM - iskopirajte sebi za nekad kasnije, za te pare ne vrijedi rizikovati da vas vrate)
- originalne potvrde iz MUP-a i suda iz BIH
- originalne potvrde iz MUP-a i suda iz Srbije
- originalnu potvrdu o ne služenju vojnog roka (i za ovaj dokument su mi rekli da je
obavezan prilikom telefonskog poziva, a i besplatan je)
- original izvod iz matične knjige rođenih
- original izvod iz matične knjige vjenčanih
- adresu i br. tel. kod koga idem u Americi.
- 2 slike
Za pratioca traže samo originale rodnog lista i potvrde iz mupa i suda, ovjerenu kopiju vjenčanog izvoda + 2 slike i pasoš.
Uzela je album sa slikama i zajedničke karte sa koncerata za koji nisam siguran da su uopšte i gledali, zatim je uzela otiske prstiju. Na drugom šalteru smo platili 660$ (može i u KM ali je gori kurs) i sačekali konzula. Ubrzo zatim nas je on i prozvao i upitao da li znamo engleski na šta sam ja odgovorio da ako može da intervju bude na srpskom što se pokazalo po mom mišljenju dobro jer slabije govori naš jezik pa bi nas vjerovatno više smarao na engleskom. Pitao je ko je osoba kod koje idemo i gdje se nalazi, šta planiram raditi kad stignem i smo se vjenčali prije 20ak dana od intervjua, koliko se dugo znamo i kako se slažemo
Uzeo je opet otiske prstiju, stalno nešto provjeravao u računaru, rekao podignite desnu ruku, da li se slažete bla bla bla...odgovor je naravno DA i to je to čestitam - dobili ste vizu!
E sad mali
update - pasoše ne šalju više DHL-om kao ranije, već je rekao da dodjemo sledeći petak po njih ili neko drugi sa našim ličnim karatama da preuzme umjesto nas što nam i više odgovara.
Znači ljudi, završili smo sve za 45min, ponesite gore navedenu dokumentaciju, budite opušteni i to je to. Niti nas je neko pitao što je djevojka zadržala svoje prezime, zašto ne živimo na istoj adresi ama baš ništa na šta smo već bili spremni.
Hvala puno svima na savjetima i iskustvima jer ovaj forum je online biblija za buduće imigrante
