Danas smo imali intervju.
Bio je zakazan za 8:30 tako da smo se pojavili par minuta ranije. Nismo bili na spisku, ali nam je cuvar rekao da ce uskoro doci novi spiskovi, sto se zaista i dogodilo za desetak minuta, i na tom spisku smo bili.
Na ulazu je sigurnosna provjera i prolazi se kroz metal detektor, a stvari i torbe kroz rendgen.
Nije dozvoljeno unosenje bilo kakvih elektronskih i elektricnih uredjaja sto podrazumjeva pored telefona i USB, kao i slusalice i kljuceve od automobila. Svi takvi predmeti se cuvaju na recepciji do izlaska.
Nakon sigurnosne provjere prolazi se kroz dvoriste do salter sale.
Tamo vas ceka Toma,( koji se cudio da ga spominjemo na forumu - pozdrav Tomi
) koji nam je objasnio proceduru i dao broj na koji ce nas prozvati, sto se desilo vec nakon par minuta.
Primio nas je vrlo ljubazni domaci sluzbenik ambasade kome smo predali dokumente koje smo pripremili prema iskustvu onih koji su ranije bili na intervjuu i o tome pisali na forumu:
- pismo sa zakazanim datumom intervjua
- izvode iz maticne knjige rodjenih za sve (uzeo je samo originale, kopije nam je odmah vratio)
(Napomena: ukoliko ste rodjeni van Srbije, a upisali ste se u maticnu knjigu rodjenih u Srbiji, pored izvoda iz maticne knjige rodjenih u Srbiji ponesite i original iz drzave rodjenja)
- izvod iz maticne knjige vjencanih (mi smo ponijeli jedan original, ali mi se cini da im trebaju dva jer za svakoga prave poseban dosije. U svakom slucaju nisu nam oko toga pravili problem, a kopiju nije uzeo)
- potvrde iz suda i policije za suprugu i mene (uzeo je samo originale - kopije nam je odmah vratio)
- samo za nosioca - kopije i originale svjedocanstava sva cetiri razreda srednje skole i maturskog, kao i fakulteta (originale su nam poslije vratili)
- po dve slike za svakoga
Nakon toga smo cekali, dok nas nisu prozvali da damo otiske svih prstiju (samo odrasli) i platimo vize.
Intervju sa konzulom je protekao vrlo opusteno i on je ostavio utisak vrlo ljubazne i profesionalne osobe koje nas je proveo kroz pitanja kao da caskamo negdje sa prijateljem - gdje cete, sta planirate, gdje ste se upoznali sa osobom koju ste naveli kao kontakt u SAD, nista posebno niti strasno.
Nakon toga nam je saopstio da nam je viza odobrena i da ce nam pasosi biti isporuceni preko DHL-a.
Nakon toga nas je domaci sluzbenik jos jednom prozvao da provjeri da li smo sve shvatili oko daljnje procedure, a ja mu se jos jednom zahvaljujem na svemu.
U cekaonici postoji i djeciji kutak sa par igracaka i slikovnica. Ne znam cija je to ideja, ali svaka mu cast na tome. Bez toga bi cekanje bilo mnogo, mnogo teze jer nas trogodisnjak je prilicno ziv, a ovako smo ga imali cime zabavljati