Cetvrtu godinu za redom... Jedno veliko nista! Opet razocarenje. Prosle godine bio ozvucen moj rodjak,ali je propustio intervju iz privatnih razloga.... Ima citav zivot da se kaje,mlad je. Prije par godina izvucen moj ujak i otisao sa porodicom. Godinu dana posle njega izvucena moja rodica... I ona ima citav zivot da se kaje,jer je i ona propustila intervju. Najveca tuga od svega toga sto smo ih suprug i ja prijavili,sve do jednog i oni su svi izvuceni iz prvog puta,a mi nista.
Zvanicno,od danas nikog vise ne prijavljujem i nikome ne pricam o lutriji.
Zasto se ljudi prijavljuju ako ne zele da odu? Prakticno oduzmu sansu nekome ko to silno zeli. Ali dobro,sta da se radi? Danas sam prvi put provjerila i bio je corak
,postoji li sansa da sutra ne bude corak? Jos uvijek se nadam,ali znam da od toga nema nista.
Ako je neko izvucen,molim ga da ne propusta sansu da ode.