Imala sam zakazani intervju za 8:30. Dakle, prvo su bili prozvani oni koji su aplicirali za neimigranske vize, kasnije sluzbenik donosi spisak za useljenicke vize i proziva. Standardna procedura, da se u ambasadi ne mogu unijeti telefoni, USB itd. Nakon prolaska dvoristem i ulaska u prostoriju gdje su salteri, odmah dobijam broj. Kad su prozvali moj broj prvi put na salteru je bio nas sluzbenik koji mi je trazio origanale i kopije dokumenta, kao i koverat sa ljekarskog pregleda.
Od dokumenata:
-diplomu srednje skole i svjedocanstva
-izvod iz knjige rodjenih
-uvjerenje da se protiv mene ne vodi krivicni postupak
-uvjerenje da nijesam osudjivana
-dvije fotografije
Sto se tice prevoda na engleski jezik rekao je da nije potebno.
Takodje, nije trazio ni papir sa istampanim datumom intervjua, kao ni papir u vezi DS260.
Nakon postavljenih par pitanja u vezi skole, fakulteta(koji sam zavrsila dvije nedelje prije intervjua), mojih prethodinih putovanja u USA, rekao je da ce me prozvati na drugom salteru za placanje takse koja iznosi 330 dolara. Tako je i bilo. Zatim me opet prozivaju i govori mi da sam slobodna do 14h, a da ispred ambasade budem u 13:45h.
Opet veliki red ispred, mislim da je vecina bila za Work & Travel vize. Ulazim u ambasadu, opet ista procedura, ovog puta je bilo vise ljudi koji su cekali za useljenicke vize. Nakon 10ak minuta bivam prva prozvana za salter od strane konzula. U tom trenutku mi pada na pamet kako sam citala prethodna iskustva da se odlazi u neku od prostorija, ali kada sam vidjela moja spremljena dokumenta i cula da mi postavlja pitanja bilo mi je jasno da je rijec o pravom intervju od kojeg zavisi sta ce biti sa mojom vizom. Pitanja koja mi je postavio ticala su se skole(Da li sam u kontinuitetu zavrsila 12 razreda, Da li sam zavrsila fakultet i kog datuma), mog prethodnog boravka u USA(kada sam poslednji put bila i koliko vremenski, kod koga, odakle mi novcana sredstva za ta putovanja, da li sam nekada tamo radila), adrese koju sam navela u DS-u( da li cu na toj adresi boraviti) i pitao me da li sam nekada bila osudjena za nesto.
Na kraju mi je dao da procitam papiric na kom pise da sve sto sam rekla je istina. I naravno, rekao je da je moja viza odobrena!
Zaista sam bila i vise nego zadovoljna, sto sam i rekla nasem sluzbeniku
Puno sam brinula, ali srecom imala sam drugaricu koja je do samog ulaska u ambasadu pokusala da skrene moje misli i unese mi pozitivnu energiju. Pa bih predlozila svim ljudima koji brinu ovako kao ja, da taj dan ukoliko su u mogucnosti budu okruzeni dragom osobom. Sve ce biti u redu, zelim svima koji jos uvijek nijesu imali intervju da im se vize nadju u pasosima.
Pozdravi!!!