Pozdrav svima i cestitam svim srecnicima.
Pisem na ovoj temi jer je aktuelna, pretpostavljam da cu pre ovde dobiti odgovor. Ako moderatori misle da ovo treba da ide u neku drugu temu, neka prebace i progledaju kroz prste, nisam pisao po forumima, ne pamtim.
Elem, resio sam da se od ove godine prijavljujem na DV lutriju. Verovatno vas boli uvo kako i zasto ali iskoristicu priliku da se predstavim ujedno. Ako nesto ne volim to je kad neko na forum dodje samo da postavi dva pitanja i ode.
Celog zivota sam posteno radio i izlagao riziku da me uhvate.
Salim se, ok sam lik. Nego eto, bavim se B2B prodajom.
Uglavnom IT oprema, hardverska i softverska resenja, integracija i slicno. Ne bavim se programiranjem, odrzavanjem. Samo prodajem i to umem da radim ili barem tako volim da mislim.
Imam i nesto iskustva sa industrijskom opremom. Produkcioni izvori zavarivanja, agregati, alati, kompresori. Takodje prodaja.
I sta znam, ok mi je bilo u zivotu. Mislim i sad je. Ozenio sam se prosle godine devojkom koju obozavam. Imam posao, blago iznad proseka. Plata isto tako. Volim svoj posao.
A ipak, vec neko vreme ne vidim sebe u ovoj zemlji. Ne znam kako je doslo do toga, nisam se samo jedno jutro probudio i resio da idem. Kulminiralo je to. Razlog konkretan nemam. Kada bih nabrajao sve pojedinacne, ovaj post bi bio toliko dugacak da ga niko ne bi procitao na kraju.
Razlozi se svode na sveobuhvatno stanje u zemlji. Cinjenicu da ce moja supruga da dobije posao u prosveti samo ako nekog debelo podmazem. Cinjenicu da mnoge moje prodaje obavljam jer na blef izrovarim neku kombinaciju preko neke politicke linije (prava prodaja ovde ne postoji). To sto sam vec sad udario u plafon i znam da sam dostigao limit (posao, plata, uslovi, napredovanje). To sto uvek ima smeca pored puta kad idem na posao a ja celog zivota vucem smece po dzepovima. Zbog toga sto su ljudi oko mene, poznati i nepoznati, uglavnom jako namrsteni, ljuti jedni na druge. Zato sto ako ne krenes na zeleno u roku od 0.5 sekundi, majka ti je opsovana bar 3 puta.
Ispada da kukam i zanovetam, da mi sve smeta. Naprotiv, volim Srbiju. SVe sto imam mi je dala. Ali ne vidim sebe ovde vise jer znam da mogu bolje i vise od ovog.
E sad, DV lutrija je jedan od mogucih nacina da odem u USA, drzavu koju sam nakon puno razmisljanja odabrao kao destinaciju gde bih voleo da zivim i radim.
Imam dva pitanja, nedoumice.
1. Da li mozemo i moja supruga i ja da se prijavimo i da svako na svojoj prijavi navede ovo drugo kao supruznika koji bi isao pride? Na taj nacin povecavamo sansu da budemo izvuceni. Pretpostavljam da moze..
2. Ja sam rodjen u Makedoniji 1983. Davne 1987 sam se sa roditeljima preselio u Beograd i tu ostali. Za vreme 90ih sam dobio jugoslovensko (sada srpsko) drzavljanstvo. Ovde sam se skolovao, ovde zivim, imam srpski pasos i licnu kartu (staru jos uvek, moram da vadim novu). Imao sam i makedonski pasos ali mi je istekao odavno, nema potrebe da ga vadim ponovo, ne treba mi. U Mk idem jednom godisnje da obidjem familiju.
Pitanje: koju drzavu biram kao country of eligibility, Srbiju ili Makedoniju? I eventualno u slucaju dobijanja, u koju ambasadu bih isao na razgovor, u BG ili u SKoplju?
Izvinjavam se na obimnom postu.