Prosao je i taj famozni intervju u ambasadi.
Vize su nam odobrene!!!!
Iskustvo sa intervjua je bas onako kako su moji prethodnici opisali - cista formalnost. Samo sto dok ne dobijete ne deluje kao formalnost!
Imali smo intervju u Beogradu u 8:30. Usli preko reda jer imamo prednost naspram ovih sto traze turisticke vize. Prvi nas je docekao cika Toma. Izvanredan lik. Jedan fin i pozitivan gospodin - bas ono sto nam je trebalo jer smo bili napeti. Uzeli smo broj i dok smo cekali slusali smo cika Tomu i price sta i kako i iskustva od ranije. Pozvani smo na salter. Predali broj i pasose. Onda su nas drugi put pozvali da predamo papire. Onda na sledeci salter da platimo. Onda su nam trazili slike koje smo zaboravili da damo. Onda smo dali otiske prstiju. I opet su na pozvali da nam kazu da mozemo na pauzu i da se vratimo u 14h na razgovor sa konzulom. Cetiri sata agonije i neznanja. Salterski sluzbenik kao da otaljava posao, onaj sto uzima pare isto, potpuno neka negativna slika. Sedimo kod kuce i mislimo da necemo dobiti jer niko nije bio pozitivan i ljubazan, izgledali su kao da ce da nas odbiju. Vracamo se u ambasadu, opet ulazimo preko reda, uzimamo novi broj, pozivaju nas na salter. Neka zenica na srpskom (konzul) pita jel smo nekad bili u Americi, jel smo ziveli nekad u inostranstvu, sta smo od skole zavrsili, cime planiramo tamo da se bavimo i imamo li nekoga u Americi. Onda su nam dali papiric da procitamo zakletvu, potvrdili smo sa jos jednim otiskom prstiju leve sake i onda su krenule suze i cestitanje. Dobili smo uputstva za DHL i to je to.
Od papira smo imali:
Ja (nosilac): diplomu master studija, diplomu osnovnih studija, diplome srednje skole, izvod iz mkr, izvod iz mkv, potvrde iz suda i policije, medical, pasos, slike.
Zena: izvod iz mkr, pasos, potvrde iz suda i policije, medical, slike.
+ obicne fotokopije za diplome i izvode.
Vize smo platili u kesu, dinarima.