[zvercica]

Ja sam cekala i cekala tu "nostalgiju" ali se nikad nista nije desilo. Sto vise smo ovde, shvatamo da smo doneli pravu odluku i ne samo to, nego da smo se spasli u zadnji cas. U prvih godinu dana me je svakodnevno iznenadjivalo odsustvo stresa. Jednostavno, nisam mogla da pustim stvari, da se ne brinem oko svega i svacega.
Doduse, ponekad, kad sam sama, opustena i kad zatvorim oci, stvore mi se slike mog Beograda, i to recimo klupica na Adi sto gleda u vodoskok, ili krug na Zemunskom Keju ili prolaz od Zelenog Venca ka Knez Mihajlovoj.... Jednom, kad budemo otisli, uzecu jedan dan samo za sebe da setam i upijem taj grad i to je to!