Citat:
Prvobitno poslao korisnik oskark
Znate, kada covek dodje sa porodicom njemu je najlakse. Recimo svi oni koji su dosli sa porodicom su dosli sa svime sto im je srcu najdraze. Al opet ima i tu filozofije. Kada se zena uda, dete se rodi sve postaje centar te porodice, doduse tako je i sa muskarcima. Nego su muskarci skloni biti mamine maze pa su malo vezaniji za porodicu, a svemu tome najvise uticu i sami roditelji, jer oni ne kriju kako im je tesko sto odlazite, oni to shvataju kao poslednje zbogom, sto nama cini stvari tezim. Govorim za sebe.
Kada si sam tesko je a ne pomisliti na porodicu na kucu. A ono sto sada govorite treba naci nekog na brzinu pa necemo misliti na kuci to ne pije vodu. Da se to postigne treba bar godinu do dve tri covek da preusmeri sva svoja osecanja ka toj osobi. A obo vam je bukvalno kao posle raskida veze, obicno se covek uhvati prve osobe koja je na putu da bi zaboravili prethodnu osobu, a svi znamo da je to lose. Ja sam to radio, na kraju je ispalo da sam se druzio sa izrazito pogresnim ljudima samo da ne bi bio sam. Evo tek sad posle tei godine sticem prijatelje, ulazim u veze i idem na kafu sa komsijama.
Ali ima i ljudi kojima je raskid mnogo laksi, nekad zavidim takvima.u svakom slucaju svako drugacije podnosi radikalne promene.
Trwca stvar, sve se to menja godinama. Sto si stariji to smo manje vezani za mesto roditelje i ostalo. Znam kada sam sa 18 godina radio na crnogorakom moru ja sam plakao maltene ceo dan jer sam hteo kuci. Lol
|
Recimo ja sam radio u Austriji,nisam dolazio kuci 1.5 godinu,nisam imao nostalgiju jer znam sta hocu i sta radim,tu je skype i ostale socijalne medije.
Mada doslo mi je bilo da posto moje drustvo, slave svi istu slavu da dodjem i da se ispricam sa njima i da vidim porodicu,tako je i bilo.
Dovoljno mi je bilo dva dana kad sam video porodicu i drugare,da se opusteno vratim,to je ta neka doza emocija koju treba da dobijes. Mada verujem prvih godina dolazis cesce posle vise i ne,utopi se covek u drugi sistem i okolinu i tamo navikne.
Mada nije ista nostalgija onog u Austriji i onog u Australiji ili USA,nekako u podsvesti imas ono da je to blizu i znas da mozes sesti u kola i za 6 sati si u Srbiji.
I naravno drugacija je nostalgija onog sto je morao da ode i onog sto je zeleo da ode.
Oskark,kako se ti osecas posle tri godine,da li bi mozda pokusao nesto u evropi ili nekoj drugoj zemlji da nesto probas ili da promenis grad u USA ili je to sto si hteo?
Pozdrav