Citat:
Prvobitno poslao korisnik Markonato
Recimo ja sam radio u Austriji,nisam dolazio kuci 1.5 godinu,nisam imao nostalgiju jer znam sta hocu i sta radim,tu je skype i ostale socijalne medije.
Mada doslo mi je bilo da posto moje drustvo, slave svi istu slavu da dodjem i da se ispricam sa njima i da vidim porodicu,tako je i bilo.
Dovoljno mi je bilo dva dana kad sam video porodicu i drugare,da se opusteno vratim,to je ta neka doza emocija koju treba da dobijes. Mada verujem prvih godina dolazis cesce posle vise i ne,utopi se covek u drugi sistem i okolinu i tamo navikne.
Mada nije ista nostalgija onog u Austriji i onog u Australiji ili USA,nekako u podsvesti imas ono da je to blizu i znas da mozes sesti u kola i za 6 sati si u Srbiji.
I naravno drugacija je nostalgija onog sto je morao da ode i onog sto je zeleo da ode.
Oskark,kako se ti osecas posle tri godine,da li bi mozda pokusao nesto u evropi ili nekoj drugoj zemlji da nesto probas ili da promenis grad u USA ili je to sto si hteo?
Pozdrav
|
To i govorim, svi smo mi drugaciji sto se rastanka tice. Meni je recimo problem, jer sam ja jako vezan za porodicu, pa mi razdaljina nije bas i nesto povoljna. Ali bas kao sto si rekao. Kada si blize i u vecoj mogucnosti da posetis kuci, nekako to nije interesantno jer je na dohvat ruke. Uvek kao ono zelimo sto ne mozemo da imamo.
No da se razumemo. Jeste da moji meni jako nedostaju i kad je neka proslava rodjendan ili nesto ja ih skypukem pa tako pricam sa svima, a onda ono lumperaj i sve to pa te uhvati malo iskusenje. Ali nije sad ono da se zakljucam danima u sobu i padam u depresiju jer mi nedosraju roditelji. Daleko od toga. Recimo sada posle 3 godine me uhvati tako minut dva pa se prizelim. Ali da se razumemo, ta nostalgija uglavnom dolazi kada se dosadjujemo. Jer kad nam je lepo i kad smo zauzeti ni ne mislimo na to.
Ja sam srecan kao i sto sam bio prvog dana kad sam dosao ovde. Ponekad i sad ne mogu da poverujem da sam ovde u americi, pa me tako uhvato sreca i radost. Ja sam ovo oduvek zeleo. Ne bih menjao USA za evropu nikada. Nikad ne reci nikad jel..... ali ne ne bih.
Mozda bih promenuo grad. Sad ne samo da imam sanse da putujem u gradove nego mogu da zivim tu isto. Za sada je cikago dom. Uvek sam hteo da zivim u velikoj meteopoli, ali ako cemo izmedju NYC i CHI izabracu chi opet za zivot, nyc lep je da se poseti samo. Mozda bih u toplije keajeve. No ako me presele zbog posla, moracu.