Muz i ja nismo hteli da se radujemo sve dok nismo podigli vizirane pasose, jer dosad su nam se mnogi planovi izjalovili pa smo ocekivali da tako bude i sa Amerikom. Ali evo nas vec mesec i po dana u Cikagu
Rastanak od dragih ljudi naravno nije bio lak, nije svejedno kad se okupljate sa drustvom ili rucate sa porodicom a znate da ce to biti poslednji put, odnosno da ce te ih videti tek za godinu, dve, mozda cak i vise. Moj savet svima koji su izvuceni jeste da obavezno pokusaju, u Americi ko je vredan ne moze da propadne, a cak i da ne uspete uvek imate gde da se vratite.