Slozicu se sa Vuxanne i Bokijem. Treba jako dobro proceniti sta se dobija odlaskom i to staviti na papir. Problem je sto vecina ljudi u Srbiji vise nije u stanju da u svom onom beznadju realno sagleda situaciju i trazi se "laki izlaz" iz situacije... Ne kritikujem nikoga, samo konstatujem. Been there - done that
Realnost sa ove strane bare je mnogo drugacija. Ovo je potpuno jedna druga arena, a potrebno je neko vreme da se nauce pravila igre. Ono sto je jako interesantno, kada se dodje do spoznaje situacije, bezi se sa foruma. Nije za cudjenje sto preko 90% najglasnijih clanova samo zbrise odavde posle manje od godinu dana.
Nema se vremena za forum jer posao od $10 na sat nije dovoljan za stanarinu pa se moralo prionuti na jos jedan takav koji donosi istu satnicu. Ponos vrlo cesto ume da bude uzdrman jer cak ni fakultet nije dovoljan da se nadje nesto vise od recimo $13 na sat ukoliko pojedinac nije IT strucnjak. Kada psiholoski kompenzatorni mehanizmi krenu da popustaju, dolaze depresija i bes. U US je kljucno doskolovati se ili, jos bolje, prekvalifikovati u neko od trazenih i placenih zanimanja, a to se jako retko vidja kod imigranata sa exYU prostora. Lose znanje Engleskog kombinovano sa nemogucnoscu uklapanja skolskog rasporeda sa prezauzetim rasporedom na poslu vodi u jedan vrlo tezak zacarani krug. Jos je gori zacarani krug kada se pojedinac odvazi na dalje skolovanje u struci koja nije nimalo perspektivna, ulozi se ogromno vreme, novac i trud, a za uzvrat se ne dobije nista. Amerika jeste zemlja mogucnosti, ali malo je njih koji procitaju onaj dugacki disclaimer stampan sitnim slovima ispod pomenutog slogana. Jos je manje onih koji su spremni da se povinuju pravilima iz tog disclaimer-a kako bi uspeli u necemu i od svog zivota zaista napravili nesto i svojoj deci stvorili bolju buducnost.
Dodjes sa detetom i radis poslove za minimalac:
- moras da radis dva posla da bi platio samo stanarinu i sve ostalo sto sleduje jer kao sto rece Vuxanne u ovom slucaju jedan radi a dete je izdrzavano lice.
- po nepisanom pravilu ide se u jeftiniji stan, a to je po drugom nepisanom pravilu u nekom losijem skolskom distriktu gde ce to dete dobiti obrazovanje tolikog kvaliteta da nece biti spremno ni za Community College, a kamoli neki bolji univerzitet.
- Majka radi dan-noc, a dete u sedi kuci koja je u losem kraju, izlozeno losem drustvu (citaj vaspitava ga ulica)
- Napredovanje na poslu za minimalac je moguce, naravno, i donosi povisicu od $1-2 na sat sto se u dzepu prakticno ne oseti.
- i sta smo dobili?
Poenta cele price je doci u US sa zanimanjem koje je trazeno i placeno kako bi start bio sto bezbolniji i kako bi zaista imao mogucnost za pravo napredovanje. Prekvalifikacija i promena zanimanja je moguca i u Srbiji. Ukoliko zelena karta stigne prebrzo, u doskolovanje/prekvalifikaciju treba krenuti u najkracem mogucem roku nakon sletanja. Statisticki u US trenutno najbolje prolaze ljudi iz IT polja. Strukovne medicinske sestre iz Srbije mogu da se infiltriraju u americki sistem. Elektrozavarivaci su trazeni takodje. Itd, itd... Ukoliko to nije moguce, treba biti realan i znati sta te ceka kako neprijatna iznenadjenja ne bi dolazila jedno za drugim.