Kao što sam obećao, danas ću opširnije napisati naše iskustvo.
I mi smo ispred ambasade stigli u 8,15 i prošli isto kao i svi naši prethodnici koji su dobili DV. Javili smo se obezbeđenju koji nas je prve prekontrolisao i pustio unutra. Malo nas je bilo strah kako će nam ćerkica reagovati na sve i da li će joj biti dosadno, ali smo odmah kada smo ušli u konzularno odeljenje gde su šalteri, sa leve strane do prozora primetili da ima kutak za klince gde mogu da se igraju i tako prekrate vreme. To nam je skinulo jednu brigu s vrata.
Dobili smo broj 500. Sačekali smo da nas prozovu na jedan od šaltera na koji smo predali pasoše i onda smo sačekali da nas prozovu kako bismo predali dokumenta. Službenik ambasade nas je pozvao nakon 15ak minuta i zatražio prvo koverte sa lekarskog pregleda a zatim i ostala dokumenta (izvodi iz matične knjige rođenih, matične knjige venčanih, moja svedočanstva iz srednje škole, uverenja o nekažnjavanju i neosuđivanju, uverenje o odsluženom vojnom roku). Pitao me je da li imam nekoga u Americi i da li sam u kontaktu sa osobom kod koje idem, na šta sam odgovorio potvrdno. S obzirom da sam iz Crne Gore, a državljanin sam i Srbije poneo sam sve duplo osim svedočanstava i uverenja o odsluženom vojnom roku. Kada su videli da je moja supruga imala još jedan brak pre mene zatražili su i rešenje/presudu da je taj brak poništen. Međutim, s obzirom da na izvodima iz matičnih knjiga rođenih i venčanih piše dole u napomeni da je taj brak poništen smatrali smo da nam to rešenje nije potrebno i nismo ga poneli
Službenik nam je rekao da nema problema i da sačekamo.
Dakle, svi koji ste se nekada udavali ili ženili, a posle i razveli
OBAVEZNO ponesite sudsko rešenje i presudu kao i kopije.
Samo da napomenem da diplome i svedočanstva moje supruge nisu ni pogledali.
Posle izvesnog vremena su nas pozvali da platimo vize. Platili smo kešom u dolarima. Mislim da je to najbolja varijanta jer ako plaćate u drugoj valuti oni obračunavaju po nekom svom kursu.
Sačekali smo otprilike pola sata da bi nas pozvali na jedan od šaltera gde nas je dočekala, ispostaviće se kasnije, jedna od konzulki. Usledili je davanje otisaka mene i supruge, dok je kćerkica skakutala okolo i tražila da se i njoj skeniraju prstići.
Pitala me je da li znam engleski na šta sam ja odgovorio povrdno, ali smo razgovor nastavili na srpskom jeziku. Pitala me je kada sam završio srednju školu, gde sad radim, da li imamo plan čime ćemo se baviti u SAD. Da li smo živeli u inostranstvu. Moju suprugu je pitala čime se bavi i na tome se zaustavila. Sve vreme je sa nama bila kćerkica koja se ubacivala u razgovor i tražila da i nju nešto pita, a i sama se ubacivala sa odgovorima na neka pitanja, što je kozulki bilo veoma simpatično pa joj je dala malu samolepljivu zastavu SAD
Pošto je "živi dokaz naše veze" sve vreme trčkarao, igrao se i kikotao po čekaonici nisu nam tražili druge dokaze
Na kraju nam je i ona zatražila dokaz o razvodu braka i rekla da nam bez toga vize ne mogu biti odobrene. Tada je u pomoć pozvala našeg čoveka da nam objasni jer njen srpski jezik još nije dovoljno dobar. Kada smo rekli da to sve piše na izvodima iz matičnih knjiga on anm je rekao da bez obzira na to mora da se dostavi i rešenje o razvodu braka. Rekao je da možemo rešenje dostaviti DHL službom za šta je potrebna registracija pa predaja paketa i čekanje. Prvo smo se bili odlučili za to ali smo se predomislili pa smo se odlučili da se ja vratim sutra dan i donesem taj dokument. Dobili smo i zvaničnu "odbijenicu" na kojoj je pisalo šta moramo da dostvimo da bi nastavili proceduru. rekli su nam da sačekamo i da će nas pozvati naš službenik da se dogovorimo oko detalja. Kada smo mu rekli da ću doneti lično dokument, rekao nam je da dođem u 14 sati i da će pokušati da nam isti dan viziraju pasoše. Pitao sam ga da li je potrebno ponovo svi da dolazimo i da li je potrebno još nešto od dokumenata na šta je rekao da je to to i da ne treba ništa osim rešenja o razvodu.
Ni sami nismo bili svesni da smo zapravo prošli kompletnu proceduru. Nije bilo čuveno Congratulation. Sve je bilo gotovo do 10.30!
Juče sam se vratio sam sa rešenjem. Predao sam pasoše i rešenje sa kopijama našem službeniuku koji nas je i prethodnog dana vodio. Rekao nam je da sačekam i da će probati da nam odmah uradi vize. Čekao sam puna 2 sata da bi mi vizirani pasoši i propratna upustva kako platiti izradu green card i prijaviti se za SSN, konačno bili uručeni malo pre 16 sati, što je i kraj njihovog radnog vremena.
Sve u svemu, kao što su i drugi već pisali, svi su bili jako ljubazni i prijatni. Ako imate sva potrebna dokumenta nemate razloga da brinete. Naravno, svaki intervju je drugačiji. OBAVEZNO ponesite dokaze veze. Nas nisu pitali apsolutno ništa u vezi toga iako nas je to ponajviše "plašilo" da tako kažem. Poneli smo zajedničke fotografije iz raznih perioda i sa putovanja, kao i skrinšotove razmenjenih mejlova (samo lista naravno) gde se na nekoliko strana vidi kada smo počeli da se dopisujemo.
To bi bilo to. Ako neko ima nekih pitanja slobodno pitajte.
Sada slede pripreme za novi život preko bare.
Destinacija za početak Čikago
