Dragi ljudi,
Evo ukratko mog iskustva sa intervjua. Citao sam u par navrata ovde na forumu recenice tipa ''bukvalno je isto kao sto su svi pisali prethodno'' i ouvek pomislio, pa dobro napisi to isto, olaksaj coveku sumnje. Medjutim zaista sam se nakon svog intervjua uverio, da je moje iskustvo potpuno isto kao iskustva 80% clanova i dobitnika (naravno u psihicki i emotivni deo, ne ulazim).
Intervju mi je bio zakazan u 8:30. Ispred ambasade sam bio u 8:15. Inace citao sam izjave 'jedite pre nego sto stignete, tamo nema gde' i ima, Maxi je jako blizu i ima svega i Dream Coffee ako imate vremena. Elem stigao sam 15ak minuta ranije, ispred je bilo barem 30ak mladih ljudi cekajuci red za Work and Travel vizu. Ja se uredno javio gospodinu ispred, rekao mi je da sacekam da mu stigne spisak lutrijskih dobitnika. Vrlo ljubazan i duhovit covek. Sacekao jedno pola sata, bio prozvan (inace jos jedan par i jos jedna devjka su bili DV lottery dobitnici). Imali smo prednost u odnosu na ostale. Prosao kontrolu, ostavio tehniku i welcome. Prodje se jedno lepo uredjeno dvoriste i ulayi se u konzulat. Sa desne strane nema igla gde da se baci, prepuno mladih puni ocekivanja da ce otici na Work and Travel a levi deo samo nas 4. Dobio sam broj, odmah bio prozvan na salter 9 da ostavim pasos. Nakon toga cekanje i dolazak jos par ljudi koji su vec drzavljani sa nekim potpuno drugim zahtevima. Prozivka mog broja i opet na salter 9 kako bih predao dokumentaciju. Tu me je cekao nas konzul, vrlo prijatan sa uobicajnim pitanjima, sta sam zavrsio, kod koga idem, koji su mi planovi tamo i sta sam radio u Srbii. Od dokumenata sam prilozio najosnovnije (potvrde iz suda iz SUPA, izvod, drzavljanstvo, diplomu, mail o DS260, 2 slike, pisma preporuke sa faksa iz Italije posto sam tamo ziveo godinu dana) imao sam i dodatnu dokumentaciju za svaki slucaj ali mi nista nisu dodatno trazili. Nakon toga sam opet cekao jedno pola sata da platim 330$. U medjuvremenu se i levi deo prostroije punio. Ja opusteno citao novine, poneo i knjigu znajuci da nemam zasto da brinem. Zaista ljudi, nema nikakve potrebe da brinete! Svi su jako ljubazni i fini, sve ide po vec odredjenom automatizmu. Vi ste tu na traci i samo sparta. Nakon placanja takse, cekah opet jos nekih pola sata i eto poslednjeg koraka...Njihova konzulka. 'Hello, hello...How are you...Fine and ready dor USA'' polozio zakletvu, dao otiske, odgovrio na 3 pitanja (sta planirate da radite, da li ste nekada bili vani, da li osoba kod koje idete zna da dolazyite) to je to 'Congratulations..Thats all?...Teah...Like realy?..Yes, welcome to USA' Sacekah jos par minuta da bih se vratio do naseg konzula na 9. On me je obavestio da ce mi javiti kada dodjem po pasos a to je bilo za par dana nazad u ambasadu. Vratio mi je dokumenta i cao.
Zaista ljudi, tako lako. Ja nisam osetio nista, niti radost, niti zabrinutost, samo jedno veliko olaksanj. Na putu od ambasade do stanice sam hodao kao pihtijasta masa. Dakle bez brige, bez sekiracije. Sigurno prolazitem ako su stvari koje ste naveli istinite, a i ako nisu, jer ko je izvucen, debelo je proveren pre svega.
U ponedeljak sam pokupio pasos, opet cekao jedno sat vremena. Dobio koveru i uputstva i naopkon ugledao svoju vizu u paosu. E tada sam vec vristao, bezobzira na ljude oko mene.
Karta kupljena, Juna Las Vegas.
Pozdrav za sve clanove. Ovaj forum je majka i otac!
|