Mislim da ne postoje univerzalni razlozi za ostanak, odnosno odlazak.
Neko će otići jer mu smeta društveno (ne)uređenje, neko nije zadovoljan svojim statusom, neko se boji za svoju i budućnost svoje dece, neko je avanturista, a neko, sa druge strane, želi više materijalnih uspeha u svom životu. Verovatno postoje i oni koji žele od svega po malo.
Suština je da svako ima svoj put jer ima samo jedan život. Najbitnije je da se odluke donose "hladne glave", koliko je god to moguće. Mislim da je najteže ako važne odluke u životu (npr. o iseljavanju) donosite pod "pritiskom" neke trenutne situacije. Jednostavno, rizikujete da rešavanjem trenutnog problema sebi napravite još nekoliko novih.
Zato, "hladne glave" dobro procenite šta želite od svog života i šta je ono što vas čini srećnim. Nažalost, život nema reprizu i ne zaboravite: "Dom je tamo gde je srce" (možda se Svenson neće složiti
).
Uživajte!