Supruga i ja smo dobili vize pre tačno tri nedelje (03.10.2007) i evo pokušaću ukratko da napišem neka naša iskustva i savete u postupku dobijanja green card mada je moja osnovna preporuka da je potrebno samo pratiti uputstva koja se dobiju u kovertama i cela procedura će uspešno biti završena... Po dobijanju notification letter potrebno je formulare čitko popuniti štampanim slovima i crnom hemijskom olovkom. Nisam siguran ali misli i da je dozvoljeno skinuti formulare sa net-a ( http://www.state.gov/m/a/dir/forms/ ), popuniti ih na računaru i odštampati na nekom laserskom štampaču. Savetujem svima da prilikom popunjavanja formulara napišu samo tačne i istinite podatke. Istina ma koliko bila crna je uvek bolja nego laž. Popunjene formulare je potrebno što pre poslati u KCC. Najbolje i najsigurnije je koristiti DHL ili FedEx. Cena je oko 2.700 din. i koverta stiže u KCC za samo dva dana. Transport koverte svo vreme možete pratiti putem interneta. Mišljenja sam da ako su vas izvukli na lutriji i dobili ste priliku o kojoj sanja bar pola planete, a vi onda formulare pošaljete za KCC običnim pismom da bi prošli što jeftinije i time rizikujete da ti formulari možda nikada nestignu – vi po meni sa takvim postupkom i razmišljanjem nezaslužujete da dobijete green card. Nas (supruga i ja) je cela procedura dobijanja GC koštala 2.000 Eura, a planiramo da ponesemo još 5.000-7.000 Eura neračunajući u pomenutu cifru karte koje u jednom pravcu sa svim taksama koštaju oko 1.100 Eura. Sami procenite svoje želje i mogućnosti. Netvrdim da je za prvo vreme neophodna gore pomenuta suma novca. Neko ko je snalažljiviji a pogotovo oni koji imaju rođake i prijatelje u USA koji će im pomoći mogu da računaju da im je potrebno daleko manje novca. Počnite blagovremeno sa prikupljanjem i prevođenjem dokumenata. Ako imate neku nekretninu na svom imenu obavezno uzmite izvod iz katastra i takođe prevedite sa ostalim dokumentima. Za lekarski nazovite neku od ordinacija par nedelja pre intervjua i sam pregled zakažite oko nedelju dana pre intervjua. Procedura u IOM-u je sledeća: na dan pregleda možete normalno doručkovati i popiti jutarnju kafu... Nemorate se suzdržavati za mokrenje jer mokraća nije potrebna za pregled. Ako ste imali bilo kakvu operaciju obavezno ponesite medicinsku dokumentaciju. Prvo veoma kratko uzmu vaše podatke i odmah potom vade krv za analizu. Ima jedan veoma komunikativan i krajnje prijatan lik i jedna nakrivo nasađena gospođa. Obratite pažnju jer sam mišljenja da je jedan od njenih zadataka da provociranjem proveri koliko ste vi stabilna odnosno labilna ličnost. Nakon toga imate kratku pauzu a zatim idete na pregled kod lekarke. Opet napominjem da budete potpuno iskreni i da je istina ma kakva bila uvek bolja od laži. Lekarka vas veoma kratko pregleda, posluša srce i pluća, pregleda da li imate neki ožiljak ili neku tetovažu, ukratko popriča sa vama i ako je sve u redu pošalje vas da primite vakcine (Gradski Zavod za Zaštitu Zdravlja) i snimite pluća (privatni Rö kabinet - Južni Bulevar). Odmah vam kaže da li će rezultati biti gotovi isti dan ili neki drugi, i kada da dođete po rezultate. Rezultate dobijate u velikoj zapečaćenoj koverti koju tako nosite sa sobom na intervju. Ispred ambasade dođite 15 min. pre zakazanog vremena. Valjda to svi znate ali hajde par saveta iz bontona. Ma kolika gužva bila ispred ambasade i kada radnik obezbeđenja dođe da formira redosled po kom će se ulaziti u zgradu vi se nikada nemojte gurati jer će vas jasno i glasno prozvati i reći vam gde da stanete i kada da uđete u zgradu. Ako ste sa svojom lepšom polovinom nemojte dozvoliti da ona sama otvara vrata. Uvek vi ulazite i izlazite prvi i držite vrata dok ona prolazi. U čekaonici nemojte glasno razgovarati, glasno se smejati, češkati ili čačkati nos ili uho... Kada vas pozovu da platite taksu nemojte biti seljak i vaditi izgužvani novac iz zadnjeg džepa pantalona. Oslovljavajte službenike i konzula sa gospodine ili gospođo. Na pitanje (bilo na srpskom ili engleskom) : kako ste? – obavezno odgovarajte: dobro, hvala na pitanju gospodine/gospođo. Kada vam se službenik ili konzul obraća nikako mu ne upadajte u reč. Kada službenik ili konzul pita nešto vašu suprugu/supruga vi nemojte upadati njoj u reč i obrnuto. Nikada nemojte uglas oboje odgovarati na neko pitanje već zapamtite šta ste hteli reći pa kada vaša supruga/suprug završi tražite odobrenje da i vi nešta kažete po tom pitanju. Budite ubeđeni da je neko plaćen da prati svako vaše ponašanje i na osnovu njega daje svoju preporuku dali ste između ostalog i na osnovu vašeg ponašanja podobni da vam se izda GC. Prvo će te biti prozvani po prezimenu u kabinu na intervju sa službenikom na srpskom. Po meni je taj deo najvažniji. Tražiće od vas dokumenta koje ste doneli i rezultate (kovertu) lekarskog pregleda. Jedan savet vezano za dokumenta: u knjižari kupite neku jednostavnu (jednobojnu, nikako šarenu) i kvalitetnu fasciklu (oko100 din) i 10-20 onih tankih providnih fasciklica (neznam im tačno naziv a cena im je oko 5din/kom) što ih proizvode u raznim bojama. Te providne fasciklice uzmite u jednoj boji koja vam se najviše sviđa. Svaki dokument sa njegovim prevodom i fotokopiom stavite u jednu providnu fasciklicu i na kraju sve fasciklice sa dokumentima u fasciklu. Kada službeniku tako "servirate" dokumenta budite ubeđeni da ste 50% posla uspešno uradili. To mnogo govori o vama i to da ste pre svega sistematični, pedantni ... jednostavno da ste prava osoba da vam se odobri GC. Supruga i ja smo se veoma razočarali u čekaonici gledajući koliko su ljudi nemarni u pogledu oblačenja, ponašanja i u kakvim su sve nakaradnim fasciklama donosili izgužvana dokumenta. Što je najzanimljivije dok smo čekali da nas prozovu niko od njih koji su bili prozvani na intervju nije bio odbijen. Službenik će pregledati vaša dokumenta i ako je sve u redu krenuti razgovor sa vama. Pretpostavljam da ako imate nekoga u USA ko će vam pomoći za početak da razgovor neće trajati dugo. Mi nemamo nikoga i razgovor je trajao oko 20 min. Zbog vas je veoma važno da napravite plan šta će te raditi po dolasku u USA , a ujedno je to i jedno od glavnih pitanja od kojeg vam po mom mišljenju zavisi da li ćete dobiti GC. Odgovori tipa: videćemo kada stignemo u USA, neznam snaćemo se nekako – nikako vam neće obezbediti GC. Još jednom ponavljam napravite plan i budite pre svega realni u vašim željama i mogućnostima. Po mom mišljenju odluka dali će vam biti izdata GC pada upravo tokom razgovora sa ovim službenikom, a on kasnije svoje mišljenje iznosi konzulu. Posle ovog razgovora idete na pauzu (mi smo imali pauzu oko 90 min.) u međuvremenu platite taksu i ponovo vas prozivaju u kabinu na razgovor ali ovaj put sa konzulom. Naš razgovor sa kozulom nije trajao duže od 5 min. i stekli smo utisak da je odluka da li ćemo dobiti GC već doneta, a da je intervju sa njim čisto zbog toga da se ispoštuje neka procedura. Pitanja su bila tipa: koliko se dugo poznajete, kada ste se venčali... Zaboravio sam da pomenem za sve one koji nisu naveli adresu u USA na koju će im stići GC da će im u slučaju da prođu intervju viza biti izdata uz obavezu da naknadno dostave poštansku adresu u USA neke njima pouzdane osobe, ili će im viza biti odobrena ali ne i izdata sve dok ne dostave adresu. Za kraj svim ljudima koji su dobili GC supruga i ja želimo mnogo uspeha na drugom kontinentu, onima koji tek treba da idu na intervju da se opuste i samo prate uputstva iz koverti, a onima koji igraju DV2009 mnogo sreće u izvlačenju.