Citat:
Prvobitno poslao korisnik Andrew Wiggins
Meni je "it momenat" taj neki pozitivan vajb Amerike i osecaj "velikog prostranstva" iliti velikog neba ako me razumes. Zato sam rekao da su razdaljine velike gde god se ide a to meni odgovara, nije skuceno kao Evropski gradovi sa malim uskim ulicama sto ne volim.
Uopste su ljudi svugde pozitivni (gluma ili ne, svejedno), nisu nervozni kratkog fitilja kao u Beogradu. Ne vozi se nervozno. Nema bahatih kriminalaca/dilera koji vise po kaficima ceo dan i noc (mozda se bolje kriju tamo ne znam)
Kao sot je rekla Danijela, ceni se rad, neko to vidi i cesto ti kazu pretpostavljeni posle posla "hvala sto si dosao danas", sto je nama bilo nepojmljivo. Niko mi to u Beogradu nije rekao na poslu kapiras. Vise te vide i tretiraju kao roba ovde nego u Americi.
Takodje tamo se ocekuje rad od 8 sati ali kljucna rec umerenog inteziteta. Umesto kod nas gde se efektivno radi 3 sata ali jakog intenziteta da bi se vatale krivine sledecih 5 sati.
Uopste mnogo je manje stresno tamo zato sam rekao psihicki je mnogooooo zdravije.
Ovde imam osecaj da nema buducnosti sa nasim politicarima/secikesama, i da je sve postavljeno ja staklenim krhkim nogama koje svakog trenutka mogu da nas unazade 20 godina opet i da zavisimo od stranih faktora kako nam kazu i sta nam daju.
Ne snadje se svako u Americi i mnogi nasi pate i preklinju kad su ikad otisli al se tese parama pa se vecina vracaju. Mozda smo previse nostalgican narod ne znam.
Rekao sam, ko juri samo pare bice svugde nezadovoljan.
Svetlana nije jezik jedini meritoran razlog, npr. ja nikad ne bih ziveo u Britaniji. Niti bih se cimao nesto za Kanadu, nije mi primamljiva.
Pitaj ako te nesto konkretno zanima
|
Ta pozitivnost je vrlo povrsna, iako priznajem dosta bolja od "kratkog fitilja" na Balkanu. Ima kriminalaca, ima i onih sto im vire pistolji iz pantalona na svakom cosku, i vozi se bahato, i ovo vazi za Njujork, pretpostavljam da je slicno u svim vecim gradovima.
A zahvaljivanje sto si dosao na posao, vrlo brzo shvatis koliko je fake. Sve ovde deluje tako fino na prvi pogled, ali cesto bude drugacija pozadina. I ovde mogu da te tretiraju kao roba samo to rade na prefinjen nacin.
Meni recimo ovde gradovi nemaju dusu, nema kulturnog nasledja, ljudi su cesto prazni i to oni obrazovaniji, retko se moze zapoceti neka ozbiljnija tema i voditi smislena konverzacija. Ne govore drugi strani jezik, retko putuju van Amerike, nema sirine kod ljudi...
To da je manje stresno je toliko diskutabilno da bi trebalo otvoriti novu temu. Manje stresno jer se ne sekiramo sta cemo pojesti i obuci, ali jako stresno ako je nekome potreban lekar i tretman, a nema osiguranje ili je to sto ima jako lose i nista ne pokriva, racuni za medicinske usluge, operaciju, porodjaj, mogu biti par hiljada i par stotina hiljada, i ljudi zbog takvih stvari ovde gube sve preko noci. Naravno da o tome ne razmisljamo kad nemamo tegobe, ali ako se desi... Ostanes bez posla, ostao si i ti i porodica ako je imas, bez osiguranja...
Da li se Amerika nekom svidja ili ne, nema veze sa tim da li se snasao ili nije. Sta uopste znaci snaci se, zaraditi novac ili izgraditi karijeru ili nesto trece? Ja mogu za nas da kazem da smo se fino snasli i da imamo ok uslove, pritom nismo dosli da jurimo pare niti zivimo gasterbajterski zivot. Znam mnogo uspesnih dobrostojecih ljudi sa dobrim karijerama koji su se posle nekog vremena razocarali. Najmanje se ljudi razocara ovde zbog para, jer se upravo ovde vise zaradjuje nego u Evropi recimo. Meni samo nije jasan ovaj deo koji kaze ne snadje se svako ali se tesi parama? Uostalom odakle zakljucak da neko juri za parama pa je zato nezadovoljan?
Ljudi se ne vracaju tamo zbog celokupne situacije i atmosfere, a ne zbog para, a cesto ostaju i zbog dece koja su vec integrisana u ovo drustvo. Ljudi ostaju u Americi, zato sto cesto osim Balkana nemaju drugu alternativu.